Evropa ne zna koliko goriva ima
Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski pokušaj da spreči nestašice suočava se sa neočekivanim problemom: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent ima.
Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže troškove fosilnih goriva u Evropi i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa, piše Politiko.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da sukob košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naložio svojim saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno da poremeti globalna energetska tržišta.
"U Evropi imamo uvid i obezbeđene zalihe do maja i juna... šta se dešava posle toga teško je predvideti. Postoje strateške rezerve, ali nema jasne slike koliko je već potrošeno", rekao je direktor "DHL" grupe Tobias Majer.
Evropske vlasti ipak nisu potpuno u mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne i ažurne, dok nacionalni zvaničnici redovno održavaju sastanke za razmenu podataka, a kompanije povremeno dobrovoljno dostavljaju informacije o sopstvenim zalihama.
Međutim, izvan toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi moglo doći do nestašica imaju vrlo malo pouzdanih podataka - što stvara "slepu tačku" koja ih može ostaviti bez mogućnosti da prepoznaju nestašice ili ih naterati da donose hitne odluke na osnovu nepotpunih informacija.
Na visokom samitu prošlog meseca, ministri Belgije, Holandije i Španije ukazali su na ove nedostatke i pozvali EU da bolje koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno kada je reč o rafinisanim proizvodima, navodi se u zapisniku koji je video Politico. Delegat Grčke je čak predložio da se uspostavi "WhatsApp" ili "Signal" kanal između država članica i Evropske komisije.
"Imamo vrlo ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti. Naše znanje o tome šta se stavlja u promet, šta se povlači i kako se kreće različitim rutama...svakako pokazuje nedostatak praćenja tržišta", rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći anonimno, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, zbog osetljivosti teme.
Kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina, slika je posebno nejasna. EU se pretežno oslanja na zvaničnu statističku službu Eurostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe snabdevanja. Međutim, većina zaliha nalazi se van vidokruga, u raspršenim komercijalnim skladištima u različitim sektorima, dok kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave.
Čak su i podaci Međunarodne energetske agencije, koja je koordinisala istorijsko oslobađanje 400 miliona barela nafte prošlog meseca, nužno ograničeni iz istog razloga, rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije. Međunarodna energetska agencija nije odgovorila na zahtev za komentar.
"U idealnom svetu imali bismo pristup savršenim informacijama. Ali na kraju, sve je onoliko dobro koliko su dobre informacije koje dobijamo. I čuo sam da kolege izražavaju istu zabrinutost - nadamo se da imamo prave informacije", dodao je zvaničnik Evropske komisije.
Od početka rata, ministri energetike pozvali su Evropsku komisiju, izvršno telo EU, da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe širom Evrope - u podzemnim skladištima, redovima rezervoara u velikim lukama, ogromnim naftnim tankerima koji plutaju uz evropske obale, kao i u skladištima na aerodromima i duž ključnih naftovoda.
Sama Komisija je priznala ovaj informativni vakuum, predstavivši ranije ovog meseca planove za Opservatoriju za gorivo koja bi "pratila proizvodnju u EU, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva" - nalik daleko sveobuhvatnijoj američkoj Agenciji za informacije o energiji ("Energy Information Administration").
"Naravno da ćemo želeti da imamo bolji uvid u stanje goriva širom EU. Radimo na tome, ali je još rano da se kaže kako će to funkcionisati", izjavila je portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen za Politico.
Gas je najlakše pratiti, iako ne u potpunosti precizno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine obavezuju zemlje EU da do zime svake godine popune skladišta do 90 odsto kapaciteta.
To znači da EU u svakom trenutku ima znatno bolji uvid u količinu prirodnog gasa koju poseduje, iako i dalje ima ograničenu vidljivost u odlivima, prilivima i prekograničnoj trgovini.
Eurostat takođe prati evropske rezerve naftnih derivata, ali to čini retko i neredovno. Poslednji relativno sveobuhvatan skup podataka datira iz januara, navodi Ana Marija Jaler-Makarević, analitičarka Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu.
U tom trenutku, većina zemalja EU, osim Letonije, Irske i Kipra, ispunjavala je obavezu bloka da ima zalihe nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana, prema podacima koje je prikupila Jaler-Makarević. Rezerve su se uglavnom sastojale od sirove nafte, dizela i sirovina za preradu, uz ograničene količine benzina i kerozina.
Šta se od tada promenilo? "Prilično je teško dobiti ažuran pregled. Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali ono što u bilo kom trenutku zaista imaju, to ne možemo pouzdano da znamo", rekao je drugi visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
Ono što je poznato ne uliva naročito poverenje. Još je teže pratiti rafinisane proizvode poput dizela, benzina i kerozina.
"Privatne kompanije nisu želele da dele informacije", rekao je treći visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
"To je, nažalost, informacija koju [članice] neće podeliti sa mnom", rekao je Alen Matiren, direktor udruženja "FuelsEurope", ističući da njegova organizacija to ionako ne bi ni tražila, jer bi to moglo da bude u suprotnosti sa pravilima EU o konkurenciji.
Ipak, uprkos velikim nedostacima u podacima, "još je rano reći" da li će Komisija osmisliti pravila kojima bi obavezala zemlje da je redovno obaveštavaju, rekao je pomenuti zvaničnik Evropske komisije.
Evropske zalihe gasa, za početak, već su bile niske i pre napada na Iran, u proseku ispod 30 odsto nacionalnih kapaciteta, zbog velikog povlačenja tokom zime. Obnavljanje tih rezervi zavisi od podsticaja za trgovce, koji obično više vole da skladište gas tokom leta, kada cene padaju, a da ga prodaju zimi, kada cene rastu. Međutim, rat u Iranu preti da poremeti tu dinamiku, a napori EU da reši taj problem naišli su na podeljene reakcije.
Preusmeravanje globalnih energetskih tokova nakon blokade Ormuskog moreuza dodatno komplikuje situaciju. Tankeri se više ne preusmeravaju iz Evrope ka Aziji, već direktno plove tamo iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država, rekao je Šarl Kosterus, analitičar za prirodni gas u istraživačkoj kompaniji "Kpler".
Isporuke su "i dalje u okviru petogodišnjeg proseka. Samo je problem što ih nema onoliko koliko bi moglo da ih bude, s obzirom na dodatne kapacitete iz SAD koji ulaze u upotrebu", rekao je za Politico.
Pročitaj još
Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu. Kompanija "Kpler", koja obezbeđuje podatke za Međunarodnu energetsku agenciju, procenjuje popunjenost rezervoara sa pokretnim krovom tako što meri visinu krova svakog rezervoara, na osnovu odnosa senki na satelitskim snimcima, objasnio je analitičar za naftu u toj firmi Homajun Falakšahi.
Iako se skladišta u Kini i neka podzemna skladišta u Evropi ne mogu pratiti na ovaj način, "Kpler" uspeva da obuhvati oko 90 odsto globalnog kapaciteta od šest milijardi barela, naveo je on.
Najnoviji izveštaj Međunarodne energetske agencije pokazuje da su evropske zalihe već u februaru bile niže nego godinu dana ranije, ali sadrži ograničene podatke za mart. Ministarstva energetike su, prema navodima, prošle nedelje ažurirala EU o sopstvenim zalihama, ali ti podaci nisu javno objavljeni. Neke zemlje već oslobađaju deo nafte iz rezervi u okviru istorijskog, multinacionalnog puštanja zaliha na tržište.
Praćenje zaliha avionskog goriva, koje se uglavnom čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom, "znatno je teže", rekao je Falakšahi. Podaci o ovom gorivu uglavnom se zasnivaju na dobrovoljnim izveštajima kompanija, a nedostatak transparentnosti dodatno podgreva neslaganja oko toga koliko goriva Evropa zaista ima na raspolaganju.
Drugi proizvodi, poput nafte, ključne sirovine za proizvodnju plastike, lakši su za praćenje. Dnevna istraživanja zaliha nafte u severnoj Evropi, koje sprovodi kompanija "Insights Global", daju dobar uvid u dostupne količine, kaže Kiran Tajler, vodeći analitičar za petrohemikalije u "Kpleru".
Podaci pokazuju da, iako se deo evropskih zaliha nafte - zajedno sa drugim derivatima - preusmerava ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza. Ipak, to važi samo za fleksibilna postrojenja koja mogu da pređu sa nafte na etan i propan kao sirovine.
"U suštini, manjak petrohemijskih proizvoda sa Bliskog istoka i iz Azije trenutno donosi rast profitnih marži evropskim postrojenjima", rekao je Tajler za Politico.
Iako se ovi podaci dele isključivo na dobrovoljnoj osnovi, oni su ipak korisni, dodao je Tajler.
"Treba ih uzeti sa rezervom. Da li bih na osnovu njih uložio životnu ušteđevinu? Ne. Ali da li daju dobar pravac kretanja? Da", objasnio je.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Pokrenut postupak protiv SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji: Vučić predugo igrao na obe strane
19.09.2026.•
0
Šef bugarske delegacije u EPP Andrej Kovačev izjavio je da je pokrenut postupak protiv Srpske napredne stranke, zbog, kako navodi, predugog "sedenja na dve stolice" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Srbin gurnut u more, jer je nosio Zvezdinu majicu, završio u zatvoru zbog vređanja Hrvatske
19.09.2026.•
0
Zbog vređanja Hrvatske i njenih građana, kao i veličanja Ratka Mladića na društvenoj mreži, na 14 dana u zatvoru je završio državljanin Srbije.
Otvorene Azijske igre u Nagoji, na takmičenju i tradicionalne azijske discipline
19.09.2026.•
0
Ceremonijom u Nagoji, u Japanu označen je zvaničan početak Azijskih igara, ali samo formalno, pošto su takmičenja počela protekle sedmice.
Vašington odobrio prodaju opreme za protivvazdušnu odbranu Ukrajini
19.09.2026.•
0
Američko Ministarstvo spoljnih poslova odobrilo je moguću prodaju raketa i opreme Ukrajini u cilju jačanja njene protivvazdušne odbrane.
Mickoski: Razgovaramo sa Ramblom i još pet kompanija o otvaranju data centara
19.09.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je da se već razgovara sa grupacijom Rambl Krisa Pavlovskog i sa još pet tehnoloških kompanija o otvaranju data centara u njegovoj zemlji.
Tramp zabranio pristup Beloj kući televizijama CNN i MSNOW i portalu Politiko
19.09.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je zabranio izveštavanje i pristup Beloj kući televiziji CNN, televiziji MSNOW i portalu Politiko.
Crna Gora se suočava sa odlaganjem zatvaranja pregovaračkih poglavlja
19.09.2026.•
1
Crna Gora suočava se sa odlaganjem zatvaranja novih pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, pošto više država članica još nije dalo saglasnost za nastavak procesa.
Moskva: Odbijen sajber napad na sistem za onlajn glasanje
19.09.2026.•
1
Moskovski sistem za onlajn glasanje bio je meta sajber napada prethodne noći, javila je agencija TASS.
Mandatar pokušava da formira vladu Rumunije sa tri stranke koje nemaju većinu
19.09.2026.•
2
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan izjavio je da će pokušati da je formira sa tri političke stranke, iako one nemaju većinu u parlamentu, i da mu je cilj da predstavi kabinet početkom sledeće nedelje.
DW o nemačko-ruskim odnosima: Ništa više nije kao pre
19.09.2026.•
2
Nemačka i Rusija su godinama gotovo savršeno sarađivale: Rusija je isporučivala energente po povoljnim cenama i tako nemačkoj industriji pomagala da postiže velike uspehe na svetskim tržištima, piše Dojče vele (DW).
Tramp potpisao zakon o uvođenju novih sankcija Rusiji
19.09.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je kasno sinoć zakon o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, a koje se najviše odnose na ruski energetski sektor, saopštila je Bela kuća.
Putin uveo prinudnu upravu u ruske ogranke firmi "Nestle" i "Ošan"
19.09.2026.•
7
Predsednik Rusije Vladimir Putin je potpisao ukaz kojim je naložio uvođenje privremene uprave u ruske ogranke švajcarske kompanije "Nestle" i francuskog trgovinskog lanca "Ošan" (Auchan).
Kristofer Hil sumnja da je Hašim Tači bio umešan u zločine
18.09.2026.•
19
Bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne veruje da je Hašim Tači bio umešan u nezakonite radnje, a čak je i pohvalio bivšeg kosovskog premijera.
Protesti u Nigeriji zbog smrti 37 uhapšenih rudara, navodno od zaraze, a svedoci kažu da je od gušenja
18.09.2026.•
0
Nigerijska policija ispaljivala je suzavac na mase koje su se u gradu Mina okupile u znak protesta zbog smrti 37 rudara koji su držani u pritvoru.
Uhapšen Nišlija koji je na Fejsbuku napisao da je dečak doneo pištolj u školu
18.09.2026.•
1
Nišlija je uhapšen zbog sumnje da je juče sa svog profila na društvenim mrežama podelio neistinite informacije da je maloletni učenik jedne srednje niške škole doneo pištolj u školu i da ima spisak za odstrel.
AfD počeo pripreme za sastanak sa predstavnicima Rusije
18.09.2026.•
1
Visoki ekonomski predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina i rukovodstvo nemačke ekstremno desničarske stranke AfD započeli su pripreme za sastanak sledeće godine.
Evropol za dve nedelje identifikovao 18 seksualno zlostavljane dece širom sveta
18.09.2026.•
0
Radna grupa Evropola za identifikaciju žrtava je tokom protekle dve nedelje okvirno identifikovala 18 dece koja su bila seksualno zlostavljana.
Španska policija rasteruje migrante sa plaža u Seuti u privremeni smeštaj
18.09.2026.•
0
Španska policija za razbijanje demonstracija pokušavala je danas da ukloni više hiljada migranata sa plaža u severnoafričkoj enklavi Seuti kako bi ih premestila u privremeni smeštaj.
Tramp: Uskoro ću odlučiti da li da uništim režim u Iranu ili ne
18.09.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je sinoć da je blizu odluke o tome da li će da "uništi" režim u Iranu ili ne, istakavši da je to "velika odluka".
Zelenski objavio pokretanje inicijative Karpatskih osam, u koju je uključena i Srbija
18.09.2026.•
6
Predsednik Ukrajine Volodoimir Zelenski objavio je danas da je prvi put u Ukrajini, u ukrajinskkom delu Karpata pokrenut Samit karpatskih država, regiona i zajednica tih zemalja, u čemu učestvuje i Srbija.
U Hrvatskoj za nekoliko dana počinje izdavanje viza za profesionalne vozače iz BiH
18.09.2026.•
0
Profesionalni vozači iz Bosne i Hercegovine (BiH) će od 23. septembra moći da podnose zahteve za izdavanje vize u Hrvatskoj, u skladu sa izmenama hrvatskog Zakona o strancima koje se odnose na ovu kategoriju radnika.
Komentari 1
Nepripadnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar