Đaci u Srbiji prednjače u svetu po izostancima

Autor: Danas

Info

15.12.2019.

12:01 > 12:03

Prema broju izostanaka iz škole učenici iz Srbije prednjače u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja, pokazuju rezultati poslednjeg ciklusa PISA istraživanja.

Đaci u Srbiji prednjače u svetu po izostancima

Foto: Pixabay

Kako piše Danas, iako smo po postignućima učenika u donjem delu rang-liste, po izostancima smo na visokom osmom mestu. Na vrhu su učenici iz Čilea, slede Urugvaj, Crna Gora, Ukrajina, Peru, Izrael i Filipini, pa Srbija.

Rezultati PISA studije su pokazali da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanih razloga, a 41 odsto sa nekih časova.

"Pitanje na koje su učenici odgovarali je bilo koliko su puta u dve nedelje pre testiranja zakasnili na čas, izostali s nekog časa ili odsustvovali ceo dan, a da to nije opravdan izostanak. To su bile procene učenika. Moguće je da su objektivni podaci još gori", kaže za Danas Marina Videnović sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Treba imati na umu i da su ovi podaci dobijeni od učenika starih 15 godina, od kojih je najveći broj u trenutku PISA testiranja bio u prvom razredu srednje škole, a školska praksa svedoči da je masovno izostajanje najprisutnije u završnim razredima srednje škole.

Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju izostanaka u školama, a podatke ni posle više pokušaja Danas nije dobio od Ministarstva prosvete. Ministar prosvete Mladen Šarčević je, kada su objavljeni nalazi iz PISA studije, prokomentarisao da je uvođenjem elektronskog dnevnika za 36 odsto smanjen broj izostanaka.

Na pitanje beogradskog lista s čim je taj podatak poređen, u Ministarstvu prosvete je nezvanično rečeno da su direktori škola u kojima je uveden e-dnevnik radili jednu vrstu istraživanja o broju izostanaka i da je neko od njih pomenuti podatak preneo ministru u usmenom razgovoru.

Prema ranijim nalazima inspekcijskog nadzora u školama, izostanci se mere milionima, posebno kada je reč o opravdanim. Poslednji javno objavljen podatak Ministarstva se odnosi na školsku 2011/12. godinu, i tada je svaki učenik u proseku napravio 63 izostanka, odnosno 57,5 opravdanih i 6,4 neopravdana.

Država je donošenjem novih zakonskih rešenja pokušala da stane na put neopravdanom izostajanju učenika iz škole, insistirajući na većoj odgovornosti roditelja. Škole su dužne da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako roditelj ne izvršava svoje obaveze, a to, između ostalog, podrazumeva i da njihova deca redovno pohađaju školu.

Međutim, u praksi je mnogo veći problem manipulisanje sa opravdanim izostancima. Toga je svestan i prvi čovek Ministarstva prosvete.

"Kako da rešite pitanje izostanaka? Da biste to uradili morate prvo da rešite to pitanje sa roditeljima koji konstantno pravdaju izostanke svojoj deci, a onda i sa lekarima koji olako daju opravdanja", i prokomentarisao je nalaze iz PISA istraživanja ministar Šarčević. On je rekao da bi, kada bi se sve tretiralo kao neopravdani izostanak, pola učenika bilo izbačeno od škole.

Kao jedan od način borbe protiv izostajanja, Marina Videnović navodi uvođenje mere praćenja izostanaka i reagovanja u slučaju njihove pojave. Po njenim rečima treba analizirati zašto sprovedene mere nemaju efekta i zbog čega nisu primenjene u praksi. Važno je odgovoriti na pitanje zašto se sa različitih strana sistem vara, kako bi se opravdavali izostanci, navodi Videnović.

"Učenici koji izostaju imaju niže postignuće i pod većim su rizikom da napuste školovanje. Uspešno savladavanje ovog izazova podrazumeva informisanje učenika, roditelja i drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu o štetnosti izostajanja sa časova. Takođe je neophodno razviti sistemski pristup jačanju kompetencija nastavnika za podizanje motivacije učenika za rad, što je direktno povezano sa unapređenjem kvaliteta nastave. Što su učenici motivisaniji, aktivniji i angažovaniji na samom času to su spremniji da ulože napor u savlađivanju gradiva i uvide smisao svog prisustva na času. Takođe, postoje škole u kojima izostanci nisu problem. Dobro bi bilo analizirati na koji način su se oni izborili sa izostancima", zaključuje Videnović za Danas.

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u teže povrede obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih pojača vaspitni rad, uz učešće roditelja. Za težu povredu obaveza učenika izriče se ukor direktora, ukor nastavničkog veća, a u srednjim školama kazna može da bude i isključenje. Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit.

Podsetimo i da je u martu ove godine objavljeno da je podneto 19 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu u Novom Sadu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja čija su deca neopravdano izostajala iz škole. Više o tome OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Čarobnjak iz Oza

15.12.2019 • 14:34

Cccc

Sta očekujete kada se u školi predaje na staromodan, monoto način, profesori se bave sami sobom i da zadovolje formu i papirologiju, a deca ne mogu da vide svrhu onoga što treba da nauče. Posebna priča je broj predmeta u gimazijama ( 17,18) a sve da se podele radna mesta i zadovolji glasačko telo. Deca sede po 7 i više časova i slušaju suvoparnu materiju, a onda kući moraju da rade 7-8 h da se sve nauči , što često realno nije moguće i onda kalkulišu da ne dođu na čas jer imaju veliki broj predmeta sa po 3-4 ocene i jedna loša pokvatmri polugidišnji rad. Ovi "opušteniji" đaci su praktični, pa kad shvate da se u Srbiji posao dobija parama, partijskom lojalnošću i kupljenim diplomama sa radošću beže iz škole, botuju za dnevnice (u svakom razredu ima bar 4, 5 takvih, a partija pravda( i još se podsmevaju ovim "jadnicima" što pokušavaju da uče u ovom nefer sistemu. Roditelji su u dilemi: da li da dozvile detetu da izostane kada ne može da kvalitetno nauči gradivo za koje i sami često vide da je zastarelo i bez smisla ili da pusti dete da u toj nefer igri ulaže maksimalan trud gde se opet ne vidi svrha. Poenta je da sistem poručuje muvaj, beži, uvlači se i bolje ćeš proći. Eto zašto, gospodo na vlast, deca beže iz škole.

7 3 +4
Inspektor Višekruna

15.12.2019 • 14:08

A šta bi bilo?

Da kao u Kanadi, SAD i još nekim zemljama, ne treba lekarsko opravdanje nego roditelj opravda izostanak?
Bolje da ne razmišljamo na tu temu!

2 1 +1
RVosha

15.12.2019 • 13:02

Smrdija

Kakva drzava takvi i djaci

17 42 -25

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.