Kilogram meda i do 2.000 dinara, ali pčelari nezadovoljni: Ovo su razlozi

Autor: Euronews Srbija

Info

26.07.2023.

08:04

Mada je kilogram meda u prodavnicama u Srbiji i 2.000 dinara, pčelari su iz sezone u sezonu sve nezadovoljniji.

Kilogram meda i do 2.000 dinara, ali pčelari nezadovoljni: Ovo su razlozi

Foto: 021.rs (Ilustracija)

U odnosu na 2020. godinu i period pre korone, cena meda u maloprodaji je porasla, pa kilogram bagremovog meda, koji je nekada bio oko 900 dinara pčelari sada prodaju za oko 1.200, dok u prodavnicama ide i do 2.000 dinara. Poskupljenje cene meda beleži i Republički zavod za statistiku, pa je tako grupa namirnica u koju spadaju med, šećer, džem i čokolada u proseku za godinu dana poskupela za 16,7 odsto.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), međutim, navode da je cena meda na malo kod pčelara ostala približno ista kao i prošle godine, a da je na veliko skoro prepolovljena.

U SPOS-u navode da se većina meda proda kroz velikoprodaju i da je tu, na primer, cena bagremovog meda pala sa 7,1 evra za kilogram na maksimalno četiri evra za kilogram i da je to, dodaju, drastičan pad od 43,6 odsto. Oni kažu da se maloprodajna cena meda kod pčelara nije menjala i da je i dalje 1.200 dinara za kilogram.

"Možda je med poskupeo u marketima zbog povećanja marži ili ne znam čega. Pčelari SPOS-a su se potrudili da umesto da med izvoze, ponude ga domaćem tržištu po ceni kao na kućnom pragu pčelara. Sada med iz Pogona pčelara SPOS-a 'Naš med' možete naći po praktično istoj ceni kao i kod pčelara, u našim marketima koji su i nama pčelarima i potrošačima izašli u susret i prilagodili cene i svoje marže aktuelnoj situaciji po pitanju meda, te građani za oko 1.200 dinara mogu kupiti kilogram bagremovog meda u Lidlu, Idei, Rodi, Merkatoru, Aromi, Ekomed Ras doo, Društvu pčelara Кragujevac...", rekao je za Euronews Srbija predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Prema negovim rečima, najviše se proizvodi bagremov med, a slede suncokretov, lipov, livadski, med od uljane repice, med od bagremca, med medljikovac...

"Najskuplji je medljikovac ili bagremov med, zavisno od sezone. Cene svih vrsta meda kod pčelara su oko 1.200 dinara za kilogram", rekao je Živadinović.

Govoreći o najvećim problemima koje trenutno imaju u proizvodnji meda, Živadinović je naveo da je najveći to što su svi inputi u pčelarskoj proizvodnji od početka korone do danas poskupeli od 30 do 80 odsto.

"Takođe, i subvencije su ostale iste. Pčelari su očajni zbog svega toga, i mnogi su se ove godine odlučili da napuste pčelarenje, što će jako loše uticati na prinose narednih godina onih poljoprivrednih kultura koje oprašuju pčele", upozorio je Živadinović.

Pravo na subvencije imaju oni sa najmanje 20, a najviše 1.000 košnica. Bespovratna sredstva iznose 800 dinara po košnici, a prijave se obavljaju preko eAgrara.

Živadinović je rekao da je za sada skoro završena isplata subvencija po košnici, a da je ostao samo mali deo neispravnih zahteva koji će takođe biti isplaćeni kada se tehničke smetnje otklone.

On, međutim, kaže, da je visina subvencija davno prevaziđena, ali je ove godine država prvi put obezbedila novac za tu svrhu još na početku godine.

"Međutim, visina subvencije po košnici je davno prevaziđena zbog drastičnog skoka svih inputa u pčelarskoj proizvodnji, te će SPOS tražiti da se te subvencije za narednu godinu najmanje dupliraju, jer godinama nisu podizane, a formalna i neformalna inflacija ih je bukvalno za duplo obezvredila i dolazimo u velike probleme u proizvodnji. Očekujemo do kraja godine i podsticaje za opremu i matice pre svega, a zamolili smo Ministarstvo da nas nikako ne zaboravi kada se radi o tzv. plavom dizelu, koji je i nama i te kako neophodan, jer u ovakvim klimatskim uslovima više nema uspešnog pčelarenja bez čestih selidbi", kaže Živadinović.

Prema njegovim rečima, pčelarstvo postaje sve manje isplativo.

"Da ste me to pitali pre nešto više od godine dana odgovorio bih vam pozitivno, danas to na žalost nije tako zbog drastičnog pada cena meda na veliko. Pčelarstvo je uvek u modi, a posebno će svima biti u modi ako budemo došli u situaciju da broj košnica drastično padne zbog neispativosti, jer će se to onda osetiti na padu prinosa kultura koje oprašuju pčele. Shvatite vrednost nečega tek kada ga izgubite", rekao je Živadinović.

Evropsko tržište preplavljeno falsifikatima

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji je od četiri do 12 hiljada tona, zavisno od sezone, a registovano je oko 20.000 pčelara.

Najviše se meda izvozi već godinama u Italiju, Norvešku, Nemačku, Austriju, Francusku kao i mnoge druge evropske zemlje, ali i zemlje okruženja odnosno bivše republike SFRJ nisu za zanemarivanje, kaže Živadinović.

On, međutim, navodi da je prošle godine izvezeno oko 1.700 tona što je, kako dodaje, priličan pad i da ove godine nastavlja da pada.

"Nismo cenovno konkurentni na evropskom tržištu koje su inače preplavili falsifikati. Naime, Evropska komisija je nedavno objavila rezultate svog istraživanja po kome je 50 odsto uvezenog meda u EU zapravo falsifikat. Međutim, oni ništa ne preduzimaju po tom pitanju i dalje, Evropljani jedu falsifikate, uvoze se falsifikati na veliko, a mi sa falsifikatima ne možemo da se takmičimo jer je njihova proizvodnja jeftina, dok je proizvodnja meda jako skupa. Кo u to ne veruje, pozivam ga da počne da gaji pčele pa će mu se kasti samo", rekao je Živadinović.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

med pčelari

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Ekonomija

26.07.2023 • 13:15

Suštinski je jednostavno, pčelari kao i malinari i mnogi u poljoprivredi se "sećaju" da se sa par košnica ili par aleja ili malo zemlje ili malo stoke moglo živeti cele godine pre 300 godina, pa pokušavaju da u današnjem globalističkom svetu žive na isti način. To je naravno moguće samo ako će cene proizvoda dići u nebesa ili da ih drugi subvencionišu ili oba, a sada to što nikada tako neće postati konkurentni na tržištu je potpuno nevažno. O modernizaciji da ne govorimo, svako normalan zna da je jedini pravi način proizvodnje onaj od pre više vekova i da sve što je potrebno za proizvodnju su državne subvencije. U Holandiji koja ima 3 puta više stanovnika od Srbije ukupan broj zaposlenih u sektoru poljoprivrede je manji a proizvedu višestruko puta više. Ali šta oni znaju.

8 4 +4
@Pčelar

26.07.2023 • 12:05

Med uzimam samo od komsije pcelara, koji ga ne prodaje. Menjamo proizvode iz naseg vocnjaka (koji se ne prska) za med.

15 2 +13
pera

26.07.2023 • 11:45

svi poludeli
jel ovo vama skupo ili je ok cena
https://cenoteka.rs/artikal/1006061/ajvar-bakina-tajna-550g

5 1 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.