Evropa se vraća nuklearnoj energiji
Fraza "evropski povratak nuklearnom" sve više opisuje trenutni pomak u energetskoj politici Evropske unije.
Foto: Pixabay
Nuklearna energija se vidi kao ključan alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju mreže u doba rasta potražnje za energijom zbog AI centara i električnih vozila.
Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još skeptične, većina članica EU-a sada podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije.
Razlozi za nuklearni preporod
Zašto se događa ovaj "povratak"? Prvenstveno zbog energetske sigurnosti.
Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može da zameni gas i ugalj, a uran je dostupan iz više izvora, u čemu prednjače Kanada i Kazahstan.
Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050, s 55-postotnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030.
Nuklearna energija ne proizvodi CO₂ tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uključila u "zelenu taksonomiju", klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.
Energetske potrebe budućnosti
Potražnja za električnom energijom u Evropi porasšće za 50-80 odsto, kažu procene. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još ne mogu proizvesti toliku količinu energije pa bi nuklearna trebalo da služi kao "baterija" za stabilnost mreže.
Evropski poverenik za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže kako je jasno da Evropa ne može da živi u idealizovanom balonu vrednosti.
"Nuklearna energija zajedno s obnovljivim izvorima može igrati ključnu ulogu u rešavanju izazova pred nama, od stabilnosti mreže preko dekarbonizacije do sigurnosti snabdevanja", ističe Sikela.
"Zelena" udruženja za zaštitu sredine jednoglasno osuđuju ovakve planove. Boje se da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti sredine.
Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže kako lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.
"Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane ne mogu brzo da se grade pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna", tvrdi on.
Četvrtina evropske energije iz nuklearnih izvora
Zvaničnici EU-a poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i sigurniji od klasičnih velikih nuklearki.
EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.
Inicijativa spada u evropski zeleni plan, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, startapove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.
Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, a odobreni su pilot-projekti u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.
Nuklearna energija je prošle godine činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.
U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja, otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.
Od toga bi 205 milijardi evra bilo uloženo u nove nuklearne elektrane, a 36 milijardi evra išlo bi za produživanje životnog veka postojećih reaktora. Svi ovi planovi uključuju i javni i privatni novac.
Ovaj izveštaj jasno naglašava da su potrebni svi izvori ekološki prihvatljive energije (ne samo obnovljivi) kako bi EU ispunila svoje klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će instalisani nuklearni kapacitet u celoj EU porasti s 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.
Nova energetska realnost
Ključne su i političke promene u delu EU država, uz sličnu poruku da se mora prihvatiti realnost.
Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, otvarajući mogućnost izgradnje novih.
"Znamo da je to ekološki izvor energije, što znači da možemo ispuniti evropske klimatske ciljeve, ali je takođe i obilan izvor energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bije.
Nemačka je pod novom vladom ublažila svoj tradicionalni antinuklearni stav i sada vidi nuklearnu energiju "na nivou obnovljivih" u zakonodavstvu EU.
Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno se fokusirajući na modularnu tehnologiju.
Italija je usvojila zakon kojim se priprema povratak nuklearnoj energiji i planiraju se napredni modularni reaktori. Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.
Poljska, koja je zavisna od uglja, započela je nuklearni program, a početak rada prve nuklearke planiran je za 2033. godinu.
Pročitaj još
I u Španiji je vlada izložena pritisku da odustane od planiranog gašenja nuklearnih elektrana, pogotovo nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.
Iz Evropskog saveza za energetska istraživanja kažu kako je važno za početak proširiti kapacitete postojećih nuklearnih elektrana gde god je to moguće, ali i nastaviti ulaganja u iskorišćavanje mogućnosti sunca, vetra i reka.
Nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu kontradiktorne strategije; mogu ići ruku pod ruku. Uz nadu da se u bliskoj budućnosti mogu napraviti fuzijske elektrane koje bi bile gotovo potpuno "zelene", ne bi proizvodile dugotrajni otpad i ne bi mogle da izazovu nuklearnu katastrofu poput Černobilja.
Veruje se da će prva takva elektrana s radom početi za tridesetak godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
EU suspendovala bezvizni režim sa Gruzijom za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
06.03.2026.•
0
Evropska unija suspendovaće bezvizni režim sa Gruzijom za one koji imaju diplomatske, službene ili zvanične pasoše, saopštile su potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Evropska komisija kritikovala Zelenskog zbog pretnje upućene Orbanu
06.03.2026.•
0
Evropska komisija je danas u retkoj kritici predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog osudila njegove "neprihvatljive pretnje" premijeru Mađarske Viktoru Orbanu.
Lukašenko pomilovao 18 političkih zatvorenika
06.03.2026.•
1
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pomilovao je 18 političkih zatvorenika, čime je nastavio niz oslobađanja zarobljenika kako bi obnovio veze sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Tramp: Sa Iranom jedini mogući sporazum je bezuslovna predaja
06.03.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da neće biti sporazuma sa Iranom sem bezuslovne predaje.
Politiko: EU želi da spreči da nove članice postanu Mađarska 2.0
06.03.2026.•
4
Glavni prioritet Evropske komisije, kada je reč o prijemu novih članica u EU, jeste da obezbedi da se nijedna država kandidat ne pretvori u "sledeću Mađarsku", piše danas Politiko.
Tramp: Kuba uskoro pada
06.03.2026.•
5
Američki predsednik Donald Tramp kazao je da će uskori pasti i Kuba, a kada se to desi u Havanu će biti poslat državni sekretar Mark Rubio da završi posao.
Mađarska proteruje sedam Ukrajinaca, zaoštravaju se odnosi sa Kijevom
06.03.2026.•
1
Mađarska će proterati svih sedam ukrajinskih državljana koji su pritvoreni dok su prevozili gotovinu i zlato iz Austrije i Ukrajine preko mađarske teritorije.
Objavljeni nestali Epstinovi dosijei u kojima su optužbe protiv Trampa
06.03.2026.•
4
Ministarstvo pravde SAD objavilo je ranije neviđena dokumenta iz dosijea osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina, uključujući intervjue i beleške FBI u kojima se nalaze optužbe na račun Donalda Trampa.
Napad na iransku školu: Vojni istražitelji veruju da su američke snage odgovorne
06.03.2026.•
2
Vojni istražitelji Sjedinjenih Američkih Država (SAD) veruju da su američke snage verovatno odgovorne za vazdušni napad na iransku školu i ubistvo desetina dece prošle subote.
Američki ministar najavljuje još jače napade, Iran gađao Izrael kasetnom municijom
06.03.2026.•
0
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da će se napadi Sjedinjenih Američkih Država na Iran uskoro dramatično povećati.
Berni Sanders: Netanjahu je ekstremista koji je godinama gurao SAD u rat sa Iranom
06.03.2026.•
6
Nezavisni senator Sjedinjenih Američkih Država Berni Sanders kritikovao je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, optužujući ga da je "ekstremista".
Oko 20.000 pomoraca i 15.000 putnika zarobljeno u Persijskom zalivu
05.03.2026.•
4
Oko 20.000 pomoraca i 15.000 putnika zarobljeno je u Persijskom zalivu zbog rata na Bliskom istoku i blokade Ormuskog moreuza, saopštila je danas Međunarodna pomorska organizacija (IMO), prenose francuski mediji.
Tramp: Moram da budem uključen u imenovanje novog ajatolaha Irana
05.03.2026.•
36
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da želi lično da bude uključen u izbor novog vrhovnog vođe Irana posle ubistva ajatolaha Alija Hamneija.
Zelenski: Naftovod Družba mogao bi da bude operativan za mesec i po
05.03.2026.•
6
Naftovod Družba, oštećen u januaru, mogao bi da bude operativan u roku od mesec i po dana, izjavio je danas predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Kijev i Moskva će do sutra razmeniti po 500 ratnih zarobljenika
05.03.2026.•
1
Rusija i Ukrajina će razmeniti po 500 ratnih zarobljenika sa svake strane danas i sutra posle dogovora postignutog tokom nedavnih pregovora u Ženevi.
U Osijeku podignuta optužnica protiv državljanina Srbije zbog krijumčarenja droge
05.03.2026.•
0
Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) podigao je optužnicu pred sudom u Osijeku protiv 34-godišnjeg državljanina Srbije.
Dojavio da je u firmi postavljena bomba da bi ranije otišao sa posla, uhapšen dok je bio u vikendici
05.03.2026.•
3
Radnik Rudarsko-energetkog kombinata (REK) "Oslomej" u Severnoj Makedoniji uhapšen je jer je prijavio lažnu bombu kako bi ranije otišao s posla.
SAD imaju dugu istoriju "promene režima" vojnim intervencijama: Ovo su neke od njih
05.03.2026.•
8
Razni američki predsednici u više navrata angažovali su svoju vojsku kako bi uklonili nepoželjne vladare u inostranstvu. Bilans tih intervencija je mešovit - i zavisi od toga šta se smatra uspehom.
Kongres nije izglasao ograničenje ratnih ovlašćenja Trampa, nastavlja se napad na Iran
05.03.2026.•
1
Republikanci u Senatu podržali su vojnu kampanju Donalda Trampa protiv Irana, blokirajući rezoluciju o ratnim ovlašćenjima koja ima za cilj da se onemogući nastavak napada na Iran bez odobrenja Kongresa.
Hrvatska zabranila upotrebu mobilnih u osnovnim školama
05.03.2026.•
2
Hrvatsko Ministarstvo nauke, obrazovanja i mladih donelo je novi Pravilnik o kriterijumima za izricanje pedagoških mera, a glavna izmena odnosi se na zabranu upotrebe mobilnih telefona u osnovnim školama.
Tramp: Rat protiv Irana veoma uspešan, od jedan do deset - dao bih mu ocenu 15
05.03.2026.•
12
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Iran za dve nedelje imao atomsku bombu, da nije počeo američko-izraelski napad.
Komentari 5
Nematroškazaoružje
Dr. Dabic
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar