Evropa ne zna koliko goriva ima
Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski pokušaj da spreči nestašice suočava se sa neočekivanim problemom: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent ima.
Foto: Pixabay
Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže troškove fosilnih goriva u Evropi i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa, piše Politiko.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da sukob košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naložio svojim saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno da poremeti globalna energetska tržišta.
"U Evropi imamo uvid i obezbeđene zalihe do maja i juna... šta se dešava posle toga teško je predvideti. Postoje strateške rezerve, ali nema jasne slike koliko je već potrošeno", rekao je direktor "DHL" grupe Tobias Majer.
Evropske vlasti ipak nisu potpuno u mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne i ažurne, dok nacionalni zvaničnici redovno održavaju sastanke za razmenu podataka, a kompanije povremeno dobrovoljno dostavljaju informacije o sopstvenim zalihama.
Međutim, izvan toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi moglo doći do nestašica imaju vrlo malo pouzdanih podataka - što stvara "slepu tačku" koja ih može ostaviti bez mogućnosti da prepoznaju nestašice ili ih naterati da donose hitne odluke na osnovu nepotpunih informacija.
Na visokom samitu prošlog meseca, ministri Belgije, Holandije i Španije ukazali su na ove nedostatke i pozvali EU da bolje koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno kada je reč o rafinisanim proizvodima, navodi se u zapisniku koji je video Politico. Delegat Grčke je čak predložio da se uspostavi "WhatsApp" ili "Signal" kanal između država članica i Evropske komisije.
"Imamo vrlo ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti. Naše znanje o tome šta se stavlja u promet, šta se povlači i kako se kreće različitim rutama...svakako pokazuje nedostatak praćenja tržišta", rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći anonimno, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, zbog osetljivosti teme.
Kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina, slika je posebno nejasna. EU se pretežno oslanja na zvaničnu statističku službu Eurostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe snabdevanja. Međutim, većina zaliha nalazi se van vidokruga, u raspršenim komercijalnim skladištima u različitim sektorima, dok kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave.
Čak su i podaci Međunarodne energetske agencije, koja je koordinisala istorijsko oslobađanje 400 miliona barela nafte prošlog meseca, nužno ograničeni iz istog razloga, rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije. Međunarodna energetska agencija nije odgovorila na zahtev za komentar.
"U idealnom svetu imali bismo pristup savršenim informacijama. Ali na kraju, sve je onoliko dobro koliko su dobre informacije koje dobijamo. I čuo sam da kolege izražavaju istu zabrinutost - nadamo se da imamo prave informacije", dodao je zvaničnik Evropske komisije.
Od početka rata, ministri energetike pozvali su Evropsku komisiju, izvršno telo EU, da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe širom Evrope - u podzemnim skladištima, redovima rezervoara u velikim lukama, ogromnim naftnim tankerima koji plutaju uz evropske obale, kao i u skladištima na aerodromima i duž ključnih naftovoda.
Sama Komisija je priznala ovaj informativni vakuum, predstavivši ranije ovog meseca planove za Opservatoriju za gorivo koja bi "pratila proizvodnju u EU, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva" - nalik daleko sveobuhvatnijoj američkoj Agenciji za informacije o energiji ("Energy Information Administration").
"Naravno da ćemo želeti da imamo bolji uvid u stanje goriva širom EU. Radimo na tome, ali je još rano da se kaže kako će to funkcionisati", izjavila je portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen za Politico.
Gas je najlakše pratiti, iako ne u potpunosti precizno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine obavezuju zemlje EU da do zime svake godine popune skladišta do 90 odsto kapaciteta.
To znači da EU u svakom trenutku ima znatno bolji uvid u količinu prirodnog gasa koju poseduje, iako i dalje ima ograničenu vidljivost u odlivima, prilivima i prekograničnoj trgovini.
Eurostat takođe prati evropske rezerve naftnih derivata, ali to čini retko i neredovno. Poslednji relativno sveobuhvatan skup podataka datira iz januara, navodi Ana Marija Jaler-Makarević, analitičarka Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu.
U tom trenutku, većina zemalja EU, osim Letonije, Irske i Kipra, ispunjavala je obavezu bloka da ima zalihe nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana, prema podacima koje je prikupila Jaler-Makarević. Rezerve su se uglavnom sastojale od sirove nafte, dizela i sirovina za preradu, uz ograničene količine benzina i kerozina.
Šta se od tada promenilo? "Prilično je teško dobiti ažuran pregled. Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali ono što u bilo kom trenutku zaista imaju, to ne možemo pouzdano da znamo", rekao je drugi visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
Ono što je poznato ne uliva naročito poverenje. Još je teže pratiti rafinisane proizvode poput dizela, benzina i kerozina.
"Privatne kompanije nisu želele da dele informacije", rekao je treći visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
"To je, nažalost, informacija koju [članice] neće podeliti sa mnom", rekao je Alen Matiren, direktor udruženja "FuelsEurope", ističući da njegova organizacija to ionako ne bi ni tražila, jer bi to moglo da bude u suprotnosti sa pravilima EU o konkurenciji.
Ipak, uprkos velikim nedostacima u podacima, "još je rano reći" da li će Komisija osmisliti pravila kojima bi obavezala zemlje da je redovno obaveštavaju, rekao je pomenuti zvaničnik Evropske komisije.
Evropske zalihe gasa, za početak, već su bile niske i pre napada na Iran, u proseku ispod 30 odsto nacionalnih kapaciteta, zbog velikog povlačenja tokom zime. Obnavljanje tih rezervi zavisi od podsticaja za trgovce, koji obično više vole da skladište gas tokom leta, kada cene padaju, a da ga prodaju zimi, kada cene rastu. Međutim, rat u Iranu preti da poremeti tu dinamiku, a napori EU da reši taj problem naišli su na podeljene reakcije.
Preusmeravanje globalnih energetskih tokova nakon blokade Ormuskog moreuza dodatno komplikuje situaciju. Tankeri se više ne preusmeravaju iz Evrope ka Aziji, već direktno plove tamo iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država, rekao je Šarl Kosterus, analitičar za prirodni gas u istraživačkoj kompaniji "Kpler".
Isporuke su "i dalje u okviru petogodišnjeg proseka. Samo je problem što ih nema onoliko koliko bi moglo da ih bude, s obzirom na dodatne kapacitete iz SAD koji ulaze u upotrebu", rekao je za Politico.
Pročitaj još
Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu. Kompanija "Kpler", koja obezbeđuje podatke za Međunarodnu energetsku agenciju, procenjuje popunjenost rezervoara sa pokretnim krovom tako što meri visinu krova svakog rezervoara, na osnovu odnosa senki na satelitskim snimcima, objasnio je analitičar za naftu u toj firmi Homajun Falakšahi.
Iako se skladišta u Kini i neka podzemna skladišta u Evropi ne mogu pratiti na ovaj način, "Kpler" uspeva da obuhvati oko 90 odsto globalnog kapaciteta od šest milijardi barela, naveo je on.
Najnoviji izveštaj Međunarodne energetske agencije pokazuje da su evropske zalihe već u februaru bile niže nego godinu dana ranije, ali sadrži ograničene podatke za mart. Ministarstva energetike su, prema navodima, prošle nedelje ažurirala EU o sopstvenim zalihama, ali ti podaci nisu javno objavljeni. Neke zemlje već oslobađaju deo nafte iz rezervi u okviru istorijskog, multinacionalnog puštanja zaliha na tržište.
Praćenje zaliha avionskog goriva, koje se uglavnom čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom, "znatno je teže", rekao je Falakšahi. Podaci o ovom gorivu uglavnom se zasnivaju na dobrovoljnim izveštajima kompanija, a nedostatak transparentnosti dodatno podgreva neslaganja oko toga koliko goriva Evropa zaista ima na raspolaganju.
Drugi proizvodi, poput nafte, ključne sirovine za proizvodnju plastike, lakši su za praćenje. Dnevna istraživanja zaliha nafte u severnoj Evropi, koje sprovodi kompanija "Insights Global", daju dobar uvid u dostupne količine, kaže Kiran Tajler, vodeći analitičar za petrohemikalije u "Kpleru".
Podaci pokazuju da, iako se deo evropskih zaliha nafte - zajedno sa drugim derivatima - preusmerava ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza. Ipak, to važi samo za fleksibilna postrojenja koja mogu da pređu sa nafte na etan i propan kao sirovine.
"U suštini, manjak petrohemijskih proizvoda sa Bliskog istoka i iz Azije trenutno donosi rast profitnih marži evropskim postrojenjima", rekao je Tajler za Politico.
Iako se ovi podaci dele isključivo na dobrovoljnoj osnovi, oni su ipak korisni, dodao je Tajler.
"Treba ih uzeti sa rezervom. Da li bih na osnovu njih uložio životnu ušteđevinu? Ne. Ali da li daju dobar pravac kretanja? Da", objasnio je.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Dve osobe poginule u sudaru vatrogasnih helikoptera u Grčkoj
02.08.2026.•
0
Dve osobe su poginule u sudaru dva vatrogasna helikoptera u Grčkoj dok su se letelice borile sa velikim šumskim požarom koji je uništio više od 100 kuća severozapadno od Atine.
Mađarska: Moguća energetska kriza zbog pada vodostaja Dunava i prestanka rada elektrane Pakš
02.08.2026.•
0
Premijer Mađarske Peter Mađar izjavio je da tu državu očekuje pet najkritičnijih dana, pošto je rekordna suša primorala Budimpeštu da obustavi rad nuklearne elektrane koja proizvodi 40 odsto električne energije.
Veliki šumski požari širom Grčke
02.08.2026.•
0
Vatrogasci u Grčkoj danas su se borili sa velikim šumskim požarom koji je uništio više od 100 kuća severozapadno od Atine, dok su delovi Kefalonije evakuisani zbog drugog požara.
Srušio se mali turistički avion u Peruu, poginulo 11 osoba
02.08.2026.•
0
Jedanaest stranih turista i dva člana posade poginuli su kada se mali turistički avion srušio ubrzo nakon poletanja u Peruu, prenosi danas Frans pres.
Dileri u Belgiji imaju novu taktiku: Drogu reklamiraju grafitima i na Snepčetu
02.08.2026.•
1
Na više lokacija u belgijskoj dolini Zene, u centralnim oblastima zemlje, poslednjih nedelja pojavili su se grafiti sa cenovnicima droge i nalozima na društvenoj mreži Snepčet.
U opticaju dodatnih 250.000 Trampovih "Patriotskih pasoša"
02.08.2026.•
1
Američki Stejt department saopštio je da je povodom 250. godišnjice SAD uveo "prigodne pasoše", a zbog velikog interesovanja, javnosti je na raspolaganje stavljeno dodatnih 250.000 ovakvih pasoša.
Potrošači u EU će ubuduće lakše moći da poprave kućne uređaje
02.08.2026.•
0
U Evropskoj uniji stupila su na snagu nova prava koja će olakšati potrošačima popravku elektronskih i kućnih uređaja i produžiti njihov životni vek, umesto da se zamenjuju novim.
U slučaju rata: Većina Poljaka se ne bi dobrovoljno prijavila za odbranu zemlje
02.08.2026.•
2
U slučaju ratne pretnje, većina Poljaka se ne bi dobrovoljno prijavila za odbranu zemlje, pokazali su rezultate ankete koju je sproveo institut IBRiS-a za potrebe radija ZET.
"Ako me vidiš, plači": Iz Elbe zbog suše ponovo izronili "gladni kamenovi"
02.08.2026.•
9
Vodostaj Elbe u Drezdenu spustio se na svega pedesetak centimetara, pa su iz rečnog korita ponovo izronili takozvani "gladni kamenovi" - vekovima stara upozorenja na sušu, oskudicu i glad.
Japan zatvara pet nuklearnih elektrana do 2040.
02.08.2026.•
0
Vlada Japana formalno je odlučila o smernicama svoje buduće nuklearne politike, koje predviđaju da će do 2040-ih godina morati da se zatvori do pet nuklearnih elektrana.
VIDEO: Tramp tvrdi da je Maroko važan auto-put nazvao po njemu
02.08.2026.•
0
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je Maroko jedan od svojih važnih auto-puteva nazvao po njemu, zahvalivši kralju Mohamedu VI u objavi na društvenoj mreži Truth Social.
Mađarska uvela vanredne mere zbog niskog vodostaja Dunava
01.08.2026.•
5
U 19 časova u Mađarskoj je stupila na snagu uredba koja omogućava da se veliki industrijski potrošači struje isključe sa mreže, ukoliko ne uštede dovoljne količine električne energije, objavio je premijer Peter Mađar.
U Nikšiću ubijen škaljarac: Ranije sumnjičen za pokušaj ubistva Belivuka i Miljkovića
01.08.2026.•
0
Nikšićanin Jovan Mrvaljević ubijen je večeras, potvrđeno je za RTCG u Upravi policije. Policija traga za ubicama.
Šumski požari se smiruju u zapadnoj Evropi, ali se pogoršavaju u Grčkoj
01.08.2026.•
0
Vanredna situacija sa šumskim požarima u Evropi se danas smirila u većem delu zapadne Evrope, veliki požari u Francuskoj i Španiji više ne napreduju, a glavni požar u Portugalu je pod kontrolom.
Počinju pregovori vlasti i opozicije o budućnosti Venecuele
01.08.2026.•
0
Građani Venecuele s opreznim optimizmom prate današnji početak pregovora vladajuće stranke i opozicije, uz podršku SAD, dok nekoliko prethodnih pregovora nije donelo pomirenje.
Belgija ublažava zdravstvene uslove za buduće vojnike
01.08.2026.•
0
Zdravstveni uslovi za služenje vojnog roka ili rezerviste u belgijskoj vojsci biće ublaženi od 1. septembra.
Fon der Lajen: Nijedan ilegalni migrant koji je upao u Seutu nije stigao do evropskog kopna
01.08.2026.•
7
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je zahvaljujući efikasnom radu policija Španije i Maroka većina migranata koji su ilegalno upali u severnoafričku špansku enklavu Seutu vraćena u Maroko.
Predsednica Slovenije povređena u saobraćajnoj nezgodi
01.08.2026.•
0
Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar lakše je povređena u saobraćajnoj nesreći u petak i posle noći provedene u bolnici danas će biti puštena na kućno lečenje.
Crveni meteoalarm u delovima BiH: U Mostaru do 42, u Prijedoru do 40 stepeni
01.08.2026.•
0
Zbog visoke temperatire vazduha danas je izdato crveno upozorenje za regije Prijedora i Mostara, dok je u ostalim delovima Bosne i Hercegovine (BiH) na snazi narandžasto upozorenje, objavio je Meteoalarm.
Nuklearna elektrana u Mađarskoj ponovo smanjuje proizvodnju zbog niskog vodostaja Dunava
01.08.2026.•
5
Nuklearna elektrana "Pakš" u Mađarskoj saopštila je da će danas biti isključen turbogenerator prvog bloka zbog daljeg pada vodostaja Dunava usled dugotrajnog sušnog perioda.
Zemljotres magnitude 4,7 u blizini Napulja
01.08.2026.•
0
Zemljotres magnitude 4,7 pogodio je sinoć oblast blizu Napulja na jugu Italije, izazivajući prekide struje, štetu na nekim zgradama i poremećaje železničkog i metro saobraćaja, javile su vlasti.
Komentari 1
Nepripadnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar