Pre 80 godina oslobođen Buhenvald: Danas u tom regionu jedna nemačka stranka ima 40 odsto glasova

Autor: Dojče Vele (DW)

Info

07.04.2025.

22:46 > 22:47

Koncentracioni logor Buhenvald je bio jedan od najvećih na nemačkom tlu. Pre 80 godina je oslobođen. Danas u tom kraju Alternativa za Nemačku dobija skoro 40 odsto glasova.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zgrada štrči u predelu. Šumovito brdo Etersberg, nedaleko od kulturne metropole Vajmara u Tiringiji vidi se izdaleka. Naizgled idilični krajolik, piše Dojče vele (DW).

Utisak vara, to je mesto užasa. Brdo je visoko 480 metara a na zaravnjenom vrhu se nekada nalazio najveći nacistički koncentracioni logor na nemačkom tlu.

Od 1937. do 1945. nacisti su tu zatvarali političke protivnike, komuniste, homoseksualce, strane zarobljenike, Jevreje, Rome i Sintije, Jehovine svedoke, predstavnike crkve koji su pali u nemilost.

Buhenvald je bio pakao, jedno u nizu takvih mesta u nacističkoj mašineriji progona i ubijanja. Kroz logor je prošlo 280.000 ljudi. Sistem logora je obuhvatao glavni logor na brdu Etersberg ali i pedeset manjih spoljnih logora, gde su zatvorenici uglavnom ropski radili u pogonima vojne industrije.

Do aprila 1945. u logoru je umrlo 56.000 ljudi, uglavnom Jevreja. Pred kraj rata, 11. aprila 1945. američki tenkovi su stigli nadomak logora. Grupa logoraša je podigla ustanak u logoru, sprečavajući nacističke čuvare da pobegnu.

Tiringija je posle rata pripala sovjetskoj okupacionoj zoni. Sovjeti su zemljište Buhenvalda iskoristili za "specijalni logor" u kojem su bili zatvoreni uglavnom lokalni nacistički funkcioneri, policajci i vlasnici pogona koji su koristili prinudne radnike. Do 1950. je u tom logoru umrlo još 7.000 ljudi.

Osamdeset godina od oslobođenja nacističkog logora malo je živih svedoka. Njihova, bolna sećanja su važna. Istovremeno, digitalno čuvanje tih sećanja je sve važnije.

"Sada je valjda samo još 15 preživelih koji dolaze u goste - maksimalno 15", kaže istoričar Jens-Kristijan Vagner za DW. On je direktor Fondacije memorijalnog centra Buhenvald.

Seća se da je 2005. na šezdesetu godišnjicu došlo 500 bivših logoraša, a 2015, na sedamdesetu godišnjicu, bilo ih je jedva 80. Svi su bili u poodmakloj starosnoj dobi.

Tada je među gostima bio i devedesetdvogodišnji bivši pilot Ed Karter-Edvards. Upravljao je kanadskim vojnim avionom i leta 1944. bio oboren kod Pariza. Zarobljen je i proveo je tri i po meseca u Buhenvaldu.

"Tretirali su ljude kao životinje", sećao se on, spominjući sa uzdahom imena drugova koji nisu preživeli logor. Umro je 2017. godine.

"Svi mi imamo odgovornost za sećanje, svaki građanin", kaže Vagner. Dodaje da je važno da se pokaže stav i da se suprotstavi rasizmu, desnom ekstremizmu i antisemitizmu.

Vagner smatra da je u aktuelnoj politici učinjena velika greška da su "demokratske partije oponašale govor Alternative za Nemačku", pa su takvom diskusijom normalizovani narativi ekstremnih desničarskih partija.

Oblast u Tiringiji oko Buhenvalda smatra se snažnim uporištem Alternative za Nemačku.

Partija je na parlamentarnim izborima februara 2025. u Nemačkoj osvojila 20,8 odsto glasova, a u Tiringiji čak 38,6 odsto. Više nego u drugim nemačkim pokrajinama.

U pokrajinskom parlamentu Alternativa za Nemačku ima još od septembarskih izbora 32 od 88 poslanika. Na čelu poslaničkog kluba je Bjern Heke kojeg Služba ustavne zaštite označava kao desnog ekstremistu.

Trenutno u svetu jačaju ekstremno desničarske snage. Vagner kaže: "Mi u Tiringiji smo u centru oluje".

Ovaj istoričar smatra da je situacija ekstremno zabrinjavajuća.

"Dugo smo verovali, da su ljudi naučili svoju lekciju iz vremena nacizma", kaže, ali mu se čini da bi ta lekcija mogla da izbledi.

Kaže da se u miljeu Alternative za Nemačku nacistički zločini umanjuju, ili se čak zauzimaju pozicije veličanja nacizma. Vagner tvrdi da se smanjuje svest o tome koliko je za demokratske strukture važno suočavanje sa nacističkom diktaturom.

Uništavanje imovine i pretnje

Na Etersbergu, izvan glavnog memorijalnog centra, više puta je došlo do oštećenja imovine. Prošle godine su Vagneru upućene pretnje. On kaže da su sada koleginice i kolege koji rade u memorijalnom centru ponekad zabrinuti za svoju bezbednost.

"Ne bi trebalo da dozvolimo da nas zastraše, ali moramo da budemo oprezni", kaže on. To je Nemačka 2025.

Memorijalni kompleks Buhenvald obuhvata krematorijum, zborno mesto logoraša, dečje krilo i Higijenski institut Vafen SS-a.

Kapija logora je označena ciničnom izrekom JEDEM DAS SEINE (Svakom svoje) često je prikazivana u medijima. Iznad nje je mali toranj sa satom koji je zaustavljen u 15:15 – 11. Aprila 1945. je u to vreme preživelima došla sloboda.

Na pitanje kojem bi delu memorijalnog kompleksa dao posebno značenje, Jens-Kristijan Vagner posle kraćeg razmišljanja kaže: "Mali logor".

To je bila neka vrsta logora u logoru – glavno mesto umiranja. Na početku su u njemu zatvarani ljudi određeni za prinudni rad.

"Od februara 1945. je to bilo mesto muka i umiranja za one logoraše koji su pre oslobođenja Aušvica prebačeni u Buhenvald", podseća. Za manje od sto dana tu je umrlo 6.000 ljudi.

Posle 1945. barake su uklonjene. Vagner kaže da je "Mali logor" u vreme DDR-a zarastao u travu i nije imao neku komemorativnu ulogu.

Sada su očišćeni temelji na proplanku. "To ostaje mesto patnje i tuge", kazao je on.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nacistički logori Buhenvald

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

milenko

08.04.2025 • 04:50

Za sve desničare

Stoko debilna i nesoljena !!!! SF!!!

19 11 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.