Evropa se vraća nuklearnoj energiji
Fraza "evropski povratak nuklearnom" sve više opisuje trenutni pomak u energetskoj politici Evropske unije.
Foto: Pixabay
Nuklearna energija se vidi kao ključan alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju mreže u doba rasta potražnje za energijom zbog AI centara i električnih vozila.
Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još skeptične, većina članica EU-a sada podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije.
Razlozi za nuklearni preporod
Zašto se događa ovaj "povratak"? Prvenstveno zbog energetske sigurnosti.
Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može da zameni gas i ugalj, a uran je dostupan iz više izvora, u čemu prednjače Kanada i Kazahstan.
Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050, s 55-postotnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030.
Nuklearna energija ne proizvodi CO₂ tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uključila u "zelenu taksonomiju", klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.
Energetske potrebe budućnosti
Potražnja za električnom energijom u Evropi porasšće za 50-80 odsto, kažu procene. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još ne mogu proizvesti toliku količinu energije pa bi nuklearna trebalo da služi kao "baterija" za stabilnost mreže.
Evropski poverenik za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže kako je jasno da Evropa ne može da živi u idealizovanom balonu vrednosti.
"Nuklearna energija zajedno s obnovljivim izvorima može igrati ključnu ulogu u rešavanju izazova pred nama, od stabilnosti mreže preko dekarbonizacije do sigurnosti snabdevanja", ističe Sikela.
"Zelena" udruženja za zaštitu sredine jednoglasno osuđuju ovakve planove. Boje se da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti sredine.
Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže kako lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.
"Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane ne mogu brzo da se grade pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna", tvrdi on.
Četvrtina evropske energije iz nuklearnih izvora
Zvaničnici EU-a poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i sigurniji od klasičnih velikih nuklearki.
EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.
Inicijativa spada u evropski zeleni plan, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, startapove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.
Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, a odobreni su pilot-projekti u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.
Nuklearna energija je prošle godine činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.
U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja, otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.
Od toga bi 205 milijardi evra bilo uloženo u nove nuklearne elektrane, a 36 milijardi evra išlo bi za produživanje životnog veka postojećih reaktora. Svi ovi planovi uključuju i javni i privatni novac.
Ovaj izveštaj jasno naglašava da su potrebni svi izvori ekološki prihvatljive energije (ne samo obnovljivi) kako bi EU ispunila svoje klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će instalisani nuklearni kapacitet u celoj EU porasti s 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.
Nova energetska realnost
Ključne su i političke promene u delu EU država, uz sličnu poruku da se mora prihvatiti realnost.
Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, otvarajući mogućnost izgradnje novih.
"Znamo da je to ekološki izvor energije, što znači da možemo ispuniti evropske klimatske ciljeve, ali je takođe i obilan izvor energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bije.
Nemačka je pod novom vladom ublažila svoj tradicionalni antinuklearni stav i sada vidi nuklearnu energiju "na nivou obnovljivih" u zakonodavstvu EU.
Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno se fokusirajući na modularnu tehnologiju.
Italija je usvojila zakon kojim se priprema povratak nuklearnoj energiji i planiraju se napredni modularni reaktori. Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.
Poljska, koja je zavisna od uglja, započela je nuklearni program, a početak rada prve nuklearke planiran je za 2033. godinu.
Pročitaj još
I u Španiji je vlada izložena pritisku da odustane od planiranog gašenja nuklearnih elektrana, pogotovo nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.
Iz Evropskog saveza za energetska istraživanja kažu kako je važno za početak proširiti kapacitete postojećih nuklearnih elektrana gde god je to moguće, ali i nastaviti ulaganja u iskorišćavanje mogućnosti sunca, vetra i reka.
Nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu kontradiktorne strategije; mogu ići ruku pod ruku. Uz nadu da se u bliskoj budućnosti mogu napraviti fuzijske elektrane koje bi bile gotovo potpuno "zelene", ne bi proizvodile dugotrajni otpad i ne bi mogle da izazovu nuklearnu katastrofu poput Černobilja.
Veruje se da će prva takva elektrana s radom početi za tridesetak godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Prvi samit lidera EU bez Viktora Orbana
18.06.2026.•
0
Lideri Evropske unije su održali samit u Briselu bez mađarskog političara Viktora Orbana, prvi put posle 16 godina.
Vrhovni vođa Irana potpisao memorandum, ali tvrdi da "ništa preterano nije prihvaćeno"
18.06.2026.•
0
Vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei objasnio je u pismu upućenom iranskom narodu da je pristao na memorandum o razumevanju zaključen između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.
Džej Di Vens o sporazumu sa Iranom: U Izraelu vlada nepotrebna panika
18.06.2026.•
1
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens kritikovao je reakciju Izraela na sporazum između SAD i Irana, ocenjujući da u izraelskom sistemu postoji "čudna panika" i "preuveličana reakcija" na dogovor.
Kalas: EU još nije spremna da razmatra ukidanje sankcija Iranu
18.06.2026.•
1
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska unija još nije spremna da razmatra ukidanje sankcija Iranu.
UAE zabranjuju društvene mreže deci mlađoj od 15 godina
18.06.2026.•
0
Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata reguliše pristup dece platformama društvenih mreža i postavlja minimalni uzrast od 15 godina za korišcenje društvenih mreža.
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo ruskog disidenta karikaturiste u Poljskoj
18.06.2026.•
0
U Varšavi je uhapšen tridesetšestogodišnji državljanin Gruzije zbog ubistva ruskog opozicionog umetnika, poznatog po karikaturama koje žestoko ismevaju ruskog predsednika Vladimira Putina.
Šojgu: Zapad sprema "obojenu revoluciju" u Srbiji
18.06.2026.•
57
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu tvrdi da Zapad sprema "obojenu revoluciju" u Srbiji, po uzoru na Evromajdan.
Vlada Ekvatorijalne Gvineje podnela ostavku: Ispunjeno samo 10 odsto od planiranog
18.06.2026.•
0
Vlada Ekvatorijalne Gvineje podnela je ostavku nakon što nije ostvarila zacrtane ciljeve, saopštio je potpredsednik Teodoro Ngema Obijang Mange, navodeći da je izvršeno tek oko 10 odsto planiranih zadataka.
Turska osudila izveštaj EP u kojem se traže sankcije za ministra pravde
17.06.2026.•
0
Turska je danas obacila izveštaj Evropskog parlamenta u kojem se poziva na uvođenje sankcija turskom ministru pravde i drugim zvaničnicima zbog, kako je navedeno, kršenja ljudskih prava i sloboda.
Ambasada SAD u BiH: Zadržavamo pravo da uvedemo sankcije onima koji deluju antidejtonski
17.06.2026.•
3
SAD ostaju čvrsto posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom integritetu BiH, ističući da institucije SAD i dalje imaju instrumente sankcija kao deo svoje politike prema pojedincima i subjektima u BiH.
Bugarska protiv sankcija EU prema Rusiji koje bi pogodile Kirila i Lukoil
17.06.2026.•
5
Bugarska neće podržati sankcije Evropske unije protiv ruskog patrijarha Kirila, niti bilo kakve "mere koje bi direktno uticale" na naftnu kompaniju Lukoil ili njene podružnice.
Nemačka i Poljska potpisuju novi odbrambeni sporazum zbog jačanja evropske bezbednosti
17.06.2026.•
6
Nemačka i Poljska danas potpisuju novi odbrambeni sporazum, kojim žele da unaprede vojnu saradnju i jačaju bezbednost u Evropi u uslovima pojačanih tenzija sa Rusijom i neizvesnosti oko američkog prisustva na kontinentu.
Istraga protiv oficira katamarana zbog sudara kod Brača u kojem su poginule četiri osobe
17.06.2026.•
0
Splitsko-dalmatinska policijska uprava saopštila je da je pokrenuto kriminalističko istraživanje protiv muškarca (33), koji je pritvoren zbog sumnje da je izazvao sudar katamarana i jedrilice, u kome je poginulo četvoro.
Bugarski poslanici zamrzli sebi plate: "U vreme krize treba da damo primer"
17.06.2026.•
2
Poslanici u parlamentu Bugarske "zamrzli" su svoje plate na nivou iz marta 2026. godine, javila je agencija MIA.
CNN objavio šta tačno piše u sporazumu SAD i Irana: Dokument ima 14 tačaka
17.06.2026.•
1
Iako još nije zvanično objavljen, CNN došao je do kopije sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, a koji podrazumeva 14 tačaka.
Anketa pokazala: Skoro 90 odsto Ukrajinaca želi promenu vlasti nakon rata
17.06.2026.•
7
U Ukrajini je značajno porastao broj građana koji smatraju da je potrebno "resetovanje" centralne vlasti, dok dve trećine Ukrajinaca podržava promenu predsedničke vlasti nakon rata.
Krim zabranio vožnju motocikala i kvadova noću
17.06.2026.•
8
Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila Ukrajini 2014. godine, zabranio je upotrebu motornih vozila poput skutera, četvorotočkaša i motocikala noću, tvrdeći da zvuče poput napada dronovima.
Pad cene nafte: Tržišta očekuju dogovor SAD i Irana
16.06.2026.•
2
Cene nafte i dalje padaju i spustile su se danas ispod 80 dolara za barel prvi put od početka marta, dok američka berza oscilira oko svog apsolutog maksimuma.
Šta Crna Gora još mora da uradi za ulazak u EU: EP upozorio i na uticaj Srbije
16.06.2026.•
5
Izvestilac EP za Crnu Goru Marjan Šarec izjavio je da, ukoliko Crna Gora nastavi da ostvaruje rezultate, ima sve šanse da postane sledeća članica EU.
EP ukinuo imunitet italijanskom poslaniku u istrazi o Huaveju
16.06.2026.•
0
Evropski parlament izglasao je ukidanje imuniteta italijanskom poslaniku Fulviju Martušijelu, čime su omogućili belgijskim vlastima da istražuju navode o korupciji, koje uključuju kinesku tehnološku firmu Huavej.
Putin raspisao izbore za Državnu dumu za 20. septembar
16.06.2026.•
6
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se raspisuju izbori za poslanike Državne dume za 20. septembar, saopšteno je na zvaničnom portalu pravnih informacija
Komentari 5
Nematroškazaoružje
Dr. Dabic
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar