Svako šesto dete gojazno: Zašto decenijama unazad imamo sve više gojazne dece
Gojaznost je ozbiljan problem kod rastućeg broja mališana u celom svetu, ali i u Srbiji.
Foto: Pexels
Višesatno sedenje, nezdrava ishrana i sveukupno narušen životni stil doveo nas je do poražavajuće statistike o broju gojaznih, kako odraslih, tako i dece.
Gojaznost sa sobom nosi višestruke zdravstvene probleme koji mogu da postanu hronične tegobe s kojima će se deca boriti i kada postanu odrasli ljudi. Zbog čega je tako i kako rešiti ovaj problem za 021.rs pojašnjava doc dr Ivana Vorgučin, specijalista pedijatrije i endokrinolog u Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Da bismo neko dete definisali kao gojazno, najprostije je da se sagleda da li to dete ima pojačano nakupljeno potkožno masno tkivo, navodi ona.
"Danas se za definiciju gojaznosti koristi indeks telesne mase i on se izražava kao količnik telesne težine i kvadrata telesne visine u metrima. Pošto se radi o pedijatrijskoj populaciji, ne koristimo apsolutne brojeve, kao kod odraslih već se koriste percentilne krive kako bismo mogli da uporedimo različite uzraste i pol. Ukoliko je indeks telesne mase iznad 95. percentila, mi za neko dete možemo da kažemo da je gojazno. Kada je taj indeks između 85. i 95. percentila, to znači da je dete prekomerno uhranjeno. Druge mogućnosti koje imamo za postavljanje dijagnoze gojaznosti je obim struka i kada je obim struka deteta iznad 90. percentila za pol i godine, i za takvo dete kažemo da je gojazno", pojašnjava dr Vorgučin.
Osim toga, određivanjem odnosa obima kukova i struka može da se odredi i koji je tip gojaznosti - da li je centralni tip (telo oblika jabuke) ili ginoidni, periferni tip (kada telo poprima oblik kruške). U određivanju gojaznosti stručnjaci koriste i merenje procenta masnog tkiva kod dece, dodaje naša sagovornica.
Neki od nas možda nisu odrastali u sredinama u kojima je bilo gojazne dece, niti smo u porodici imali neke nužno nezdrave životne navike. Stvari su se dosta promenile poslednjih decenija i to ne na dobro kad je reč o nivou masti u telu, pojašnjava dr Ivana Vorgučin.
"Imamo značajno više gojazne dece - prosto, epidemiologija gojaznosti se menjala kroz decenije. Ono što mi danas znamo, a kada sagledamo unazad četiri do pet decenija, je da imamo desetostruko povećanje broja gojazne dece i to je nešto što je svetski trend. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na teritoriji APV je svako šesto dete gojazno, dok je svetski trend da je gojazno svako peto dete. Imamo generacije koje, ukoliko se ovaj trend nastavi, potencijalno mogu da se razviju ozbiljne hronične komplikacije i bolesti u vidu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa - to mogu da budu generacije koje će potencijalno živeti kraće od svojih roditelja", upozorava naša sagovornica.
Šta se konkretno promenilo?
Dr Vorgučin kaže da je sve stvar životnog stila koji je dosta opširan pojam i definiše kako su se deca igrala, kada su jela, šta su jela, kako su išla u školu i sve drugo što se radi tokom dana, a zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
"Savremena istraživanja nam kažu da je najveći razlog sve veće zastupljenosti gojaznosti kod dece činjenica da se deca značajno manje kreću, a dostupnost hiperkalorijske hrane, ishrane bogate ugljenim hidratima je značajno veća nego ranije. Danas imamo prepune frižidere i nezdrava zaslađena pića kod kuće i u okolini škola koja su vrlo popularna, namirnice koje možda i nisu zdrave za decu, a i deca koja su inače fizički aktivna se odvoze, dovoze i vraćaju sa tih aktivnosti automobilima iako treniraju po nekoliko puta nedeljno. Nekada su se deca više igrala napolju, a sada su više kod kuće", daje primere naša sagovornica iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Kako dodaje, ove i druge negativne trendove mapirale su skandinavske zemlje i značajno promenile ishranu kod svoje pedijatrijske populacije, pa na njihovom primeru vidimo smanjen trend gojaznosti - praktično nema gojazne dece. S druge strane, u mediteranskom pojasu, koji je dugo važio za uzor u pogledu zdravog stila života i ishrane, nažalost imamo pandemiju gojaznosti.
A da li određena medicinska stanja utiču na javljanje gojaznosti kod dece? Ovo jeste moguća situacija kad dolazi do, na primer, poremećaja hormona, ali su to retki slučajevi u našoj populaciji, napominje dr Vorgučin. U više od 95 odsto slučajeva radi se o prekomernoj težini usled prejedanja i netrošenja unetih kalorija, pa se kilogrami talože i zdravstveni problemi postepeno javljaju.
Gde su u celoj toj priči roditelji?
Shvataju li roditelji kada njihovo dete ima problem i da su možda oni odgovorni za to što su deca gojazna jer nemaju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti?
"Naša iskustva, kao stručnjaka, su različita. Imate porodice koje već na početnim stadijumima problema preduzimaju korake, vrlo su oprezni, saradljivi i naravno da tada možemo da rešimo problem lakše. S druge strane, imate sredine u kojima je i dalje trend (pravilo) da je zdravo dete ono koje ima viška kilograma i dobro jede i u takvim sredinama roditelji obično ne vide problem. Misle da su oni, kao roditelji gojazni pa je i dete gojazno. Kada sam pre 15 godina ispitivala gojaznost kod dece, nisam mogla da pronađem nalaze koji su ukazivali na poremećaj šećera kod ovih pacijenata, koji je karakterističan za odrasle. Međutim, danas kad radimo istraživanje i primamo ovakvu decu u bolnicu zbog ispitivanja dobijamo nalaze koji govore o tipu poremećaja metabolizma koji se javlja kod odraslih - a dugo godina mora biti prisutna gojaznost da bi se ispoljili ovakvi poremećaji", kaže dr Ivana Vorgučin u serijalu "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
Tako stručnjaci danas evidentiraju decu koja su obolela od dijabetesa tipa 2, inače karakterističnog za odraslu populaciju. U celom sistemu može da bude vrlo značajna i pomoć izabranih pedijatara, dodaje naša sagovornica i naglašava da pedijatar može puno da pomogne i roditeljima i deci da reše problem, a za kompleksniju situaciju dostupno je ambulantno lečenje i, naravno, Dečija bolnica.
Dr Vorgučin, endokrinolog, napominje da neka deca žele da žive zdravije, ali ih uslovi života koje postavlja i diktira porodica ponekad ometaju u tim planovima. Zato je borba protiv gojaznosti timski napor.
"Nekada su deca potpuno drugačija od porodice, ali budimo realni. Naša deca uče od nas, mi smo model koji oni posmatraju i ako se roditelji nezdravo hrane i nisu fizički aktivni, to je model koji deca usvajaju. Retki su oni koji žele da budu drugačiji i mi smo tu da ih podstaknemo. Ali, treba krenuti od terapijskog procesa cele porodice. Bitno je da roditelji prihvate svoje dete ako je gojazno jer zaista imamo stigmatizaciju ove dece i od strane porodice, vršnjaka ali i zdravstvenih radnika, zaista je i to prisutno", upozorava ova stručnjakinja i naglašava da je najbitniji pristup kod rada sa gojaznom decom (i njihovim porodicama) pravilan, zdrav individualan pristup.
Dr Ivana Vorgučin poručuje da se trud uložen u naše zdravlje isplati i da ne treba da odustanemo od zdravlja - ni svog, a pogotovo ne svoje dece. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, kod izabranog pedijatra možete da se raspitate o višegodišnjem uspešnom radu Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Ovaj Centar okuplja naše stručnjake koji, u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma na Zlatiboru, već 13 godina uspešno radi sa gojaznom decom, a ukoliko procene to pokažu, može da koristi i svima koji čitaju ovaj članak i interesuju se kako da pomognu svojoj deci.
Pročitaj još
U nastavku poslušajte razgovor na ovu temu sa doc. dr Ivanom Vorgučin u okviru edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
-------
Projekat "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Poginuo pripadnik 63. padobranske brigade u Nišu
21.10.2025.•
0
Ministarstvo odbrane Srbije je saopštilo da je prilikom realizacije redovnih trenažnih skokova, danas u Nišu smrtno stradao pripadnik 63. padobranske brigade, desetar Luka Stojanović.
Evroposlanica Irena Joveva: "Biram Novi Sad - novo i sad"
21.10.2025.•
4
Evroposlanica Irena Joveva poručila je na današnjoj plenarnoj raspravi u Evropskom parlamentu o polarizaciji i sve većoj represiji vlasti u Srbiji, da bira pravdu.
Debata o Srbiji u EP: Novi Sad, studenti i tragedija u centru pažnje
21.10.2025.•
3
U Evropskom parlamentu održana je rasprava o Rezoluciji o Srbiji.
VIDEO: Studenti iz Novog Pazara na putu ka Novom Sadu stigli u Čačak
21.10.2025.•
0
Studenti iz Novog Pazara koji pešače na komemorativni skup u Novom Sadu, stigli su večeras u Čačak.
Autobus sleteo s puta kod Uba: Povređeno troje dece i vozač
21.10.2025.•
0
Na putu Ub - Pambukovica u mestu Čučuge, autobus je sleteo s puta u 17.05 časova.
Đurić u UN: Prava Srba na Kosovu se sistematski uništavaju
21.10.2025.•
3
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić danas je na sednici Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija o Rezoluciji 1244 izjavio da se prava Srba na Kosovu i Metohiji ne samo zanemaruju, već se sistematski uništavaju.
"SNS ključni stub promena u državi": Vučić najavio važne izbore 2026. godine
21.10.2025.•
12
Srpska napredna stranka (SNS) danas u Zrenjaninu obeležava 17 godina od osnivanja, a uz njenog predsednika Miloša Vučevića i stranačke funkcionere skupu prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučićev izraelski savetnik i prijatelj pomogao Rio Tintu da popravi imidž u Srbiji
21.10.2025.•
14
Asaf Eisin, izraelski politički propagandista koji sa Aleksandrom Vučićem sarađuje više od dve decenije i kog Vučić naziva "prijateljem", radio je na strateškoj medijskoj kampanji za Rio Tinto.
Sindikat "Opstanak": Apoteke Beograd traže ostavku Lončara zbog neodgovornih i degradirajućih izjava
21.10.2025.•
0
Sindikat "Opstanak" Apoteka Beograd saopštio je danas da zahteva ostavku ministra zdravlja Zlatibora Lončara, posle njegovih "neodgovornih izjava u parlamentu".
AMSS: Nema zadržavanja za putničke automobile, kamioni čekaju do šest sati na granici
21.10.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da na graničnim prelazima nema zadržavanja za putničke automobile, dok kamioni čekaju i do šest sati.
Akademski plenum traži reakciju tužilaštva na izjave Vučića, Dačića, Brnabić i Vučićevića o padu nadstrešnice
21.10.2025.•
3
Inicijativa "Akademski plenum" ocenjuje da je izjava ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da "postoji mogućnost da je pad nadstrešnice u Novom Sadu sabotaža", skretanje pažnje sa sopstvene odgovornosti.
Studenti kreću biciklima iz Beograda na komemorativni skup u Novom Sadu
21.10.2025.•
2
Studenti u blokadi beogradskih fakulteta krenuće biciklima na komemorativni skup koji se u Novom Sadu održava 1. novembra.
Rezolucija EP o Srbiji: Nadstrešnica, studenti i nasilje vlasti
21.10.2025.•
19
U Evropskom parlamentu usaglašen je tekst rezolucije, kako se navodi, o polarizaciji i rastućoj represiji u Srbiji, godinu dana posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Nebojša Pavković će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana
21.10.2025.•
13
General Nebojša Pavković biće sahranjen u sredu, 22. oktobra u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
Šapić o asfaltu koji su uništila vojna vozila: "Troškovi popravke minorni u odnosu na benefite vojne parade"
21.10.2025.•
15
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da je asfalt na svim saobraćajnicama na Novom Beogradu obnovljen nakon vojne parade održane u septembru.
Sledećeg vikenda pomeramo kazaljke i prelazimo na zimsko računanje vremena
21.10.2025.•
3
Zimsko računanje vremena ove godine počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra u tri sata ujutru pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unazad.
Državljanin BiH sa Interpolove poternice uhapšen u Šapcu: Bio tražen zbog ubistva, krađe i razbojništva
21.10.2025.•
1
Policija je u Šapcu uhapsila državljanina Bosne i Hercegovine D. N. (43) za kojim je raspisana Interpolova poternica za ubistvo, tešku krađu i razbojništvo, izvršena u Holandiji.
Veber o proceni statusa SNS u Evropskoj narodnoj partiji: Proces u toku, smatramo ga ozbiljnim
21.10.2025.•
4
Predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber izjavio je da je i dalje u toku proces procene statusa Srpske napredne stranke unutar grupacije.
Tužilaštvo traži dve godine zatvora za mladića koji je kolima udario kolica sa bebom, pa pretukao oca deteta
21.10.2025.•
8
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv L.T. (20) zbog zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Potpisan Sporazum o saradnji između Instituta "Vinča" i kompanije Inobačka
21.10.2025.•
0
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča", Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, potpisan je Sporazum o naučnoj, tehničkoj i poslovnoj saradnji između tog Instituta i novosadske kompanije Inobačka.
Komentari 6
Andrija Šrek
Naravno, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata na Zlatiboru radi odlično, no, kada dete nakon 2 nedelje provedene tamo (koliko plaća Fond) dođe kući, praktično NEMA stručnjaka koji će dalje da prati sprovođenje dijetoterapije. To je veliki problem, i gojaznost se vraća sa ponovnim vraćanjem starim navikama kod kuće.
Zato je neophodno da Institut za zdrvstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u najkraćem mogućem vremenu edukuje stručnjake - pedijatre subspecijaliste iz ishrane, koji će se baviti ovom problematikom.
V
Roditelji ih tako naucili.
Idi begaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar