Milioni širom sveta tokom pandemije prešli iz automobila na bicikl
Tokom pandemije korona virusa milioni ljudi od Bogote do Berlina videli su kakav bi mogao da izgleda život na dva točka umesto na četiri.
Foto: Beta/AP
Čak i kada su putovanje do kancelarije i odlazak u školu opali na vrhuncu "zaključavanja" zbog kovida, rasla je vožnja bicikla jer su ljudi time pokušavali da iz izolacije pobegnu na zdravstveno relativno bezbedan način.
Kao odgovor, gradovi širom sveta hitno su razvijali biciklističke staze od 2020. godine, a sada, kada je pandemija utihnula, pitanje je da li se ljudi drže svoje nove biciklističke navike.
Do sada su dokazi nepotpuni i razlikuju se od mesta do mesta. Međutim, brojke govore da će ljudi doći ako se staze izgrade.
Studije slučaja koje su vodili istraživači globalnog urbanističkog planiranja Ralf Bjuler s Tehničkog univerziteta Virdžinije i Džon Bačer sa Univerziteta Rutgers, prate šta je poslednjih decenija, a posebno tokom pandemije, uradio niz gradova da bi poboljšao putovanje na posao i rekreaciju na pedale.
Već svetski lider u pristupačnosti bicikla, Montreal je učinio više od bilo kojeg drugog severnoameričkog grada jer je tokom pandemije studiozno radio na proširenju bezbedne mreže staza za bicikle.
Najviše u Evropi uradili su London, Pariz i Brisel. Ali mnogo više gradova širom sveta takođe je krizu iskoristilo kao priliku.
"Događa se velika promena ustaljenog načina razmišljanja. U planiranju transporta i politici i inženjeringu, skoro 100 godina smo promovisali vožnju autmobila, učinili smo da bude brza, pogodna, a sada svi ti gradovi vraćaju deo prostora datog autmobilima, i daju ga biciklistima", rekao je Bjuler za AP.
Neke mere su ukinute kako je pandemija bledela, poput mnogih privremenih biciklističkih traka koje su označavane preko noći.
Međutim, mnoge mere su se ustalile, zahvaljujući povećanju broja i dužine kolovoznih traka za bicikliste, s trajnim preprekama za drugi saobraćaj, s centralnim avenijama kojima automobili ne mogu da idu i s drugim ustupcima potražnji za kretanje bez benzina.
Briga o životnoj sredini je takođe bila motivacija za mnoge ljude da odbace automobile i uzmu bicikle, za šta istraživači kažu da donosi očigledne prednosti smanjenjem emisije zagađujućih gasova koja podstiče zagrevanje klime.
Prikaz onoga šta su neki od najambicioznijih gradova na tri kontinenta uradili za bicikle pre i tokom pandemije je u knjizi koju je objavio Univerzitet MIT "Biciklom kroz pandemiju COVID-19 do održivije transportne budućnosti", koju su napisali Bjuler, predsedavajući za urbane poslove na Univerzitetu Virdžinje, i Bačer, profesor emeritus na Rutgersovom Fakultetu za planiranje i javne politike.
Njihova studija o 20 gradova Severne i Južne Amerike, Evrope i Australije je utvrdila da povećavanje infrastrukture za korišćenje bicikla vodi drastičnom povećavanju broja ljudi koji je koriste i direktnom smanjenju broja pogibija i teškog povređivanja biciklista.
Tako je u Sevilji, u Španiji, broj korisnika bicikla porastao za 465 odsto, a broj poginulih i povređenih opao za 79 procenata, slično Parizu i Njujorku, Kopenhagenu, Amsterdamu.
Uz povećanje broja korisnika i veličine infrastrukture za bicikl u Vašingtonu, broj stradalih se prepolovio, kao i u Montrealu, Bogoti, Beču, Sidneju, Berlinu, a za više od polovine je broj stradalih biciklista opao u Londonu, Minhenu, Vankuveru jer je više i bezbedne infratsrukture, a i njenih korisnika.
Glavni grad SAD, Vašington, 2001. godine je imao simboličnih pet kilometara biciklističkih staza, i to nezaštićenih od ostalih vozila.
Do 2019. godine mreža je prešla porasla na više od 150 kilometara, a udeo bicikla u svim putovanjima u gradu povećao se za pet puta. Tokom 2020. i 2021. godine, grad je još više ubrzao rad na tome, izgradivši skoro 32 kilometra zaštićenih kolovoznih traka na ulicama koje dele bicikli i automobili.
Kanadski Montreal, inovator u urbanom biciklizmu od kraja 1980-ih, bio je prvi veliki grad u Severnoj Americi koji je razvio široku mrežu fizički odvojenih biciklističkih staza na kolovozu, kaže se u knjizi. Takođe je bio prvi koji je uveo veliki javni sistem korišćenja bicikala - BIKSI, 2009. godine.
Za pet godina pre pandemije, biciklistička mreža Montreala porasla je za 34 odsto, premašivši 1.000 kilometara. Skoro trećinu toga čine vankolovozne staze, a veći deo je na kolovozu, bezbedno odvojen od ostalih vozila.
U toku je veliko proširenje nove mreže ekspresnih biciklističkih staza - REV, koja bi za četiri godine udvostručila već široku biciklističku mrežu tog grada.
Ostin, u Teksasu, SAD, udvostručio je od 2010. do 2019. svoju mrežu konvencionalnih uličnih biciklističkih staza na 480 kilometara, a u prve dve godine pandemije mrežu zaštićenih kolovoznih biciklističkih staza povećao na oko 100 kilometara.
Sličnih primera ima i u Latinskoj Americi gde je za dve epidemijske godine učešće bicikla skočilo na oko deset odsto ukupnog broja gradskih putovanja, a vlasti uložile novac da ulice budu bezbednije za bicikliste.
Pariz je 2020-2021. godine zabeležio skok korišćenja bicikla za 60 odsto.
Još pre četvrt veka viđen kao neprikladan za bicikliste, glavni grad Francuske je od tada preduzeo upečatljive mere za prelazak građana na dva točka, čak je subvencionisao jednu trećinu troškova kupaca 85.000 električnih i teretnih bicikala od 2009. do 2022. Automobili su u centru Pariza zabranjeni ili ograničeni na pojedinačne trake na određenim bulevarima.
Pročitaj još
London je tokom pandemije više nego udvostručio svoje zaštićene biciklističke staze, uredivši ukupno 260 kilometara za samo godinu dana. Tokom prethodne decenije već je bio utrostručio njihovu dužinu.
Već 1998. godine dobrih deset odsto putovanja u Berlinu je bilo biciklom što je udeo o kojem mnogi gradovi čak i sada mogu samo da sanjaju.
Od 1998. do 2018. taj udeo je porastao na 18 odsto. To je delom zbog konfiguracije Berlina gde su dobro razvijeni centri pojedinačnih četvrti, te mnogo ljudi živi u blizini mesta gde radi i kupuje.
Na početku pandemije, gradski zvaničnici su ubrzali plan stvaranja više biciklističkih staza kako bi zadovoljili potražnju.
U Briselu je korišćenje bicikla skočilo za 22 odsto 2020. godine, a 2021. opalo, ali je i dalje 14 odsto veće u odnosu na 2019. To ukazuje da su neki ljudi privremeno prešli na bicikl samo tokom pandemije, ali više ih je pri tome ostalo.
Taj grad je 2020-21. uložio čak 74 odsto više novca u stvaranje uslova za korišćenje bicikla, a čini se i da je Brisel odlučio da oteža korišćenje automobila u centru jer planira da ukine 65.000 parking mesta za automobile do 2030. godine i rekonfiguriše centralne ulice tako da budu najdirektnije rute za bicikliste i javni prevoz.
Njujork je od 2019. do 2022. izgradio preko 100 kilometara zaštićenih biciklističkih staza, obično ih povezujući s naročitim, zaštićenim raskrsnicama za bicikliste, i izgradio veći broj običnih biciklističkih staza.
Broj stanica za javne bicikle "CityBike" je sredinom 2022. godine premašio 1.500, a tri godine ranije ih je bilo 860.
Tokom vrhunca epidemije 2020. godine, više od 130 kilometara uglavnom sporednih ulica u Njujorku je bilo potpuno zatvoreno za motorna vozila tokom određenih sati, a sada su ostala 32 kilometra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Prvi evropski avion sleteo u Bagdad posle 35 godina
16.12.2025.•
0
U Bagdad je sleteo prvi putnički avion iz Evrope posle 35 godina, a reč je o letelici grčke kompanije "Egean erlajns", saopštilo je iračko Ministarstvo saobraćaja.
Veto Mađarske sprečio Savet EU da usvoji zaključke o proširenju
16.12.2025.•
2
Mađarska je danas sprečila Savet za opšte poslove EU da donese godišnji stav o politici proširenja Evropske unije.
Evropske zemlje formirale međunarodnu komisiju za ratnu odštetu Ukrajini
16.12.2025.•
3
Lideri evropskih zemalja danas su potpisivanjem sporazuma formirali međunarodnu komisiju za ratnu odštetu Ukrajini, piše britanski list Gardijan.
Uhapšen direktor Doma penzionera u Tuzli zbog propusta u protivpožarnom sistemu
16.12.2025.•
0
Direktor Doma penzionera Tuzla Mirsad Bakalović uhapšen je danas, zbog propusta u protivpožarnom sistemu tog objekta u kojem je početkom novembra izbio požar, koji je odneo 16 života, preneli su federalni mediji.
Demografski preokret u Holandiji: Više starijih nego mladih
16.12.2025.•
0
Holandija je prvi put zabeležila situaciju u kojoj je broj starijih građana veći od broja mladih, saopštio je Statistički zavod Holandije (CBS).
EU odustaje od zabrane dizelaša
16.12.2025.•
9
Evropska unija će danas predložiti ublažavanje pravila o emisijama za nova vozila, čime se faktički odustaje od planirane zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine.
Španija uvodi nacionalne mesečne propusnice za javni prevoz od 60 evra
16.12.2025.•
0
Španska vlada najavila je uvođenje nacionalne mesečne propusnice za javni prevoz koja će građanima omogućiti neograničena putovanja autobusima i vozovima širom zemlje za 60 evra.
Crna Gora danas zatvorila pet poglavlja u pregovorima sa EU
16.12.2025.•
8
Crna Gora je na danas održanoj Međuvladinoj konferenciji zatvorila pet poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.
Tramp proglasio fentanil za oružje masovnog uništenja
16.12.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp je zvanično označio opioid fentanil kao oružje masovnog uništenja, izvršnom uredbom koju je objavila Bela kuća.
Saudijska Arabija oborila rekord u broju smrtnih kazni - ove godine ih bilo 340
16.12.2025.•
0
Saudijska Arabija ove godine je izvršila 340 smrtnih kazni, čime je postavila novi godišnji rekord po broju pogubljenja, preneo je portal "Middle East Eye".
VIDEO: Popustila brana kod Sijetla, naređena evakuacija u tri predgrađa
16.12.2025.•
0
U tri predgrađa južnog dela američkog grada Sijetla je naređena hitna evakuacija nakon što je brana popustila, izazvavši ozbiljne poplave nakon nedelje dana obilnih kiša.
Tramp će fentanil proglasiti za oružje za masovno uništenje: "Pokušavaju da nadrogiraju našu zemlju"
16.12.2025.•
2
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će fentanil klasifikovati kao "oružje za masovno uništenje" kako bi se pojačala borba protiv narkotika.
Grupa Pusi Rajot proglašena ekstremističkom organizacijom
15.12.2025.•
2
Ruski sud proglasio je pank grupu Pusi Rajot (Pussy riot) "ekstremističkom organizacijom".
Zelenski: U pregovorima i dalje različiti stavovi o teritorijalnim pitanjima
15.12.2025.•
1
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas u Berlinu da u pregovorima o mirovnom sporazumu i dalje postoje različiti stavovi o teritorijalnim pitanjima.
Sin režisera Roba Rajnera optužen da je ubio roditelje
15.12.2025.•
0
Nakon smrti američkog režisera Roba Rajnera i njegove supruge Mišel Singer Rajner, u Los Anđelesu je uhapšen njihov sin Nik i optužen za ubistvo, javlja večeras CNN pozivajući se na izjavu šefa gradske policije.
Suprug Ane Volš proglašen krivim za ubistvo
15.12.2025.•
0
Brajan Volš danas je proglašen krivim za ubistvo svoje supruge Ane, čije telo nikada nije pronađeno nakon što je nestala iz njihovog doma u Masačusetsu, pre gotovo tri godine.
Hrvatska gradi skladište za nuklearni otpad blizu granice sa BiH
15.12.2025.•
2
Hrvatski Sabor usvojio je Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom.
Nobelovka Mohamadi dva puta prebačena u bolnicu nakon udaraca u zatvoru
15.12.2025.•
0
Dobitnica Nobelove nagrade za mir, Iranka Narges Mohamadi, dva puta je prebačena u bolničku hitnu službu nakon što je zadobila udarce od pripadnika snaga bezbednosti koji su je uhapsili 12. decembra.
Luvr zatvoren zbog štrajka zaposlenih
15.12.2025.•
0
Pariski muzej Luvr jutros nije otvoren za posetioce, jer je osoblje neposredno pre otvaranja glasalo za štrajk, dva meseca posle spektakularne pljačke koja je otkrila nedostatke čuvenog muzeja.
Policajci sa Halkidikija tražili mito od vozača u zamenu za brisanje saobraćajnih prekršaja
15.12.2025.•
2
Tri policajca iz policijske stanice Trohaja na Halkidikiju, koji su optuženi za formiranje kriminalne organizacije sa ciljem lažnog potvrđivanja saobraćajnih prekršaja i brisanja prekršaja u zamenu za novac, uhapšeni su.
Rumuni na ulicama zbog korupcije u pravosuđu, podržala ih i Laura Koveši
15.12.2025.•
8
U Rumuniji su izbili protesti građana, sudija i tužilaca zbog političkog upliva i korupcije u pravosuđu zemlje, a zahtevima da se to spreči pridružila se i glavna tužiteljka Evropske unije Laura Koveši.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar