Stručnjaci upozoravaju: Maskovi i Bezosovi data centri mogli bi da budu katastrofalni za planetu
Svemirski data centri koje predlažu SpaceX, Blue Origin Džefa Bezosa i druge kompanije ispuštali bi ogromne količine zagađenja koje bi verovatno promenilo Zemljinu atmosferu i moglo da bude katastrofalno za planetu.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Na to upozoravaju stručnjaci iz svemirske industrije i ekološke organizacije u novoj peticiji kojom traže da se proceni njihov uticaj, prenosi Gardijan.
Tehnološke kompanije zajednički su predložile postavljanje miliona "orbitalnih data centara" i nastavljaju sa planovima za njihovu realizaciju, za koje je potrebno odobrenje Savezne komisije za komunikacije (FCC).
Između ostalog, zagađenje nastalo sagorevanjem satelita i raketa pri povratku u atmosferu, prema svemu sudeći, zabrinjavajućom brzinom se nagomilava u stratosferi. Letelice pritom oslobađaju čađ, retke metale, okside aluminijuma i druge zagađujuće materije čiji efekti još nisu poznati.
Pojedini naučnici strahuju da bi to zagađenje moglo da ošteti ozonski omotač, izloži ljude većim količinama ultraljubičastog zračenja ili dodatno destabilizuje planetu tokom klimatske krize. Zagađujuće materije mogle bi da se vrate i na Zemlju, dok bi milioni satelita predstavljali veliki izvor svetlosnog zagađenja.
Peticija podneta FCC-u poziva na obustavu izdavanja novih dozvola za projekte svemirskih data centara, uz tvrdnju da planovi "krše savezni zakon".
Kompanije koje razvijaju orbitalne data centre "opisuju svoje planove grandioznim izrazima, kao tehnologiju koja će promeniti civilizaciju", navodi se u peticiji.
"Ali isti ti zagovornici odbijaju da prihvate bilo kakvu ozbiljnu procenu uticaja svoje, kako sami tvrde, epohalne tehnologije na životnu sredinu, nauku, ekonomiju ili druge društvene vrednosti."
Peticiju su podneli neprofitna organizacija Public Employees for Environmental Responsibility (PEER), pravna organizacija Earthjustice i organizacija DarkSky International, koja se bavi zaštitom noćnog neba od svetlosnog zagađenja.
Nekoliko bivših američkih zvaničnika zaduženih za svemirski program reklo je za Gardijan da sumnjaju da su orbitalni data centri uopšte izvodljivi. Ipak, smatraju da bi slanje miliona dodatnih satelita u orbitu predstavljalo ozbiljan rizik po životnu sredinu.
"U tim letelicama ima mnogo složenih materijala i, čak i ako izgore pri povratku u atmosferu, ne želite da punite atmosferu njihovim ostacima, baš kao što ne biste želeli da dolaze iz dimnjaka fabrike", rekao je Stiv Volc, bivši direktor kancelarije za satelite pri američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA). Volc je radio u toj agenciji sve dok tokom administracije Donalda Trampa nije suspendovan, a potom i otpušten.
Suočene sa snažnim protivljenjem javnosti zbog izgradnje data centara na Zemlji, velike tehnološke kompanije prošle godine počele su da razmatraju ideju njihovog premeštanja u svemir. Neke od njih već su zatražile potrebne dozvole.
Broj aktivnih satelita u orbiti porastao je sa oko 1.400 u 2015. godini na približno 15.000 danas. Očekuje se da će ih do kraja decenije biti čak 100.000, ne računajući mreže orbitalnih data centara. Trenutno se smatra da najveći deo zagađenja potiče od Starlinka i Amazonovih "mega-konstelacija" za širokopojasni internet, koje obuhvataju oko 10.000 satelita.
Svemirske letelice mogu da izazovu probleme i pri lansiranju i pri povratku na Zemlju. Rakete emituju čestice crnog ugljenika, okside azota, ugljen-monoksid, oksid aluminijuma, gasove hlora, a kada sateliti, pet do 15 godina kasnije, budu povučeni iz upotrebe i sagore u atmosferi, oslobađaju i metale.
To znači da se zagađujuće materije unose u do sada gotovo netaknute delove stratosfere, veoma osetljivog sloja atmosfere, a posledice toga još se slabo razumeju.
Naučnici su prve ozbiljnije tragove ovog problema uočili krajem 2023. godine, kada je let za merenja u stratosferi, koji je finansirala NOAA, otkrio prisustvo metala u aerosolima sumporne kiseline koji čine veliki deo stratosfere.
Smatra se da ovi aerosoli imaju važnu ulogu u regulaciji temperature Zemlje i da deluju kao svojevrsna planetarna "krema za sunčanje", stvarajući oblake na velikim visinama koji odbijaju Sunčevo zračenje, dok istovremeno sprečavaju prodor gasova sa efektom staklene bašte i zagađenja ka ozonskom omotaču.
Međutim, način na koji metali iz svemirskih letelica, prirodno prisutni metali i aerosoli sumporne kiseline međusobno deluju i dalje je uglavnom nepoznat, naveli su autori istraživanja. Dalja istraživanja nisu nastavljena tokom Trampove administracije.
U međuvremenu, zaštitnici prirode upozoravaju da su biljkama i životinjama potrebni prirodni uslovi mraka, a da svetlosno zagađenje doprinosi nestajanju svitaca i drugih insekata.
"Ovi projekti mogli bi trajno da promene noćno nebo kakvo poznajemo. FCC mora ozbiljno da shvati svoju obavezu da obezbedi da ovi projekti ne nanesu nepotrebnu štetu prirodno tamnom noćnom nebu", rekao je Ruskin Hartli, izvršni direktor organizacije DarkSky International.
Kol Donovan, bivši stručnjak NOAA za svemirsku politiku, koji sada radi u organizaciji "Stand Up for Science", istakao je da bi svemirski data centri zahtevali ogromne količine retkih metala i drugih resursa kojih već sada nema dovoljno, što bi stvorilo dodatne ekološke probleme na Zemlji.
Pročitaj još
Sve veći broj satelita otvara i čitav niz novih pravnih i ekoloških pitanja. U peticiji se navodi da Kongres od FCC-a zahteva da utvrdi "da li će javni interes, pogodnost i potreba biti zadovoljeni odobravanjem zahteva za upravljanje satelitima".
Organizacije smatraju da se na ove projekte primenjuje Nacionalni zakon o zaštiti životne sredine (NEPA), koji obavezuje savezne agencije da procene uticaj svojih projekata na životnu sredinu.
NEPA bi omogućio da se procene posledice, razmotre alternative, predlože mere ublažavanja i javnosti predoče rizici, što bi pomoglo u proceni da li su ovakvi projekti zaista u javnom interesu, navodi se u peticiji.
Među kompanijama koje su zatražile dozvole nalazi se i "Cowboy Space Corporation", koju je osnovao milijarder i jedan od izvršnih direktora Robinhooda, sa ambicijom da "izgradi američku elektroenergetsku mrežu u svemiru". Kompanija planira sistem od 20.000 satelita, a prvo lansiranje predviđeno je za 2028. godinu. U peticiji se navodi da je jedina mera zaštite životne sredine pomenuta u njihovoj prijavi obećanje da će konstelacija "biti projektovana i korišćena tako da se umanji potencijalni uticaj na astronomsku zajednicu".
Peticija takođe ističe da SpaceX u prijavi FCC-u navodi kako će njegovi orbitalni data centri "obezbediti višeplanetarnu budućnost čovečanstva među zvezdama", dok se pitanje zaštite životne sredine svodi na tvrdnju da će razviti "vodeće mere za ublažavanje sjaja satelita", bez dodatnih objašnjenja.
Na kraju se zaključuje da nijedna kompanija nije ponudila ozbiljnu analizu ekoloških posledica svojih planova.
"Nijedan predlagač nije pružio zadovoljavajuće objašnjenje kako namerava da ublaži kumulativnu štetu po životnu sredinu koja bi nastala radom više od milion satelita koji kruže oko naše planete, sudaraju se, raspadaju i vraćaju nazad na Zemlju", navodi se u peticiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Možda se čitava naša galaksija nekada prevrnula na bok
27.07.2026.•
1
Lako je pomisliti da je naša matična galaksija relativno stabilno mesto - uredno organizovan disk koji mirno plovi svemirom poput frizbija.
Američko-ruska posada vratila se na Zemlju nakon osam meseci u svemiru
26.07.2026.•
0
Američko-ruska svemirska posada bezbedno je sletela danas u stepe Kazahstana nakon osmomesečnog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Naučnici otkrili misteriozni molekul na Plutonu i Saturnovom mesecu Titanu
26.07.2026.•
0
Razdvojeni milijardama kilometara i oblikovani potpuno različitim uslovima, Saturnov magloviti mesec Titan i patuljasta planeta Pluton na prvi pogled imaju vrlo malo zajedničkog.
Otkriven prvi mogući egzomesec van Sunčevog sistema: Kruži oko mrtve zvezde
26.07.2026.•
0
Međunarodni tim astronoma otkrio je prvi mogući prirodni satelit izvan Sunčevog sistema, odnosno egzomesec, koji kruži oko mrtve zvezde, objavljeno je u naučnom časopisu "Nature".
Evropu u avgustu očekuje pomračenje Sunca
26.07.2026.•
2
Delimično pomračenje Sunca oduševiće posmatrače neba širom Evrope 12. avgusta, dok će se potpuno pomračenje videti na istoku Grenlanda, zapadu Islanda, u delovima Španije, na Balearskim ostrvima i u zapadnom Sredozemlju.
VIDEO: Po prvi put humanoidni roboti izveli hiruršku operaciju na živim životinjama
26.07.2026.•
0
Po prvi put u istoriji, humanoidni roboti kojima upravljaju hirurzi uspešno su izveli laparoskopsko uklanjanje žučne kese kod svinja.
Svetlost od Sunca do Zemlje stiže za osam minuta: Zapravo joj treba oko 170.000 godina
26.07.2026.•
0
Zamislite da ste na zabavi.
Nakon što je OpenAI izgubio kontrolu nad AI: Zahtev da veštačka inteligencija ima "prekidač za gašenje"
26.07.2026.•
4
Američki zakonodavci žele da vladi daju mogućnost da brzo naredi isključivanje sistema veštačke inteligencije (AI) koji bi mogli da predstavljaju pretnju po javnost.
Kontroverzni projekat: Svemirsko ogledalo testiraće pretvaranje noći u dan
26.07.2026.•
1
Ljudska aktivnost već danas može da pregrađuje reke, krči prašume, navodnjava pustinje i menja samu klimu. Sada bi naša tehnologija mogla da bude na pragu pretvaranja noći u dan.
Kiša meteora Perseidi 2026 - Kada, gde i kako je posmatrati
26.07.2026.•
0
Meteorski roj Perseidi jedan je od najbogatijih meteorskih rojeva tokom godine. Aktivan je od sredine jula do kraja avgusta, a vrhunac će dostići u noći između 12. i 13. avgusta, odnosno pred zoru 13. avgusta.
Meta testira aplikaciju za pravljenje priča za decu uz pomoć veštačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija "Meta" počela je da testira novu aplikaciju StoryKit, koja uz pomoć veštačke inteligencije generiše personalizovane priče za decu.
Sve više studenata koristi veštačku inteligenciju
23.07.2026.•
2
Sve veći broj studenata u Nemačkoj koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, tokom studiranja, pokazalo je istraživanje Centra za razvoj visokog obrazovanja (CHE).
Kada bi Mesec iznenada nestao - evo šta bi se dogodilo
23.07.2026.•
0
Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu. Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju - uticalo bi na plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Modeli veštačke inteligencije OpenAI samostalno probili ograničenja i izveli sajber napad
22.07.2026.•
2
Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli AI tokom bezbednosnog testiranja samostalno zaobišli ograničenja testnog okruženja, ostvarili pristup internetu i izveli hakerski napad na platformu Hugging Face.
NASA će uložiti više od dve milijarde dolara u misiju na Mars
22.07.2026.•
3
Američka Nacionalna administracija za aeronautiku i svemir (NASA) saopštila je da planira da potroši nešto više od dve milijarde dolara za razvoj i slanje svemirske letelice na nuklearni pogon na Mars.
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
14
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar