Malo Nemaca kupuje sebi stanove: Više je razloga za to
Ni u jednoj zemlji u EU nema tako malo vlasnika stanova ili kuća kao u Nemačkoj. Mnogi smatraju da je to tako zbog visokih troškova gradnje u toj zemlji. Ali, postoje i istorijski razlozi.
Foto: Pixabay
U Nemačkoj živi više od 83 miliona stanovnika na području od 357.580 kvadratnih kilometara. Od toga manje od polovine živi u sopstvena četiri zida. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, 2022. godine je 47 odsto nemačkih domaćinstava živelo u svoja četiri zida, a ostalih gotovo 53 odsto kao podstanari, što Nemačku stavlja na apsolutno dno u Evropi, ako se izuzme Švajcarska, piše Dojče vele.
Najviši procenat vlasništva nekretnina imaju Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska i Crna Gora. U tim zemljama više od 90 odsto stanovništva živi u svojoj kući ili stanu.
Ali, zašto su razlike toliko velike?
Industrijalizacija i migracije iz sela u grad
Nemačka ima tako mali procenat vlasništva u poređenju s jugom i istokom Evrope pre svega zbog istorijskih razloga. Oni sežu u 19. vek, u vreme nakon francusko-pruskog rata i osnivanja Nemačkog carstva 1871. U to vreme Nemačka se razvila iz kasnofeudalne poljoprivredne zemlje u industrijsku naciju. A to znači da su se ljudi selili iz sela u gradove kako bi tamo pronašli posao. Trebalo je, dakle, izgraditi brzo i mnogo jeftinih stanova.
Između 1880. i 1900. širom Nemačke niču veliki industrijski centri. Upravo iz tog vremena i potiče pojam "kasarne za stanovanje", što je opis za krajnje spartanski i vojnički životni standard koji je tamo prevladavao. Pojam je označavao i stambenu bedu u Nemačkom carstvu gde su velike mase u gradovima poput Berlina ili u Rurskoj oblasti živele u katastrofalnim uslovima.
Milioni beskućnika nakon Drugog svetskog rata
Nakon Drugog svetskog rata pritisak na stambeno tržište se, zbog uništavanja, dodatno povećao. Uništena je infrastruktura, kuće i brojni stanovi. Pritom treba dodati i milione prognanih iz istočnih krajeva Nemačke koji su tada pripali Poljskoj. Gotovo 21 milion ljudi tražilo je novi dom neposredno nakon završetka rata, a nedostajalo je oko 5,5 miliona stanova.
Nova vlast je pokušavala da brzo stvori novi životni prostor i to uz pomoć čitavog niza mera, a istovremeno se pokušavalo da se spreči eksplozivan rast stanarina zbog nestašice stambenog prostora.
Zato je stanogradnja proglašena za apsolutni prioritet.
"Izgradnja stanova je najvažniji uslov za to da se nemački narod odvede ka političkom, ekonomskom, ali i etičkom i kulturnom oporavku", rekao je u februaru 1950. tadašnji kancelar Konrad Adenauer govoreći o stambenoj krizi.
"Četvrtina stambenog fonda bila je izgubljena u ratu", navodi Konstantin Kolodilin iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW).
U nekim gradovima stepen oštećenja bio je i znatno viši. Stanogradnja je proglašena za nacionalni prioritet.
Bum stanogradnje pedesetih
Godine 1950. konačno je donet tzv. prvi Zakon o stanogradnji. Kao rezultat tih mera, u godinama nakon rata izgrađeno je više od pet miliona novih stanova. Nestašica stanova bila je velika i u Istočnoj Nemačkoj. Istovremeno s prvim Zakonom o stanogradnji na Zapadu, i u DDR-u je donet tzv. Zakon o obnovi kako bi se podstakla stanogradnja. Taj zakon je sredinom pedesetih podstakao montažnu izgradnju stambenih blokova sovjetskog tipa, tipičnih za istok Evrope.
"U pedesetim i šezdesetim godinama pretežno su građeni stanovi za iznajmljivanje u vlasništvu građevinskih zadruga. Kao rezultat toga, postojao je visok procenat stanara", objašnjava profesor Ginter Fornholc, specijalizovan za istoriju gradnje.
Od tada se stopa podstanara neznatno promenila. Neke zgrade su prešle u vlasništvo kompanija za nekretnine, ali u stanovima su ostali podstanari.
Raznoliko tržište nekretnina za iznajmljivanje
Mihael Fojgtlender iz Nemačkog ekonomskog instituta (IW) ukazuje na još jedan razlog zašto manje od polovine svih nemačkih domaćinstava živi u svoja četiri zida, a mnogi su i u socijalno finansiranim društvenim stanovima.
"U Nemačkoj nikad nije bila izrazito podsticana kupovina nekretnina", kaže on.
Na nemačkom stambenom tržištu postoje i specifičnosti koje se ne baziraju samo na istoriji. Ponuda nekretnina za iznajmljivanje veoma je raznolika, kaže Fojgtlender.
"U drugim zemljama zapravo teško mogu da se iznajme porodične kuće ili stanovi visokog kvaliteta i tako različitih veličina", kaže on.
Osim toga, u Nemačkoj stanovništvo ne živi isključivo u velikim gradovima, kao npr. u Francuskoj. Stanovništvo u Nemačkoj je relativno dobro raspoređeno po teritoriji zemlje.
Pronaći stan u Berlinu - lutrija
Procenat vlasništva na kraju zavisi i od regiona u Nemačkoj. On je posebno nizak u većim nemačkim gradovima: u Berlinu, manje od 14 odsto. Slično je i u Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu ili Minhenu. U ruralnim sredinama, pak, znatno više ljudi živi u svoja četiri zida, nešto više od polovine. Najveći procenat vlasništva je u Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji.
Visoki troškovi kupovine i izgradnje
Fornholc smatra da na tržištu iznajmljivanja stanova vladaju dobri uslovi. Zaštita stanara u Nemačkoj relativno je visoka. Istovremeno, uslovi da sami dođete do nekretnine nisu baš laki.
Zbog raznih strogih građevinskih propisa, troškovi izgradnje nekretnine relativno su visoki, a to važi i za dodatne troškove pri kupovini nekretnine, poput poreza na promet nekretnina, koji u Nemačkoj sada iznosi čak 6,5 odsto.
Poređenja radi, u SAD je porez na promet nekretnina samo 0,3 procenta. Osim toga, u Nemačkoj su i javni beležnici i trgovci nekretninama osetno skuplji. Fojgtlender takođe propratne troškove prilikom kupovine nekretnine u Nemačkoj smatra veoma velikom preprekom pri kupovini sopstvenog krova nad glavom.
"Samo za te troškove morate da uštedite oko deset do dvanaest odsto kupoprodajne cene", kaže stručnjak.
Mnogi i nemaju pristup tržištu nekretnina, jer, prema statistikama, samo oko 15 odsto svih stanara raspolaže ušteđevinom od oko 60.000 evra. Propratne troškove banka ne pokriva kreditom, već kupci moraju da raspolažu tom svotom.
Pročitaj još
Nije loše što Nemci nemaju svoje domove
S tačke gledišta ekonomiste Kolodilina, činjenica da u Nemačkoj ima relativno malo vlasnika nekretnina nije nužno loša stvar. U inostranstvu Nemcima zavide na još kvalitetnom tržištu nekretninama.
"Ni 100 odsto podstanara, ni 100 odsto vlasništva nad nekretninom nisu korisni za društvo i privredu", smatra Kolodilin.
U nekim zemljama je jedini način da se živi u gradskim područjima - kupovina nekretnine. Ako to sebi ne možete da priuštite, na kraju ćete morati da smanjite druge troškove ili da putujete daleko na posao. Osim toga, stambeno tržište je nestabilnije kod tržišta s visokom stopom vlasništva.
"Cene rastu i sve više fluktuiraju, što ne doprinosi po svaku cenu stabilnosti tržišta", zaključuje stručnjak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Tramp potpisao uredbu: Od sada samo 11 preporučenih vakcina za decu
11.08.2026.•
0
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom se poziva na smanjenje broja vakcina preporučenih za decu, ograničavajući program vakcinacije na 11 vakcina.
Tajvan namerno usporio mobilni internet kako bi simulirao kineski napad
11.08.2026.•
0
Tajvan je prvi put namerno usporio mobilni internet u velikom delu centralnog dela ostrva, simulirajući prekid komunikacija koji bi mogao da nastane u slučaju kineskog napada ili velike prirodne katastrofe.
Granata iz Drugog svetskog rata pod nerazjašnjenim okolnostima nestala iz korita Dunava u Budimpešti
11.08.2026.•
0
Budimpeštanska policija (BRFK) saopštila je da je moguće da je artiljerijska granata iz Drugog svetskog rata nestala pod nerazjašnjenim okolnostima iz korita Dunava u 22. okrugu Budimpešte.
Hitna pomoć u Rumuniji napadnuta zbog dezinformacija na Tiktoku
11.08.2026.•
0
Sedam osoba, šest muškaraca i jedna žena, uhapšeno je i određen im je pritvor nakon napada na vozilo hitne pomoći u okrugu Kluž u centralnoj Rumuniji.
VIDEO: Više od 130 mrtvih u jakom zemljotresu u Kolumbiji
11.08.2026.•
0
Najmanje 132 osobe su poginule, a više od 570 je povređeno u Kolumbiji u zemljotresu jačine 7,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio tu zemlju u ponedeljak.
Tramp traži odštetu od Irana
11.08.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da će njegov novi uslov za nastavak razgovora sa Iranom biti nadoknada štete za sva "prošla nedela" te zemlje.
Engleska i Francuska na udaru jake suše: Milioni ljudi u obe zemlje pod restrikcijama vode
11.08.2026.•
0
Skoro 70 odsto teritorije Francuske trenutno je pod ograničenjima za potrošnju vode, zbog intenzivne suše koju su izazvali ponovljeni toplotni talasi koji pogađaju tu zemlju prethodna tri meseca.
VIDEO: U Los Anđelesu posle požara truli 39 miliona kilograma hrane, širi se nesnosan smrad
11.08.2026.•
0
Požar koji je 17. juna uništio veliko rashladno skladište u losanđeleskom naselju Bojl Hajts ostavio je iza sebe oko 39 miliona kilograma hrane koja je počela da trune.
Senegal podigao optužnice protiv 71 muškarca zbog istopolnih odnosa
11.08.2026.•
0
Tužilaštvo u Senegalu podiglo je optužnice protiv 71 muškarca zbog, kako je navedeno, "neprirodnih radnji", u okviru pojačane kampanje vlasti protiv istopolnih odnosa, saopšteno je iz tužilaštva.
Više od 100 poginulih u zemljotresu u Kolumbiji
10.08.2026.•
0
Predsednik Kolumbije Abelardo de la Esprijelja izjavio je da je u zemljotresu koji je pogodio severozapad Kolumbije, poginulo 111 ljudi, prenosi Skaj njuz.
Jak zemljotres pogodio zapadni deo Kolumbije
10.08.2026.•
0
Zemljotres jačine 7,4 pogodio je danas zapadni deo Kolumbije i jedan deo Ekvadora.
Eksplozija u bugarskom vojnom postrojenju, 300 radnika evakuisano
10.08.2026.•
0
U vojnom proizvodno-skladišnom objektu u blizini sela Belitsa u opštini Trjavna u Bugarskoj došlo je do eksplozije i požara zbog čega je evakuisano oko 300 radnika.
Glovo prestaje sa radom u Bosni i Hercegovini
10.08.2026.•
7
Španska kompanija za dostavu hrane i drugih proizvoda "Glovo" odlučila je da obustavi poslovanje u Bosni i Hercegovini, a danas je poslednji dan poslovanja u ovoj zemlji.
Italijanski ministar spoljnih poslova: Obnovićemo Šengen, Sančezova reakcija neprihvatljiva
10.08.2026.•
0
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da će Rim obnoviti primenu Šengenskog sporazuma sa Španijom čim prođe opasnost od novog priliva migranata iz Afrike.
Dva drona primećena iznad vojne baze u Nemačkoj
09.08.2026.•
0
Dva drona su primećena iznad vojne baze na zapadu Nemačke, samo nekoliko dana nakon što je na aerodromu u Lajpcigu pronađen dron sa eksplozivom.
Sirija i Rusija sklopile dogovor o budućnosti dve vojne baze u Sredozemlju
09.08.2026.•
1
Sirija i Rusija su postigle sporazum o budućnosti dve strateške baze na obali Sredozemnog mora, kojim se okončava njihovo korišćenje kao vojnih uporišta Moskve, saopštilo je sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Tajfun Delfin pogodio više gradova u Kini, otkazano više od 1.300 letova
09.08.2026.•
0
Tajfun Delfin pogodio je danas istočnu obalu Kine, nakon što je primorao više od 300.000 ljudi da se preventivno presele, dok su dva aerodroma u Šangaju otkazala više od 1.300 letova.
Američko ministarstvo odbrane pozvalo namensku industriju da poveća proizvodnju oružja
09.08.2026.•
1
Američko Ministarstvo odbrane pozvalo je predstavnike namenske industrije da povećaju proizvodnju, zbog zabrinutosti da su zalihe najvažnijeg raketnog oružja sve manje kako se rat u Iranu nastavlja.
Glavni evropski aerodromi povremeno deaktiviraju EES sistem zbog kašnjenja
09.08.2026.•
2
Dugački redovi na bezbednosnim kontrolama podstiču glavne evropske aerodrome da deaktiviraju evropski Sistem za ulaz i izlaz (EES) kada kašnjenja letova zbog velikog broja putnika postanu preduga,
Novi podaci o ulozi Vučićevog savetnika Ajnhorna u aferi Katargejt
09.08.2026.•
4
Izvor iz izraelskih bezbednosnih službi tvrdi da su savetnici premijera Netanjahua, Jizrael Ajnhorn, Jonatan Urih i Eli Feldštajn preneli Kataru poverljive informacije iz bezbednosnih razgovora koji se tiču Egipta.
Evropska komisija pozvala društvene mreže na borbu protiv dezinformacija
09.08.2026.•
1
Evropska komesarka za tehnologiju Hena Virkunen pozvala je platforme Meta i TikTok da preduzmu efikasnije mere protiv širenja dezinformacija tokom kriznih situacija.
Komentari 9
pusti price snjezana
ja
Svaka država koja ne vodi računa o tome da je građanima dostupna kupovina stambenomg prostora je država u kojoj vlada isključivo interes u toj oblasti.
Ovo kod nas je, kako mi već znamo dodatih naš izvorni šarm svemu, baš, baš. Evo Novi Sad, ko daje eto nekih 3300 po m2 u NS, pojedini delovima kao nešto atraktivniji delovi grada (ne znam po kom kriterijumu)? Ko može da ima toliko para ili koliko glup može biti ako ga kupuje da stanuje u njemu a ima tolike pare?
Napravi se zrgrada od 100 stanova, godinu dana kasnije pet stanova useljeno. Posle se i izda koji, ne žive vlasnici, nema parking mesta dovoljno, gradnja bofl ali 3300 eura m2???
Koliko ono beše porez na drugu i svaku sledeću nekretninu?
Koliko bi Nemcima trebalo da se preokrene vlasnička struktura, par meseci uz odgovarajuču promenu poreske politike na porez na imovinu? Tako i kod nas. Samo glavni baja je upravo u najboljim mogućim odnosima, toliko su dobri dam im ruku ne vadi iz džepa, sa baš investitorima. Lokalne baje nisu ništa bolje.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar