Šta je dovelo do brzog ispadanja Srbije sa Evrobasketa?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

08.09.2025.

15:30 > 18:20

Subota uveče bila je šokantna za poklonike sporta u Srbiji.

Neuspeh košarkaške reprezentacije protiv simpatične, ali ipak prosečne finske ekipe zaprepastio je kako najžešće ljubitelje basketa, tako i najširu raju koja prati zbivanja u igri ispod dva obruča.

Momci sa severa Evrope jesu sklopili zanimljiv sastav, posebno startnu petorku, ali još uvek je to samo šarmantan tim u kojem nema kvalitetnih centara. Može se reći da igraju s pet spoljnih igrača, dakle pet šutera.

Naša prva postava je u proseku viša za sedam, osam centimetara po igraču, a u vrhunskoj košarci to je prednost za koju se do susreta u Rigi smatralo da je nedostižna.

Izvanredni ili prehvaljeni?

Poraz je iznenadio celu košarkašku Evropu, a Srbija je po drugi put uzastopno prvenstvo Starog kontinenta završila već u osmini finala. Neuspeh boli do srca i doveo je pod sumnju ono u šta smo, posle uspeha na Svetskom prvenstvu i Olimpijadi, tako čvrsto verovali. Sada je pod upitnikom da li je naša ekipa toliko dobra kako je, s mnogo osnova i argumenata, izgledalo do pre tri dana, ili smo ipak dobrano preterivali u hvalospevima.

Naravno da Jokić i momci nisu preko noći zaboravili da igraju košarku. On važi za već nekoliko godina najboljeg košarkaša na svetu i to u konkurenciji s američkim profesionalcima.

I svih 11 preostalih iz aktuelnog sastava reprezentacije više su od vrhunskih asova. Prave vedete. Pa, ipak, poraziše ih momci u čijoj je zemlji košarkaška liga amaterska - i po formi i, što je još važnije, po kvalitetu. Da ne bude sporno, trijumf Finaca je nesporan, izboren u susretu u kojem su sudije bile sasvim solidne. Bili su bolji u 40 minuta aktivne igre.

Kako do Olimpijskih igara?

Svima je, i u Helsinkiju i u Beogradu, međutim, jasno da je pobedio znatno slabiji tim, i to uspeh uzdiže do podviga. Ali kada bi se iste selekcije u narednih mesec dana sastajale svakodnevno, Srbija bi pobedila u svih 30 mečeva. Teško da bi ijednom bilo manje od 15 poena razlike.

Upravo stoga što je poraz toliko neočekivan i apsurdan, treba temeljno sagledati uzroke kiksa kakav se retko dešava. Jedino tako možemo steći kompletniju sliku o neuspehu i sprečiti da se slično ne ponovi. Poraz ne samo da boli do srži kosti već i opominje, jer već za sedamdesetak dana slede kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Kataru.

A tu stvari, i pre poraza u Rigi, nisu onakve kakve bi morale biti. Istovremeno na programu je i redovno kolo Evrolige, što znači da je veliko pitanje ko će od naših najboljih košarkaša moći da se odazove pozivu selektora. Neizvesno je učešće kako naših momaka iz NBA lige, tako i iz vodećih evropskih klubova.

Jeste da je tim Švajcarske, prvi naš protivnik u kvalifikacijama, sa evropskog dna, ali slede naredni kvalifikacioni mečevi. Značaj šampionata u Kataru je pojačan time što će ujedno biti i eliminacioni za učešće na Olimpijadi 2028. godine u SAD-u. Do sada su se kvalifikacije za Olimpijske igre odvijale zasebno. Tim pre novembarskim košarkaškim takmičenjima valja pristupiti veoma ozbiljno, posebno nakon katastrofe na evropskom šampionatu.

Odabir reprezentacije

Neophodno je reći i nekoliko reči o državnom timu. Čini se da je selektor Pešić, čije će vođenje selekcije na Olimpijskim igrama u Parizu ući u udžbenike vrhunske košarke, i pri odabiru dvanaestorice za odlazak u Letoniju učinio nekoliko rizičnih poteza.

Izostavio je 2,15 m visokog Balšu Koprivicu, daleko najbržeg centra u Srbiji i momka od 25 godina od koga se očekuje da bude stub naše selekcije u tekućem i narednom olimpijskom ciklusu. Tokom kvalifikacionih mečeva Pešić ga je forsirao i donedavni igrač Partizana je više nego opravdao poverenje.

Drugi sporan momenat je istovremeno pozivanje Marinkovića, Gudurića i Dobrića, tri igrača koji igraju na istoj poziciji, nešto između krila i (visokog) beka, a ovakav odabir je ujedno značio da je za bekove preostalo samo četiri mesta. Ranije ih je obično bilo pet, kako se očekivalo da će biti i ovaj put, tim pre što je ulazak u finale značio igranje čak devet utakmica, više nego ikada ranije.

Tronedeljne visinske pripreme

Nevolja je bila što je Micić dugo pred odlazak bio povređen, ispao je iz forme i bio slab do neprepoznatljivosti. Brzo se povredio i Bogdanović, pa smo spali na dva beka, a kada se povredio još i Avramović bili smo krajnje tanki na mestu graditelja igre, ali i pucača. Tu je i povreda Vukčevića.

Vidljivo je bilo da je naš tim bezvoljan i sa izrazito slabim skokom, posebno pod svojim obručem. Pešić je posle poraza upoznao javnost da je virus zahvatio ekipu, ali i da su igrači bili fizički nespremni.

Stariji još pamte da su u vreme Kićanovića i Slavnića, kasnije Divca i Bodiroge, reprezentativne pripreme počinjale tronedeljnim visinskim pripremama kada se "nabacivala" snaga. Danas su naši vrhunski igrači preopterećeni, ligaška košarkaška sezona je neuporedivo duža i napornija, pa nema vremena za posebne fizičke pripreme državne selekcije.

Očekuje se, što je američka praksa, da sami sportisti vode računa o sopstvenoj pripremljenosti. Ali u Rigi nije bilo tako, posledica je izrazito slab skok naših reprezentativaca. Naravno, to su koristili protivnički igrači i nadskakivali naše, mnogo više. Tako su finski igrači imali čak 20 ofanzivnih skokova, nakon kojih je u čak 18 slučajeva sledio pogodak. To je ključ za razumevanje kako je došlo do neočekivanog ishoda.

Mladi dolaze

Nije lako rešiti pitanje prebukiranosti vrhunskih sportista, kako po broju utakmica, tako i po dužini takmičarske sezone. Ponovo će se rasplamsati sukob FIBA-e i privatne Evrolige, a tu su i sve češći odlasci na drugu stranu Atlantika, kako u NBA ligu, tako i na koledže.

Čini se realnim da nećemo moći baš uvek računati na najbolje. Možda je onda racionalnije više se osloniti na mlade pred vratima reprezentacije, manje prebukiranih utakmicama i sa vremenom za dodatne fizičke pripreme.

Pokazalo se da ni najbolji ne mogu igrati svih 365 dana godišnje. Čini se da je uputnije imati ih na Olimpijskim igrama i svetskim šampionatima, dok bi na kontinentalnim prvenstvima bar trećinu momčadi mogli činiti oni čije vreme dolazi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Košarkaška reprezentacija eurobasket 2025

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Miodrag

12.09.2025 • 10:01

Niko ne govori i analizira igru Milutinova,jednog od najboljih evropskih centara,skroman učinak,bezvoljan...Taj isti Milutinov će za mesec dana u Olimpijakosu davati više od 20 koševa po utakmici...Tu je ključ neuspeha,a da ne govorim o Petruševu koji je u Zvezdi imao zapaženu ulogu u timu...

2 0 +2
Sima

09.09.2025 • 00:48

Najjače je kad novinar, usred analize naših slabosti i pokazanog ničega na ovom prvenstvu napiše da bi naša ekipa pobedila Finsku u narednih 30 međusobnih utakmica... Ne, ne bi. Sa ovakvim trudom i zalaganjem ne bi.

7 4 +3
Dark hado

08.09.2025 • 20:05

Od početka ništa nije valjalo. Od prvog meča su igrali bukvalno sa igračem manje a za to su krivi podjednako i Pešić i Micić. Pešić zato što je poveo Micića na EP iako ovaj za to nije bio spreman a Micić zato što je, svestan da nije ni u formi ni u takmičarskom ritmu, samoljubivo prihvatio da ipak pođe na EP, time stavljajući lični ispred interesa reprezentacije. Od prvog meča odbrana, posebno šuta za 3 poena, nije bila dovoljno dobra. FIBA je sudijski kriterijum postavila tako da je maltene dozvolila tuču na terenu. Zašto, onda, to nije iskorišćeno za agresivniju odbranu? Od prvog meča se sva igra svodila na Jokića i Bogdanovića. Otkad se Bogdanović povredio, ostali se, jednostavno, nisu dovoljno trudili. Mnogi igrači su imali od vrlo mali do nikakav učinak na terenu. Jokić ne može sve sam. Ako igra napad ne može isto toliko dobro da igra i odbranu. Od prvog meča šut za 3 poena nije valjao. Ako vidiš da ti ne ide - batali trojke i igraj na sigurno, za 2 poena. Ovako su samo gubili lopte i omogućavali protivniku lake poene. Pešić je svega toga bio svestan i ništa nije uradio da to popravi, a pride je još i forsirao pogrešne igrače. Stoga je on, po komandnoj odgovornosti, najveći krivac za ispadanje koje se moglo naslutiti i pre meča protiv Turske. Ja sam se, iskreno, već tokom meča s Portugalom oprostio od medalje, ali nisam očekivao ispadanje već u prvoj rundi nokaut faze.

12 6 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.