Svako šesto dete gojazno: Zašto decenijama unazad imamo sve više gojazne dece
Gojaznost je ozbiljan problem kod rastućeg broja mališana u celom svetu, ali i u Srbiji.
Foto: Pexels
Višesatno sedenje, nezdrava ishrana i sveukupno narušen životni stil doveo nas je do poražavajuće statistike o broju gojaznih, kako odraslih, tako i dece.
Gojaznost sa sobom nosi višestruke zdravstvene probleme koji mogu da postanu hronične tegobe s kojima će se deca boriti i kada postanu odrasli ljudi. Zbog čega je tako i kako rešiti ovaj problem za 021.rs pojašnjava doc dr Ivana Vorgučin, specijalista pedijatrije i endokrinolog u Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Da bismo neko dete definisali kao gojazno, najprostije je da se sagleda da li to dete ima pojačano nakupljeno potkožno masno tkivo, navodi ona.
"Danas se za definiciju gojaznosti koristi indeks telesne mase i on se izražava kao količnik telesne težine i kvadrata telesne visine u metrima. Pošto se radi o pedijatrijskoj populaciji, ne koristimo apsolutne brojeve, kao kod odraslih već se koriste percentilne krive kako bismo mogli da uporedimo različite uzraste i pol. Ukoliko je indeks telesne mase iznad 95. percentila, mi za neko dete možemo da kažemo da je gojazno. Kada je taj indeks između 85. i 95. percentila, to znači da je dete prekomerno uhranjeno. Druge mogućnosti koje imamo za postavljanje dijagnoze gojaznosti je obim struka i kada je obim struka deteta iznad 90. percentila za pol i godine, i za takvo dete kažemo da je gojazno", pojašnjava dr Vorgučin.
Osim toga, određivanjem odnosa obima kukova i struka može da se odredi i koji je tip gojaznosti - da li je centralni tip (telo oblika jabuke) ili ginoidni, periferni tip (kada telo poprima oblik kruške). U određivanju gojaznosti stručnjaci koriste i merenje procenta masnog tkiva kod dece, dodaje naša sagovornica.
Neki od nas možda nisu odrastali u sredinama u kojima je bilo gojazne dece, niti smo u porodici imali neke nužno nezdrave životne navike. Stvari su se dosta promenile poslednjih decenija i to ne na dobro kad je reč o nivou masti u telu, pojašnjava dr Ivana Vorgučin.
"Imamo značajno više gojazne dece - prosto, epidemiologija gojaznosti se menjala kroz decenije. Ono što mi danas znamo, a kada sagledamo unazad četiri do pet decenija, je da imamo desetostruko povećanje broja gojazne dece i to je nešto što je svetski trend. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na teritoriji APV je svako šesto dete gojazno, dok je svetski trend da je gojazno svako peto dete. Imamo generacije koje, ukoliko se ovaj trend nastavi, potencijalno mogu da se razviju ozbiljne hronične komplikacije i bolesti u vidu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa - to mogu da budu generacije koje će potencijalno živeti kraće od svojih roditelja", upozorava naša sagovornica.
Šta se konkretno promenilo?
Dr Vorgučin kaže da je sve stvar životnog stila koji je dosta opširan pojam i definiše kako su se deca igrala, kada su jela, šta su jela, kako su išla u školu i sve drugo što se radi tokom dana, a zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
"Savremena istraživanja nam kažu da je najveći razlog sve veće zastupljenosti gojaznosti kod dece činjenica da se deca značajno manje kreću, a dostupnost hiperkalorijske hrane, ishrane bogate ugljenim hidratima je značajno veća nego ranije. Danas imamo prepune frižidere i nezdrava zaslađena pića kod kuće i u okolini škola koja su vrlo popularna, namirnice koje možda i nisu zdrave za decu, a i deca koja su inače fizički aktivna se odvoze, dovoze i vraćaju sa tih aktivnosti automobilima iako treniraju po nekoliko puta nedeljno. Nekada su se deca više igrala napolju, a sada su više kod kuće", daje primere naša sagovornica iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Kako dodaje, ove i druge negativne trendove mapirale su skandinavske zemlje i značajno promenile ishranu kod svoje pedijatrijske populacije, pa na njihovom primeru vidimo smanjen trend gojaznosti - praktično nema gojazne dece. S druge strane, u mediteranskom pojasu, koji je dugo važio za uzor u pogledu zdravog stila života i ishrane, nažalost imamo pandemiju gojaznosti.
A da li određena medicinska stanja utiču na javljanje gojaznosti kod dece? Ovo jeste moguća situacija kad dolazi do, na primer, poremećaja hormona, ali su to retki slučajevi u našoj populaciji, napominje dr Vorgučin. U više od 95 odsto slučajeva radi se o prekomernoj težini usled prejedanja i netrošenja unetih kalorija, pa se kilogrami talože i zdravstveni problemi postepeno javljaju.
Gde su u celoj toj priči roditelji?
Shvataju li roditelji kada njihovo dete ima problem i da su možda oni odgovorni za to što su deca gojazna jer nemaju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti?
"Naša iskustva, kao stručnjaka, su različita. Imate porodice koje već na početnim stadijumima problema preduzimaju korake, vrlo su oprezni, saradljivi i naravno da tada možemo da rešimo problem lakše. S druge strane, imate sredine u kojima je i dalje trend (pravilo) da je zdravo dete ono koje ima viška kilograma i dobro jede i u takvim sredinama roditelji obično ne vide problem. Misle da su oni, kao roditelji gojazni pa je i dete gojazno. Kada sam pre 15 godina ispitivala gojaznost kod dece, nisam mogla da pronađem nalaze koji su ukazivali na poremećaj šećera kod ovih pacijenata, koji je karakterističan za odrasle. Međutim, danas kad radimo istraživanje i primamo ovakvu decu u bolnicu zbog ispitivanja dobijamo nalaze koji govore o tipu poremećaja metabolizma koji se javlja kod odraslih - a dugo godina mora biti prisutna gojaznost da bi se ispoljili ovakvi poremećaji", kaže dr Ivana Vorgučin u serijalu "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
Tako stručnjaci danas evidentiraju decu koja su obolela od dijabetesa tipa 2, inače karakterističnog za odraslu populaciju. U celom sistemu može da bude vrlo značajna i pomoć izabranih pedijatara, dodaje naša sagovornica i naglašava da pedijatar može puno da pomogne i roditeljima i deci da reše problem, a za kompleksniju situaciju dostupno je ambulantno lečenje i, naravno, Dečija bolnica.
Dr Vorgučin, endokrinolog, napominje da neka deca žele da žive zdravije, ali ih uslovi života koje postavlja i diktira porodica ponekad ometaju u tim planovima. Zato je borba protiv gojaznosti timski napor.
"Nekada su deca potpuno drugačija od porodice, ali budimo realni. Naša deca uče od nas, mi smo model koji oni posmatraju i ako se roditelji nezdravo hrane i nisu fizički aktivni, to je model koji deca usvajaju. Retki su oni koji žele da budu drugačiji i mi smo tu da ih podstaknemo. Ali, treba krenuti od terapijskog procesa cele porodice. Bitno je da roditelji prihvate svoje dete ako je gojazno jer zaista imamo stigmatizaciju ove dece i od strane porodice, vršnjaka ali i zdravstvenih radnika, zaista je i to prisutno", upozorava ova stručnjakinja i naglašava da je najbitniji pristup kod rada sa gojaznom decom (i njihovim porodicama) pravilan, zdrav individualan pristup.
Dr Ivana Vorgučin poručuje da se trud uložen u naše zdravlje isplati i da ne treba da odustanemo od zdravlja - ni svog, a pogotovo ne svoje dece. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, kod izabranog pedijatra možete da se raspitate o višegodišnjem uspešnom radu Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Ovaj Centar okuplja naše stručnjake koji, u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma na Zlatiboru, već 13 godina uspešno radi sa gojaznom decom, a ukoliko procene to pokažu, može da koristi i svima koji čitaju ovaj članak i interesuju se kako da pomognu svojoj deci.
Pročitaj još
U nastavku poslušajte razgovor na ovu temu sa doc. dr Ivanom Vorgučin u okviru edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
-------
Projekat "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Upucan muškarac na Novom Beogradu, policija traga za napadačem
06.12.2025.•
0
Jedan muškarac večeras je ranjen kada je na njega pucano na Novom Beogradu, nakon čega je napadač pobegao.
Uhapšena dva člana škaljarskog klana po poternici Interpola
06.12.2025.•
0
U Beogradu su večeras uhapšena dvojica muškaraca za kojima su bile raspisane Interpolove međunarodne poternice.
Vučić možda uskoro ide u Brisel: Šta nosi Ursuli fon der Lajen?
06.12.2025.•
3
Vučić bi konačno mogao da otputuje u Brisel – ima li šta konkretno da pokaže Ursuli fon der Lajen? Nakon meseci neispunjenih obećanja i zaustavljenih reformi, Srbija se suočava s rastućim pritiskom EU.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - daje se na znanje
06.12.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Studenti obeležili godinu dana od početka blokade Filozofskog fakulteta u Nišu
06.12.2025.•
0
Okupljanjem ispred zgrade niškog Filozofskog fakulteta studenti i građani obeležili su godinu dana od početka blokade te ustanove.
Sindikat: Četvrti incident u Krušiku ove godine, nebriga za bezbedenost radnika
06.12.2025.•
0
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata "Krušik" kritikovala je rukovodstvo te valjevske fabrike za proizvodnju odbrambene i civilne opreme zbog četvrtog ozbiljnog incidenta koji se dogodio u toj firmi ove godine.
Dačić: Karikatura u "Hrvatskom tjedniku" ismeva žrtve Jasenovca
06.12.2025.•
0
Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić saopštio je da je karikatura objavljena na naslovnoj strani "Hrvatskog tjednika" uvredljiva i da ismeva stradanje i istorijske činjenice o genocidu nad Srbima u NDH.
Srbatom: Nema povećane radijacije u Srbiji zbog oštećenja zaštitne strukture Černobila
06.12.2025.•
5
Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom) saopštio je danas da nema povećanja nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije.
Smena policajaca iz stanice Palilula odbila da obezbeđuje "Ćacilend"
06.12.2025.•
19
Smena policajaca u stanici Palilula nedavno je odbila da obezbeđuje "Ćacilend", saznaje nova.rs od izvora u MUP-u Srbije.
Glumci Narodnog pozorišta najavili štrajk na dan otvaranja
06.12.2025.•
1
Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu održaće u nedelju, od 21 čas, štrajk upozorenja ispred zgrade tog teatra na Trgu republike.
Vučić ponovo najavio izbore: Hoće li studentski pritisak promeniti datum vanrednih izbora?
06.12.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ponovo da će vanredni izbori biti održani u maju, ili u decembru sledeće godine. "Nadležni će odlučiti", rekao je.
Dijana Hrka napustila prostor kod Doma Narodne skupštine
06.12.2025.•
2
Dijana Hrka, majka jedne od 16 žrtava pada novosadske nadstrešnice, napustila je prostor kod Doma Narodne skupštine, gde je protestovala od 2. novembra, javlja N1.
Teška saobraćajna nezgoda kod Loznice: Povređeno pet osoba
06.12.2025.•
0
Petoro ljudi povređeno je u teškoj saobraćajnoj nezgodi koja se danas dogodila na obilaznom putu kod Loznice, potvrđeno je agenciji Beta iz tamošnjeg zdravstvenog centra.
Vozač "Poršea" divljao na auto-putu Beograd - Novi Sad: Vozio 233 kilometara na sat
06.12.2025.•
11
Pripadnici Uprave saobraćajne policije presretačem su jutros oko 2 časa zaustavili M. V. (26), koji je na auto-putu Beograd - Novi Sad, kod Surčina, vozio "Porše" brzinom od 233,2 kilometara na čas.
Oštećene ikone i nestala imovina: Gradonačelnik Severne Mitrovice o stanju u opštinskim zgradama
06.12.2025.•
1
Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević izjavio je danas da su novi gradonačelnici u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom zatekli "tužno, razočaravajuće i katastrofalno" stanje u opštinskim zgradama.
Tri beživotna tela pronađena u Čačku: Uviđaj u toku
06.12.2025.•
1
U kući u Čačku jutros su pronađena tri beživotna tela, a prijava je stigla policiji oko 10 sati, potvrđeno je u Policijskoj upravi Čačak.
BK televizija se vraća: Bogoljub Karić najavio ponovni početak emitovanja
06.12.2025.•
6
Preduzetnik Bogoljub Karić saopštio je na svom nalogu na mreži X da će BK televizija, koju je osnovao 1994. godine, ponovo početi sa radom u Srbiji.
Macura: Samo zajedničkim radom možemo smanjiti femicid
06.12.2025.•
0
Danas se neformalno obeležava Dan borbe protiv femicida.
Novo lice Srbije pozvalo predsednika omladine SNS na televizijski duel kako bi se razobličile neistine vlasti
06.12.2025.•
2
Novo lice Srbije (NLS) pozvalo je predsednika omladine Srpske napredne stranke (SNS) na televizijski duel kako bi se "razobličila neistina" vlasti da mladi nikada nisu bili u boljem položaju.
U jedinom ženskom zatvoru u Srbiji trenutno 338 osuđenica: Među njima i trudnice i porodilja
06.12.2025.•
1
U jedinom ženskom zatvoru u Srbiji trenutno se na izdržavanju kazne zatvora nalazi 338 osuđenica, od kojih je jedna porodilja, a tri trudnice.
Ukrajina: Srbija nije glasala o rezoluciji UN, zbog ruskog energetskog pritiska
06.12.2025.•
5
Ukrajina je izrazila nadu da će joj Srbija pomoći da iz Rusije vrati prisilno deportovanu ukrajinsku decu.
Komentari 6
Andrija Šrek
Naravno, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata na Zlatiboru radi odlično, no, kada dete nakon 2 nedelje provedene tamo (koliko plaća Fond) dođe kući, praktično NEMA stručnjaka koji će dalje da prati sprovođenje dijetoterapije. To je veliki problem, i gojaznost se vraća sa ponovnim vraćanjem starim navikama kod kuće.
Zato je neophodno da Institut za zdrvstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u najkraćem mogućem vremenu edukuje stručnjake - pedijatre subspecijaliste iz ishrane, koji će se baviti ovom problematikom.
V
Roditelji ih tako naucili.
Idi begaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar