Stanarske muke i skupe popravke: Šta kad prokišnjava krov zgrade, a stanare sa prizemlja baš briga?

Punih sedamnaest godina smo u ovoj zgradi, kad smo se uselili malo smo popravili krov u našem trošku jer nije bilo mogućnosti da ga menjamo. Nakon petnaest godina opet je počelo da vlaži pa smo promenili taj deo opet u našem trošku.Sada imamo problem sa olucima koji su duboki i protezu se celom dužinom stana, spavaća soba i kuhinja cure, prilikom manje kise oko 10l kofe su pune kišnice. Pokušali smo da krpimo i neko vreme je izdrzalo(par meseci) na kraju je su plafni otpali u obe prostorije a u kuhinji je i plafonjera sa sijalicom bila puna vode. Predsednik stanara je komšija koji kaže da mi ponovo uradimo i da je krov dobar(50 godina je stara zgrada).Ne znam sta bih rekla više samo da sam veoma razočarana:(

Ne znam koliko ste upoznati sa radom Upravnika, ali on je jedan najobičniji posrednik. On ništa ne radi, a zarađuje. Jedino što uradi to je 6-mesečni izvod troškova, ako i to uradi. Za sve ostalo on pita stanare za saglasnost, i daje ponude svojim favoritima, od kojih dobije procenat... A favoriti se među sobom dogovore ko će kad biti "najjeftiniji".
Kad je upravnik neko iz zgrade, slika je malo bolja...

@ ki3a
Niste u pravu, može se sa 1000 dinara sasvim dobro snalaziti, i uraditi i krupnije stvari, ali pod uslovom da je upravnik zgrade sposoban i valjan ćovek i da su stanari složni. Jednom rečju, da se ponašaju u skladu sa svojim statusom - vlasnika stanova, i da ne očekuju da neko drugi, makar to bio samo deo stanara, uradi nešto za njih. Moja je zgrada jadna od najstarijih, a mislim i da je najstarija novogradnja u Novom Sadu i velika je. Ne samo da se obavlja uredno tekuće održavanje, sve popravke, koje ponekad zahtevaju i veće troškove, nego smo pre godinu dana promenili i liftove. Trenutno se popravlja krov, stradao od oluje, pošto smo pre dosta godina nepromišljeno i ne uz punu saglasnost, nego samo po zakonu neophodnu većinu stanara, dozvolili nadogradnju jednog sprata. Naš upravnik zgrade svojim radom zaslužuje u svakom pogledu ne samo našu zahvalnost i poštovanje, nego i divljenje, jer svi znamo koliko tu ima posla koji zahteva i vreme i znanje i posvećenost. Da to postoji (a trebalo bi je ustanoviti) dali bismo mu iodlikovanje, medalju da i tako pokažemo koliko smo mu zahvalni i koliko ga cenimo.