Malo Nemaca kupuje sebi stanove: Više je razloga za to
Ni u jednoj zemlji u EU nema tako malo vlasnika stanova ili kuća kao u Nemačkoj. Mnogi smatraju da je to tako zbog visokih troškova gradnje u toj zemlji. Ali, postoje i istorijski razlozi.
Foto: Pixabay
U Nemačkoj živi više od 83 miliona stanovnika na području od 357.580 kvadratnih kilometara. Od toga manje od polovine živi u sopstvena četiri zida. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, 2022. godine je 47 odsto nemačkih domaćinstava živelo u svoja četiri zida, a ostalih gotovo 53 odsto kao podstanari, što Nemačku stavlja na apsolutno dno u Evropi, ako se izuzme Švajcarska, piše Dojče vele.
Najviši procenat vlasništva nekretnina imaju Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska i Crna Gora. U tim zemljama više od 90 odsto stanovništva živi u svojoj kući ili stanu.
Ali, zašto su razlike toliko velike?
Industrijalizacija i migracije iz sela u grad
Nemačka ima tako mali procenat vlasništva u poređenju s jugom i istokom Evrope pre svega zbog istorijskih razloga. Oni sežu u 19. vek, u vreme nakon francusko-pruskog rata i osnivanja Nemačkog carstva 1871. U to vreme Nemačka se razvila iz kasnofeudalne poljoprivredne zemlje u industrijsku naciju. A to znači da su se ljudi selili iz sela u gradove kako bi tamo pronašli posao. Trebalo je, dakle, izgraditi brzo i mnogo jeftinih stanova.
Između 1880. i 1900. širom Nemačke niču veliki industrijski centri. Upravo iz tog vremena i potiče pojam "kasarne za stanovanje", što je opis za krajnje spartanski i vojnički životni standard koji je tamo prevladavao. Pojam je označavao i stambenu bedu u Nemačkom carstvu gde su velike mase u gradovima poput Berlina ili u Rurskoj oblasti živele u katastrofalnim uslovima.
Milioni beskućnika nakon Drugog svetskog rata
Nakon Drugog svetskog rata pritisak na stambeno tržište se, zbog uništavanja, dodatno povećao. Uništena je infrastruktura, kuće i brojni stanovi. Pritom treba dodati i milione prognanih iz istočnih krajeva Nemačke koji su tada pripali Poljskoj. Gotovo 21 milion ljudi tražilo je novi dom neposredno nakon završetka rata, a nedostajalo je oko 5,5 miliona stanova.
Nova vlast je pokušavala da brzo stvori novi životni prostor i to uz pomoć čitavog niza mera, a istovremeno se pokušavalo da se spreči eksplozivan rast stanarina zbog nestašice stambenog prostora.
Zato je stanogradnja proglašena za apsolutni prioritet.
"Izgradnja stanova je najvažniji uslov za to da se nemački narod odvede ka političkom, ekonomskom, ali i etičkom i kulturnom oporavku", rekao je u februaru 1950. tadašnji kancelar Konrad Adenauer govoreći o stambenoj krizi.
"Četvrtina stambenog fonda bila je izgubljena u ratu", navodi Konstantin Kolodilin iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW).
U nekim gradovima stepen oštećenja bio je i znatno viši. Stanogradnja je proglašena za nacionalni prioritet.
Bum stanogradnje pedesetih
Godine 1950. konačno je donet tzv. prvi Zakon o stanogradnji. Kao rezultat tih mera, u godinama nakon rata izgrađeno je više od pet miliona novih stanova. Nestašica stanova bila je velika i u Istočnoj Nemačkoj. Istovremeno s prvim Zakonom o stanogradnji na Zapadu, i u DDR-u je donet tzv. Zakon o obnovi kako bi se podstakla stanogradnja. Taj zakon je sredinom pedesetih podstakao montažnu izgradnju stambenih blokova sovjetskog tipa, tipičnih za istok Evrope.
"U pedesetim i šezdesetim godinama pretežno su građeni stanovi za iznajmljivanje u vlasništvu građevinskih zadruga. Kao rezultat toga, postojao je visok procenat stanara", objašnjava profesor Ginter Fornholc, specijalizovan za istoriju gradnje.
Od tada se stopa podstanara neznatno promenila. Neke zgrade su prešle u vlasništvo kompanija za nekretnine, ali u stanovima su ostali podstanari.
Raznoliko tržište nekretnina za iznajmljivanje
Mihael Fojgtlender iz Nemačkog ekonomskog instituta (IW) ukazuje na još jedan razlog zašto manje od polovine svih nemačkih domaćinstava živi u svoja četiri zida, a mnogi su i u socijalno finansiranim društvenim stanovima.
"U Nemačkoj nikad nije bila izrazito podsticana kupovina nekretnina", kaže on.
Na nemačkom stambenom tržištu postoje i specifičnosti koje se ne baziraju samo na istoriji. Ponuda nekretnina za iznajmljivanje veoma je raznolika, kaže Fojgtlender.
"U drugim zemljama zapravo teško mogu da se iznajme porodične kuće ili stanovi visokog kvaliteta i tako različitih veličina", kaže on.
Osim toga, u Nemačkoj stanovništvo ne živi isključivo u velikim gradovima, kao npr. u Francuskoj. Stanovništvo u Nemačkoj je relativno dobro raspoređeno po teritoriji zemlje.
Pronaći stan u Berlinu - lutrija
Procenat vlasništva na kraju zavisi i od regiona u Nemačkoj. On je posebno nizak u većim nemačkim gradovima: u Berlinu, manje od 14 odsto. Slično je i u Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu ili Minhenu. U ruralnim sredinama, pak, znatno više ljudi živi u svoja četiri zida, nešto više od polovine. Najveći procenat vlasništva je u Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji.
Visoki troškovi kupovine i izgradnje
Fornholc smatra da na tržištu iznajmljivanja stanova vladaju dobri uslovi. Zaštita stanara u Nemačkoj relativno je visoka. Istovremeno, uslovi da sami dođete do nekretnine nisu baš laki.
Zbog raznih strogih građevinskih propisa, troškovi izgradnje nekretnine relativno su visoki, a to važi i za dodatne troškove pri kupovini nekretnine, poput poreza na promet nekretnina, koji u Nemačkoj sada iznosi čak 6,5 odsto.
Poređenja radi, u SAD je porez na promet nekretnina samo 0,3 procenta. Osim toga, u Nemačkoj su i javni beležnici i trgovci nekretninama osetno skuplji. Fojgtlender takođe propratne troškove prilikom kupovine nekretnine u Nemačkoj smatra veoma velikom preprekom pri kupovini sopstvenog krova nad glavom.
"Samo za te troškove morate da uštedite oko deset do dvanaest odsto kupoprodajne cene", kaže stručnjak.
Mnogi i nemaju pristup tržištu nekretnina, jer, prema statistikama, samo oko 15 odsto svih stanara raspolaže ušteđevinom od oko 60.000 evra. Propratne troškove banka ne pokriva kreditom, već kupci moraju da raspolažu tom svotom.
Pročitaj još
Nije loše što Nemci nemaju svoje domove
S tačke gledišta ekonomiste Kolodilina, činjenica da u Nemačkoj ima relativno malo vlasnika nekretnina nije nužno loša stvar. U inostranstvu Nemcima zavide na još kvalitetnom tržištu nekretninama.
"Ni 100 odsto podstanara, ni 100 odsto vlasništva nad nekretninom nisu korisni za društvo i privredu", smatra Kolodilin.
U nekim zemljama je jedini način da se živi u gradskim područjima - kupovina nekretnine. Ako to sebi ne možete da priuštite, na kraju ćete morati da smanjite druge troškove ili da putujete daleko na posao. Osim toga, stambeno tržište je nestabilnije kod tržišta s visokom stopom vlasništva.
"Cene rastu i sve više fluktuiraju, što ne doprinosi po svaku cenu stabilnosti tržišta", zaključuje stručnjak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Protesti u Budimpešti zbog zlostavljanja dece u ustanovama za maloletnike
13.12.2025.•
0
Glavni rival mađarskog premijera Viktora Orbana danas je predvodio desetine hiljada demonstranata ulicama Budimpešte na protestu zbog zlostavljanja dece u državnim ustanovama za maloletnike.
Velike poplave u državi Vašington, Tramp proglasio vanredno stanje
13.12.2025.•
0
Velike poplave pogodile su američku saveznu državu Vašington, zbog čega su evakuisana čitava sela i mali gradovi, a predsednik SAD Donald Tramp potpisao proglašenje vanrednog stanja.
Grčki poljoprivrednici odlučili da neće ići na razgovor sa premijerom
13.12.2025.•
0
Grčki poljoprivrednici, koji protestuju ovih dana, održali su danas sastanak na kojem su odlučili da se neće odazvati na poziv premijera Kirjakosa Micotakisa da u ponedeljak dođu na razgovor o njihovim zahtevima.
Erdogan: Mir u Ukrajini nije daleko, razgovaraću o planu i sa Trampom
13.12.2025.•
0
Šef turske države Redžep Tajip Erdogan je danas izrazio nadu da će sa američkim predsednikom Donaldom Trampom razgovarati o mirovnom planu za okončanje rata između Rusije i Ukrajine i ocenio da "mir nije daleko".
Analitičari: Odluka Francuske o blokadi dva poglavlja u pregovorima je politička poruka
13.12.2025.•
1
Najviši crnogorski zvaničnici nisu komentarisali odluku Francuske da blokira zatvaranje dva od pet poglavlja u pregovorima Crne Gore i Evropske unije o pridruživanju.
Američki senator: Hakerski napad na američke mreže iz Kine i dalje traje
13.12.2025.•
0
Potpredsednik Odbora za obaveštajne poslove američkog Senata Mark Vorner izjavio je da hakovanje američkih telekomunikacionih mreža iz Kine i dalje traje, piše britanski list Fajnenšel tajms.
Belorusija oslobodila nobelovca Bjaljackog i opozicionarku Kolesnikovu, SAD ublažile sankcije
13.12.2025.•
0
Beloruske vlasti oslobodile su danas dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022. godine Alesa Bjaljackog i ključnu opozicionu ličnost Mariju Kolesnikovu.
Državljanin Srbije uhapšen u Crnoj Gori: Bio na Interpolovoj poternici Švedske
13.12.2025.•
0
Crnogorska policija zaustavila je na graničnom prelazu Dračenovac državljanina Srbije za kojim je Švedska raspisala poternicu preko Interpola.
Američke demokrate objavile selekciju slika iz Epstajnove kolekcije: Na njima Tramp, Klinton, princ Endru
13.12.2025.•
0
Demokrate iz američkog Kongresa objavile su selekciju fotografija iz kolekcije seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna uključujući neke sa Donaldom Trampom, Bilom Klintonom i bivšim britanskim princom Endruom.
Balkanska mafija sprečena da uđe u Paragvaj: Kriminalne strukture iz Srbije, Albanije, BiH i Crne Gore
13.12.2025.•
2
Direktor paragvajske nacionalne službe za migracije Horhe Kronaveter saopštio je da je na graničnim prelazima sa susednom Bolivijom registrovan pokušaj članova ozloglašene Balkanske mafije da se infiltriraju u Paragvaj.
Poslednji begunac iz američkog zatvora osuđen: Dve doživotne robije za četiri ubistva
13.12.2025.•
0
Poslednji begunac uhvaćen nakon spektakularnog bekstva iz zatvora u Nju Orleansu osuđen je na dve doživotne kazne zbog dvostrukog ubistva iz 2018. godine.
Vojska Mjanmara napala bolnicu: Poginulo najmanje 30 osoba, među kojima su pacijenti i deca
13.12.2025.•
0
Vojska Mjanmara potvrdila je da je u saveznoj državi Rakin na zapadu zemlje napala bolnicu, u kojoj je, kako vlasti tvrde, sedište militantne grupe, a poginulo je najmanje 30 osoba, uključujući pacijente i decu.
Izbio požar u pogonu sa opasnim materijama u Hrvatskoj: Pod kontrolom, tokom dana potpuno gašenje
13.12.2025.•
0
Požar koji se kasno sinoć dogodio u zgradi CIAK-a u industrijskoj zoni u mestu Gubaševo kod Zaboka stavljen je pod kontrolu i trebalo bi da u potpunosti bude ugašen tokom dana.
Putinovim dekretom stranci za boravak u Rusiji moraju da potpišu ugovor sa vojskom: "Povećava mobilizaciju"
13.12.2025.•
4
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošlog meseca izdao dekret kojim se od mnogih stranih muškaraca koji traže stalni boravak u Rusiji ili državljanstvo zahteva da potpišu ugovor s vojskom, u jeku rata protiv Ukrajine.
Rusija podnosi tužbe zbog evropskog plana da njenim zamrznutim sredstvima pomaže Ukrajini
12.12.2025.•
2
Rusija preduzima pravne korake kao odgovor na poteze evropskih saveznika Ukrajine da iskoriste zamrznutu imovinu Moskve kako bi pomogli Kijevu da finansira svoju vojsku i ekonomiju.
EU zamrznula 210 milijardi evra ruske imovine, Mađarska i Slovačka se protive
12.12.2025.•
6
Evropska unija (EU) danas je na neodređeno vreme zamrznula rusku imovinu u Evropi u vrednosti od 210 milijardi evra dok ta zemlja ne plati Ukrajini ratne reparacije.
FT: Ukrajina bi prema nacrtu mirovnog plana mogla da se pridruži EU do 2027.
12.12.2025.•
6
Ukrajina bi trebalo da postane članica Evropske unije do 2027. godine, prema novom predlogu koji se razmatra u okviru mirovnih pregovora uz posredovanje SAD, što bi moglo da promeni procedure prijema novih članica.
Crna Gora zatvara tri poglavlja sa EU, očekivanom zatvaranju još dva usprotivila se Francuska
12.12.2025.•
1
Crna Gora će naredne sedmice zatvoritu tri poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, dok se očekivanom zatvaranju još dva poglavlja usprotivila Francuska, obravila je Radio-televizija Crne Gore.
Evropska komisija: Bugarska uvodi evro iako je pala vlada u Sofiji
12.12.2025.•
2
Bugarska će od 1. januara moći da uđe u zonu evra iako je vlada u Sofiji podnela ostavku posle masovnih višenedeljnih demonstracija građana koji su negodovali zbog raširene korupcije u sistemu vlasti.
Nobelovka Narges Mohamadi uhapšena u Iranu
12.12.2025.•
0
Dobitnica Nobelove nagrade za mir 2023. Narges Mohamadi uhapšena je u Iranu, saopštili su danas njeni simpatizeri.
Poljoprivrednici blokirali Solun: Na traktorima mrtvački sanduci
12.12.2025.•
2
Zemljoradnici i stočari iz severne Grčke, ogorčeni zbog svog ekonomskog položaja i izostanka dovoljne pomoći države i EU, danas su od podneva blokirali ulaze u luku u Solunu, te time i centar tog grada.
Komentari 9
pusti price snjezana
ja
Svaka država koja ne vodi računa o tome da je građanima dostupna kupovina stambenomg prostora je država u kojoj vlada isključivo interes u toj oblasti.
Ovo kod nas je, kako mi već znamo dodatih naš izvorni šarm svemu, baš, baš. Evo Novi Sad, ko daje eto nekih 3300 po m2 u NS, pojedini delovima kao nešto atraktivniji delovi grada (ne znam po kom kriterijumu)? Ko može da ima toliko para ili koliko glup može biti ako ga kupuje da stanuje u njemu a ima tolike pare?
Napravi se zrgrada od 100 stanova, godinu dana kasnije pet stanova useljeno. Posle se i izda koji, ne žive vlasnici, nema parking mesta dovoljno, gradnja bofl ali 3300 eura m2???
Koliko ono beše porez na drugu i svaku sledeću nekretninu?
Koliko bi Nemcima trebalo da se preokrene vlasnička struktura, par meseci uz odgovarajuču promenu poreske politike na porez na imovinu? Tako i kod nas. Samo glavni baja je upravo u najboljim mogućim odnosima, toliko su dobri dam im ruku ne vadi iz džepa, sa baš investitorima. Lokalne baje nisu ništa bolje.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar