Borba protiv nacističkih simbola u regionu: Stvarna ili samo mrtvo slovo na papiru

Autor: N1

Info

30.04.2023.

21:34

Srbija je 2009. godine dobila Zakon o zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih obeležja. U Hrvatskoj su kazne nedavno povećane, a u BiH zakona o zabrani fašističkih simbola nema.

Borba protiv nacističkih simbola u regionu: Stvarna ili samo mrtvo slovo na papiru

Foto: Pixabay

Bez obzira na to ima li adekvatnih zakona ili ne, uvek postoje načini za kažnjavanje počinilaca, ali da li će se to dogoditi pre svega zavisi od političara, policije, sudova i njihove volje da se fašizam suzbije, a počinioci kazne, saglasni su sagovornici N1.

Izmenama prekršajnog zakona u Hrvatskoj povećane su kazne, pa bi svaki pozdrav "Za dom spremni" mogao da košta onog ko ga izgovori čak i 4.000 evra.

"Kazne jesu povećane za 15, 30 odsto, ali zakon suštinski nije promenjen. Izmene zakona su Plenkovićev ustupak koalicionim partnerima i ne samo njima. Mogu reći da je to jedna win-win situacija za manjine, desnu opoziciju, predstavnike vlade, ali i predstavnike leve opozicije. Svako je dobio svojih pet minuta slave, jer je nešto promenjeno, a u suštini se ništa nije promenilo", objašnjava Arsen Bauk, poslanik SDP-a u Saboru Hrvatske.

Naime, Bauk kaže da je u suštini samo visina kazni povećana, ali da je, kao i do sada, i dalje upitno da li će policija prijavljivati ovakve prekršaje, kao i ko će i kako tumačiti i na kraju suditi i izricati kazne za to delo.

"'Za dom spremni' je kamen temeljac govora mržnje u Hrvatskoj. To je seme govora mržnje. Nazivajući ga starim hrvatskim pozdravom taj se govor mržnje relativizuje", kaže Bauk, koji smatra da, čak i ako neko bude kažnjen visokom novčanom kaznom, može se reći da jednostavno nije imao sreće.

Zakon o zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih obeležja u Srbiji predviđa novčane kazna od milion dinara za pravna i 50 hiljada za fiička lica. Uprkos zakonu, na ulicama Beograda se obeležava godišnjica smrti Milana Nedića, a fašistički simboli često se nalaze u slobodnoj prodaji.

"U Srbiji postoje dve realnosti, ono što vidimo i ono što se građanima servira kao realnost. Sve zavisi od toga kako izvršna vlast prikazuje realnost. Mi smo izjednačili četnički pokret formalno sa partizanskim, pa oni koji su izgubili rat se sada ponašaju kao pobednici. Kako će onda suditi sudije ako kažete da je u 2021. godini izrečena samo jedna kazna", objašnjava Aleksandar Olenik, poslanik u Skupštini Srbije.

U Srbiji nema inicijative u političkim krugovima o ovakvim pitanjima, kaže Olenik.

"To nije popularno. Ni među poslanicima ni među građanima. U Skupštini se govori samo ono što može da donese glasove, bez obzira da li je to dobro ili ne. Kad god se pomene Ravnogorski pokret, reaguju desničarske stranke i dolazi do istorijskog političkog sukoba. Imamo izvršnu vlast koja samo želi da bude na vlasti i ako računaju na glasove desničara onda će dozvoliti ovo, ako su u pitanju levičari onda i nešto njihovo, jer im je to korisno. Da su uvek za sve, bez ideologije, bez zaštite opšteg interesa, cilja, države", kaže Olenik i zaključuje da u Srbiji postoji nedostatak hrabrosti da se nametnu teme koje su ozbiljne, a ne samo one koje donose poene.

U Bosni i Hercegovini nema zakona o zabrani fašističkih udruženja, ali to nije ključni problem, kaže Lejla Brčić, bivša ministarka pravde u Kantonu Sarajevo.

"Najvažniji su sudovi. Ako pogledate krivični zakon BiH, ali i Međunarodnu konvenciju o ukadanju svakog oblika diskriminacije videćete da ima dovoljno alata da se zabrani delovanje udruženja i pojedinaca koji promovišu fašističke ideologije. To je slučaj i u Hrvatskoj. Međunarodni sud za ljudska prava je potvrdio presude hrvatskih sudova da zabrana pozdrava 'Za dom spremni' nije ukidanje slobode govora. Na sudovima je ključna odgovornost. Zakon je slovo na papiru sve dok ne postoji volja da se primenjuje", objašnjava Lejla Brčić.

Politika je ta koja odlučuje o svemu, saglasni su sagovornici N1 i smatraju da u pravnim sistemima sve tri države postoje načini da se procesuiraju ovakva dela, ali ključni problem je neprocesuiranje ili sporadično procesuiranje. I zato imamo takve stvari, da u Sarajevu škola nosi ime Mustafa Busuladžić, da se u Hrvatskoj "Za dom spremni" tumači na više načina, a u Srbiji obeležava godišnjca smrti Nedića.

Evropski parlament je doneo rezoluciju o porastu neofašističkog nasilja u Evropi, jer su širom sveta ojačali ovi pokreti.

"Zato svi moramo biti glasniji u borbi protiv fašizma, moramo podizati svest i terati one čiji je to posao da sankcionišu sve oblike fašizma jer samo na takav način možemo da se borimo", poručuje Lejla Brčić.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

antifašizam neofašizam

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Rasa sa salasa

01.05.2023 • 09:48

Kod nas je zvanična državna politika da se koketira sa fašizmom i nacizmom, prekraja istorija po svom ćefu. Kad kažem zvanična državna politika, mislim naravno na ono što izlazi na usta Vođina, svako malo, na televizijama sa državnim frekvencijama. Jer mi druge politike nemamo.

4 8 -4
Srbija

01.05.2023 • 09:06

vec par decenija živi u socio-patološkom stanju kao posledicom razbijanja zdravih osnova društva. Površnost, laž, neobrazovanje, teret konfliktne prošlosti, egzistencijalna nesigurnost, korumpiranost, komunikacija izmedju vlasti i naroda dovedena na apsurdni nivo, podele po nacionalnim, verskim, partijskim i drugim osnovama itd. proizvele su moguce trajne posledice po društvo u kojem živimo. Broj minusa na svaki smisleni komentar je samo jedan lakmus papir koji potvrdjuje patologiju.

4 7 -3
B

01.05.2023 • 08:39

Trend je globalan

Na proslavi pobede nad fašizmom sede predstavnici Nemačke, Hrvatske i Ukrajine.
Sile osovine pobedile fašizam.
Nije vic, nažalost.

8 2 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.