Dijalog u rovovima javnog mnjenja: Gde se izgubio?
Nepostojanje dijaloga u javnosti dovodi do ozbiljnih problema u informisanja građana, što dalje dovodi do značajnog nedostatka demokratije u društvu.
Da je dijalog u medijima i politici izgubljen saglasni su i novinarka Ljubica Gojgić i politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj dodaje i kako politička kultura u Srbiji pre koči novinarstvo, nego što ga olakšava.
Gde je dijalog?
Politikolog Dejan Bursać smatra da je dijalog u politici izgubljen, što je dalje uticalo na druge sfere javnog života.
"Na nedostatak dijaloga je uticalo i to što poslednjih godina nismo imali funkcionalan Parlament kao instituciju dijaloga u jednom društvu, pre svega visoko političkog dijaloga, što se kasnije prelivalo i na druge sfere društva u političkom okviru", kaže Bursać za 021.rs.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra da ni ne postoji želja da se dijalog obnovi, što se vidi na svakom koraku. Ona dodaje da to da li će biti dijaloga u medijima zavisi i od medija i od potencijalnih učesnika u dijalogu.
"U velikom broju slučajeva spremnosti za dijalog među ličnostima iz javnog života nema, a umesto dijaloga, radije se akteri priklanjaju i dolaze u medije gde očekuju da će dobiti prostora za monolog, a ne voditi razgovor sa novinarom, a nikako sa neistomišljenikom. S druge strane, da bi bilo dijaloga i mediji moraju da se vrate svojoj osnovnoj fuknciji, a to je služenje javnom interesu, a ne služenje vlasnicima, osnivačima, deoničarima, političkoj opciji koja je na vlasti", kaže Gojgić za 021.rs.
Pitanje je i kakav će se dijalog u Parlamentu stvoriti ulaskom opozicije u isti, a Bursać dodaje kako ni poslanici vladajuće koalicije nisu naviknuti na dijalog.
"Poslanici vladajuće stranke skoro četiri godine nisu imali normalnu parlamentarnu kulturu dijaloga. Tako da će sve zavisiti od toga šta s jedne strane SNS-u bude trebalo, odnosno šta oni procene da im je politički profitabilno u tom trenutku. Kao što su posle izbora, kada je Aleksandar Vučić imao sastanak sa liderom SSP-a Draganom Đilasom, procenili da im je politički profitabilno da pruže ruku prema delu opozicije i na taj način možda ostvare neke poene, a sa druge strane kako se opozicija sama organizuje. Podsetiću na to da opozicija u Srbiji nije potpuno jedinstvena i da tu postoje značajne podele i programske i ideološke, kako i treba da bude, ali i postoje i neki lični sukobi među njima", kaže Dejan Bursać.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra i da političari moraju biti spremni na razgovor kako bi dijalog mogao da krene sa mrtve tačke. Ona dodaje kako je maksimum mogućeg dijaloga primetila u emisiji "Reč na reč" na RTS-u.
"Dijalog je vrlo težak zadatak u medijima, vrlo je teško organizovati duel ili emisiju koja pretpostavlja sučeljavanje mišljenja i zato je jedini način da se vodi dijalog onaj koji je na RTS-u uspostavio CESID i Zoran Stanojević. Dakle, da imate po minut i da isključivanjem mikrofona zapravo nekoj drugoj strani omogućite da nešto kaže. To je, meni se činilo, nekakav maksimum dijaloga u Srbiji i to je nešto što bi trebalo da se menja", naglašava ona.
Bursać na ovo smatra da je ova emisija imala nekog uticaja da se ravnopravno predstave stavovi, ali i da je ona bila osiguranje da građani čuju drugačije mišljenje.
"Mi nismo imali neko sučeljavanje mišljenja, a i kada je došlo do njega, dolazilo je do vulgarizacije te emisije u replikama. Za dijalog opet treba razgovor, tako da mislim da je definitivno dobro što ćemo imati i Parlament i beogradsku Skupštinu sa opozicijom, pa će se možda nekad negde izroditi malo više političkog dijaloga u direktnom sučeljavanju političkih opcija", kaže Bursać.
Različite paralelne stvarnosti
Jedan od najvećih problema uspostavljanja dijaloga jeste i polarizacija društva i medija. Kako naglašava novinarka Ljubica Gojgić, ovo je i posledica nedostatka dijaloga, kao i podela među medijima.
"Ako pogledate aplikacije vodećih elektronskih medija, vrlo lako ćete ustanoviti da u nekim slučajevima prvih deset vesti na jednom portalu jednog medija i prvih deset vesti na portalu drugog medija se ni jedna ne ponovi. Mi govorimo o potpuno različitim prikazima vesti dana. Mi govorimo o različitim danima, o različitim državama, o različitim paralelnim vestima. Ako se opredelite za jedan izvor kao građanin ili za jednu grupu medija i odlučite da je to vaš sistem informisanja, vi onda ne živite u stvarnosti, nego u delu stvarnosti. A to je idealno za manipulaciju", smatra Gojgić.
Da je javnost podeljena u dva odvojena javna mnjenja smatra i politikolog Dejan Bursać.
"Mislim da je dijalog u politici izgubljen poslednjih godina i da mi u stvari operišemo u neka dva dosta odvojena javna mnjenja. Jedno koje se medijski odvija kroz zvanične institucije koje kontroliše vladajuća stranka kroz nekoliko medija kod kojih opet vladajuća stranka ima ili direktnu kontrolu ili značajan upliv. I drugi koji se odvija u nekoliko nezavisnih medija koji imaju dosta suženiji domet, pre svega među građanima. I onda imate tu internet negde u sredini koje je jedno polje društvenog dijaloga koje je dosta polarizovano ovim drugim uticajima", naglašava on.
Pročitaj još
Ova podeljena slika javnosti znatno utiče i na informisanost građana o bitnim temama iz javnog života. Do ovoga je, kako smatra Gojgić, doveo i nedostatak dijaloga, kao i posledica ogromne podele među medijima.
"Mislim da građani nisu uopšte dobro informisani, da žive realnosti koje su izabrali izborom medija. Do toga su dovele i nove tehnologije, vi kao političar možete da komunicirate sada direktno sa javnošću, da preskačete novinare, ali nedostatak pravog dijaloga na onim mestima u vodećim mejnstrim medijima doveo je do toga da se ljudi opredele da li gledaju jedne ili druge, i onda je njihova slika sveta zapravo samo deo prave slike", smatra Ljubica Gojgić.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj smatra da postoje dva pitanja zbog kojih se podriva pravo građana na nezavisne i pluralističke informacije, što dalje dovodi do polarizacije srpskog medijskog tržišta.
"Prvo, postoji nedostatak unutrašnjeg pluralizma pojedinih medija koji su uglavnom naklonjeni vlasti. Ovi mediji ne samo da ne ispunjavaju svoju dužnost da proveravaju vlast, već i učestvuju u kampanjama mržnje protiv svojih kolega na taj način. Opozicionim partijama je otežan pristup ovim medijima što slabi pravo građana na informisanje. Drugo, pristup nezavisnih, za vladu kritičnih, medija informacijama i vladinim zvaničnicima je ograničen", naglašava Salaj.
Kako novinarka Ljubica Gojgić dodaje, problem medija u Srbiji je to što su se i oni podelili, kao i što se podelilo i društvo, a umesto napora da se čuje sve, postalo je dovoljno da se čuje samo strana na kojoj stojimo.
"Ono što je neohodno je drugačija promena političke svesti, shvatanja značaja javne reči, veće poštovanje javnosti i ispunjavanje obaveze da ste dužni da se zarad dobra obaveštenosti i interesa javnosti izložite i neprijatnim pitanjima i da saslušate i svoje političke protivnike javno, a ne samo na polutajnim i poluzatvorenim sastancima. S druge strane, mediji moraju da izađu iz tih rovova koje su iskopali, da se neki udalje od agende, da se vrate javnom interesu i da primoraju javne delatnike da se svi pojavljuju u svim programima", napominje Gojgić.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Susrele se kolone studenata u Beogradu: U četvrtak skup na Slaviji
21.10.2026.•
0
Studenti koji pešače za Beograd stigli su u prestonicu pred završni predizborni skup Studentske liste koji će se održati u četvrtak, 22. oktobra na Trgu Slavija.
Pokrenut pilot projekat za uvođenje menija na Brajevom pismu
21.10.2026.•
0
U Beogradu je pokrenuta inicijativa koja će omogućiti da slepe i slabovide osobe mogu samostalno da pročitaju jelovnik i izaberu šta žele da naruče bez pomoći druge osobe.
Hapšenja pred izbore: Strahuje li vlast od velike izlaznosti?
21.10.2026.•
0
Poslednjih dana, policija hapsi i pretresa stanove studenata i aktivista koji ih podržavaju, a koji se sumnjiče uglavnom za rušenje ustavnog poretka, izazivanje panike i nereda i planiranje nasilja na dan izbora.
Ispovest birača sa KiM: "Niko ne sme da kaže ne'
21.10.2026.•
0
Među 6,45 miliona građana u biračkom spisku Srbije, više od 115 hiljada njih ima adrese na Kosovu i Metohiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - stiže poklon
21.10.2026.•
11
Novi 021.rs kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Srpski preduzetnici podržali studente: Pogledajte spisak potpisnika
21.10.2026.•
2
Grupa preduzetnika zajedničkim pismom i potpisom podržala je Studentsku listu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.
Brnabić "šokirana" zbog izveštaja Crte: "Učestvuju u kampanji"
21.10.2026.•
10
Funkcionerka Srpske napredne stranke Ana Brnabić je odbacila navode posmatračke misija Crta o predizbornoj kampanji, tvrdeći da Crta nije objektivan posmatrač.
Srdanović: Ovo je preloman trenutak, nema povratka na staro
21.10.2026.•
1
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović, koji već drugi dan pešači zajedno sa više hiljada građana i studenata iz Novog Sada do Beograda, kaže da je ovo preloman trenutak, u kome nema povratka na staro.
Šta je uputstvo koje je izdala Dolovac: Predizborna instrukcija koja do sad nikada nije data
21.10.2026.•
8
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala je uputstvo po kojem se postupa kad je reč o krivičnim delima usmerenim protiv izbornog prava, što govori o važnosti ovih izbora, jer se tako nešto donosi prvi put.
Ponoš: Rasformiraćemo BIA i očistiti policiju
21.10.2026.•
8
Predsednik stranke Srbija centar i jedan od nosilaca izborne liste Evropska Srbija, Zdravko Ponoš izjavio je da će ta lista "rasformirati" Bezbednosno-informativnu agenciju.
Advokat Prijović: Do izbornog dana moguća nova hapšenja i pritisci na građane
21.10.2026.•
4
Advokat Vladimir Prijović izjavio je da bi do izbornog dana 25. oktobra moglo da bude novih hapšenja i pritisaka na građane.
Dačić: Posle izbora niko neće imati apsolutnu većinu bez SPS-a
21.10.2026.•
34
Nosilac izborne liste koalicije oko Socijalističke partije Srbije "Ivica Dačić - faktor stabilnosti" rekao je da posle izbora 25. oktobra "niko neće imati apsolutnu većinu bez SPS-a".
Pastor: Preuzimanje NIS-a od strane MOL-a korisno i za Srbiju i za Mađarsku
21.10.2026.•
15
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor ocenio je da bi preuzimanje većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije od strane MOL-a moglo da ojača sigurnost snabdevanja u regionu.
Policija proveravala Koceljevu nakon prijave da su nepoznate osobe u zgradi sa izbornim materijalom
21.10.2026.•
2
Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu saopštilo je da je policija u zgradi Opštine Koceljeva, nakon prijave da se u objektu van radnog vremena nalaze nepoznate osobe, zatekla predsednika opštine i jednu građanku.
GRAFIKA: Izlaznost na izborima u Srbiji - koliko je potrebno za smenu vlasti?
21.10.2026.•
16
Kampanju za vanredne parlamentarne izbore obeležila je, između ostalog, i priča o velikoj izlaznost. Slično je bilo i u prethodnim ciklusima.
Lična karta nepokretnosti od danas dostupna i u digitalnom obliku
21.10.2026.•
0
Pored besplatnog preuzimanja na šalterima katastra dokument "Lična karta Vaše nepokretnosti" građani od danas mogu dobiti i u digitalnom obliku, bez čekanja, odlaska na šalter i dodatnih troškova.
Rok za prijavu objekata prema zakonu "Svoj na svome" ističe u subotu
21.10.2026.•
4
Naknadni rok za prijavu nelegalnih objekata u okviru zakona "Svoj na svome" ističe u subotu, 24. oktobra.
Vučić podržao Meloni i Makrona, ali ne i Ramu, zašto?
21.10.2026.•
3
Prvi na listi "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić, podržao je francuskog predsednika i italijasnku premijerku, a prećutao proteste u Albaniji, zemlji čijeg je premijera Edi Ramu pre nekoliko godina nazivao prijateljem.
Klinički centar potvrdio da se obrušio plafon u GAK "Višegradska" u Beogradu
21.10.2026.•
6
Nedeljnik "Vreme" je od zaposlenih u GAK "Višegradska" dobio snimke iz kojih se vidi da je glasina o obrušavanju plafona u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kako kažu, tačna.
Komentari 5
milicica
313
rale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar