Svako šesto dete gojazno: Zašto decenijama unazad imamo sve više gojazne dece
Gojaznost je ozbiljan problem kod rastućeg broja mališana u celom svetu, ali i u Srbiji.
Foto: Pexels
Višesatno sedenje, nezdrava ishrana i sveukupno narušen životni stil doveo nas je do poražavajuće statistike o broju gojaznih, kako odraslih, tako i dece.
Gojaznost sa sobom nosi višestruke zdravstvene probleme koji mogu da postanu hronične tegobe s kojima će se deca boriti i kada postanu odrasli ljudi. Zbog čega je tako i kako rešiti ovaj problem za 021.rs pojašnjava doc dr Ivana Vorgučin, specijalista pedijatrije i endokrinolog u Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Da bismo neko dete definisali kao gojazno, najprostije je da se sagleda da li to dete ima pojačano nakupljeno potkožno masno tkivo, navodi ona.
"Danas se za definiciju gojaznosti koristi indeks telesne mase i on se izražava kao količnik telesne težine i kvadrata telesne visine u metrima. Pošto se radi o pedijatrijskoj populaciji, ne koristimo apsolutne brojeve, kao kod odraslih već se koriste percentilne krive kako bismo mogli da uporedimo različite uzraste i pol. Ukoliko je indeks telesne mase iznad 95. percentila, mi za neko dete možemo da kažemo da je gojazno. Kada je taj indeks između 85. i 95. percentila, to znači da je dete prekomerno uhranjeno. Druge mogućnosti koje imamo za postavljanje dijagnoze gojaznosti je obim struka i kada je obim struka deteta iznad 90. percentila za pol i godine, i za takvo dete kažemo da je gojazno", pojašnjava dr Vorgučin.
Osim toga, određivanjem odnosa obima kukova i struka može da se odredi i koji je tip gojaznosti - da li je centralni tip (telo oblika jabuke) ili ginoidni, periferni tip (kada telo poprima oblik kruške). U određivanju gojaznosti stručnjaci koriste i merenje procenta masnog tkiva kod dece, dodaje naša sagovornica.
Neki od nas možda nisu odrastali u sredinama u kojima je bilo gojazne dece, niti smo u porodici imali neke nužno nezdrave životne navike. Stvari su se dosta promenile poslednjih decenija i to ne na dobro kad je reč o nivou masti u telu, pojašnjava dr Ivana Vorgučin.
"Imamo značajno više gojazne dece - prosto, epidemiologija gojaznosti se menjala kroz decenije. Ono što mi danas znamo, a kada sagledamo unazad četiri do pet decenija, je da imamo desetostruko povećanje broja gojazne dece i to je nešto što je svetski trend. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na teritoriji APV je svako šesto dete gojazno, dok je svetski trend da je gojazno svako peto dete. Imamo generacije koje, ukoliko se ovaj trend nastavi, potencijalno mogu da se razviju ozbiljne hronične komplikacije i bolesti u vidu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa - to mogu da budu generacije koje će potencijalno živeti kraće od svojih roditelja", upozorava naša sagovornica.
Šta se konkretno promenilo?
Dr Vorgučin kaže da je sve stvar životnog stila koji je dosta opširan pojam i definiše kako su se deca igrala, kada su jela, šta su jela, kako su išla u školu i sve drugo što se radi tokom dana, a zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
"Savremena istraživanja nam kažu da je najveći razlog sve veće zastupljenosti gojaznosti kod dece činjenica da se deca značajno manje kreću, a dostupnost hiperkalorijske hrane, ishrane bogate ugljenim hidratima je značajno veća nego ranije. Danas imamo prepune frižidere i nezdrava zaslađena pića kod kuće i u okolini škola koja su vrlo popularna, namirnice koje možda i nisu zdrave za decu, a i deca koja su inače fizički aktivna se odvoze, dovoze i vraćaju sa tih aktivnosti automobilima iako treniraju po nekoliko puta nedeljno. Nekada su se deca više igrala napolju, a sada su više kod kuće", daje primere naša sagovornica iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Kako dodaje, ove i druge negativne trendove mapirale su skandinavske zemlje i značajno promenile ishranu kod svoje pedijatrijske populacije, pa na njihovom primeru vidimo smanjen trend gojaznosti - praktično nema gojazne dece. S druge strane, u mediteranskom pojasu, koji je dugo važio za uzor u pogledu zdravog stila života i ishrane, nažalost imamo pandemiju gojaznosti.
A da li određena medicinska stanja utiču na javljanje gojaznosti kod dece? Ovo jeste moguća situacija kad dolazi do, na primer, poremećaja hormona, ali su to retki slučajevi u našoj populaciji, napominje dr Vorgučin. U više od 95 odsto slučajeva radi se o prekomernoj težini usled prejedanja i netrošenja unetih kalorija, pa se kilogrami talože i zdravstveni problemi postepeno javljaju.
Gde su u celoj toj priči roditelji?
Shvataju li roditelji kada njihovo dete ima problem i da su možda oni odgovorni za to što su deca gojazna jer nemaju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti?
"Naša iskustva, kao stručnjaka, su različita. Imate porodice koje već na početnim stadijumima problema preduzimaju korake, vrlo su oprezni, saradljivi i naravno da tada možemo da rešimo problem lakše. S druge strane, imate sredine u kojima je i dalje trend (pravilo) da je zdravo dete ono koje ima viška kilograma i dobro jede i u takvim sredinama roditelji obično ne vide problem. Misle da su oni, kao roditelji gojazni pa je i dete gojazno. Kada sam pre 15 godina ispitivala gojaznost kod dece, nisam mogla da pronađem nalaze koji su ukazivali na poremećaj šećera kod ovih pacijenata, koji je karakterističan za odrasle. Međutim, danas kad radimo istraživanje i primamo ovakvu decu u bolnicu zbog ispitivanja dobijamo nalaze koji govore o tipu poremećaja metabolizma koji se javlja kod odraslih - a dugo godina mora biti prisutna gojaznost da bi se ispoljili ovakvi poremećaji", kaže dr Ivana Vorgučin u serijalu "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
Tako stručnjaci danas evidentiraju decu koja su obolela od dijabetesa tipa 2, inače karakterističnog za odraslu populaciju. U celom sistemu može da bude vrlo značajna i pomoć izabranih pedijatara, dodaje naša sagovornica i naglašava da pedijatar može puno da pomogne i roditeljima i deci da reše problem, a za kompleksniju situaciju dostupno je ambulantno lečenje i, naravno, Dečija bolnica.
Dr Vorgučin, endokrinolog, napominje da neka deca žele da žive zdravije, ali ih uslovi života koje postavlja i diktira porodica ponekad ometaju u tim planovima. Zato je borba protiv gojaznosti timski napor.
"Nekada su deca potpuno drugačija od porodice, ali budimo realni. Naša deca uče od nas, mi smo model koji oni posmatraju i ako se roditelji nezdravo hrane i nisu fizički aktivni, to je model koji deca usvajaju. Retki su oni koji žele da budu drugačiji i mi smo tu da ih podstaknemo. Ali, treba krenuti od terapijskog procesa cele porodice. Bitno je da roditelji prihvate svoje dete ako je gojazno jer zaista imamo stigmatizaciju ove dece i od strane porodice, vršnjaka ali i zdravstvenih radnika, zaista je i to prisutno", upozorava ova stručnjakinja i naglašava da je najbitniji pristup kod rada sa gojaznom decom (i njihovim porodicama) pravilan, zdrav individualan pristup.
Dr Ivana Vorgučin poručuje da se trud uložen u naše zdravlje isplati i da ne treba da odustanemo od zdravlja - ni svog, a pogotovo ne svoje dece. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, kod izabranog pedijatra možete da se raspitate o višegodišnjem uspešnom radu Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Ovaj Centar okuplja naše stručnjake koji, u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma na Zlatiboru, već 13 godina uspešno radi sa gojaznom decom, a ukoliko procene to pokažu, može da koristi i svima koji čitaju ovaj članak i interesuju se kako da pomognu svojoj deci.
Pročitaj još
U nastavku poslušajte razgovor na ovu temu sa doc. dr Ivanom Vorgučin u okviru edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
-------
Projekat "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić za sebe kaže da je mlađi i perspektivniji od Đokića: Koje dve poruke šalje EU sastajanjem sa rektorom?
22.04.2026.•
3
Sastanak rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i komesarke za proširenje EU Marte Kos održan je pre dva dana u Briselu, u danu kada je Kos uputila oštre reči kritike na račun režima Aleksandra Vučića.
FOTO Mladić uhapšen zbog ratovanja u Ukrajini: Kod sebe imao vojnu knjižicu, vojnu opremu...
22.04.2026.•
8
Beogradska policija uhapsila je F. Đ. (19) zbog učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi.
Naprednjaci predlažu izmene izbornih zakona - evo o čemu je reč
22.04.2026.•
17
Jedna osoba moći će svojim potpisom da podrži više lista koje prikupljaju potpise za izlazak na izbore - to predviđaju najnovije izmene izbornih zakona koje su upućene u skupštinsku proceduru.
"Pošta Srbije" na aukciji prodaje 88 rashodovanih vozila - sva se moraju kupiti zajedno
22.04.2026.•
0
"Pošta Srbije" organizuje javnu prodaju grupe od 88 rashodovanih teretnih i putničkih vozila putem javne licitacije koja će se održati 8. maja u Beogradu, Ugrinovačka 210b.
Maloletnika nagovorio da za 1.000 evra baci bombu na firmu za tehnički pregled u Kragujevcu
22.04.2026.•
0
Kragujevačka policija uhapsila je šesnaestogodišnjaka iz Beograda zbog izazivanja opšte opasnosti i nelegalnog oružja i N. V. (25) iz Beograda, osumnjičenog za podstrekavanje i pomaganje u izvršenju krivičnih dela.
Vitaker: Upoređujući potencijalne partnere Srbije - ima najviše smisla da sarađuje sa SAD i NATO
22.04.2026.•
6
Ambasador SAD u NATO-u Metju Vitaker ocenio je da "upoređujući potencijalne bezbednosne partnere Srbije, izbor koji ima najviše smisla - geografski i strateški - jeste bliža saradnja sa SAD i NATO".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - imamo i poklon
22.04.2026.•
9
Ponovo vas darujem kroz 021.rs dnevni kviz.
Dr Zdravković: Da li želite da imate lekara koji je poslušnik ili onog koji stoji iza svojih odluka?
22.04.2026.•
7
Profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu dr Vladimir Zdravković istakao je važnost borbe za struku koju vode njegove kolege jer je, navodi, u medicini veoma važno da imaš stav.
Srbija traži da Ratko Mladić bude pušten na slobodu zbog bolesti: Koga je sve Hag ranije oslobodio?
22.04.2026.•
4
Srbija traži od Haga da pusti Ratka Mladića iz zatvora zbog teškog zdravstvenog stanja. Koji su sve Srbi osuđeni u Hagu ranije pušteni iz zatvora?
Danas sastanak dela opozicije na poziv Aleksića: Ko će se odazvati, ko ne, a ko nije ni pozvan
22.04.2026.•
20
Predstavnici nekoliko opozicionih stranaka i pokreta danas, 22. aprila će prisustvovati sastanku na poziv Narodnog pokreta Srbije, potvrđeno je za Insajder u NPS-u.
Hirurg Dugalić: U zdravstvu su mnogi ili uplašeni ili ucenjeni, zato nema otpora
22.04.2026.•
19
Hirurg Vladimir Dugalić rekao je za Insajder da, uprkos sudskoj odluci, nije vraćen na posao u Kliničkom centru Srbije, već da ta ustanova plaća kazne zbog njenog nesprovođenja.
Glamočić: Srbija uvozi samo zamrznuto meso, građani mogu biti spokojni
22.04.2026.•
20
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija više od osam meseci uopšte ne uvozi sveže meso i dodao da se jedino uvozi zamrznuto meso za prerađevine kao što rade sve druge zemlje u svetu.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju raspravu o amandmanima na predložene zakone
22.04.2026.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju danas u 10 sati drugu redovnu sednicu prolećnog zasedanja raspravom po amandmanima na predložene zakone.
Todorović: Ukoliko bi EU zamrzla novac, Srbija bi bila u grupi sa Gruzijom i Turskom
22.04.2026.•
21
Viši istraživač beogradskog Centra za evropske politike Marko Todorović ocenio je da su poruke komesarke EU za proširenje Marte Kos koje je u ponedeljak uputila Srbiji najoštrije do sada.
Litvinenko: O navodima o srpskom oružju Ukrajini pitati Rusiju, to su psihološke operacije
21.04.2026.•
4
Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksander Litvinenko je rekao da o tome da li Srbija prodaje oružje Ukrajini za šta je optužuju Rusi, treba pitati Ruse koji to tvrde.
Dve doživotne kazne za ubistvo žene na Kosovu
21.04.2026.•
2
Osnovni sud u Prištini je danas zbog ubistva Ljiridone Ademaj 2023. godine osudio dvojicu na doživotni zatvor, a trećeoptuženog na 30 godina zatvora.
Karićevi unuci uklonjeni iz baze za proveru rizika od pranja novca nakon nagodbe u Londonu
21.04.2026.•
7
Preduzeće Refinitiv pristalo je da ukloni profile četvoro dece porodice Karić iz baze podataka koju banke koriste za prepoznavanje rizika od pranja novca.
ANEM osudio uvrede na račun novinara N1 i Dinka Gruhonjića
21.04.2026.•
3
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) je osudila izjave jednog ministra i dvojice poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) izrečene danas tokom debate u Skupštini Srbije.
Studenti u blokadi objavili program skupa u Takovu najavljenog za četvrtak
21.04.2026.•
2
Studenti u blokadi objavili su program skupa u Takovu najavljenog za četvrtak, 23. april, povodom godišnjice Drugog srpskog ustanka.
Đukić: EU stavila tačku na "blef" Srbije na evropskom putu, dosta je bilo igara
21.04.2026.•
26
Bivši diplomata i politički analitičar Srećko Đukić izjavio je da je nakon jučerašnjih poruka komesarke za proširenje Evropske unije Marte Kos došao kraj blefiranju srpskog evropskog puta.
Komentari 6
Andrija Šrek
Naravno, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata na Zlatiboru radi odlično, no, kada dete nakon 2 nedelje provedene tamo (koliko plaća Fond) dođe kući, praktično NEMA stručnjaka koji će dalje da prati sprovođenje dijetoterapije. To je veliki problem, i gojaznost se vraća sa ponovnim vraćanjem starim navikama kod kuće.
Zato je neophodno da Institut za zdrvstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u najkraćem mogućem vremenu edukuje stručnjake - pedijatre subspecijaliste iz ishrane, koji će se baviti ovom problematikom.
V
Roditelji ih tako naucili.
Idi begaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar