Vojni izdaci u svetu porasli na blizu 3.000 milijardi dolara
Globalni vojni izdaci dostigli su 2.887 milijardi dolara u 2025. godini, što predstavlja realno povećanje od 2,9 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Foto: Beta/AP
To se navodi u izveštaju Međunarodog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).
Kako se navodi, vojni izdaci su smanjeni u Sjedinjenim Američkim Državama, ali su porasli 14 odsto u Evropi i 8,1 odsto u Aziji i Okeaniji, dok su tri najveća vojna potrošača - SAD, Kina i Rusija - potrošili ukupno 1.480 milijardi dolara, ili 51 odsto ukupnog globalnog iznosa.
Podaci pokazuju i da je to 11. godina uzastopnog rasta vojnih izdataka čime je globalni vojni teret - vojni izdaci kao udeo bruto domaćeg proizvoda (BDP) - dosegao 2,5 odsto, što je najviši nivo od 2009. godine.
Sa 2,9 odsto, godišnje povećanje potrošnje bilo je znatno manje od povećanja od 9,7 odsto zabeleženog 2024. godine, međutim, ovo usporavanje se uglavnom objašnjava padom vojnih izdataka SAD-a.
Dodaje se da su izvan SAD-a ukupni izdaci porasli 9,2 odsto u 2025. godini.
"Globalna vojna potrošnja ponovo je porasla 2025. godine, jer su države odgovorile na još jednu godinu ratova, neizvesnosti i geopolitičkih previranja velikim akcijama naoružavanja. S obzirom na obim trenutnih kriza, kao i dugoročne ciljeve vojne potrošnje mnogih država, ovaj rast će se verovatno nastaviti do 2026. godine i kasnije", rekao je Siao Liang, istraživač u SIPRI-jevom programu za vojne rashode i proizvodnju oružja.
Sa 954 milijarde dolara, vojna potrošnja SAD bila je 7,5 odsto niža u 2025. godini nego u 2024. godini, a pad je prvenstveno posledica činjenice da tokom godine nije odobrena nova finansijska vojna pomoć za Ukrajinu, što je bilo u oštroj suprotnosti s prethodne tri godine, kada je odobreno ukupno 127 milijardi dolara.
Međutim, SAD su povećale ulaganja u nuklearne i konvencionalne vojne sposobnosti kako bi održale dominaciju na zapadnoj hemisferi i odvratile Kinu u Indo-Pacifiku, što su ključni ciljevi nove Strategije nacionalne bezbednosti.
"Pad američkih vojnih rashoda u 2025. godini verovatno će biti kratkotrajan. Potrošnja koju je odobrio američki Kongres za 2026. godinu porasla je na preko bilion dolara, što je značajno povećanje u odnosu na 2025. godinu, a mogla bi dodatno da poraste na 1,5 biliona dolara u 2027. godini ako se prihvati najnoviji predlog budžeta predsednika Donalda Trampa", rekao je Nan Tian, programski direktor SIPRI-jevog programa za vojne rashode i proizvodnju oružja.
Glavni doprinos globalnom povećanju vojnih izdataka u 2025. godini bio je porast od 14 odsto u Evropi na 864 milijarde dolara, dok je potrošnja Rusije i Ukrajine nastavila da raste u četvrtoj godini rata u Ukrajini, dok su kontinuirani napori evropskih članica NATO-a u ponovnom naoružavanju doveli do najvećeg godišnjeg rasta izdataka u centralnoj i zapadnoj Evropi od kraja hladnog rata.
Ruska vojna potrošnja porasla je za 5,9 odsto u 2025. godini na 190 milijardi dolara, što joj daje vojno opterećenje od 7,5 odsto BDP-a.
Ukrajina, sedmi najveći potrošač u 2025. godini, povećala je svoju potrošnju za 20 odsto na 84,1 milijardu dolara, ili 40 odsto BDP-a.
"U 2025. godini vojni izdaci kao udeo vladinih izdataka dostigli su najviši nivo ikada zabeležen i u Rusiji i u Ukrajini. Njihovi izdaci će verovatno nastaviti da rastu 2026. godine ako se rat nastavi, s porastom prihoda od prodaje ruske nafte i očekivanim velikim zajmom Evropske unije od strane Ukrajine", rekao je Lorenco Skaracato, istraživač u SIPRI-jevom programu za vojne izdatke i proizvodnju oružja.
Prema metodologiji SIPRI-ja, 29 evropskih članica NATO-a potrošilo je ukupno 559 milijardi dolara u 2025. godini, a 22 od njih imale su vojnu potrošnju od najmanje 2,0 posto BDP-a.
Nemačka je bila najveći vojni potrošač u grupi, s rashodima koji su porasli za 24 posto u odnosu na prethodnu godinu na 114 milijardi dolara.
Vojni teret Nemačke premašio je prag od dva odsto prvi put od 1990. godine, dostigavši 2,3 odsto BDP-a u 2025. godini.
Vojni troškovi Španije porasli su za 50 odsto na 40,2 milijarde dolara, čime je njen vojni teret prvi put od 1994. godine premašio 2,0 posto BDP-a.
Kako je navedeno u 2025. godini, vojni izdaci evropskih članica NATO-a porasli su brže nego ikad od 1953. godine, što odražava kontinuiranu težnju ka evropskoj samostalnosti uz sve veći pritisak SAD da se ojača raspodela tereta unutar saveza.
U izveštaju je ocenjeno i da je potrošnja na Bliskom istoku stabilna uprkos stalnim sukobima i regionalnim rivalstvima - vojni izdaci na Bliskom istoku dostigli su procenjenih 218 milijardi dolara u 2025. godini, što je samo 0,1 odsto više nego u 2024. godini, a osim Izraela, većina ostalih velikih potrošača u regionu za koje su dostupni podaci povećala je svoju potrošnju.
Vojni izdaci Izraela smanjeni su za 4,9 odsto na 48,3 milijarde dolara, što odražava smanjenje intenziteta rata u Gazi tokom 2025. godine nakon sporazuma o prekidu vatre s Hamasom u januaru 2025. godine, a ipak, izraelski izdaci ostali su 97 odsto veći nego u 2022. godini.
Vojni izdaci Turske porasli su za 7,2 odsto u 2025. godini na 30 milijardi dolara, delom zbog tekućih vojnih operacija u Iraku, Somaliji i Siriji.
Pročitaj još
Potrošnja Irana smanjila se drugu godinu zaredom, pala je za 5,6 odsto na 7,4 milijarde dolara u 2025. godini, a realno smanjenje posledica je visoke godišnje inflacije od 42 odsto, dok je potrošnja porasla u nominalnom iznosu.
Azija i Okeanija beleže najbrži rast vojnih izdataka od 2009. godine - u 2025. godini vojni izdaci su iznosili ukupno 681 milijardu dolara, što je 8,1 odsto više nego u 2024. godini - najveći godišnji porast od 2009. godine.
Kina, drugi najveći vojni potrošač u svetu, povećala je svoje vojne izdatke za 7,4 odsto na 336 milijardi dolara, što je bio 31. uzastopni porast u odnosu na prethodnu godinu, jer je Kina nastavila svoj program modernizacije vojske.
Japanski vojni izdaci porasli su za 9,7 odsto i dostigli 62,2 milijarde dolara u 2025. godini, što je ekvivalentno 1,4 odsto BDP-a - najvećem udelu od 1958. godine.
Vojni izdaci kineskog regiona Tajvan porasli su za 14 odsto na 18,2 milijarde dolara (2,1 odsto BDP-a), što je najveći godišnji porast od najmanje 1988. godine, u kontekstu intenziviranja vojnih vežbi Narodnooslobodilačke vojske oko ostrva.
"Američki saveznici u Aziji i Okeaniji, poput Australije, Japana i Filipina, troše više na svoje vojske, ne samo zbog dugogodišnjih regionalnih napetosti, već i zbog rastuće neizvesnosti oko američke podrške. Kao i u Evropi, američki saveznici u Aziji i Okeaniji takođe su pod pritiskom Trampove administracije da troše više na svoje vojske", rekao je Dijego Lopes da Silva, viši istraživač u SIPRI-ju.
Između 2024. i 2025. godine, vojni izdaci Ujedinjenog Kraljevstva smanjeni su za dva odsto na 89 milijardi dolara, dok su vojni izdaci Francuske porasli za 1,5 odsto na 68 milijardi dolara u istom periodu.
Indija, peti najveći vojni potrošač u svetu povećala je svoju vojnu potrošnju za 8,9 odsto na 92,1 milijardu dolara, a vojna potrošnja Pakistana porasla je za 11odsto na 11,9 milijardi dolara.
Vojna potrošnja Saudijske Arabije porasla je za 1,4 odsto i dostigla 83,2 milijarde dolara, što je čini osmim najvećim vojnim potrošačem na svetu.
Ukupna vojna potrošnja u Africi porasla je za 8,5 odsto i dostigla 58,2 milijarde dolara - vojna potrošnja Nigerije porasla je za 55 odsto na 2,1 milijardu dolara u 2025. godini, jer su pobune i ekstremističko nasilje doprineli pogoršanju nesigurnosti.
Vojni izdaci Gvajane porasli su za 16 odsto na 248 miliona dolara podstaknuti eskalacijom tenzija sa Venecuelom oko regiona Esekvibo, a izdaci Venecuele ostaju nepoznati zbog nedostatka javno dostupnih podataka.
SIPRI prati razvoj vojnih rashoda širom sveta i održava najsveobuhvatniji, najkonzistentniji i najopsežniji javno dostupan izvor podataka o vojnim rashodima, navodi se na sajtu organizacije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Mađarska ukida blokadu ukrajinskih medija koju je namentuo Orban
20.06.2026.•
0
Mađarski ministar za socijalna pitanja i kulturu Žoltan Tar potvrdio je obnavljanje pristupa za nekoliko ukrajinskih onlajn medija, posle ograničenja koja su bila nametnuta za vreme vladavine Viktora Orbana.
Evropski mediji: Tramp teško uvredio Đorđu Meloni, ali i Merca, Makrona i papu
20.06.2026.•
0
Predsednik SAD-a Donald Tramp je uputio uvrede Fridrihu Mercu, Emanuelu Makronu, papi Lavu, a vlada u Rimu ističe posebno tešku uvredu Đorđi Meloni zbog čega je otkazana poseta šefa italijanske diplomatije Vašingtonu.
Vagoni teretnog voza pali s nadvožnjaka u Minhenu, jedna osoba poginula
20.06.2026.•
2
Jedna osoba je poginula nakon što su se dva teretna voza sudarila na mostu u Minhenu, saopštila je lokalna policija.
Zemljotres jači od pet stepeni pogodio Krit
20.06.2026.•
0
Zemljotres jačine 5,1 stepeni Rihterove skale pogodio je danas područje kod ostrva Krit u Grčkoj, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.
VIDEO: Mašinovođa poginuo u sudaru dva voza kod Bedforda, 33 ljudi teško povređeno
20.06.2026.•
0
U sudaru dva voza severno od Londona juče je poginuo jedan mašinovođa, a teže je povređeno 33 putnika, saopštili su policija i zvaničnici.
Bolivija proglasila vanredno stanje nakon 50 dana protesta i blokada
20.06.2026.•
0
Predsednik Bolivije Rodrigo Paz proglasio je vanredno stanje u zemlji nakon gotovo 50 dana antivladinih protesta i blokada puteva.
Lekar i medicinska sestra iz Skoplja pokušali da prokrijumčare botoks poštom
20.06.2026.•
1
Carinska uprava Severne Makedonije saopštila je da je podnela krivične prijave protiv lekara i medicinske sestre, koji su pokušali da prokrijumčare botoks poštanskom pošiljkom kao kozmetičke uzorke.
Veliki požar uništio odmaralište u Dominikanskoj Republici: Turista poginuo, 1.700 evakuisano
20.06.2026.•
0
U velikom požaru koji je u petak skoro potpuno uništio jedno luksuzno odmaralište u Dominikanskoj Republici, evakuisano je skoro 1.700 turista, saopštile su vlasti.
Navrocki oduzeo Zelenskom najviše poljsko odlikovanje
19.06.2026.•
3
Predsednik Poljske Karol Navrocki saopštio je večeras da je rešio da oduzme ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom najviše poljsko odlikovanje, Orden belog orla.
VIDEO Sudar putničkih vozova u Londonu: Najmanje jedna osoba poginula
19.06.2026.•
0
U sudaru dva putnička voza poginula je jedna osoba, a bolnice zbrinjavaju povređene, navela je britanska policija, prenosi BBC.
BiH na sivoj listi zbog pranja novca: FATF pojačao nadzor nad finansijskim sektorom
19.06.2026.•
2
Radna grupa za finansijske mere (FATF) stavila je BiH na "sivu listu" država, čime je pojačan međunarodni finansijski nadzor te zemlje zbog nedostataka u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Prvi slučaj zika virusne infekcije u Severnoj Makedoniji
19.06.2026.•
1
U Severnoj Makedoniji prvi put je registrovan slučaj "zika" virisne infekcije, objavio je danas Institut za javno zdravlje (IJZ).
Švajcarska uvodi kazne za javno prikazivanje nacističkih simbola
19.06.2026.•
1
Švajcarska vlada saopštila je danas da je pripremila predlog zakona za zabranu nacističkih simbola, koji predviđa kazne od 200 švajcarskih franaka (oko 218 evra) za javno prikazivanje nacističkih simbola.
Maloletnik iz Beograda uhapšen u Herceg Novom zbog pokušaja ubistva
19.06.2026.•
2
Maloletnik iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je pokušao da ubije vršnjaka u Herceg Novom, saopštio je crnogorski MUP.
Gradonačelnica u Meksiku osumnjičena za lažiranje sopstvene otmice zbog pronevere
19.06.2026.•
2
Gradonačelnica grada Tenansingo, Nensi Napoles, osumnjičena je da je lažirala sopstvenu otmicu kako bi naplatila otkupninu od oko dva miliona dolara, saopštile su vlasti.
Prvi samit lidera EU bez Viktora Orbana
18.06.2026.•
0
Lideri Evropske unije su održali samit u Briselu bez mađarskog političara Viktora Orbana, prvi put posle 16 godina.
Vrhovni vođa Irana potpisao memorandum, ali tvrdi da "ništa preterano nije prihvaćeno"
18.06.2026.•
3
Vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei objasnio je u pismu upućenom iranskom narodu da je pristao na memorandum o razumevanju zaključen između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.
Džej Di Vens o sporazumu sa Iranom: U Izraelu vlada nepotrebna panika
18.06.2026.•
3
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens kritikovao je reakciju Izraela na sporazum između SAD i Irana, ocenjujući da u izraelskom sistemu postoji "čudna panika" i "preuveličana reakcija" na dogovor.
Kalas: EU još nije spremna da razmatra ukidanje sankcija Iranu
18.06.2026.•
4
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska unija još nije spremna da razmatra ukidanje sankcija Iranu.
UAE zabranjuju društvene mreže deci mlađoj od 15 godina
18.06.2026.•
0
Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata reguliše pristup dece platformama društvenih mreža i postavlja minimalni uzrast od 15 godina za korišcenje društvenih mreža.
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo ruskog disidenta karikaturiste u Poljskoj
18.06.2026.•
0
U Varšavi je uhapšen tridesetšestogodišnji državljanin Gruzije zbog ubistva ruskog opozicionog umetnika, poznatog po karikaturama koje žestoko ismevaju ruskog predsednika Vladimira Putina.
Komentari 3
Z
pobogu
Petar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar