Skupština Srbije ratifikovala je međunarodni ugovor kojim se omogućava bolja zaštita ekonomskih i socijalnih prava građana i građanki Srbije.
Foto: 021.rs
Nakon više od pet godina od početka zalaganja Inicijative A 11 za ratifikaciju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji građanima i građankama Srbije omogućava međunarodnu zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, Narodna skupština je na nedavno završenoj sednici usvojila Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, čime je ovaj ugovor postao deo pravnog poretka Republike Srbije.
Opcioni protokol je prateći dokument uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Ratifikacijom ovog međunarodnog ugovora građani i građanke Srbije dobili su mogućnost da zatraže zaštitu ovih prava pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, onda kada im to ne pođe za rukom pred domaćim sudovima.
Ilustracije radi, moglo bi se reći da u pogledu zaštite ekonomskih i socijalnih prava pomenuti Komitet Ujedinjenih nacija predstavlja ono što je u pogledu zaštite građanskih i političkih prava Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Godinama unazad svedoci smo nagomilavanja problema u pogledu ostvarivanja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava koji za posledicu imaju rast nejednakosti, diskriminaciju najugroženijih i svođenje ekonomskih i socijalnih prava na milostinju.
Prinudna iseljenja, niska socijalna pomoć, radna eksploatacija, neadekvatna zaštita na radu, liste čekanja za medicinske preglede koje praktično onemogućavaju ostvarivanje prava na zdravlje, pristup obrazovanju ranjivih društvenih grupa – sve su to pitanja koja se tiču ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava, navode u Inicijativi A 11.
Onda kada se ne mogu zaštititi pred domaćim organima, građani i građanke će povrede ovih prava, kada iscrpe sve nacionalne pravne lekove, putem predstavki moći da komuniciraju Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Opcioni protokol je na snazi od 2013. godine i do sada ga je 51 zemlja potpisala, a 26 ratifikovalo. Broj zemalja koje ga potpisuju i ratifikuju raste. U našem regionu Slovenija i Severna Makedonija su potpisale ovaj dokument, dok su ga Bosna i Hercegovina i Crna Gora već ratifikovale.
Ratifikacijom Opcionog protokola se zaokružuje sistem zaštite ljudskih prava u Srbiji i potvrđuje da ekonomska, socijalna i kulturna prava imaju podjednak značaj kao i građanska i politička prava.
Više o Opcionom protokolu pročitajte na OVOM LINKU.
Ispred Skupštine Srbije, odnosno Ćacilenda, došlo je do incidenata. Pristalice Aleksandra Vučića bacile su pirotehniku ka građanima koji pružaju podršku Dijani Hrki. Policija je na terenu, oglasio se Aleksandar Vučić.
Ministar finansija Siniša Mali naveo je da će se garantna šema, kojom država jamči kredite kojim mladi kupuju prvu nekretninu, potrajati bar još narednu godinu, odnosno da će vlada za to izdvojiti još 200 miliona evra.
MUP i BIA saopštili su da "najoštrije osuđuju večerašnje incidente koji se dešavaju u centru Beogradu, u neposrednoj blizini zgrade Narodne skupštine".
Poslastičarnica "Pelivan", koja se nalazi kod Skupštine Srbije, saopštila je danas da u potpunosti podržava borbu Dijane Hrka, majke mladića poginulog u padu nadstrešnice, "za istinu, pravdu i jednakost".
Izmene Zakona o državnom premeru i katastru koje su stupile na snagu donose olakšice za građane i omogućavaju lakši upis prava svojine po starim ispravama, saopštio je Republički geodetski zavod.
Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu naložilo je procesuiranje R.T, zbog sumnje da je na društvenoj mreži "Iks" pozvao građane da uhapse predsednika Aleksandra Vučića.
Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije pridružilo se zahtevu Udruženja dramskih umetnika Srbije za smenu ministra kulture Nikole Selakovića.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da će na mestu pogibije četničkog vojvode Voje Tankosića uskoro otkriti spomenik u njegovu čast.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za 4. novembar sednicu parlamenta na čijem će dnevnom redu biti leks specijalis za projekat kompanije Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, na mestu Generalštaba.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi grubi građevinski radovi na Nacionalnom stadionu u Surčinu trebalo da budu završeni do 28. februara 2027.
Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da će izbori biti poslednja prilika za veliki haos, kada očekuje, kako navodi, rušenje biračkih mesta i ometanje glasanja.
Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević izjavio je da je od početka godine u saobraćajnim nesrećama poginulo osmoro dece a sva ona su život izgubila kao putnici u vozilu.
Profesor na Pravnom fakultetu Miodrag Jovanović ocenjuje da dok je ova vlast na čelu države, institucije neće u punom kapacitetu raditi da obezbede jednakost pred zakonom.
U američkom Senatu predstavljen je predlog zakona pod nazivom "Western Balkans Democracy and Prosperity Act" (Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana).
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da na stavove domaćih vlasti, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića, utiču istraživanja javnog mnjenja - odnosno mišljenja njegovog biračkog tela.
Učesnici masovnog skupa u Novom Sadu uvereni su da je Srbiji potreban novi početak i traže nove izbore, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić za to ne želi ni da čuje i njega zanima isključivo opstanak na vlasti.
