Tih 9.745 nuklearnih bojevih glava ima razornu moć kao 135.000 bombi poput one koja je bačena na Hirošimu, piše u izveštaju Monitor zabrane nuklearnog oružja. To je 141 bojeva glava više nego 2024. godine i 473 više nego 2017. godine.
Procenjuje se da devet globalnih nuklearnih sile raspolaže sa ukupno 12.187 bojevih glava, što uključuje i 2.442 bojeve glave koje su zvanično rashodovane, ali još nisu demontirane, piše u izveštaju.
Više od 40 odsto bojevih glava montirano je na balističke rakete u silosima, na mobilne lansere, ili se nalaze u podmornicama ili u bazama bombardera, i ti se projektili mogu odmah uporebiti. Ostatak je u rezervi.
"Broj raspoloživih bojevih glava neprestano raste od 2017. godine, i očekuje se da će se to nastaviti. Kina, Indija, Severna Koreja, Pakistan i Rusija su u 2025. godini uvećale svoje nuklearne arsenale. Francuska je nadavno najavila da će to učiniti, a uvećanje arsenala planiraju i SAD", izjavio je Hans M. Kristensen, direktor za nuklearna pitanje u Federaciji američkih naučnika (FAS), jednom od koautora izveštaja.
Nuklearno oružje imaju još i Izrael i Velika Britanija.
Monitor (Nuclear Weapons Ban Monitor) prati progres u realizaciji Ugovora o zabrani nuklearnog oružja (TPNW) i izveštaj svake godine izdaje organizacija Norveška narodna pomoć (NPA) u saradnji sa FAS, a u okviru Međunarodne kampanje za zabranu nuklearnog oružja (ICAN).
Kristensen je rekao da se i u nekim državama koje nemaju svoje nuklearno oružje intenzivno raspravlja o mogućnosti nabavke tog oružja, ili stavljanju teritorije na raspolaganje za stacioniranje oružja neke treće zemlje.
Generalni sekretar NPA Rajmond Johanson dodao je da je globalno primetan i suprotan trend a to je da sve više država podržava ugovor TPNW koji je nastao 2017. godine pod okriljem UN i stupio na snagu 2021.
Ugovor je do kraja 2025. godine, potpisom ili ratifikacijom, prihvatilo 99 država, i vrlo je izgledno da će taj broj ove godine porasti, rekao je Johanson.
Izveštaj, međutim, razotkriva i velike regionalne razlike u podršci sporazumu, rekao je Johansen, precizirajući da on globalno uživa veliku podršku, posebno u Africi i na Američkom kontinentu.
Johansen je ocenio da je "Evropa i dalje velika prepreka za napredak u univerzalnoj primeni TPNW".
Ugovoru se aktivno protive 44 zemlje, i od toga su tri četvrtine u Evropi. Među državama koje su protiv je devet nuklearnih sila i 33 države koje koriste zaštitu takozvanih nukearnih kišobrana. U Evropi ugovor odbijaju 33 zemlje, od kojih je 29 pod nuklearnim kišobranom velikih sila.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar