Evropa se vraća nuklearnoj energiji
Fraza "evropski povratak nuklearnom" sve više opisuje trenutni pomak u energetskoj politici Evropske unije.
Foto: Pixabay
Nuklearna energija se vidi kao ključan alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju mreže u doba rasta potražnje za energijom zbog AI centara i električnih vozila.
Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još skeptične, većina članica EU-a sada podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije.
Razlozi za nuklearni preporod
Zašto se događa ovaj "povratak"? Prvenstveno zbog energetske sigurnosti.
Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može da zameni gas i ugalj, a uran je dostupan iz više izvora, u čemu prednjače Kanada i Kazahstan.
Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050, s 55-postotnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030.
Nuklearna energija ne proizvodi CO₂ tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uključila u "zelenu taksonomiju", klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.
Energetske potrebe budućnosti
Potražnja za električnom energijom u Evropi porasšće za 50-80 odsto, kažu procene. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još ne mogu proizvesti toliku količinu energije pa bi nuklearna trebalo da služi kao "baterija" za stabilnost mreže.
Evropski poverenik za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže kako je jasno da Evropa ne može da živi u idealizovanom balonu vrednosti.
"Nuklearna energija zajedno s obnovljivim izvorima može igrati ključnu ulogu u rešavanju izazova pred nama, od stabilnosti mreže preko dekarbonizacije do sigurnosti snabdevanja", ističe Sikela.
"Zelena" udruženja za zaštitu sredine jednoglasno osuđuju ovakve planove. Boje se da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti sredine.
Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže kako lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.
"Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane ne mogu brzo da se grade pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna", tvrdi on.
Četvrtina evropske energije iz nuklearnih izvora
Zvaničnici EU-a poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i sigurniji od klasičnih velikih nuklearki.
EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.
Inicijativa spada u evropski zeleni plan, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, startapove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.
Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, a odobreni su pilot-projekti u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.
Nuklearna energija je prošle godine činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.
U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja, otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.
Od toga bi 205 milijardi evra bilo uloženo u nove nuklearne elektrane, a 36 milijardi evra išlo bi za produživanje životnog veka postojećih reaktora. Svi ovi planovi uključuju i javni i privatni novac.
Ovaj izveštaj jasno naglašava da su potrebni svi izvori ekološki prihvatljive energije (ne samo obnovljivi) kako bi EU ispunila svoje klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će instalisani nuklearni kapacitet u celoj EU porasti s 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.
Nova energetska realnost
Ključne su i političke promene u delu EU država, uz sličnu poruku da se mora prihvatiti realnost.
Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, otvarajući mogućnost izgradnje novih.
"Znamo da je to ekološki izvor energije, što znači da možemo ispuniti evropske klimatske ciljeve, ali je takođe i obilan izvor energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bije.
Nemačka je pod novom vladom ublažila svoj tradicionalni antinuklearni stav i sada vidi nuklearnu energiju "na nivou obnovljivih" u zakonodavstvu EU.
Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno se fokusirajući na modularnu tehnologiju.
Italija je usvojila zakon kojim se priprema povratak nuklearnoj energiji i planiraju se napredni modularni reaktori. Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.
Poljska, koja je zavisna od uglja, započela je nuklearni program, a početak rada prve nuklearke planiran je za 2033. godinu.
Pročitaj još
I u Španiji je vlada izložena pritisku da odustane od planiranog gašenja nuklearnih elektrana, pogotovo nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.
Iz Evropskog saveza za energetska istraživanja kažu kako je važno za početak proširiti kapacitete postojećih nuklearnih elektrana gde god je to moguće, ali i nastaviti ulaganja u iskorišćavanje mogućnosti sunca, vetra i reka.
Nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu kontradiktorne strategije; mogu ići ruku pod ruku. Uz nadu da se u bliskoj budućnosti mogu napraviti fuzijske elektrane koje bi bile gotovo potpuno "zelene", ne bi proizvodile dugotrajni otpad i ne bi mogle da izazovu nuklearnu katastrofu poput Černobilja.
Veruje se da će prva takva elektrana s radom početi za tridesetak godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
EU smanjuje kvote za bescarinski uvoz čelika, uvodi carinu od 50 odsto na višak
19.05.2026.•
0
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas novu uredbu kojom se smanjuju kvote za bescarinski uvoz čelika i primenu carine od 50 odsto, a trebalo bi da stupi na snagu 1. jula.
VIDEO: Dva tužilaštva istražuju rušenje dela mosta na Graničnom prelazu BIH Gradiška
19.05.2026.•
0
Državno Tužilaštvo BiH i Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci (RS) su obavešteni da se deo mosta na Graničnom prelazu Gradiška srušio prošle noći.
Ima li rešenja za NIS: Dok se veliki dogovore
19.05.2026.•
5
Kriza u vezi sa vlasništvom Naftne industrije Srbije se približava, iako je u više navrata poručivano da je krajnje vreme da se situacija razreši.
Dodik: Blokada graničnog prelaza Gradiška pokazuje besmisao BiH
19.05.2026.•
3
Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) izjavio je da nova blokada otvaranja novoizgrađenog Graničnog prelaza između BiH i Hrvatske u Gradiški "najbolje pokazuje besmisao BiH".
Janša ponovo kandidat za premijera Slovenije: Četvrti mandat u karijeri
19.05.2026.•
1
Predsednik Slovenske demokratske stranke (SDS) Janez Janša predložen je za mandatara za sastav nove slovenačke vlade, a ako bude izabran, postaje premijer Slovenije, četvrti put u životu.
Zelenski ipak ne dolazi u Srbiju ove nedelje
19.05.2026.•
20
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski neće ove nedelje doći u posetu Beogradu, objavio je ukrajinski portal zn.ua (Zerkalo tižnja), pozivajući se na svoje izvore.
Sin osnivača Manga uhapšen zbog sumnje da je gurnuo oca sa litice
19.05.2026.•
0
Policija u Kataloniji saopštila je da je priveden Džonatan Andič, sin osnivača modnog brenda "Mango" Isaka Andiča, povodom istrage o smrti njegovog oca u decembru 2024. godine.
Kina balansira između u SAD-a i Rusije: Posle Trampa, u Peking stiže i Putin
19.05.2026.•
4
Samo nekoliko dana nakon što je ugostio Donalda Trampa, kineski predsednik Si Đinping dočekuje ruskog lidera Vladimira Putina.
Novi Zeland otpušta 14 odsto zaposlenih u javnom sektoru
19.05.2026.•
2
Vlada Novog Zelanda otpustiće skoro oko 14 odsto radnika u državnoj upravi do sredine 2029. godine kao deo strategije za masivno smanjenje potrošnje, izjavila je ministarka finansija te zemlje Nikola Vilis.
FOTO: Obrušio se deo mosta na graničnom prelazu Gradiška
19.05.2026.•
3
Deo mosta na graničnom prelazu Gradiška, između BiH i Hrvatske, obrušio se, zbog čega je u potpunosti onemogućeno kretanje vozila i pešaka.
Odbačena tužba Ilona Maska protiv OpenAI-ja i Sema Altmana - zbog zastarelosti
19.05.2026.•
0
Federalni sud u SAD odbacio je tužbu koju je protiv kompanije OpenAI podneo Ilon Mask zbog izdaje zajedničke vizije da kompanija ostane neprofitna i posvećena razvoju veštačke inteligencije za dobrobit čovečanstva.
Kaja Kalas: EU razmatra uslovljavanje pomoći zemljama koje podržavaju Rusiju i Iran
18.05.2026.•
6
Zemlje u razvoju koje podržavaju Rusiju ili Iran mogle bi ostati bez pomoći Evropske unije (EU), izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.
Angela Merkel traži diplomatski povratak Evrope prema Rusiji
18.05.2026.•
1
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel kritikovala je Evropsku uniju zbog toga što, prema njenim rečima, ne koristi dovoljno svoj diplomatski potencijal kako bi doprinela okončanju rata u Ukrajini.
Srbija osudila napad na nuklearnu elektranu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
18.05.2026.•
6
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije osudilo je najnovji napad dronom na infrastrukturu u krugu nuklearne elektrane Baraka u regionu Al Dafra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Kir Starmer: Ne nameravam da podnesem ostavku
18.05.2026.•
0
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je danas da ne namerava da podnese ostavku, istakavši da je potrebno da njegova vlada pokaže da može da "preokrene stvari".
Nataša Pric Musar: Samit Brdo-Brioni u Severnoj Makedoniji, zbog zaoštrenih odnosa Srbije i Hrvatske
18.05.2026.•
2
Samit procesa Brdo–Brioni, koji je trebalo da se održi u maju na Brionima, ali je otkazan nakon zaoštrene retorike između Beograda i Zagreba, biće održan u oktobru u Severnoj Makedoniji.
Peter Mađar sutra putuje u prvu inostranu posetu
18.05.2026.•
3
Mnogobrojna svita mađarskih zvaničnika stiže sutra u prvu inostranu posetu novog premijera Mađarske Petera Mađara.
Trampov rejting pao na oko 37 odsto, dve trećine birača smatra da je rat protiv Irana greška
18.05.2026.•
0
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa pao je na 37 odsto usled ekonomskih problema uzrokovanih ratom SAD i Izraela protiv Irana, pokazalo je zajedničko istraživanje Njujork tajmsa i istraživačke kuće Sijena.
Prošle godine pogubljeno više od 2.700 osoba, najviše u Iranu
18.05.2026.•
2
Prošle godine je u 17 zemalja, koje imaju smrtnu kaznu, pogubljeno 2.707 osoba, što je najveći broj pogubljenja od 1981. godine, saopštila je nevladina organizacija Amnesti internešenel.
Kuba se pozvala na pravo na samoodbranu u slučaju američkog napada
18.05.2026.•
4
Kuba namerava da iskoristi svoje pravo na samoodbranu u slučaju američkog napada, saopštilo je kubansko Ministarstvo spoljnih poslova, a prenosi nemačka novinska agencija dpa.
Ceo grad bio pod opsadom: Uhapšen muškarac osumnjičen da je ubio dostavljača u Hrvatskoj
18.05.2026.•
1
Hrvatska policija saopštila je da uhapšen muškarac koji se sumnjiči da je ubio 19-godišnjeg dostavljača pice u gradu Drnišu.
Komentari 5
Nematroškazaoružje
Dr. Dabic
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar