Pre 24 godine teroristi izveli najveći napad na SAD - srušene kule bliznakinje

Ukupan broj poginulih bio je 2.996, uključujući i napadače, teroriste Al Kaide, njih 19, a smatra se da je 25.000 osoba povređeno.

Ubrzo je obelodanjeno da su teroristi bili motovisani islamskim ekstremizmom.

Organizatori i izvršitelji terorističkih akata koji su zaprepastili svet, kako veličinom tako i razornošću, bili su pripadnici ekstremne islamističke grupe Al Kaida, pod vođstvom Osame bin Ladena.

Dva putnička aviona su tog 11. septembra 2001. u razmaku od 16 minuta, udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, jednog od simbola ne samo tog grada nego i celokupnih SAD.

Tog jutra, nekolicina pripadnika Al Kaide, koji su inače boravili u SAD, gde su i pohađali letačku obuku, oteli su četiri putnička aviona koje su potom iskoristili za napade na važne objekte.

Namera je bila da izborom posebno važnih objekata, simboličnog značaja za SAD, efektnost terorističkih napada bude što veća.

Oteta letelica Amerikan erlajnsa, let broj 11, udarila je Severnu kulu Svetskog trgovinskog kompleksa u Njujorku u 8.46 časova. Avion iste kompanije, sa leta 175, udario je u Južni toranj Trgovinskog centra u 9.03 časa, odnosno šesnaest ili sedamnaest minuta posle prvog udara.

U roku od sat i četrdeset minuta obe kule Svetskog trgovinskog centra, sa po 110 spratova, urušile su se, oštetivši pritom i okolne objekte.

Oteta letelica kompanije Amerikan erlajnz, let br. 77 udarila je zatim u zdanje Pentagona u Vašingtonu, u 9.37 časova.

Putnicima četvrtog otetog aviona, kompanije Junajted erlajns, let br. 93, uspelo je da onemoguće teroriste da ga zloputrebe na sličan način. Ta letelica srušila se u 10.03 časova, u polju Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila, Pensilvanija.

Pročitaj još

Kamala Haris i Donald Tramp se rukovali na komemoraciji žrtvama u Njujorku

Teroristi optuženi za 11. septembar priznali krivicu i izbegli smrtnu kaznu

FBI obelodanio poverljivi dokument o 11. septembru

Postoji pretpostavka da su teroristi Al Kaide nameravali da četvrtim avionom udare u zgradu Kapitola u Vašingtonu ili možda u Belu kuću.

Teroristi, islamski ekstremisti, bili su većinom iz Saudijske Arabije, njih 15. Među njima i lider Al Kaide Osama bin Laden. Dvojica su bila iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana.

U Njujorku je ukupno poginulo 2.606 osoba, tokom napada na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, a onda i tokom ili od posledica urušavanja kula.

Od njih, 147 su bili putnici ili posade otetih letelica. U Njujorku, 2.192 osobe bile su civilne žrtve. Među njima su 372 lica bili strani građani iz 102 zemlje. Jedan od njih bio je iz Srbije.

Stradali su i pojedini pripadnici hitnih službi, medicinsko osoblje, zatim 343 vatrogasca, kao i 71 pripadnik policije i drugih bezbednosnih službi.

U Pentagonu, odnosno Vašingtonu, poginulo je 125 lica, uz još 59 osoba koje su se nalazile u otetom avionu, uključujući posadu.

U letelici koja je pala u polje Stonikrik Taunšip, kod Šanksvila, Pensilvanija, ukupan broj poginulih bio je 40. Bili su to putnici, posada aviona, i teroristi otmičari.

U Sjedinjenim Državama je ubrzo započela sveobuhvatna priprema za Rat protiv terorizma, obračun kako sa Al Kaidom, tako i sa svima za koje je u bilo kom vidu procenjeno da su pomagali toj grupaciji. Usledila je zamašna intervencija u Avganistanu, na osnovu saznanja da je tamošnji režim talibana osnovna podrška mreži Al Kaide.

Izvesni paradoks koji je tada postao očigledan pritom se nalazio u činjenici da su talibani na vlast u Avganistanu dospeli upravo zahvaljujući SAD, u sklopu borbi protiv Sovjeta u vreme ondašnjeg Hladnog rata. Amerikanci su ih tada naoružavali i obučavali, medijski i diplomatski podržavali.

U borbama protiv Sovjeta, na strani SAD, učestvovao je tada i sam Osama bin Laden, potonji čelnik Al Kaide, islamski fanatik, milijarder, izdanak jedne od najuticajnijih i najbogatijih porodica Saudijske Arabije.

Zvanično, Osama bin Laden je ubijen deset godina potom, 2. maja 2011. je u Abotabadu, u Hazara regionu, na severu Pakistana.

Amerikanci su na prostoru srušenog Svetskog trgovinskog centra u Njujorku na donjem Menhetnu izgradili memorijalni prostor u vidu šume sa 442 stabala hrasta. Izgrađen je takođe muzej, kao i odgovarajuća obeležja u Pentagonu, Vašingtonu, i u Pensilvaniji.

Prostor oko Svetskog trgovinskog centra raščišćavan je punih osam meseci, dok je Pentagon popravljan godinu dana.

Američke trupe su Avganistan napustile krajem avgusta 2021. kada su talibani ponovo osvojili Kabul.