Malo Nemaca kupuje sebi stanove: Više je razloga za to
Ni u jednoj zemlji u EU nema tako malo vlasnika stanova ili kuća kao u Nemačkoj. Mnogi smatraju da je to tako zbog visokih troškova gradnje u toj zemlji. Ali, postoje i istorijski razlozi.
Foto: Pixabay
U Nemačkoj živi više od 83 miliona stanovnika na području od 357.580 kvadratnih kilometara. Od toga manje od polovine živi u sopstvena četiri zida. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, 2022. godine je 47 odsto nemačkih domaćinstava živelo u svoja četiri zida, a ostalih gotovo 53 odsto kao podstanari, što Nemačku stavlja na apsolutno dno u Evropi, ako se izuzme Švajcarska, piše Dojče vele.
Najviši procenat vlasništva nekretnina imaju Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska i Crna Gora. U tim zemljama više od 90 odsto stanovništva živi u svojoj kući ili stanu.
Ali, zašto su razlike toliko velike?
Industrijalizacija i migracije iz sela u grad
Nemačka ima tako mali procenat vlasništva u poređenju s jugom i istokom Evrope pre svega zbog istorijskih razloga. Oni sežu u 19. vek, u vreme nakon francusko-pruskog rata i osnivanja Nemačkog carstva 1871. U to vreme Nemačka se razvila iz kasnofeudalne poljoprivredne zemlje u industrijsku naciju. A to znači da su se ljudi selili iz sela u gradove kako bi tamo pronašli posao. Trebalo je, dakle, izgraditi brzo i mnogo jeftinih stanova.
Između 1880. i 1900. širom Nemačke niču veliki industrijski centri. Upravo iz tog vremena i potiče pojam "kasarne za stanovanje", što je opis za krajnje spartanski i vojnički životni standard koji je tamo prevladavao. Pojam je označavao i stambenu bedu u Nemačkom carstvu gde su velike mase u gradovima poput Berlina ili u Rurskoj oblasti živele u katastrofalnim uslovima.
Milioni beskućnika nakon Drugog svetskog rata
Nakon Drugog svetskog rata pritisak na stambeno tržište se, zbog uništavanja, dodatno povećao. Uništena je infrastruktura, kuće i brojni stanovi. Pritom treba dodati i milione prognanih iz istočnih krajeva Nemačke koji su tada pripali Poljskoj. Gotovo 21 milion ljudi tražilo je novi dom neposredno nakon završetka rata, a nedostajalo je oko 5,5 miliona stanova.
Nova vlast je pokušavala da brzo stvori novi životni prostor i to uz pomoć čitavog niza mera, a istovremeno se pokušavalo da se spreči eksplozivan rast stanarina zbog nestašice stambenog prostora.
Zato je stanogradnja proglašena za apsolutni prioritet.
"Izgradnja stanova je najvažniji uslov za to da se nemački narod odvede ka političkom, ekonomskom, ali i etičkom i kulturnom oporavku", rekao je u februaru 1950. tadašnji kancelar Konrad Adenauer govoreći o stambenoj krizi.
"Četvrtina stambenog fonda bila je izgubljena u ratu", navodi Konstantin Kolodilin iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW).
U nekim gradovima stepen oštećenja bio je i znatno viši. Stanogradnja je proglašena za nacionalni prioritet.
Bum stanogradnje pedesetih
Godine 1950. konačno je donet tzv. prvi Zakon o stanogradnji. Kao rezultat tih mera, u godinama nakon rata izgrađeno je više od pet miliona novih stanova. Nestašica stanova bila je velika i u Istočnoj Nemačkoj. Istovremeno s prvim Zakonom o stanogradnji na Zapadu, i u DDR-u je donet tzv. Zakon o obnovi kako bi se podstakla stanogradnja. Taj zakon je sredinom pedesetih podstakao montažnu izgradnju stambenih blokova sovjetskog tipa, tipičnih za istok Evrope.
"U pedesetim i šezdesetim godinama pretežno su građeni stanovi za iznajmljivanje u vlasništvu građevinskih zadruga. Kao rezultat toga, postojao je visok procenat stanara", objašnjava profesor Ginter Fornholc, specijalizovan za istoriju gradnje.
Od tada se stopa podstanara neznatno promenila. Neke zgrade su prešle u vlasništvo kompanija za nekretnine, ali u stanovima su ostali podstanari.
Raznoliko tržište nekretnina za iznajmljivanje
Mihael Fojgtlender iz Nemačkog ekonomskog instituta (IW) ukazuje na još jedan razlog zašto manje od polovine svih nemačkih domaćinstava živi u svoja četiri zida, a mnogi su i u socijalno finansiranim društvenim stanovima.
"U Nemačkoj nikad nije bila izrazito podsticana kupovina nekretnina", kaže on.
Na nemačkom stambenom tržištu postoje i specifičnosti koje se ne baziraju samo na istoriji. Ponuda nekretnina za iznajmljivanje veoma je raznolika, kaže Fojgtlender.
"U drugim zemljama zapravo teško mogu da se iznajme porodične kuće ili stanovi visokog kvaliteta i tako različitih veličina", kaže on.
Osim toga, u Nemačkoj stanovništvo ne živi isključivo u velikim gradovima, kao npr. u Francuskoj. Stanovništvo u Nemačkoj je relativno dobro raspoređeno po teritoriji zemlje.
Pronaći stan u Berlinu - lutrija
Procenat vlasništva na kraju zavisi i od regiona u Nemačkoj. On je posebno nizak u većim nemačkim gradovima: u Berlinu, manje od 14 odsto. Slično je i u Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu ili Minhenu. U ruralnim sredinama, pak, znatno više ljudi živi u svoja četiri zida, nešto više od polovine. Najveći procenat vlasništva je u Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji.
Visoki troškovi kupovine i izgradnje
Fornholc smatra da na tržištu iznajmljivanja stanova vladaju dobri uslovi. Zaštita stanara u Nemačkoj relativno je visoka. Istovremeno, uslovi da sami dođete do nekretnine nisu baš laki.
Zbog raznih strogih građevinskih propisa, troškovi izgradnje nekretnine relativno su visoki, a to važi i za dodatne troškove pri kupovini nekretnine, poput poreza na promet nekretnina, koji u Nemačkoj sada iznosi čak 6,5 odsto.
Poređenja radi, u SAD je porez na promet nekretnina samo 0,3 procenta. Osim toga, u Nemačkoj su i javni beležnici i trgovci nekretninama osetno skuplji. Fojgtlender takođe propratne troškove prilikom kupovine nekretnine u Nemačkoj smatra veoma velikom preprekom pri kupovini sopstvenog krova nad glavom.
"Samo za te troškove morate da uštedite oko deset do dvanaest odsto kupoprodajne cene", kaže stručnjak.
Mnogi i nemaju pristup tržištu nekretnina, jer, prema statistikama, samo oko 15 odsto svih stanara raspolaže ušteđevinom od oko 60.000 evra. Propratne troškove banka ne pokriva kreditom, već kupci moraju da raspolažu tom svotom.
Pročitaj još
Nije loše što Nemci nemaju svoje domove
S tačke gledišta ekonomiste Kolodilina, činjenica da u Nemačkoj ima relativno malo vlasnika nekretnina nije nužno loša stvar. U inostranstvu Nemcima zavide na još kvalitetnom tržištu nekretninama.
"Ni 100 odsto podstanara, ni 100 odsto vlasništva nad nekretninom nisu korisni za društvo i privredu", smatra Kolodilin.
U nekim zemljama je jedini način da se živi u gradskim područjima - kupovina nekretnine. Ako to sebi ne možete da priuštite, na kraju ćete morati da smanjite druge troškove ili da putujete daleko na posao. Osim toga, stambeno tržište je nestabilnije kod tržišta s visokom stopom vlasništva.
"Cene rastu i sve više fluktuiraju, što ne doprinosi po svaku cenu stabilnosti tržišta", zaključuje stručnjak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Indonezija će graditi zid dug 535 kilometara za zaštitu od porasta nivoa mora
26.10.2025.•
0
Indonežanski predsednik Prabovo Subijanto izrazio je spremnost za izgradnju ogromnog zida duž severne obale Jave kako bi se zaštitilo 50 miliona ljudi od porasta nivoa mora.
Seksualni prestupnik greškom pušten iz zatvora Britaniji, a to se redovno dešava
26.10.2025.•
0
Londonska policija je na nogama u potrazi za bivšim tražiocem azila koji je greškom pušten iz zatvora u Eseksu, gde je poslat nakon što je osuđen na 12 meseci zatvora zbog seksualnog napada na jednu maloletnicu i ženu.
Svrgnutom predsedniku Madagaskara oduzeto državljanstvo jer ima i pasoš Francuske
26.10.2025.•
0
Bivšem predsedniku Madagaskara Andriju Radžoelini, koji je nakon protesta bio primoran na egzil, nove vlasti su oduzele državljanstvo te zemlje.
Trojica Kineza pokušala u Gruziji da kupe uranijum
26.10.2025.•
0
Gruzijska služba unutrašnje bezbednosti saopštila je da je uhapsila trojicu kineskih državljana u glavnom gradu Tbilisiju zbog pokušaja ilegalne kupovine dva kilograma "nuklearnog materijala" uranijuma.
VIDEO: Ovo je reklama koja je posvađala Trampa i Kanadu
26.10.2025.•
1
Predsednik Donald Tramp obustavio je trgovinske pregovore sa Kanadom zbog, kako je naveo, "lažnog" političkog spota koji koristi delove govora bivšeg predsednika Ronalda Regana u kom se kritikuju carine.
Sveštenici u Italiji seksualno zlostavljali 4.500 ljudi, mahom dečaka
26.10.2025.•
0
Grupa žrtava seksualnog zlostavljanja u Italiji "Rete l'Abuso" objavila je izveštaj u kom tvrdi da je skoro 4.500 ljudi bilo žrtve zlostavljanja katoličkih sveštenika od 2020. godine.
Više od 50.000 ljudi u Valensiji protestovalo zbog prošlogodišnjih poplava
25.10.2025.•
0
Više od 50.000 demonstranata okupilo se danas u centru Valensije kako bi odali počast žrtvama prošlogodišnjih poplava i protestovali protiv regionalnih vlasti.
Tramp: Sastanak sa Putinom samo uz garantovan mir u Ukrajini
25.10.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da ne planira da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dok ne bude smatrao da je postignut dogovor kojim će se osigurati mir između Rusije i Ukrajine.
Ruski funkcioner: Blizu diplomatskog rešenja za okončanje rata u Ukrajini
25.10.2025.•
2
Specijalni izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina za investicije i ekonomsku saradnju Kiril Dmitrijev izjavio je da veruje da su Rusija, SAD i Ukrajina blizu diplomatskog rešenja za okončanje rata u Ukrajini.
Najmanje dve osobe poginule u pucnjavi u Severnoj Karolini
25.10.2025.•
0
Najmanje dve osobe su poginule, a nekoliko ih je teško povređeno u pucnjavi na velikoj zabavi u američkoj saveznoj državi Severnoj Karolini, saopštila je danas policija.
Nezavisna kandidatkinja Ketrin Konoli pobedila na predsedničkim izborima u Irskoj
25.10.2025.•
1
Na predsedničkim izborima u Irskoj pobedila je nezavisna kandidatkinja i levičarka Ketrin Konoli.
EU spremna da reaguje na kineska ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata
25.10.2025.•
1
Evropska unija je spremna da odgovori na kineska ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata, izjavila je predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen danas na konferenciji Berlinski globalni dijalog.
U Britaniji zaplenjeno više od 2.000 lažnih vakcina za mršavljenje
25.10.2025.•
0
Britanske vlasti zaplenile su više od 2.000 lažnih vakcina za mršavljenje u fabrici u Northemptonu, što se smatra najvećom zapljenom te vrste u svetu.
Turista poginuo u Rimu, pao sa Panteona
25.10.2025.•
0
Japanski turista, star oko 70 godina, poginuo je u Rimu nakon što je pao sa zidina Panteona, objavila je Ansa.
Danas bez referenduma u RS: Opozicija ocenjuje da je njegova najava bila sredstvo Dodikove trgovine
25.10.2025.•
2
U Republici Srpskoj (RS) danas je trebalo da bude održan referendum.
Dva zemljotresa pogodila Rumuniju
25.10.2025.•
0
Dva zemljotresa pogodila su jutros Vranču u Rumuniji, saopštio je Nacionalni institut za fiziku Zemlje (INFP).
Na Haitiju tri osobe stradale u naletu tropske oluje Melisa
25.10.2025.•
0
Tropska oluja Melisa odnela je živote tri osobe na Haitiju, saopštile su lokalne vlasti.
Predsednik Crne Gore posthumno odlikovao mitropolita Amfilohija
25.10.2025.•
2
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović dodelio je posthumno orden Crnogorske velike zvijezde mitropolitu crnogorsko- primorskom Amfilohiju i pored oštrog protivljenja dela javnosti.
SZO: Potrebno sedam milijardi dolara za obnovu zdravstvenog sistema Gaze
24.10.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da će biti potrebno najmanje sedam milijardi dolara samo za obnovu zdravstvenog sistema Pojasa Gaze.
Tinejdžeru sa Novog Zelanda uklonjeni delovi creva: Progutao 100 magneta
24.10.2025.•
0
Trinaestogodišnjem dečaku na Novom Zelandu uklonjeni su nekrotični delovi creva nakon što je progutao skoro 100 magneta kupljenih preko interneta.
Ekonomski izaslanik Kremlja na razgovorima u SAD
24.10.2025.•
0
Izaslanik Kremlj za ekonomska pitanja Kiril Dmitrijev rekao je danas da se nalazi u SAD, dva dana posle objave Vašingtona o uvođenju novih sankcija Rusiji za energente.
Komentari 9
pusti price snjezana
ja
Svaka država koja ne vodi računa o tome da je građanima dostupna kupovina stambenomg prostora je država u kojoj vlada isključivo interes u toj oblasti.
Ovo kod nas je, kako mi već znamo dodatih naš izvorni šarm svemu, baš, baš. Evo Novi Sad, ko daje eto nekih 3300 po m2 u NS, pojedini delovima kao nešto atraktivniji delovi grada (ne znam po kom kriterijumu)? Ko može da ima toliko para ili koliko glup može biti ako ga kupuje da stanuje u njemu a ima tolike pare?
Napravi se zrgrada od 100 stanova, godinu dana kasnije pet stanova useljeno. Posle se i izda koji, ne žive vlasnici, nema parking mesta dovoljno, gradnja bofl ali 3300 eura m2???
Koliko ono beše porez na drugu i svaku sledeću nekretninu?
Koliko bi Nemcima trebalo da se preokrene vlasnička struktura, par meseci uz odgovarajuču promenu poreske politike na porez na imovinu? Tako i kod nas. Samo glavni baja je upravo u najboljim mogućim odnosima, toliko su dobri dam im ruku ne vadi iz džepa, sa baš investitorima. Lokalne baje nisu ništa bolje.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar