Žensko dete (nije) tuđa kuća: Zašto se žene i dalje odriču nasledstva?
Prošlo je oko 70 godina od kako su na ovim prostorima muška i ženska deca izjednačeni u pogledu nasleđivanja.
Foto: 021.rs
I dan-danas je, u brojnim slučajevima, običaj jači od zakona, pa se ženska deca tako naučena ili pod pritiskom često odriču imovine roditelja u korist braće, jer je "tako red". Ako se sestra ne odrekne imovine, neretki su slučajevi kad se porodica odrekne sestre, jer je "sebična".
U Srbiji samo 25 odsto žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog za to je što su žene u više od 40 odsto slučajeva isključene iz reda naslednika u korist muških članova, dok je, sa druge strane, samo 0,5 odsto muškaraca isključeno u korist žene.
Situacija je još dramatičnija kada je reč o seoskim sredinama, gde više od 80 odsto žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime, dok ostatak uglavnom ima parcele manje od dva hektara, a ne imovinu namenjenu za stanovanje.
Žene koje su podelile svoje priče sa 021.rs kažu da su se uglavnom odricale svog nasledstva jer su "učene da tako treba", da je "žensko dete tuđa kuća". Neke kažu da su bile pod pritiskom od strane porodice, da su gledane kao manje vredni članovi, da su nailazile na pretnje od strane članova porodice da će prestati da komuniciraju sa njima ukoliko "uzmu bratu imovinu".
Zbog ovakvih priča i poražavajućih statistika, Žensko udruženje kolubarskog okruga (ŽUKO) pre dve godine je pokrenulo kampanju "Koliki je moj deo" a ciljem da ovu temu približe građanima i prikažu koliko ta nepravedna raspodela nasledstva negativno utiče na rodnu ravnopravnost, žene i društvo u celini.
Naslednik ili princeza?
Katarina Ranković iz ovog udruženja kaže za 021.rs kaže da su pre nego što su počeli sa istraživanjem bili svesni samo donekle ove prakse i da ih je informacija da se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva iznenadila.
"Kada smo počeli dublje da kopamo i da tražimo razloge zašto se to dešava, shvatile smo da jako mali broj žena poseduje imovinu na svoje ime. Čak i ako poseduju imovinu, uglavnom se radi o imovini koja nema vrednost, u smislu da to nisu objekti primarno namenjeni za življenje. Od svih objekata u Srbiji koji su namenjeni za stanovanje, žene poseduju samo 6,25 odsto, što nam govori da, iako žene prihvataju svoj deo nasledstva u tih pola slučajeva, one prihvataju imovinu koja je manje vredna", objašnjava Ranković.
Ranković dodaje da je evidentno da se muško dete vidi kao naslednik, a devojčice kao manje vredne.
Ovo udruženje nedavno je reagovalo na tekst na portalu za roditelje u kom, između ostalog piše da roditelji otkrivaju da li će beba biti "naslednik ili princeza".
"Ovakve poruke nam govore da od najranijeg uzrasta mi usmeravamo decu ka određenim društvenim ulogama, što ne treba da bude tako. Treba da imamo svi jednake početne pozicije, a trenutno smo svedoci toga da nemamo. Isto tako svesni smo da u današnjem društvu vrlo je teško kupiti bilo koju svoju nekretninu. S obzirom na to da žene često imaju manje plate od muškaraca, a i da se često odriču svog formalnog zaposlenja zbog osnivanja porodice ili smanjuju broj radnih sati, pa i preuzimaju neplaćene kućne poslove, očigledno je da su one u većem riziku od siromaštva", kaže sagovornica 021.rs i ocenjuje da bi samim tim bilo prirodno da kao porodica razmatramo o tome kao da obezbedimo ćerke.
Uz to, sve ovo se radi uz pretpostavku da će se žensko dete udati i otići u drugo domaćinstvo. Ne samo da se svaka žena ne uda, već se neke udaju i kada požele da izađu iz te zajednice nemaju gde da se vrate. Ovo je posebno zabrinjavajuće kada je reč o ženama koje ostaju u nasilnim odnosima, jer nemaju gde da odu.
Emotivnim manipulacijama do imovine
Katarina Ranković kaže da ovakav tretman ima posledice i po žensko samopouzdanje.
"Žene sa kojima smo tokom kampanje razgovarale su nam rekle da su se najčešće osećale manje vrednim od svoje braće. To ima mnogo dublje emotivne posledice, one tu nesigurnost osećaju. Ne samo to, žena ako se uda i potom razvede od muža se suoči sa činjenicom da se nasleđena imovina ne deli. Kada poželi da se razvede shvati da nema gde, da ne pripada nigde - ni svojoj primarnoj porodici, ni muževljevoj porodici", objašnjava naša sagovornica.
Dodatan nivo manipulacije je, smatra ona, to što su žene često stavljene na izbor između prihvatanja dela nasledstva koji im po zakonu pripada i održavanja dobrih odnosa u porodici.
"Ako prihvate nasledstvo, rizikuju da izgube brata i podršku porodice, jer će biti stavljene na stub srama. Najčešće je stav žena bio da nisu želele da se zamere i da im je poslata poruka da se to od njih očekuje. Često su nam govorile da ne žele da se zamere bratu. Od malena su nam se slale poruke da je brat zaštitnik za ceo život. One su smatrale da, ako se odreknu tog dela, da će imati bratovljevu podršku celog života, ali to nije uvek tako. Često su im slate poruke 'odrekni se, uvek možeš da dođeš ovde'. To naravno nije tako, međuljudski odnosi se često menjaju", kaže Ranković.
Ranković kaže su žene sa kojima su one razgovarale evidentno želele da imaju nešto svoje, naročito zato što se obično radilo o imovini za koju su one emotivno vezana, jer je reč o imanjima na kojima su odrasle.
Imena žena koje su podelile svoja iskustva sa
021.rs su izmenjena, u skladu sa njihovim željama
Žene najčešće nisu upoznate sa svojim pravima, kao ni sa posledicama odricanja od nasledstva. Neretko se dešavalo da žene nakon više godina shvate da su pogrešile i da se raspituju da li postoji način da one tu odluku povuku.
Ranković za 021.rs kaže da su, nakon ove kampanje, žene, ali i muškarci, više osvešćeni o tome da problem postoji. Ističe da je primetna razlika u komentarima koji su na početku kampanje bili vrlo negativni, ali da se svest menja.
Pročitaj još
Može li sestra da se predomisli?
O tome da li je moguće da žene koje su se odrekle nasledstva povuku tu odluku, zašto se uopšte odriču, kako taj proces izgleda i kakve su posledice toga, razgovarali smo i sa pravnicama Tamarom Sićević i Jelenom Malešev.
Tamara Sićević za 021.rs kaže da suštinski nije moguće predomisliti se kada se jednom da naslednička izjava.
"Samo izuzetno se ona može poništiti pred sudom, u sudskom postupku, ako je npr. postojala zabluda, prinuda, pretnja prilikom davanja nasledničke izjave ili neki drugi razlozi ništavosti predviđeni Zakonom o obligacionim odnosima.Ovo su krajnji izuzeci kada postoji ozbiljni razlozi koji se moraju pred sudom dokazati", objašnjava Sićević.
Jelena Malešev podvlači razliku u terminima "odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika i "neprihvatanja nasledstva". U prvom slučaju reč je praktično o ugovoru o poklonu, dok se u drugom radi o odricanju prava na nasleđe, što znači da se na ostavinske rasprave pozivaju potomci osobe koja nije prihvatila nasledstvo.
Kada je reč o odricanju u korist brata, što je česta pojava u Srbiji, pretpostavlja se da naslednik prvo prihvata nasleđe, pa ga potom ustupa drugom nasledniku.
"Samim tim se primenjuju pravila ugovora o poklonu i takva izjava je neopoziva. Može samo da se pobije isto kao ugovor o poklonu, u slučaju neke mane volje, znači zablude, prinude i tako dalje. Ti procesi su dugi i skupi i morate imati dobre dokaze, i onda se naravno stranke ne upuštaju. Mora da se dokaže da je takva izjava bila posledica prinude ili pretnje, uz svedoke, eventualno pisane poruke ili nešto slično. Vi ste nešto poklonili nekom drugom i to ne mogu vaši naslednici da nasleđuju", naglašava Malešev.
Osim toga, postoji još jedna posledica koja, kaže Malešev, najčešće motiviše žene da, kada je već prekasno, svoju odluku preispitaju.
"Kada se žena odrekne svog dela nasledstva, ona gubi pravo na socijalnu pomoć. Tu se žene najviše, kada nastupe životne nedaće, susretnu sa time da ipak nije trebalo da se odreknu", ističe.
Pravo na socijalna davanja se gubi u periodu u kom je bilo moguće izdržavati se od te imovine, što neretku bude i do nekoliko decenija.
Malešev takođe naglašava da najčešće ne postoji ranija informisanost.
"Žene moraju da znaju svoja prava u ovakvim postupcima. Ono što sam saznala kroz direktan razgovor sa ženama u fokus grupama je da najveći broj njih tvrdi da nisu saznale ništa o svojim pravima, kao ni koje su posledice odricanja od nasledstva. Po meni bi trebalo da postoji obaveza notara da obavesti naslednike o njihovim pravima, bar o posledicama. Neko to praktikuje, neko ne. Uglavnom te žene pre nego što su to uradile nisu tražile savet ni advokata ni nikog drugog, već su same otišle i same to uradile, smatrajući da to tako treba", zaključuje Malešev.
Sićević smatra da neznanje nije presudno.
"Iako je u nekim slučajevima i to razlog, mislim da je mnogo češće bio prisutan strah od odbacivanja, osude, smatrajući da im je to dužnost, a ne pravo. Neretko su sestre, čak i po cenu gubitka sopstvene egzistencije činile ovakva odricanja. Čak i kada je donet taj Zakon o nasleđivanju 1953. godine, kada su žene mogle da se preko suda izbore za svoja prava na nasledni deo, jer im to pripada, ravnopravne su po zakonu, one su nastavile da se odriču zbog običaja i kulture, straha od osude okoline", smatra ona.
Naša sagovornica dodaje da je obaveza i suda i beležnika da obaveste naslednike o pravima i posledicama.
Jedna od pozitivnih promena u našim zakonima kada je reč o ženama i imovini je, kaže Sićević, to što su 2018. godine usvojene izmene Zakona o postupku upisa u katastar, po kojima ako kupujete stan, a u braku ste, taj stan će biti uknjižen i na muža i na ženu.
"Smatram da je ovo pozitivna promena, kao i da smanjuje manevarski prostor i onemogućava situaciju u kojoj, jedan od supružnika koji nije bio upisan, na neki bude oštećen. Ovime se postavlja pravna pretpostavka da sva imovina stečena u braku predstavlja zajedničku svojinu, pa je teret dokazivanja na onome ko smatra daje je pojedina imovina stečena u braku njegova lična imovina ili da je njegov udeo u zajedničkoj svojini veći od jedne polovine", zaključuje.
Ipak, ovo je nešto što važi samo kada je reč o imovini stečenoj u braku. Ako je suprug imovinu stekao nasleđivanjem, supruga neće imati pravo na tu imovinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Počelo ponovljeno glasanje na jednom izbornom mestu u Sečnju
17.12.2025.•
0
Biračko mesto broj osam u naselju Jarkovac, u opštini Sečanj, na kom se danas ponavlja glasanje na izborima za odbornike Skupštine opštine Sečanj, otvoreno je u 7 časova.
Italijanska Republika: Srpska vlast u nevolji zbog Trampove kule, korišćeni lažni dokumenti
17.12.2025.•
3
Italijanski list Republika piše da je srpska vlast u nevoljama zbog projekta Trampova kula, zato što su korišćeni lažni dokumenti da bi se za to srušila jedna istorijska palata.
Ministri EU zaključili o Srbiji: Još ništa od otvaranja klastera tri
17.12.2025.•
2
Savet za opšte poslove Evropske unije (GAC) pozdravio je činjenicu da integracija u EU ostaje strateški cilj Srbije, ali očekuje da će Srbija to jasnije pokazati delima i rečima.
Gardijan: Vučić preti odmazdom nakon što su osujećeni planovi za Generalštab
17.12.2025.•
5
Srpski autoritarni predsednik Aleksandar Vučić zapretio je odmazdom nakon što su planovi za beogradsku Trampovu kulu osujećeni, preneo je britanski list Gardijan na svom sajtu.
Evroposlanik: Vučićeva poruka da niko neće biti na samitu EU može se shvatiti kao šamar
17.12.2025.•
15
Ako je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ni on niti bilo ko iz Srbije neće prisustvovati samitu EU i Zapadnog Balkana konačna, to bi EU mogla da shvati kao šamar.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne morave
17.12.2025.•
3
Niška policija uhapsila je vlasnika preduzetničke radnje I. N. (67) zbog neovlašćenog bavljenja delatnošću, nedozvoljene proizvodnje, nepreduzimanja mera zaštite životne sredine i oštećenja životne sredine.
Poljoprivrednik iz Klenja najavio štrajk glađu: Tvrdi da je bez subvencija ostao zbog podrške studentima
17.12.2025.•
2
Gazdinstvo poljoprivrednika Nemanje Lackovića iz Klenja (kod Bogatića) stavljeno je u pasivni status, zbog čega će mu biti uskraćene sve subvencije za proizvodnju i zbog čega će on danas stupiti u štrajk glađu.
Počinje predizborna kampanja na Kosovu za vanredne parlamentarne izbore
16.12.2025.•
0
Od sutra do 27. decembra u ponoć na Kosovu će trajati predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 28. decembar ove godine.
Srbija neće prisustvovati samitu EU o Zapadnom Balkanu
16.12.2025.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da sutra, u sredu 17. decembra, neće prisustvovati samitu EU o Zapadnom Balkanu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Ruskim službama upućen zahtev za informacije o smrti predstavnika Jugoimport SDPR u Moskvi
16.12.2025.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je večeras izjavio da je ruskim službama zvanično upućen zahtev u vezi sa smrću predstavnika Jugoimport SDPR u Moskvi i da očekuje odgovor.
Vučić o JTOK-u: "Bogovi osmišljeni da ruše vlade nezavisnih i suverenih zemalja"
16.12.2025.•
24
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da će se zakoni koji uređuju tužilaštva biti promenjeni vrlo brzo, da ga "ne interesuje šta ko ima da kaže protiv toga".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - sve na znanje
16.12.2025.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Njujork Tajms: Vučić pravdao rušenje Generalštaba uprkos sumnjama u falsifikate
16.12.2025.•
12
Privatna investiciona kompanija koju vodi Džared Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa, saopštila je u ponedeljak da se Kušner povlači iz planiranog posla sa nekretninama u Srbiji pod Trampovim brendom.
Batrovci, Šid, Bezdan: Višesatna zadržavanja kamiona na izlazu iz Srbije
16.12.2025.•
1
Kamioni na graničnom prelazu sa Hrvatskom Batrovci na izlazu iz zemlje čekaju i do 14 sati, saopštili su "Putevi Srbije".
Pavkov: Srbija ostaje posvećena povećanju zaštićenih područja
16.12.2025.•
2
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da Srbija ostaje posvećena povećanju teritorije pod zaštitom.
Mali: Odustajanje Kušnera od projekta Generalštab loše će uticati i na potencijalni dolazak drugih investitora
16.12.2025.•
63
Povlačenje firme Džareda Kušnera iz projekta Generalštab loše će uticati i na potencijalni dolazak drugih investitora u našu zemlju, ocenjuje ministar finansija Siniša Mali.
Evroposlanica Joveva o srpskim studentima: Borba za demokratiju i fer izbore prepoznata u EU
16.12.2025.•
12
U Evropskom parlamentu u Strazburu danas je održana svečana dodela Nagrade Saharov za 2025. godinu.
Agencija za sprečavanje korupcije: Olivera Zekić bila u sukobu interesa 2023. godine
16.12.2025.•
3
Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila je da je bivša predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić postupila suprotno zakonu.
Sumnjiva smrt predstavnika srpskog preduzeća za naoružanje u Moskvi
16.12.2025.•
24
Predstavnik državnog preduzeća za trgovinu vojnom opremom i naoružanjem Jugoimport SDPR u Moskvi, R. K, umro je u Rusiji pod sumnjivim okolnostima.
Predsednik rekao "da će zamoliti dobre ljude u Ćacilendu da se pomere odatle"
16.12.2025.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednim danima otići u šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije, takozvani Ćacilend i da će zamoliti ljude koji tamo borave da se pomere.
Vučić o povlačenju Kušnera iz projekta Generalštab: Mi smo veliki gubitnici, podneću krivične prijave
16.12.2025.•
99
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će podneti krivičnu prijavu protiv svih koji su "učestvovali u uništenju planirane američke investicije na mestu Generalštaba u centru Beograda".
Komentari 18
Mile
Bačkulja
Kod nas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar