EP usvojio viznu liberalizaciju za Kosovo: Šta to tačno znači?

Autor: Kosovo onlajn

Info

19.04.2023.

08:07

Evropski parlament je na plenarnom zasedanju usvojio odluku o viznoj liberalizaciji za građane Kosova.

EP usvojio viznu liberalizaciju za Kosovo: Šta to tačno znači?

Foto: 021.rs

Bivši ambasador Zoran Milivojević u izjavi za Kosovo onlajn kaže da nema dilemu da je vizna liberalizacija za Kosovo "još jedan korak Zapada ka potvrđivanju kosovske državnosti i da je deo strategije za koju se vezuje evropski plan, zasnovan na Šolc-Makronovog predlogu, a koji, objašnjava, treba da omogući odvojeno pristupanje Srbije i tzv. Kosova Evropskoj uniji".

On podseća da je Evropska komisija svojeveremeno sa Kosovom kao enitetom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da je "ovo deo te strategije pomeranja tog procesa i uključivanja tzv. Kosova u one institucije i prostor koji Zapad kontroliše".

"Tu imam u vidu i Savet Evrope, koji je isključivo pod kontrolom zemalja EU, pošto Rusija više nije tu, što je takođe u sklopu pokušaja da se osnaži kosovska državnost. Sve je to isti mozaik, vizna liberalizacija je samo jedan njegov deo. Vizna liberalizacija treba da proizvede efekte i na unutrašnjoj sceni u Prištini i da na neki način taj proces evrointegracija Kosova nekako osnaži i povuče napred. To je smisao svega i davanje vetra u leđa kosovskim vlastima. Kada na to dodamo poslednja dešavanja na KM, stav Prištine oko ZSO, koja očigledno nema nameru to da sprovede, održavanje besmislenih, nelegalnih i neligitimnih izbora na severu po svaku cenu - onda po meni sve to ukazuje da, u suštini, kosovska vlast, sa svojom radikalnom politikom, ima podršku na Zapadu", kaže Milivojević, koji ne očekuje neke posebne pritiske na Prištinu da krene u pravcu formiranja ZSO.

Sagovornik Kosovo onlajn napominje da su i izbori na severu kosova zakazani za 23. april deo "istog paketa sa viznom liberalizacijom".

"To je deo strategije da se do kraja godine, u mandatu ove administracije i u EU i SAD, reši kosovsko pitanje na način koji odgovara Zapadu. Konkretno, odluka o viznoj liberalizaciji je nešto što je praktično ranije dogovoreno, sada se samo procedura privodi kraju. Ponavljam, oni tretiraju Kosovo kao državu i čine sve da tu državnost na svakom koraku potvrde", dodaje Milivojević.

On očekuje da će doći do zastoja u dijalogu o normalizaciji jer Srbija neće odustati od svog stava da je ZSO prethodno pitanje i da je to preduslov za nastavak pregovora o suštinskim pitanjima.

"Briselski sporazum mora da se implementira a ZSO sprovede onako kako je to predviđeno sporazumima iz 2013. i 2015. godine. To je za Srbiju uslov svih uslova, bez toga nema napretka u pregovorima, bez obzira šta piše u Ohridskom sporazumu. To je uostalom uzeto samo kao platforma za pregovore, to nije ni ugovor ni obaveza. Prihvatili smo da to bude platforma za pregovore i tamo smo prihvatili dve stvari - jedno je dogovor o nestalima i da se formira agencija za praćenje sprovođenja dogovora. I to nije sporno. Međutim, srpska strana neće nastaviti dijalog, osim o nekim tehničkim pitanjima kako bi ljudi mogli normalno da žive, na primer o slobodi kretanja. Ali, o suštinskim pitanjima nema pregovora dok se ne implementira Briselski sporazum i ne formira ZSO. Samo na toj osnovi Srbi mogu da imaju neke garancije za opstanak i za normalan život i za učešćeu političkom procesu, da se vrate u institucije i da se nastavi neki dijalog o normalizaciji."

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da ne treba povezivati odluku Evropskog parlamenta o viznoj liberalizaciji sa desetogodišnjicom Briselskog sporazuma ili obavezama koje Kosovo ima prema formiranju ZSO.

"Reč je o odvojenim procesima i treba ih posmatrati kao takve. Evropska komisija je još 2018. godine potvrdila da je Kosovo ispunilo sve obaveze u vezi sa viznom liberalizacijom, ali je nedostajala politička volja unutar Saveta EU kako bi se ta odluka konačno odobrila. Krajem 2022. godine odobrena je vizna liberalizacija, između ostalog da bi povratila Evropska unija povratila poljuljani kredibilitet u Prištini i omogućila Miroslavu Lajčaku i Žozepu Borelju da uspešno privedu kraju pregovore o Sporazumu o normalizaciji odnosa koji je postignut u februaru ove godine", kaže Mijačić za Kosovo onlajn.

Kada je reč o ZSO, obaveza njenog formiranja je uvrštena u Sporazum o normalizaciji, napominje Mijačić.

"Pored toga, formiranje ZSO je uslov koji je dat Prištini da bi mogla da postane član Saveta Evrope, a verovatno će biti i uslov za dobijanje kandidature za članstvo u EU. Otuda Vlada Kosova ne može pobeći od obaveze formiranja ZSO, pre je pitanje u kojoj formi i sa kakvim nadležnostima će biti formirana ZSO", naglašava Mijačić.

Profesor političkih nauka iz Prištine Nedžmedin Spahiu kaže za Kosovo onlajn da odluku o viznoj liberalizaciji ne vidi kao nagradu za Kosovo, već kao nagoveštaj da se očekuje da će se do kraja godine postići dogovor sa Srbijom, što bi otvorilo prostor da se probudi nada za bolju budućnost na Kosovu, kako se ljudi ne bi masovno iseljavali na Zapad, pogotovo kada se ukinu vize.

"Stanje koje je trenutno na Kosovu, pogotovo psihološko kod ljudi, je takvo da se procenjuje da bi čak polovina stanovništva mogla da napusti Kosovo. Zemlje EU su ranije smatrale da to bi bilo više štetno za Kosovo, ako bi se ukinule vize, nego pomoć. Sada se očekuje da se rešavanjem problema između Kosova i Srbije zaustavi taj trend iseljavanja, da će se stvari smiriti i da će se stvoriti atmosfera razvoja. Zato je i odlučeno da od Nove godine građani Kosova mogu da putuju u zemlje EU bez viza. Zašto bi samo Kosovo bilo izuzetak, bez vizne liberalizacije."

To što je odluka o ukidanju viza tempirana na godišnjicu Briselskog sporazuma, kada se čeka početak formiranja ZSO, za Spaihua nije sporno. On kaže da "Zapad očekuje da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana" i da su se na to obavezale kosovske vlasti.

"To je obećala i Kurtijeva vlada i to više nije sporno. Ono što može biti sporno to je da li će Srbija ispuniti svoje obaveze, na primer, kada je reč o otvaranju diplomatskih misija u Beogradu i Prištini. To bi značilo prećutno priznanje Kosova, bilo da Srbija otvori misiju u Prištini ili da prihvati kosovsku misiju u Beogradu. To je ono što se sa strepnjom očekuje ne samo na Kosovu nego i na Zapadu", poručuje Spahiu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

kosovo

Komentari 25

Hronološki Najpopularniji

@Пеле

19.04.2023 • 18:48

Ko ti brani, odes do granice ili ambasade neke od BRICS drzava i trazis hitan ulazak

3 5 -2
Uff

19.04.2023 • 12:20

al' se najedih sad, dobro me šlog nije udario...kako cemo preživeti ako ne bude psihodrame stare više od 3 decenije ? 'Ajd' što nam otišlo toliko toga,'ajd' što smo poarčili skoro sve što smo imali, al' da nam uzmu svakodnevnu psihodramu, e to stvarno nema smisla.

13 18 -5
zztop

19.04.2023 • 12:19

Znači od danas su priznate prištinske institucije i nisu takozvane i privremene , a jovica dačić postaje privremeni ministar spoljnih poslova i takozvani ...

13 22 -9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.