Evropa ne zna koliko goriva ima
Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski pokušaj da spreči nestašice suočava se sa neočekivanim problemom: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent ima.
Foto: Pixabay
Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže troškove fosilnih goriva u Evropi i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa, piše Politiko.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da sukob košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naložio svojim saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno da poremeti globalna energetska tržišta.
"U Evropi imamo uvid i obezbeđene zalihe do maja i juna... šta se dešava posle toga teško je predvideti. Postoje strateške rezerve, ali nema jasne slike koliko je već potrošeno", rekao je direktor "DHL" grupe Tobias Majer.
Evropske vlasti ipak nisu potpuno u mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne i ažurne, dok nacionalni zvaničnici redovno održavaju sastanke za razmenu podataka, a kompanije povremeno dobrovoljno dostavljaju informacije o sopstvenim zalihama.
Međutim, izvan toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi moglo doći do nestašica imaju vrlo malo pouzdanih podataka - što stvara "slepu tačku" koja ih može ostaviti bez mogućnosti da prepoznaju nestašice ili ih naterati da donose hitne odluke na osnovu nepotpunih informacija.
Na visokom samitu prošlog meseca, ministri Belgije, Holandije i Španije ukazali su na ove nedostatke i pozvali EU da bolje koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno kada je reč o rafinisanim proizvodima, navodi se u zapisniku koji je video Politico. Delegat Grčke je čak predložio da se uspostavi "WhatsApp" ili "Signal" kanal između država članica i Evropske komisije.
"Imamo vrlo ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti. Naše znanje o tome šta se stavlja u promet, šta se povlači i kako se kreće različitim rutama...svakako pokazuje nedostatak praćenja tržišta", rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći anonimno, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, zbog osetljivosti teme.
Kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina, slika je posebno nejasna. EU se pretežno oslanja na zvaničnu statističku službu Eurostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe snabdevanja. Međutim, većina zaliha nalazi se van vidokruga, u raspršenim komercijalnim skladištima u različitim sektorima, dok kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave.
Čak su i podaci Međunarodne energetske agencije, koja je koordinisala istorijsko oslobađanje 400 miliona barela nafte prošlog meseca, nužno ograničeni iz istog razloga, rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije. Međunarodna energetska agencija nije odgovorila na zahtev za komentar.
"U idealnom svetu imali bismo pristup savršenim informacijama. Ali na kraju, sve je onoliko dobro koliko su dobre informacije koje dobijamo. I čuo sam da kolege izražavaju istu zabrinutost - nadamo se da imamo prave informacije", dodao je zvaničnik Evropske komisije.
Od početka rata, ministri energetike pozvali su Evropsku komisiju, izvršno telo EU, da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe širom Evrope - u podzemnim skladištima, redovima rezervoara u velikim lukama, ogromnim naftnim tankerima koji plutaju uz evropske obale, kao i u skladištima na aerodromima i duž ključnih naftovoda.
Sama Komisija je priznala ovaj informativni vakuum, predstavivši ranije ovog meseca planove za Opservatoriju za gorivo koja bi "pratila proizvodnju u EU, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva" - nalik daleko sveobuhvatnijoj američkoj Agenciji za informacije o energiji ("Energy Information Administration").
"Naravno da ćemo želeti da imamo bolji uvid u stanje goriva širom EU. Radimo na tome, ali je još rano da se kaže kako će to funkcionisati", izjavila je portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen za Politico.
Gas je najlakše pratiti, iako ne u potpunosti precizno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine obavezuju zemlje EU da do zime svake godine popune skladišta do 90 odsto kapaciteta.
To znači da EU u svakom trenutku ima znatno bolji uvid u količinu prirodnog gasa koju poseduje, iako i dalje ima ograničenu vidljivost u odlivima, prilivima i prekograničnoj trgovini.
Eurostat takođe prati evropske rezerve naftnih derivata, ali to čini retko i neredovno. Poslednji relativno sveobuhvatan skup podataka datira iz januara, navodi Ana Marija Jaler-Makarević, analitičarka Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu.
U tom trenutku, većina zemalja EU, osim Letonije, Irske i Kipra, ispunjavala je obavezu bloka da ima zalihe nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana, prema podacima koje je prikupila Jaler-Makarević. Rezerve su se uglavnom sastojale od sirove nafte, dizela i sirovina za preradu, uz ograničene količine benzina i kerozina.
Šta se od tada promenilo? "Prilično je teško dobiti ažuran pregled. Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali ono što u bilo kom trenutku zaista imaju, to ne možemo pouzdano da znamo", rekao je drugi visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
Ono što je poznato ne uliva naročito poverenje. Još je teže pratiti rafinisane proizvode poput dizela, benzina i kerozina.
"Privatne kompanije nisu želele da dele informacije", rekao je treći visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
"To je, nažalost, informacija koju [članice] neće podeliti sa mnom", rekao je Alen Matiren, direktor udruženja "FuelsEurope", ističući da njegova organizacija to ionako ne bi ni tražila, jer bi to moglo da bude u suprotnosti sa pravilima EU o konkurenciji.
Ipak, uprkos velikim nedostacima u podacima, "još je rano reći" da li će Komisija osmisliti pravila kojima bi obavezala zemlje da je redovno obaveštavaju, rekao je pomenuti zvaničnik Evropske komisije.
Evropske zalihe gasa, za početak, već su bile niske i pre napada na Iran, u proseku ispod 30 odsto nacionalnih kapaciteta, zbog velikog povlačenja tokom zime. Obnavljanje tih rezervi zavisi od podsticaja za trgovce, koji obično više vole da skladište gas tokom leta, kada cene padaju, a da ga prodaju zimi, kada cene rastu. Međutim, rat u Iranu preti da poremeti tu dinamiku, a napori EU da reši taj problem naišli su na podeljene reakcije.
Preusmeravanje globalnih energetskih tokova nakon blokade Ormuskog moreuza dodatno komplikuje situaciju. Tankeri se više ne preusmeravaju iz Evrope ka Aziji, već direktno plove tamo iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država, rekao je Šarl Kosterus, analitičar za prirodni gas u istraživačkoj kompaniji "Kpler".
Isporuke su "i dalje u okviru petogodišnjeg proseka. Samo je problem što ih nema onoliko koliko bi moglo da ih bude, s obzirom na dodatne kapacitete iz SAD koji ulaze u upotrebu", rekao je za Politico.
Pročitaj još
Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu. Kompanija "Kpler", koja obezbeđuje podatke za Međunarodnu energetsku agenciju, procenjuje popunjenost rezervoara sa pokretnim krovom tako što meri visinu krova svakog rezervoara, na osnovu odnosa senki na satelitskim snimcima, objasnio je analitičar za naftu u toj firmi Homajun Falakšahi.
Iako se skladišta u Kini i neka podzemna skladišta u Evropi ne mogu pratiti na ovaj način, "Kpler" uspeva da obuhvati oko 90 odsto globalnog kapaciteta od šest milijardi barela, naveo je on.
Najnoviji izveštaj Međunarodne energetske agencije pokazuje da su evropske zalihe već u februaru bile niže nego godinu dana ranije, ali sadrži ograničene podatke za mart. Ministarstva energetike su, prema navodima, prošle nedelje ažurirala EU o sopstvenim zalihama, ali ti podaci nisu javno objavljeni. Neke zemlje već oslobađaju deo nafte iz rezervi u okviru istorijskog, multinacionalnog puštanja zaliha na tržište.
Praćenje zaliha avionskog goriva, koje se uglavnom čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom, "znatno je teže", rekao je Falakšahi. Podaci o ovom gorivu uglavnom se zasnivaju na dobrovoljnim izveštajima kompanija, a nedostatak transparentnosti dodatno podgreva neslaganja oko toga koliko goriva Evropa zaista ima na raspolaganju.
Drugi proizvodi, poput nafte, ključne sirovine za proizvodnju plastike, lakši su za praćenje. Dnevna istraživanja zaliha nafte u severnoj Evropi, koje sprovodi kompanija "Insights Global", daju dobar uvid u dostupne količine, kaže Kiran Tajler, vodeći analitičar za petrohemikalije u "Kpleru".
Podaci pokazuju da, iako se deo evropskih zaliha nafte - zajedno sa drugim derivatima - preusmerava ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza. Ipak, to važi samo za fleksibilna postrojenja koja mogu da pređu sa nafte na etan i propan kao sirovine.
"U suštini, manjak petrohemijskih proizvoda sa Bliskog istoka i iz Azije trenutno donosi rast profitnih marži evropskim postrojenjima", rekao je Tajler za Politico.
Iako se ovi podaci dele isključivo na dobrovoljnoj osnovi, oni su ipak korisni, dodao je Tajler.
"Treba ih uzeti sa rezervom. Da li bih na osnovu njih uložio životnu ušteđevinu? Ne. Ali da li daju dobar pravac kretanja? Da", objasnio je.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Američki vojnici u Evropi: Koliko ih ima i gde su sve raspoređeni
03.05.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države su u decembru prošle godine imale približno 68.000 vojnika trajno raspoređenih u svojim bazama, pokazuju podaci američkog Odbrambenog centra za podatke o ljudstvu (DMDC).
Australija zabrinuta zbog najezde miševa: Rizik po proizvodnju hrane
02.05.2026.•
0
Vlada Australije izrazila je danas zabrinutost zbog najezde miševa na zapadu zemlje i najavila nastavak saradnje sa poljoprivrednim sektorom kako bi se ublažio uticaj na snabdevanje hranom.
Nobelov komitet traži oslobađanje Narges Mohamadi zbog teškog zdravstvenog stanja
02.05.2026.•
3
Teheran mora da oslobodi iransku aktivistkinju i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi kako bi mogla da dobije hitnu terapiju nakon što joj se zdravlje "ozbiljno pogoršalo", saopštio je Nobelov komitet.
Uhapšen muškarac u Austriji: Ubacivao otrov za pacove u HiPP hranu za bebe
02.05.2026.•
1
Austrijska policija saopštila je danas da je uhapsila 39-godišnjeg muškarca osumnjičenog za povezanost sa slučajem ubacivanja otrova za pacove u tegle hrane za bebe nemačkog proizvođača HiPP.
Meksički guverner i gradonačelnik optuženi u SAD za trgovinu drogom podneli ostavku
02.05.2026.•
0
Dva člana stranke meksičke predsednice Klaudije Šejnbaum u severozapadnoj državi Sinaloa rekla su da će privremeno povući sa svoje funkcije nakon što su SAD optužile njih i osam drugih zvaničnika za trgovinu drogom.
Zelenski upozorava na neuobičajene aktivnosti na granici sa Belorusijom
02.05.2026.•
1
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da su u petak primećene "neuobičajene aktivnosti" duž ukrajinske granice sa Belorusijom.
Niskobudžetna američka aviokompanija prestaje sa radom
02.05.2026.•
0
Američka niskobudžetna aviokompanija Spirit erlajns (Airlines) saopštila je danas da je prestala sa radom nakon 34 godine.
U Severnoj Makedoniji uvodi se telemedicina, lekari iz dijaspore leče pacijente na daljinu
02.05.2026.•
3
Ministar zdravlja Severne Makedonije Azir Aliu izjavio je danas da će telemedicina biti jedan od ključnih stubova za unapređenje zdravstvenog sistema i rešavanje problema nedostatka lekara.
U Istanbulu pušteno više od 500 uhapšenih demonstranata na prvomajskom skupu
02.05.2026.•
0
Turske vlasti pustile su jutros na slobodu više od 500 demonstranata uhapšenih na prvomajskim skupovima u Istanbulu, saopštilo je tursko udruženje advokata CHD.
Iran pogubio dve osobe zbog navodne špijunaže za Mosad
02.05.2026.•
0
Dve osobe su pogubljene u Iranu zbog navodne špijunaže za izraelsku obaveštajnu službu Mosad tokom američko-izraelskog rata protiv Irana.
SAD upozoravaju: Sankcije za brodare koji plaćaju Iranu prolaz kroz Ormuski moreuz
02.05.2026.•
3
SAD upozoravaju brodarske kompanije da bi se mogle suočiti sa sankcijama ako budu plaćale Iranu taksu za bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz.
Na Bajakovu zaplenjeno više od 13 kilograma kokaina
02.05.2026.•
2
U privatnom automobilu registarskih oznaka Velike Britanije, kojim je upravljao mladić (25), hrvatska policija je na graničnom prijelazu Bajakovo sa Srbijom pronašla nešto više od 13 kilograma kokaina i novac.
Dve osobe poginule u izraelskom vazdušnom napadu na jug Libana
02.05.2026.•
0
Dva civila su ubijena, a više njih je ranjeno u vazdušnom napadu izraelske vojske na mesto Šukin u Libanu.
Japan prvi put uvozi rusku naftu od februarskih napada na Iran
02.05.2026.•
3
Japan će uvesti sirovu naftu proizvedenu u Rusiji prvi put od februarskih američko-izraelskih napada na Iran, koji su doveli do faktičkog zatvaranja Ormuskog moreuza.
Mađar o imenovanju zeta: Razumem zabrinutost, važiće stroga pravila
02.05.2026.•
30
Lider stranke Tisa Peter Mađar izjavio je "da razume" zabrinutost javnosti zbog imenovanja svog zeta za ministra pravde u budućoj vladi, poručivši da će biti uvedena stroga pravila koja će važiti za sve članove novog kab
Šta će sada biti sa Orbanom i njegovim sistemom građenim tokom 16 godina?
02.05.2026.•
22
Viktor Orban stoji pred ruševinama svog životnog dela. Njegov sistem počinje da se raspada, a njegova sopstvena politička i lična budućnost je neizvesna. On sebe i dalje vidi kao vođu nacionalne strane, piše Dojče vele.
Rusija povećala izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka
01.05.2026.•
2
Ruska Federacija je od januaa do aprila ove godine povećala izvoz gasa u Evropu gasovodom "Turski tok" za sedam odsto, na 6,2 milijarde kubnih metara.
Zelenski traži brži put u EU, evropski lideri poručuju da to nije izvodljivo
01.05.2026.•
0
Pritisci ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u vezi sa ubrzavanjem članstva u EU doveli su do zaoštravanja odnosa sa saveznicima, piše Fajnenšel tajms.
Izrael napao iz vazduha jug Libana, poginulo najmanje četvoro ljudi
01.05.2026.•
2
Izrael je danas izvršio nekoliko vazdušnih napada na jug Libana, usmrtivši najmanje četvoro ljudi.
Požar u Zagrebu, zapalio se otpad u blizini JANAF-ovog terminala
01.05.2026.•
0
U istočnom delu Zagreba večeras je izbio požar, a zapalio se otpad u blizini JANAF-ovog terminala, javili su hrvatski mediji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar