Milioni širom sveta tokom pandemije prešli iz automobila na bicikl
Tokom pandemije korona virusa milioni ljudi od Bogote do Berlina videli su kakav bi mogao da izgleda život na dva točka umesto na četiri.
Foto: Beta/AP
Čak i kada su putovanje do kancelarije i odlazak u školu opali na vrhuncu "zaključavanja" zbog kovida, rasla je vožnja bicikla jer su ljudi time pokušavali da iz izolacije pobegnu na zdravstveno relativno bezbedan način.
Kao odgovor, gradovi širom sveta hitno su razvijali biciklističke staze od 2020. godine, a sada, kada je pandemija utihnula, pitanje je da li se ljudi drže svoje nove biciklističke navike.
Do sada su dokazi nepotpuni i razlikuju se od mesta do mesta. Međutim, brojke govore da će ljudi doći ako se staze izgrade.
Studije slučaja koje su vodili istraživači globalnog urbanističkog planiranja Ralf Bjuler s Tehničkog univerziteta Virdžinije i Džon Bačer sa Univerziteta Rutgers, prate šta je poslednjih decenija, a posebno tokom pandemije, uradio niz gradova da bi poboljšao putovanje na posao i rekreaciju na pedale.
Već svetski lider u pristupačnosti bicikla, Montreal je učinio više od bilo kojeg drugog severnoameričkog grada jer je tokom pandemije studiozno radio na proširenju bezbedne mreže staza za bicikle.
Najviše u Evropi uradili su London, Pariz i Brisel. Ali mnogo više gradova širom sveta takođe je krizu iskoristilo kao priliku.
"Događa se velika promena ustaljenog načina razmišljanja. U planiranju transporta i politici i inženjeringu, skoro 100 godina smo promovisali vožnju autmobila, učinili smo da bude brza, pogodna, a sada svi ti gradovi vraćaju deo prostora datog autmobilima, i daju ga biciklistima", rekao je Bjuler za AP.
Neke mere su ukinute kako je pandemija bledela, poput mnogih privremenih biciklističkih traka koje su označavane preko noći.
Međutim, mnoge mere su se ustalile, zahvaljujući povećanju broja i dužine kolovoznih traka za bicikliste, s trajnim preprekama za drugi saobraćaj, s centralnim avenijama kojima automobili ne mogu da idu i s drugim ustupcima potražnji za kretanje bez benzina.
Briga o životnoj sredini je takođe bila motivacija za mnoge ljude da odbace automobile i uzmu bicikle, za šta istraživači kažu da donosi očigledne prednosti smanjenjem emisije zagađujućih gasova koja podstiče zagrevanje klime.
Prikaz onoga šta su neki od najambicioznijih gradova na tri kontinenta uradili za bicikle pre i tokom pandemije je u knjizi koju je objavio Univerzitet MIT "Biciklom kroz pandemiju COVID-19 do održivije transportne budućnosti", koju su napisali Bjuler, predsedavajući za urbane poslove na Univerzitetu Virdžinje, i Bačer, profesor emeritus na Rutgersovom Fakultetu za planiranje i javne politike.
Njihova studija o 20 gradova Severne i Južne Amerike, Evrope i Australije je utvrdila da povećavanje infrastrukture za korišćenje bicikla vodi drastičnom povećavanju broja ljudi koji je koriste i direktnom smanjenju broja pogibija i teškog povređivanja biciklista.
Tako je u Sevilji, u Španiji, broj korisnika bicikla porastao za 465 odsto, a broj poginulih i povređenih opao za 79 procenata, slično Parizu i Njujorku, Kopenhagenu, Amsterdamu.
Uz povećanje broja korisnika i veličine infrastrukture za bicikl u Vašingtonu, broj stradalih se prepolovio, kao i u Montrealu, Bogoti, Beču, Sidneju, Berlinu, a za više od polovine je broj stradalih biciklista opao u Londonu, Minhenu, Vankuveru jer je više i bezbedne infratsrukture, a i njenih korisnika.
Glavni grad SAD, Vašington, 2001. godine je imao simboličnih pet kilometara biciklističkih staza, i to nezaštićenih od ostalih vozila.
Do 2019. godine mreža je prešla porasla na više od 150 kilometara, a udeo bicikla u svim putovanjima u gradu povećao se za pet puta. Tokom 2020. i 2021. godine, grad je još više ubrzao rad na tome, izgradivši skoro 32 kilometra zaštićenih kolovoznih traka na ulicama koje dele bicikli i automobili.
Kanadski Montreal, inovator u urbanom biciklizmu od kraja 1980-ih, bio je prvi veliki grad u Severnoj Americi koji je razvio široku mrežu fizički odvojenih biciklističkih staza na kolovozu, kaže se u knjizi. Takođe je bio prvi koji je uveo veliki javni sistem korišćenja bicikala - BIKSI, 2009. godine.
Za pet godina pre pandemije, biciklistička mreža Montreala porasla je za 34 odsto, premašivši 1.000 kilometara. Skoro trećinu toga čine vankolovozne staze, a veći deo je na kolovozu, bezbedno odvojen od ostalih vozila.
U toku je veliko proširenje nove mreže ekspresnih biciklističkih staza - REV, koja bi za četiri godine udvostručila već široku biciklističku mrežu tog grada.
Ostin, u Teksasu, SAD, udvostručio je od 2010. do 2019. svoju mrežu konvencionalnih uličnih biciklističkih staza na 480 kilometara, a u prve dve godine pandemije mrežu zaštićenih kolovoznih biciklističkih staza povećao na oko 100 kilometara.
Sličnih primera ima i u Latinskoj Americi gde je za dve epidemijske godine učešće bicikla skočilo na oko deset odsto ukupnog broja gradskih putovanja, a vlasti uložile novac da ulice budu bezbednije za bicikliste.
Pariz je 2020-2021. godine zabeležio skok korišćenja bicikla za 60 odsto.
Još pre četvrt veka viđen kao neprikladan za bicikliste, glavni grad Francuske je od tada preduzeo upečatljive mere za prelazak građana na dva točka, čak je subvencionisao jednu trećinu troškova kupaca 85.000 električnih i teretnih bicikala od 2009. do 2022. Automobili su u centru Pariza zabranjeni ili ograničeni na pojedinačne trake na određenim bulevarima.
Pročitaj još
London je tokom pandemije više nego udvostručio svoje zaštićene biciklističke staze, uredivši ukupno 260 kilometara za samo godinu dana. Tokom prethodne decenije već je bio utrostručio njihovu dužinu.
Već 1998. godine dobrih deset odsto putovanja u Berlinu je bilo biciklom što je udeo o kojem mnogi gradovi čak i sada mogu samo da sanjaju.
Od 1998. do 2018. taj udeo je porastao na 18 odsto. To je delom zbog konfiguracije Berlina gde su dobro razvijeni centri pojedinačnih četvrti, te mnogo ljudi živi u blizini mesta gde radi i kupuje.
Na početku pandemije, gradski zvaničnici su ubrzali plan stvaranja više biciklističkih staza kako bi zadovoljili potražnju.
U Briselu je korišćenje bicikla skočilo za 22 odsto 2020. godine, a 2021. opalo, ali je i dalje 14 odsto veće u odnosu na 2019. To ukazuje da su neki ljudi privremeno prešli na bicikl samo tokom pandemije, ali više ih je pri tome ostalo.
Taj grad je 2020-21. uložio čak 74 odsto više novca u stvaranje uslova za korišćenje bicikla, a čini se i da je Brisel odlučio da oteža korišćenje automobila u centru jer planira da ukine 65.000 parking mesta za automobile do 2030. godine i rekonfiguriše centralne ulice tako da budu najdirektnije rute za bicikliste i javni prevoz.
Njujork je od 2019. do 2022. izgradio preko 100 kilometara zaštićenih biciklističkih staza, obično ih povezujući s naročitim, zaštićenim raskrsnicama za bicikliste, i izgradio veći broj običnih biciklističkih staza.
Broj stanica za javne bicikle "CityBike" je sredinom 2022. godine premašio 1.500, a tri godine ranije ih je bilo 860.
Tokom vrhunca epidemije 2020. godine, više od 130 kilometara uglavnom sporednih ulica u Njujorku je bilo potpuno zatvoreno za motorna vozila tokom određenih sati, a sada su ostala 32 kilometra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Holandija: Krajnje desna i centristička stranka osvojile isti broj mandata
30.10.2025.•
0
Dve najjače holandske partije - krajnje desna Stranka za slobodu Gerta Vildersa i centristička D66 osvojile su isti broj mandata na parlamentarnim izborima, što će verovatno odložiti početak procesa formiranja vlade.
Uhapšen i treći osumnjičeni za krađu nakita iz Luvra
30.10.2025.•
3
Treći osumnjičeni za krađu nakita iz Napoleonove kolekcije iz Luvra uhapšen je protekle noći.
Nakon tri decenije: SAD će ponovo testirati nuklearno oružje
30.10.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Sjedinjene Američke Države ponovo pokrenuti testiranja nuklearnog oružja, nakon pauze od tri decenije.
Svaki Rus godišnje pojede 24 kg ribe - Putinu to nije dovoljno, traži da se to poveća
30.10.2025.•
3
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je tokom sastanka sa članovima ruske vlade na kome se razmatrao razvoj ribarskog sektora, povećanje potrošnje ribe i morskih plodova u toj zemlji.
Orban najavio antiratnu turneju po Mađarskoj
30.10.2025.•
2
Premijer Mađarske Viktor Orban najavio je pokretanje antiratne turneje širom zemlje.
Dodik zahvaljuje Trampu na ukidanju sankcija
29.10.2025.•
22
Bivši predsednik Republke Srpske (RS) Milorad Dodik je, povodom odluke SAD da njemu i drugim funkcionerima RS ukine sankcije, zahvalio predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Policijska operacija protiv droge u Rio de Žaneiru: Najmanje 132 mrtvih
29.10.2025.•
3
Najsmrtonosnija policijska operacija u istoriji Rio de Žaneira ostavila je najmanje 132 mrtve osobe, prema podacima koje je objavila javna agencija.
Uragan Melisa dosada usmrtio najmanje 20 ljudi
29.10.2025.•
0
Uragan Melisa usmrtio je najmanje 20 ljudi na Jamajci, u Dominikanskoj Republici, Panami i posebno na Haitiju, gde je u toku potraga za nestalim osobama.
Litvanija zatvara granicu sa Belorusijom: Zbog balona sa švercovanim cigaretama
29.10.2025.•
0
Vlada Litvanije je saopštila da na mesec dana zatvara granicu s Belorusijom zbog doletanja iz te zemlje balona sa švercovanim cigaretama što je Viljnus ocenio kao "hibridni napad".
Ukinute sankcije SAD Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović
29.10.2025.•
8
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) uklonila je sa liste sankcija Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata i članicu Predsedništva BiH Željku Cvijanović.
Srušila se sedmospratnica u Turskoj, ima poginulih
29.10.2025.•
0
Sedmospratna stambena zgrada u severozapadnom turskom gradu Gebzeu srušila se rano jutros.
BiH za 33 godine izgubila više od trećine stanovništva
29.10.2025.•
7
Bosna i Hercegovina je od 1991. godine do kraja 2024. izgubila više od trećine svog stanovništva, što je pad koji je najdrastičniji među svim evropskim zemljama.
.jpg "Holanđani danas glasaju na parlamentarnim izborima, glavna tema - migranti")
Holanđani danas glasaju na parlamentarnim izborima, glavna tema - migranti
29.10.2025.•
0
Holanđani danas glasaju na parlamentarnim izborima, manje od dve godine otkako je krajnje desna stranka Gerta Vildersa neočekivano osvojila najviše glasova.
VIDEO: Tramp stigao u Južnu Koreju, orkestar mu za dobrodošlicu svirao Y.M.C.A.
29.10.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp stigao je danas u zvaničnu posetu Južnoj Koreji, tokom koje će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).
U Nemačkoj predlog da se deca kroz školski program pripremaju za rat: "Da budu spremna za pretnje"
29.10.2025.•
4
Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) predlaže da škole uvedu časove o kriznim situacijama i mogućem ratu.
Trampov rejting među Amerikancima sve gori
29.10.2025.•
1
Rejting predsednika SAD Donalda Trampa pao je poslednjih dana, dostigavši najniži nivo tokom njegovog drugog mandata, jer sve više Amerikanaca kritikuje njegovu politiku u vezi sa troškovima života.
Nakon udara uragana: Vlasti Jamajke upozorile građane na krokodile
29.10.2025.•
0
Zdravstvene vlasti Jamajke upozorile su u utorak stanovnike da budu na oprezu zbog mogućeg pojavljivanja krokodila koje je uragan Melisa izbacio iz njihovih prirodnih staništa.
Petr Pavel: Rusija uložila tolika sredstva u naoružanje, sigurno se ne sprema za mirnu budućnost
28.10.2025.•
8
Predsednik Češke Petr Pavel upozorio je danas u Pragu da je Rusije prošle godine uložila tolika sredstva da se naoruža da se sigurno ne sprema za mirnu budućnost.
Vazdušni napadi Izraela na Pojas Gaze: Civilna odbrana potvrđuje najmanje tri udara
28.10.2025.•
0
Civilna odbrana u Pojasu Gaze saopštila je večeras da je izraelska vojska sprovela najmanje tri vazdušna napada na palestinsku teritoriju.
Francuska ministarka kulture: Nema internog propusta u slučaju pljačke Luvra
28.10.2025.•
0
Francuska ministarka kulture, Rašida Dati, izjavila je danas da nije bilo internog propusta kad je reč o funkcionisanju bezbednosnih uređaja na dan kada je izvedena pljačka u Luvru.
Celogodišnja vojna obaveza u Rusiji: Duma usvojila zakon sa posebnim rokovima za različite grupe
28.10.2025.•
0
Ruska državna duma je usvojila zakon o celogodišnjoj vojnoj obavezi čime će se omogućiti "ravnomerna raspodela posla među regrutnim stanicama i poboljšanje kvaliteta regrutacije građana za vojnu službu".Podnosioci inicij
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar