Svako šesto dete gojazno: Zašto decenijama unazad imamo sve više gojazne dece
Gojaznost je ozbiljan problem kod rastućeg broja mališana u celom svetu, ali i u Srbiji.
Foto: Pexels
Višesatno sedenje, nezdrava ishrana i sveukupno narušen životni stil doveo nas je do poražavajuće statistike o broju gojaznih, kako odraslih, tako i dece.
Gojaznost sa sobom nosi višestruke zdravstvene probleme koji mogu da postanu hronične tegobe s kojima će se deca boriti i kada postanu odrasli ljudi. Zbog čega je tako i kako rešiti ovaj problem za 021.rs pojašnjava doc dr Ivana Vorgučin, specijalista pedijatrije i endokrinolog u Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Da bismo neko dete definisali kao gojazno, najprostije je da se sagleda da li to dete ima pojačano nakupljeno potkožno masno tkivo, navodi ona.
"Danas se za definiciju gojaznosti koristi indeks telesne mase i on se izražava kao količnik telesne težine i kvadrata telesne visine u metrima. Pošto se radi o pedijatrijskoj populaciji, ne koristimo apsolutne brojeve, kao kod odraslih već se koriste percentilne krive kako bismo mogli da uporedimo različite uzraste i pol. Ukoliko je indeks telesne mase iznad 95. percentila, mi za neko dete možemo da kažemo da je gojazno. Kada je taj indeks između 85. i 95. percentila, to znači da je dete prekomerno uhranjeno. Druge mogućnosti koje imamo za postavljanje dijagnoze gojaznosti je obim struka i kada je obim struka deteta iznad 90. percentila za pol i godine, i za takvo dete kažemo da je gojazno", pojašnjava dr Vorgučin.
Osim toga, određivanjem odnosa obima kukova i struka može da se odredi i koji je tip gojaznosti - da li je centralni tip (telo oblika jabuke) ili ginoidni, periferni tip (kada telo poprima oblik kruške). U određivanju gojaznosti stručnjaci koriste i merenje procenta masnog tkiva kod dece, dodaje naša sagovornica.
Neki od nas možda nisu odrastali u sredinama u kojima je bilo gojazne dece, niti smo u porodici imali neke nužno nezdrave životne navike. Stvari su se dosta promenile poslednjih decenija i to ne na dobro kad je reč o nivou masti u telu, pojašnjava dr Ivana Vorgučin.
"Imamo značajno više gojazne dece - prosto, epidemiologija gojaznosti se menjala kroz decenije. Ono što mi danas znamo, a kada sagledamo unazad četiri do pet decenija, je da imamo desetostruko povećanje broja gojazne dece i to je nešto što je svetski trend. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na teritoriji APV je svako šesto dete gojazno, dok je svetski trend da je gojazno svako peto dete. Imamo generacije koje, ukoliko se ovaj trend nastavi, potencijalno mogu da se razviju ozbiljne hronične komplikacije i bolesti u vidu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa - to mogu da budu generacije koje će potencijalno živeti kraće od svojih roditelja", upozorava naša sagovornica.
Šta se konkretno promenilo?
Dr Vorgučin kaže da je sve stvar životnog stila koji je dosta opširan pojam i definiše kako su se deca igrala, kada su jela, šta su jela, kako su išla u školu i sve drugo što se radi tokom dana, a zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
"Savremena istraživanja nam kažu da je najveći razlog sve veće zastupljenosti gojaznosti kod dece činjenica da se deca značajno manje kreću, a dostupnost hiperkalorijske hrane, ishrane bogate ugljenim hidratima je značajno veća nego ranije. Danas imamo prepune frižidere i nezdrava zaslađena pića kod kuće i u okolini škola koja su vrlo popularna, namirnice koje možda i nisu zdrave za decu, a i deca koja su inače fizički aktivna se odvoze, dovoze i vraćaju sa tih aktivnosti automobilima iako treniraju po nekoliko puta nedeljno. Nekada su se deca više igrala napolju, a sada su više kod kuće", daje primere naša sagovornica iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Kako dodaje, ove i druge negativne trendove mapirale su skandinavske zemlje i značajno promenile ishranu kod svoje pedijatrijske populacije, pa na njihovom primeru vidimo smanjen trend gojaznosti - praktično nema gojazne dece. S druge strane, u mediteranskom pojasu, koji je dugo važio za uzor u pogledu zdravog stila života i ishrane, nažalost imamo pandemiju gojaznosti.
A da li određena medicinska stanja utiču na javljanje gojaznosti kod dece? Ovo jeste moguća situacija kad dolazi do, na primer, poremećaja hormona, ali su to retki slučajevi u našoj populaciji, napominje dr Vorgučin. U više od 95 odsto slučajeva radi se o prekomernoj težini usled prejedanja i netrošenja unetih kalorija, pa se kilogrami talože i zdravstveni problemi postepeno javljaju.
Gde su u celoj toj priči roditelji?
Shvataju li roditelji kada njihovo dete ima problem i da su možda oni odgovorni za to što su deca gojazna jer nemaju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti?
"Naša iskustva, kao stručnjaka, su različita. Imate porodice koje već na početnim stadijumima problema preduzimaju korake, vrlo su oprezni, saradljivi i naravno da tada možemo da rešimo problem lakše. S druge strane, imate sredine u kojima je i dalje trend (pravilo) da je zdravo dete ono koje ima viška kilograma i dobro jede i u takvim sredinama roditelji obično ne vide problem. Misle da su oni, kao roditelji gojazni pa je i dete gojazno. Kada sam pre 15 godina ispitivala gojaznost kod dece, nisam mogla da pronađem nalaze koji su ukazivali na poremećaj šećera kod ovih pacijenata, koji je karakterističan za odrasle. Međutim, danas kad radimo istraživanje i primamo ovakvu decu u bolnicu zbog ispitivanja dobijamo nalaze koji govore o tipu poremećaja metabolizma koji se javlja kod odraslih - a dugo godina mora biti prisutna gojaznost da bi se ispoljili ovakvi poremećaji", kaže dr Ivana Vorgučin u serijalu "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
Tako stručnjaci danas evidentiraju decu koja su obolela od dijabetesa tipa 2, inače karakterističnog za odraslu populaciju. U celom sistemu može da bude vrlo značajna i pomoć izabranih pedijatara, dodaje naša sagovornica i naglašava da pedijatar može puno da pomogne i roditeljima i deci da reše problem, a za kompleksniju situaciju dostupno je ambulantno lečenje i, naravno, Dečija bolnica.
Dr Vorgučin, endokrinolog, napominje da neka deca žele da žive zdravije, ali ih uslovi života koje postavlja i diktira porodica ponekad ometaju u tim planovima. Zato je borba protiv gojaznosti timski napor.
"Nekada su deca potpuno drugačija od porodice, ali budimo realni. Naša deca uče od nas, mi smo model koji oni posmatraju i ako se roditelji nezdravo hrane i nisu fizički aktivni, to je model koji deca usvajaju. Retki su oni koji žele da budu drugačiji i mi smo tu da ih podstaknemo. Ali, treba krenuti od terapijskog procesa cele porodice. Bitno je da roditelji prihvate svoje dete ako je gojazno jer zaista imamo stigmatizaciju ove dece i od strane porodice, vršnjaka ali i zdravstvenih radnika, zaista je i to prisutno", upozorava ova stručnjakinja i naglašava da je najbitniji pristup kod rada sa gojaznom decom (i njihovim porodicama) pravilan, zdrav individualan pristup.
Dr Ivana Vorgučin poručuje da se trud uložen u naše zdravlje isplati i da ne treba da odustanemo od zdravlja - ni svog, a pogotovo ne svoje dece. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, kod izabranog pedijatra možete da se raspitate o višegodišnjem uspešnom radu Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Ovaj Centar okuplja naše stručnjake koji, u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma na Zlatiboru, već 13 godina uspešno radi sa gojaznom decom, a ukoliko procene to pokažu, može da koristi i svima koji čitaju ovaj članak i interesuju se kako da pomognu svojoj deci.
Pročitaj još
U nastavku poslušajte razgovor na ovu temu sa doc. dr Ivanom Vorgučin u okviru edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
-------
Projekat "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Istraživanje: Generacija Z na Zapadnom Balkanu podržava članstvo u EU, ali ne po svaku cenu
07.03.2026.•
3
Većina pripadnika generacije Z u zemljama Zapadnog Balkana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu, pokazuje novo istraživanje Fondacije za otvoreno društvo - Zapadni Balkan.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - svašta nešto
07.03.2026.•
14
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Udruženja poljoprivrednika: Država da razjasni nejasnoće u vezi sa subvencijama
07.03.2026.•
1
Udruženja poljoprivrednika saopštila su da poljoprivredni proizvođači imaju probleme prilikom ostvarivanja prava na subvencije te zatražili od države hitno razjašnjenje svih nejasnoća u vezi sa subvencionisanjem.
Đedović: Moramo da počnemo izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji pre 2035.
07.03.2026.•
25
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je danas početak "novog investicionog ciklusa u energetici".
Za predsednika Advokatske komore Srbije izabran Dušan Bratić
07.03.2026.•
1
Advokat Dušan Bratić iz Beograda izabran je danas za predsednika Advokatske komore Srbije (AKS), potvrđeno je agenciji Beta iz više izvora.
Nije vezao pojas, vozio dvoje dece na mestu suvozača, nije imao ličnu, vozačku i saobraćajnu
07.03.2026.•
10
Saobraćajna policija je danas, oko 15 časova, u Mladenovcu, zaustavila tridesetogodišnjeg M.D. koji nije imao vezan pojas i koji je na mestu suvozača prevozio dvoje dece, starosti deset i tri godine.
Nema gužve na graničnim prelazima
07.03.2026.•
0
Prema informacijama granične policije, nema zadržavanja vozila na putničkim terminalima na graničnim prelazima na uzlazu i izlazu iz Srbije.
Čije će poslovanje "pročešljati" revizori u 2026: DRI objavio spisak
07.03.2026.•
2
Državna revizorska institucija saopštila da je započela revizije 141 korisnika javnih sredstava u skladu sa Programom revizije za 2026.
Probni završni ispit za osmake 27. i 28. marta
07.03.2026.•
4
Probni završni ispit za učenike osmog razreda biće održan 27. i 28. marta.
Ministarstvo državne uprave objavilo konkurs za dodelu novca opštinama i gradovima
07.03.2026.•
0
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je danas Javni poziv za raspodelu sredstava opštinama i gradovima u iznosu od 490 miliona dinara.
Dačić se oporavlja, uskoro izlazi iz bolnice
07.03.2026.•
0
Zdravstveno stanje potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića je dobro, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Uskoro oznaka hrane 100% iz Srbije
07.03.2026.•
15
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da je pripremilo izmene Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, a ključna novina je uvođenje oznake "100% iz Srbije" na robi.
Ministarstvo prosvete: Novo đačko takmičenje - iz predmeta Digitalni svet
07.03.2026.•
1
Ministarstvo prosvete saopštilo je da je prvi put u Kalendar takmičenja i smotri učenika uvrstilo takmičenje iz predmeta Digitalni svet.
Student iz Kule koji je dobio pretnje smrću: To pokazuje njihov strah, nemaju šta da ponude građanima
07.03.2026.•
19
Student Roland Šipoš iz Kule izjavio je da pretnje smrću koje je dobio pokazuju strah druge strane, koja, kako ističe, nema šta da ponudi građanima.
"Srbija 2030-2035": Mir, fabrika dronova, 1.000 čovekolikih robota, 10.000 pasa robota, plata 1.700 evra...
07.03.2026.•
92
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je nacionalnu strategiju "Srbija 2030-2035".
Er Srbija 8. i 9. marta nastavlja evakuaciju građana Srbije iz ratom okruženih područja
07.03.2026.•
3
Er Srbija u nedelju i ponedeljak, 8. i 9. marta, nastavlja evakuaciju građana iz ratom ugroženih područja.
Požarevačka gimnazija nabavila opremu za video nadzor koja prepoznaje lica i snima zvuk
07.03.2026.•
6
Požarevačka gimnazija je krajem 2025. godine proširila sistem video nadzora opremom koja tehnički omogućava snimanje zvuka i prepoznavanje lica.
Ministar prosvete: Obrazovanje najvažniji resurs Srbije, studentima smo olakšali studiranje
07.03.2026.•
8
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je da očekuje od učenika osmih razreda da na generalnoj probi male mature pokažu "dobro prolazno vreme".
VIDEO: Vučić predstavlja nacionalnu strategiju "Srbija 2030"
07.03.2026.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavlja nacionalnu strategiju "Srbija 2030".
Izbori dolaze, funkcionerska kampanja u punom jeku: Karavan ministara u obilasku opština pred 29. mart
07.03.2026.•
6
Uoči lokalnih izbora zakazanih za 29. mart u devet opština i gradu Boru, državni vrh intenzivno obilazi mesta u kojima će se glasati.
Petković (Ne damo Jadar): Vlast se plaši poljoprivrednika, da pošalju batinaše - uzvratili bi im
07.03.2026.•
9
Aktivista Udruženja "Ne damo Jadar" Nebojša Petković izjavio je da je njegovom saborcu Zlatku Kokanoviću određen pritvor "zbog izmišljenog napada na službeno lice".
Komentari 6
Andrija Šrek
Naravno, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata na Zlatiboru radi odlično, no, kada dete nakon 2 nedelje provedene tamo (koliko plaća Fond) dođe kući, praktično NEMA stručnjaka koji će dalje da prati sprovođenje dijetoterapije. To je veliki problem, i gojaznost se vraća sa ponovnim vraćanjem starim navikama kod kuće.
Zato je neophodno da Institut za zdrvstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u najkraćem mogućem vremenu edukuje stručnjake - pedijatre subspecijaliste iz ishrane, koji će se baviti ovom problematikom.
V
Roditelji ih tako naucili.
Idi begaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar