Evropa se vraća nuklearnoj energiji
Fraza "evropski povratak nuklearnom" sve više opisuje trenutni pomak u energetskoj politici Evropske unije.
Foto: Pixabay
Nuklearna energija se vidi kao ključan alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju mreže u doba rasta potražnje za energijom zbog AI centara i električnih vozila.
Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još skeptične, većina članica EU-a sada podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije.
Razlozi za nuklearni preporod
Zašto se događa ovaj "povratak"? Prvenstveno zbog energetske sigurnosti.
Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može da zameni gas i ugalj, a uran je dostupan iz više izvora, u čemu prednjače Kanada i Kazahstan.
Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050, s 55-postotnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030.
Nuklearna energija ne proizvodi CO₂ tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uključila u "zelenu taksonomiju", klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.
Energetske potrebe budućnosti
Potražnja za električnom energijom u Evropi porasšće za 50-80 odsto, kažu procene. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još ne mogu proizvesti toliku količinu energije pa bi nuklearna trebalo da služi kao "baterija" za stabilnost mreže.
Evropski poverenik za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže kako je jasno da Evropa ne može da živi u idealizovanom balonu vrednosti.
"Nuklearna energija zajedno s obnovljivim izvorima može igrati ključnu ulogu u rešavanju izazova pred nama, od stabilnosti mreže preko dekarbonizacije do sigurnosti snabdevanja", ističe Sikela.
"Zelena" udruženja za zaštitu sredine jednoglasno osuđuju ovakve planove. Boje se da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti sredine.
Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže kako lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.
"Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane ne mogu brzo da se grade pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna", tvrdi on.
Četvrtina evropske energije iz nuklearnih izvora
Zvaničnici EU-a poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i sigurniji od klasičnih velikih nuklearki.
EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.
Inicijativa spada u evropski zeleni plan, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, startapove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.
Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, a odobreni su pilot-projekti u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.
Nuklearna energija je prošle godine činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.
U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja, otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.
Od toga bi 205 milijardi evra bilo uloženo u nove nuklearne elektrane, a 36 milijardi evra išlo bi za produživanje životnog veka postojećih reaktora. Svi ovi planovi uključuju i javni i privatni novac.
Ovaj izveštaj jasno naglašava da su potrebni svi izvori ekološki prihvatljive energije (ne samo obnovljivi) kako bi EU ispunila svoje klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će instalisani nuklearni kapacitet u celoj EU porasti s 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.
Nova energetska realnost
Ključne su i političke promene u delu EU država, uz sličnu poruku da se mora prihvatiti realnost.
Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, otvarajući mogućnost izgradnje novih.
"Znamo da je to ekološki izvor energije, što znači da možemo ispuniti evropske klimatske ciljeve, ali je takođe i obilan izvor energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bije.
Nemačka je pod novom vladom ublažila svoj tradicionalni antinuklearni stav i sada vidi nuklearnu energiju "na nivou obnovljivih" u zakonodavstvu EU.
Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno se fokusirajući na modularnu tehnologiju.
Italija je usvojila zakon kojim se priprema povratak nuklearnoj energiji i planiraju se napredni modularni reaktori. Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.
Poljska, koja je zavisna od uglja, započela je nuklearni program, a početak rada prve nuklearke planiran je za 2033. godinu.
Pročitaj još
I u Španiji je vlada izložena pritisku da odustane od planiranog gašenja nuklearnih elektrana, pogotovo nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.
Iz Evropskog saveza za energetska istraživanja kažu kako je važno za početak proširiti kapacitete postojećih nuklearnih elektrana gde god je to moguće, ali i nastaviti ulaganja u iskorišćavanje mogućnosti sunca, vetra i reka.
Nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu kontradiktorne strategije; mogu ići ruku pod ruku. Uz nadu da se u bliskoj budućnosti mogu napraviti fuzijske elektrane koje bi bile gotovo potpuno "zelene", ne bi proizvodile dugotrajni otpad i ne bi mogle da izazovu nuklearnu katastrofu poput Černobilja.
Veruje se da će prva takva elektrana s radom početi za tridesetak godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Podnete prijave protiv osmorice zbog incidenata ispred Srpskog kulturnog centra u Zagrebu
30.11.2025.•
0
Zagrebačka policija podnela je osam optužnih predloga zbog incidenta koji se dogodio 7. novembra ispred tamošnjeg Srpskog kulturnog centra, a uoči otvaranja izložbe "Efemeris - legat Dejana Medakovića".
Nakon velikog požara: Kina kreće u kontrolu svih visokih zgrada
30.11.2025.•
0
Komitet za bezbednost na radu Državnog saveta Kine naložio je sprovođenje sveobuhvatnih inspekcija visokih zgrada širom zemlje kako bi se identifikovale i otklonile potencijalne opasnosti od požara.
Pas uključio šporet i izazvao eksploziju u stanu u Novosibirsku
30.11.2025.•
0
Eksploziju u stanu u višespratnici u Novosibirsku izazvala je limenka insekticida koja se zagrejala na šporetu nakon što ga je pas uključio, saopštilo je regionalno Ministarstvo za vanredne situacije.
Peru ima pet bivših predsednika u zatvoru zbog korupcije i pobune
30.11.2025.•
0
Peruanski sud osudio je bivšeg levičarskog predsednika te zemlje Pedra Kastilja na 11,5 godina zatvora, zbog pobune i zavere protiv države krajem 2022. godine.
Severna Koreja uvodi ruski kao obavezan predmet u školama
30.11.2025.•
0
Pjongjang jača obrazovne veze s Moskvom, dok materijalno podržava njen rat u Ukrajini.
Služba za imigraciju SAD: Obustavljeno odlučivanje o zahtevima za azil
29.11.2025.•
0
Administracija SAD obustavila je sve procese odlučivanja o zahtevima za azil, nekoliko dana nakon pucnjave u blizini Bele kuće, saopštio je direktor Službe za državljanstvo i imigraciju Džozef Edlou.
Ukrajina preuzela odgovornost za napad na dva tankera u Crnom moru
29.11.2025.•
0
Ukrajina je preuzela odgovornost za napad na dva naftna tankera u Crnom moru.
Demonstranti upali u prostorije lista La Stampa u Torinu: Pretili novinarima, vandalisali redakciju
29.11.2025.•
1
Stotinak demonstranata upalo je u prostorije dnevnog lista La Stampa u Torinu tokom protestnog marša održanog u okviru generalnog štrajka u Italiji.
Nevreme na jugoistoku Azije: Više od 350 osoba stradalo
29.11.2025.•
0
Najmanje 162 osobe su poginule u poplavama na jugu Tajlanda, saopštile su lokalne vlasti, pa je ukupan broj žrtava nevremena u jugoistočnoj Aziji porastao na više od 350.
Nastavljaju se ruski napadi na Kijev: Najmanje jedna osoba poginula i 11 ranjeno
29.11.2025.•
2
Najmanje jedna osoba je noćas poginula i 11 ih je ranjeno u ruskom napadu dronom na Kijev, saopštile su gradske vlasti.
Tramp poništio sve uredbe i dokumenta koja je potpisao Bajden: Nejasno da li to uopšte sme da radi
29.11.2025.•
2
Republikanski predsednik SAD Donald Tramp objavio je da je poništio sve uredbe i dokumente koje je potpisao njegov prethodnik na funkciji, demokrata Džozef Bajden.
Rumunski ministar odbrane podneo ostavku zbog greške u svom CV-u
28.11.2025.•
6
Rumuniski ministar odbrane Jonut Mosteanu objavio je da podnosi ostavku pošto je priznao da je "napravio grešku" u univerzitetskim diplomama koje je naveo u svojoj službenoj biografiji (CV) koja je izazvala polemiku.
Zelenski otpustio šefa kabineta: Smatralo se da je jedan od najuticajnijih ljudi u Ukrajini
28.11.2025.•
1
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otpustio je svog šefa kabineta, Andrija Jermaka, koji je smatran njegovom desnom rukom i jednim od najuticajnijih ljudi u Ukrajini.
Umrla pripadnica američke Nacionalne garde koja je ranjena kod Bele kuće
28.11.2025.•
0
Pripadnica američke Nacionalne garde koja je napadnuta u sredu umrla je od zadobijenih povreda, objavio je američki predsednik Donald Tramp.
Rusija zabranila rad organizaciji Hjuman rajts voč
28.11.2025.•
1
Rusija je danas zabranila rad organizaciji Hjuman rajts voč stavivši je na spisak "nepoželjnih organizacija".
Jedan od osumnjičenih za pljačku Luvra izveden pred sud, trojici bi mogao biti ukinut pritvor
28.11.2025.•
0
Jedan muškarac uhapšen kao deo grupe osumnjičene za pljačku muzeja Luvr u Parizu 19. oktobra, tokom večeri će biti izveden pred sud, potvrdili su izvori bliski istrazi.
Generalni štrajk u Italiji: Obustava rada u transportu, školama, zdravstvu i medijima
28.11.2025.•
4
Generalni štrajk u Italiji danas, 28. novembra, zahvatiće gotovo sve ključne sektore - od železnica, autobusa i metroa, do avio-saobraćaja, škola, zdravstva i medija, objavili su mediji.
Završena akcija gašenja požara u Hongkongu: Najmanje 128 žrtava, u bolnici njih 50, a skoro 300 nestalo
28.11.2025.•
2
Vlasti u Hongkongu objavile su da su završile akcije gašenja požara u stambenom kompleksu Taji Po, koji je odneo najmanje 128 žrtava, prenosi BBC.
Turski državljani napuštaju Crnu Goru
27.11.2025.•
2
Od kraja oktobra, kad je vlada Milojka Spajića privremeno uvela vize državljanima Turske, skoro 9.000 njih napustilo je Crnu Goru, dok su u istom periodu odobrena 194 zahteva za izdavanje viza državljanima te zemlje.
U Sloveniji stupa na snagu tzv. Šutarov zakon
27.11.2025.•
1
Zakon o hitnim merama za obezbeđivanje javne bezbednosti, odnosno tzv. Šutarov zakon, stupa danas na snagu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar