Neosnovano privilegovani u državnim službama ne moraju da brinu zbog otkrića revizora

Autor: Politika, 021

Info

21.01.2018.

13:58 > 14:59

Nedavni podatak državnog revizora da je od oko 110.000 radnika koji imaju beneficirani staž u Srbiji, čak 65.000 njih zaposleno u državnim organima dobilo tu privilegiju na osnovu nejasno definisanih kriterijuma, zabrinuo je i mnoge penzionere koji su po osnovu beneficija penzionisani.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Oni se boje se da im penzijska rešenja ne budu zbog svega stavljena pod lupu, iako su uvereni da su po Zakonu o PIO otišli u penziju, piše Politika.

Jedan bivši poručnik objašnjava da je penzionisan pre tri godine kada je imao 55 godina i 22 godine radnog staža provedenih u vojsci, od čega je 15 efektivno radio na poslovima s uvećanim radnim stažom. Sada mu nije jasno da li će ipak morati da dokazuje svoj staž ili ne, i to zbog onih koji su radeći kao frizeri ili brice u zatvorima, dobijali beneficiju.

Prema Zakonu o PIO, prošle godine je u penziju pod posebnim uslovima mogao da ode pripadnik MUP-a, MIP-a, BIA, VBA i Vojske Srbije koji je napunio 54,8 godina, imao 22,6 godina radnog staža, od čega je najmanje 12,6 proveo na radnom mestu s beneficijom.

Ove godine će isti ti u penziju moći s navršenih 55 godina života, 23 godine radnog staža i najmanje 13 godina staža, gde se on računa uvećano, 14 meseci za godinu dana.

Posebni uslovi važe i za specijalne jedinice gde se ide s 53 godine i 20 godina staža, ili za podoficire i oficire do čina pukovnika koji u penziju mogu s 53 godine starosti i 40 godina radnog staža.

Posledica ovakve primene prava na beneficirani radni staž, po kome su se među povlašćenima našli i frizeri, moleri, muzičari je, kaže vrhovni državni revizor Svetlana Tomanokić, da država ukupno za beneficije godišnje daje oko četiri milijarde dinara, od čega je 59 odsto tog novca pod znakom pitanja.

Upitani da li su primetili da se poslednjih godina značajnije povećao broj onih koji se pod posebnim uslovima penzionišu, posebno imajući u vidu podatak državnog revizora da svake godine 1.000 zaposlenih dobije beneficije, u PIO fondu kažu da će sabiranje podataka potrajati, te da za sada taj broj nemaju. U PIO još dodaju za Politiku da penzioneri s beneficijama, međutim, ne treba da brinu, posle novih saznanja državnog revizora, jer nema osnova za posebnom kontrolom njihovih penzija.

Nesporno je da su ti osiguranici, a sada penzioneri, imali pravo na beneficirani staž osiguranja u skladu sa važećim pravilnicima, kažu u PIO.

Na pitanje - šta u slučaju da se utvrdi da su u penziju pod posebnim uslovima otišli upravo frizeri, muzičari i drugi koje navodi DRI, u PIO odgovaraju da je sadašnjim korisnicima penzija, pravo na beneficirani staž osiguranja priznat na osnovu navedenih pravilnika koji važe, a nisu osporeni u međuvremenu. Tako da eventualne izmene tih pravilnika mogu uticati samo na prava budućih penzionera.

Statistika PIO fonda pokazuje da je na kraju 2016. godine ukupan broj profesionalnih vojnih lica, koja su penzionisana pod posebnim uslovima, iznosio 39.830, dok ih je u novembru 2017. godine bilo 38.552. Od toga penziju MIP-a prima 184 penzionera, MUP-a 979, dok je u 2016. godini 193 penzija odlazilo na beneficirani staž ostvaren u MIP-u i 1.044 u MUP-u.

Pitanja koja su usledila reakcija su na izveštaj državnog revizora, koji je objavio 021. Kako smo pisali, beneficirani radni staž kod državnih organa je obesmišljen, jer se određuje prema statusu i položaju, a ne prema težini posla i uslovima rada.

Dirigenti, službenici, ljudi u protokolu, javnim nabavkama i drugim poslovima neopravdano imaju beneficirani radni staž, čak izjednačen sa vatrogascima, pripadnicima specijalnih jedinica, zaposlenima u zatvoru i na drugim, opravdanim poslovima. Analiza koju je sproveo državni revizor pokazala je da se beneficije u MUP-u, BIA, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu spoljnih poslova i u Poreskoj upravi dele ne prema zaslugama i težini posla, već po položaju i subjektivnim osećajima zaposlenih "da im je posao težak".

DRI je uvidela da na desetine ljudi koji su administrativno-kadrovski radnici u MUP-'u ili BIA imaju pravo na beneficije, a osoba koja identične poslove obavlja kao zaposlena u Ministarstvu rada nema te beneficije. Zaposleni u BIA i MUP na ovim "sedećim" poslovima rekli su revizoru da su izloženi "stresu, saradnji sa funkcionerima i kratkim rokovima", ali ne mogu da zaista i dokažu da rade težak posao ni po jednom kriterijumu - rade u kancelariji, sa ljudima, a ne s oružjem.

DRI je utvrdio da beneficije imaju čak i dirigent i koncert-majstor u MUP-u, koji tvrde da im je posao težak jer moraju i po nekoliko stotina metara da marširaju, što je vrlo naporno - naročito ako imaju više od 50 godina. Čak su naveli da im je teško jer imaju stres na sahranama kolega, gde sviraju i marširaju. Pri tome, u ovim orkestrima rade i žene, koje nemaju beneficirani radni staž, a isto marširaju po nekoliko sati.

Detaljnije o ovom izrugivanju pravima radnika čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Naravno

23.01.2018 • 19:39

Naravno da ne moraju da brinu.To su oni penzioneri što im je "oteto" smanjenjem, pa će da tuže državu.
Osim što su penzionisani u mladim godinama zbog beneficiranog staža za prosek penzije obračunat im je samo prosek poslednje godine službe kada svi dobiju unapredjenje i plata im je veća nego ikada.

2 0 +2
nema sta da brinu

21.01.2018 • 19:30

Pa naravno. Kada su u ovoj zemlji vredni i posteni bivali nagradjeni, a mufljuzi i prevaranti sankcionisani?

10 0 +10
MR

21.01.2018 • 19:11

Posebni uslovi rada

jednom (davno) je medicina rada utvrđivala osnovanost beneficije (za r.m. koja nisu obuhvaćena Pravilnikom) na traženje sindikata ispred poslodavca. U celoj ovoj priči pitanje je šta je sve ovo vreme radio PIO (2. deo Pravilnika) i da li je i u kojim slučajevima pokretao program revizije (3. deo Pravilnika), kao i šta su radili poslodavci koji su svaku tto promenu bili dužni da prijave fondu? Da nema revizora verovatno bi se o ovome i dalje ćutalo?
http://www.znrfak.ni.ac.rs/SERBIAN/010-STUDIJE/OAS-4-1/IV%20GODINA/PREDMETI/ZNR-409-PROFESIONALNI%20RIZIK/PREDAVANJA/Zakonska%20regulativa%20-%20PR/PRAVILNIK%20STAZ%20SA%20UVECANIM%20TRAJANJEM.pdf

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.