Organizacije upozoravaju da bi ovakvi projekti, umesto da predstavljaju alternativu za ruski gas, značajno povećali potrošnju gasa u regionu i zavisnost od uvoza fosilnih goriva, saopštila je Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Pipa Galop iz Mreže Benkvoč za Srednju i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network) rekla je da bi planiranje i izgradnja novih gasnih projekata u većini slučajeva trajali i do 10 godina, "prekasno da bi zamenili ruski gas, a region nema ni novca ni vremena za ovako skupe greške".
"Usred još jedne krize fosilnih goriva, neverovatno je da vlade i dalje planiraju nove gasovode i elektrane na gas. Oni bi koštali milijarde, čak i pre uključivanja troškova gasa, i verovatno bi završili kao neiskorišćena ili loše isplativa infrastruktura, ili bi morali biti subvencionisani od poreskih obveznika", rekla je Galop.
Srbija uprkos teškoćama u snabdevanju gasom nastavlja širenje gasne mreže, piše u saopštenju i podseća da je Srbija u februaru potpisala sporazum sa Azerbejdžanom o gasnoj elektrani od 500 megavata u Nišu, a planira i izgradnju gasne elektrane u Novom Sadu.
U saopštenju se navodi da SAD već nekoliko godina podstiču projekte kao što su interkonektor Grčka–Severna Makedonija, terminali za tečni prirodni gas u Crnoj Gori i Albaniji, a i južnu gasnu interkonekciju Hrvatska - Bosna i Hercegovina.
Na ovogodišnjem Samitu Inicijative tri mora u Dubrovniku, koji počinje sutra, planirano je potpisivanje sporazuma o gasnom interkonektoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok je najavljeni sporazum SAD i Crne Gore već naišao na snažan otpor civilnog društva i ljudi koji žive u blizini planiranog LNG terminala u Baru.
Ognjan Pantić iz BOŠ-a je izjavio da planove za dalji razvoj gasne infrastrukture u regionu ne prate analize opravdanosti investicija, koje bi uzele u obzir kako sadašnje stanje u vezi sa ograničenom dostupnošću gasa i nepredvidivosti cena, tako i buduće trendove.
"Ako razmotrimo vreme potrebno da se razvije nova gasna infrastruktura, kao i politike i finansijske instrumente koji sve više otežavaju korišćenje fosilnih goriva, naš region ima priliku da izbegne zamku velike zavisnosti od gasa u koju je svojevremeno upala EU. To se može postići fokusom na dalji razvoj kapaciteta obnovljivih izvora energije (sunce, vetar), dopunjenih hidroelektranama, kao i oslanjanjem na moderne tehnologije u oblasti grejanja (i hlađenja) i daljim unapređenjem energetske efikasnosti (smanjenjem potrošnje energije i gubitaka)", rekao je Pantić.
U poređenju sa EU, ekonomije Zapadnog Balkana imaju nisku ili nikakvu zavisnost od gasa, piše u saopštenju.
Uprkos smanjenju potrošnje, gas je 2024. godine činio više od 20 odsto raspoložive energije u EU, dok su na Zapadnom Balkanu zemlje sa najvećom zavisnošću od gasa bile Srbija (14 odsto) i Severna Makedonija (12 odsto).
U Bosni i Hercegovini gas čini manje od tri odsto ukupne energije, dok Albanija, Crna Gora i Kosovo nisu povezani na međunarodnu gasnu infrastrukturu.
"Međutim, umesto da to vide kao prednost koju treba iskoristiti, većina vlada Zapadnog Balkana aktivno planira gasovode, elektrane i LNG terminale koji bi, zajedno, mogli utrostručiti potrošnju gasa iz 2023. godine. Ovo bi ili dovelo ekonomije u neisplativu zavisnost od uvoza gasa, ili bi na kraju postala infrastruktura bez upotrebne vrednost", upozorava se u saopštenju.
Organizacije pozivaju vlade regiona da se fokusiraju na solarne i vetroelektrane, uz podršku postojećih hidroelektrana i jakih mrežnih interkonekcija za proizvodnju električne energije, kao i na toplotne pumpe, geotermalnu energiju i korišćenje ambijentalne ili otpadne toplote za grejanje i hlađenje.
Pozivaju i na jačanje mera energetske efikasnosti i elektrifikaciju sektora grejanja i transporta.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar