Obavezni vojni rok u Evropi: Grci ga nisu ni ukidali, Nemačka razmišlja da ga opet uvede
U Nemačkoj razmišljaju o ponovnom uvođenju vojnog roka, koji je u toj zemlji ukinut 2011. godine, a za to se zalaže i konzervativna CDU, piše Dojče vele.
Kako se navodi, nakon dugih rasprava, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala je na svojoj stranačkoj konvenciji početkom nedelje da se zalaže za postepeni povratak obaveznog vojnog roka u Nemačkoj.
Prema toj odluci mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku na određeno vreme ili da taj rok odsluže u civilnom.
"Postepeno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu", navodi se u rezoluciji CDU koja predlaže i da se uvede "obaveza uslovne vojne službe" koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama nemačke vojske.
Razlog za takav zaokret CDU, stranke koja je bila na vlasti kada je vojna obaveza ukinuta, jeste zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije i nedostatka osoblja u Bundesveru.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus bi do leta trebalo da donese odluku o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obaveze, a do tada će testirati razne modele, uključujući i švedski.
Švedska je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije i od tada svi 18-ogodišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn obrazac.
Neke od njih potom pozivaju na lekarski pregled, ali na kraju samo oko pet do deset odsto muškaraca i žena godišnje prihvati službu i regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok.
To znači da postoji evidencija, ali da je sama vojna služba dobrovoljna.
Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.
U Danskoj takođe postoji obavezna vojna služba od 18. godine, ali za sada samo za muškarce. Žene bi trebalo da se regrutuju od 2026, a produžava se i osnovni vojni rok s četiri na 11 meseci.
U Norveškoj od 2016. i muškarci i žene moraju da se jave na registraciju, gde se medicinski procenjuje njihova podobnost za vojsku. Ipak, i u toj skandinavskoj zemlji na kraju se u vojsku pozove samo deo onih koji se prijave, a zbog rigorozne selekcije, vojna služba se smatra jednako vrednom kao i druge visokoškolske kvalifikacije.
U Austriji muškarci između 18 i 35 godina pozivaju se u oružane snage na šest meseci osnovne obuke, pod uslovom da se prethodno utvrdi da su sposobni, a onaj ko iskaže prigovor savesti može da odradi devet meseci društveno korisnog rada. Žene mogu da volontiraju u vojsci.
U Hrvatskoj je služenje vojnog roka ukinuto 2008, nakon čega je uvedeno dobrovoljno služenje, ali zbog sve slabijeg odziva, već neko vreme se glasno raspravlja o ponovnom uvođenju neke vrste vojne obaveze.
Letonija je takođe je od prošle godine ponovo uvela obavezni vojni rok na dobrovoljnoj osnovi, a od ove godine će svi muškarci od 18 do 27 godina biti regrutovani. Predviđeno je da služba traje 11 meseci. Žene mogu da odluče da dobrovoljno idu na obuku. Od 2028. pa nadalje svake godine biće pozivano po 7.500 muškaraca. Prema NATO, to otprilike odgovara broju profesionalnih vojnika u toj zemlji.
Ukrajina je ponovo uvela obavezni vojni rok ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, a to se odnosi na sve muškarce između 18 i 26 godina. Osim toga, nakon ruskog napada u februaru 2022, ukrajinska vlada donela je zakon prema kom svi muškarci od 18 do 60 godina mogu da budu mobilisani.
Litvanija je takođe brzo reagovala i ponovo uvela vojni rok 2015, nakon što je ukinut nekoliko godina ranije. U toj zemlji godišnje će biti mobilisano oko 3.500 građana.
Pročitaj još
U Grčkoj su svi muškarci između 18 i 45 godina obavezni da odsluže vojsku, a služba u svim rodovima oružanih snaga traje 12 meseci. Postoje izuzeci u zavisnosti od lokacije i jedinice. Kraće služenje odnosi se, na primer, na operacije na granici ili sa specijalnim jedinicama kao što su padobranci ili ronioci. Kraći rok služe i oni koji dolaze iz višečlanih porodica. Ubuduće će postojati i dobrovoljno služenje vojnog roka za žene, a osnovna služba s oružjem produžena je tek 2021. godine zbog dugogodišnjeg sukoba sa Turskom i niskog nataliteta.
U Turskoj je služenje vojnog roka obavezno, a vojni obveznici mogu da skrate svoje vreme u vojsci za četiri nedelje uz naknadu od oko 5.000 evra. Nekada su bili mogući i duži rokovi koji su se uz naknadu otkazivali. Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na sve muškarce između 20. i 41. godine i traje najmanje šest meseci, a onaj ko izbegava službu dobija novčanu kaznu ili ide u zatvor. Ne postoji pravo na odbijanje služenja vojnog roka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
UAE zabranjuju društvene mreže deci mlađoj od 15 godina
18.06.2026.•
0
Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata reguliše pristup dece platformama društvenih mreža i postavlja minimalni uzrast od 15 godina za korišcenje društvenih mreža.
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo ruskog disidenta karikaturiste u Poljskoj
18.06.2026.•
0
U Varšavi je uhapšen tridesetšestogodišnji državljanin Gruzije zbog ubistva ruskog opozicionog umetnika, poznatog po karikaturama koje žestoko ismevaju ruskog predsednika Vladimira Putina.
Šojgu: Zapad sprema "obojenu revoluciju" u Srbiji
18.06.2026.•
52
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu tvrdi da Zapad sprema "obojenu revoluciju" u Srbiji, po uzoru na Evromajdan.
Vlada Ekvatorijalne Gvineje podnela ostavku: Ispunjeno samo 10 odsto od planiranog
18.06.2026.•
0
Vlada Ekvatorijalne Gvineje podnela je ostavku nakon što nije ostvarila zacrtane ciljeve, saopštio je potpredsednik Teodoro Ngema Obijang Mange, navodeći da je izvršeno tek oko 10 odsto planiranih zadataka.
Turska osudila izveštaj EP u kojem se traže sankcije za ministra pravde
17.06.2026.•
0
Turska je danas obacila izveštaj Evropskog parlamenta u kojem se poziva na uvođenje sankcija turskom ministru pravde i drugim zvaničnicima zbog, kako je navedeno, kršenja ljudskih prava i sloboda.
Ambasada SAD u BiH: Zadržavamo pravo da uvedemo sankcije onima koji deluju antidejtonski
17.06.2026.•
3
SAD ostaju čvrsto posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom integritetu BiH, ističući da institucije SAD i dalje imaju instrumente sankcija kao deo svoje politike prema pojedincima i subjektima u BiH.
Bugarska protiv sankcija EU prema Rusiji koje bi pogodile Kirila i Lukoil
17.06.2026.•
4
Bugarska neće podržati sankcije Evropske unije protiv ruskog patrijarha Kirila, niti bilo kakve "mere koje bi direktno uticale" na naftnu kompaniju Lukoil ili njene podružnice.
Nemačka i Poljska potpisuju novi odbrambeni sporazum zbog jačanja evropske bezbednosti
17.06.2026.•
5
Nemačka i Poljska danas potpisuju novi odbrambeni sporazum, kojim žele da unaprede vojnu saradnju i jačaju bezbednost u Evropi u uslovima pojačanih tenzija sa Rusijom i neizvesnosti oko američkog prisustva na kontinentu.
Istraga protiv oficira katamarana zbog sudara kod Brača u kojem su poginule četiri osobe
17.06.2026.•
0
Splitsko-dalmatinska policijska uprava saopštila je da je pokrenuto kriminalističko istraživanje protiv muškarca (33), koji je pritvoren zbog sumnje da je izazvao sudar katamarana i jedrilice, u kome je poginulo četvoro.
Bugarski poslanici zamrzli sebi plate: "U vreme krize treba da damo primer"
17.06.2026.•
2
Poslanici u parlamentu Bugarske "zamrzli" su svoje plate na nivou iz marta 2026. godine, javila je agencija MIA.
CNN objavio šta tačno piše u sporazumu SAD i Irana: Dokument ima 14 tačaka
17.06.2026.•
1
Iako još nije zvanično objavljen, CNN došao je do kopije sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, a koji podrazumeva 14 tačaka.
Anketa pokazala: Skoro 90 odsto Ukrajinaca želi promenu vlasti nakon rata
17.06.2026.•
6
U Ukrajini je značajno porastao broj građana koji smatraju da je potrebno "resetovanje" centralne vlasti, dok dve trećine Ukrajinaca podržava promenu predsedničke vlasti nakon rata.
Krim zabranio vožnju motocikala i kvadova noću
17.06.2026.•
8
Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila Ukrajini 2014. godine, zabranio je upotrebu motornih vozila poput skutera, četvorotočkaša i motocikala noću, tvrdeći da zvuče poput napada dronovima.
Pad cene nafte: Tržišta očekuju dogovor SAD i Irana
16.06.2026.•
2
Cene nafte i dalje padaju i spustile su se danas ispod 80 dolara za barel prvi put od početka marta, dok američka berza oscilira oko svog apsolutog maksimuma.
Šta Crna Gora još mora da uradi za ulazak u EU: EP upozorio i na uticaj Srbije
16.06.2026.•
5
Izvestilac EP za Crnu Goru Marjan Šarec izjavio je da, ukoliko Crna Gora nastavi da ostvaruje rezultate, ima sve šanse da postane sledeća članica EU.
EP ukinuo imunitet italijanskom poslaniku u istrazi o Huaveju
16.06.2026.•
0
Evropski parlament izglasao je ukidanje imuniteta italijanskom poslaniku Fulviju Martušijelu, čime su omogućili belgijskim vlastima da istražuju navode o korupciji, koje uključuju kinesku tehnološku firmu Huavej.
Putin raspisao izbore za Državnu dumu za 20. septembar
16.06.2026.•
6
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se raspisuju izbori za poslanike Državne dume za 20. septembar, saopšteno je na zvaničnom portalu pravnih informacija
Žena ostavila bebu na klupi u parku nakon što joj je data na čuvanje
16.06.2026.•
0
Jedan Skopljanac pronašao je bebu na klupi u parku, gde je ostavila žena kojoj je bila data na čuvanje, saopštila je danas skopska policija.
Prodi: Ako nestane EU, nestaće i civilizacija
16.06.2026.•
16
Bivši predsednik Evropske komisije, sada na čelu Fondacije za saradnju među narodima, Romano Prodi, ocenio je da su nacionalizam i populizam u Evropi prolazna faza.
Švedska usvojila oštre propise o migrantima: Javni službenici kao doušnici i obaveza "lepog ponašanja"
16.06.2026.•
1
Švedski parlament usvojio je zakone koji pojačavaju mere prema imigrantima.
Poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
16.06.2026.•
2
Benzini u Severnoj Makedoniji od danas su skuplji 1,5 do dva denara, a dizel za pola denara.
Komentari 1
tule33
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar