Sve je i za devojčice i za dečake: Zašto je važno podržati devojčice u izboru "STEM" profesija?
Statistike pokazuju da visoke škole i fakultete u Srbiji više upisuju i završavaju žene, ali da uprkos tome, muškarci češće rade plaćenije poslove nego žene.
Jedan od razloga je i taj što je, među ženama koje studiraju veći udeo onih koje se obrazuju u oblastima socijalne zaštite, humanističkih nauka i zdravlja, koje su manje plaćene od dominantno "muških" profesija u STEM karijerama (engleski pojam STEM javlja se kao akronim, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjering (engineering) i matematika (mathematics)).
Muška deca se, tokom obrazovanja, više usmeravaju na inženjerstvo, informatiku i tehničke nauke, navodi se u Strategiji za rodnu ravnopravnost koju je usvojila Vlada republike Srbije. U ovom dokumentu se dodaje i da se ova segregacija u pogledu izbora budućeg zanimanja temelji na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli zanimanja na muška i ženska.
"Sve je i za devojčice i za dečake"
"Sve je i za devojčice i za dečake", kaže za 021.rs desetogodišnja Jana Bošković iz Odžaka koja se trenutno priprema za takmičenje iz robotike.
Jana je jedna od 20 devojčica koje svakog vikenda vredno rade i uče da bi se pojavile na takmičenju "Vukobratovićevi dani robotike" koje će se održati u Beogradu. Robotika joj je, kaže, zanimljiva jer je još kao mala volela da se igra kockicama.
"Eto sada mi je mnogo zanimljivije jer robot može da se pomera i da priča", kaže Jana.
Devetogodišnja Petra Ilić koja se zajedno sa Janom priprema za ovo takmičenje kaže za 021.rs da učenje voli.
"Volim da radim u raznim programima. Sviđa mi se da pravim likove, da im dajem komande koje oni mogu da prate. Volim kada nešto stvorim", kaže Petra.
Kako navodi za 021.rs, može da zamisli sebe da radi u ovaj oblasti kad poraste.
"Volela bih da budem programerka kad odrastem malo. Kod kuće već imam knjige o programiranju", dodaje Petra.
Petra kaže i da joj niko do sad nije rekao da nešto nije za nju samo zato što je devojčica.
Niko ništa slično nije rekao ni njenoj drugarici, desetogodišnjoj Vasiliji Pešić.
"Da jeste, jako bih se razočarala, ali bih i dalje verovala da je to samo laž. Ko god mi kaže da devojčice ne mogu ići na robotiku, ne bih verovala", naglašava ova devojčica.
Kod robotike joj se sviđa to što prave robote od lego kocki i pronalaze neke delove za koje nije znala. Voli i da programira jer je "zabavno upoznati sebe sa tim mehanizmima i davati im zadatke kako da prenesu nešto ili pomognu nekome".
"Mogu da zamislim sebe kao robomajstora, jer sam se već dosta upoznala sa robotikom i jako bih volela da budem šampion na Danima robotike", kaže Vasilija za 021.rs.
Foto: Pixabay, ilustracija
"Za njih ne postoje granice"
Anica Pavlović iz Dečijeg inovacionog centra koji priprema devojčice iz Odžaka za takmičenje iz robotike za 021.rs kaže da se kroz rad susreću sa problemom smanjenog interesovanja devojčica za tehničke nauke, te da je, pošto je reč o devojčicama predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta logičan zaključak da nezaintersovanost ili pak predrasude dolaze i od strane roditelja.
"Baš iz tog razloga inicijativa koju, u saradnji sa organizacijom Irida, realizujemo u Odžacim imala je između ostalog za cilj menjanje svesti ljudi kada je reč o ovoj temi. Roditelji su imali priliku da bez ikakvog rizika i troškova uključe svoje devojčice u program i jednostavno vide da li je to njima zabavno i da li postoji interesovanje. Odlična stvar je i što je ovaj program bio namenjen isključivo devojčicama pa ni kod njih nije postojao strah da će biti 'jedina devojčica u grupi dečaka' što se često dešava i kod devojčica ovog uzrasta može izazvati odbojnost iako su inicijalno zainteresovane", objašnjava Pavlović.
Kako kaže naša sagovornica, devojčice su oduševljene, jedva čekaju svaku narednu radionicu i uživaju u procesu učenja i priprema.
"Jako su posvećene, vredne i optimistične kada je u pitanju njihov nastup na samom takmičenju. Jednako izbuđeni su i roditelji, što nas dodatno raduje. Neke od njih već vide sebe kao buduće inženjerke, u šta mi, poučeni pethodnim iskustvima, kada smo slične programe realizovali u manjim sredinama poput Priboja, Prijepolja, Zlatibora, ni najmanje ne sumnjamo. Deci samo treba dati dobar model, pružiti priliku i blago usmeravati i za njih ne postoje granice", smatra Pavlović.
Zaključuje da ne postoji nerazumevanje okoline, već da je ovo za sredinu iz kojih devojčice dolaze značajno, pa i da joj se čini da će "svi da podrže te devojčice kao da nastupaju na Svetskom prvenstvu".
"Na igrankama smo govorile da studiramo pravo da se ne bi naše kolege 'uplašile'"
Discipline na "muške" i "ženske" nikada nije delila ni profesorka dr Jasmina Vujić, svetski poznata naučnica i prva žena na mestu dekana na jednom od 10 najboljih fakulteta u Americi, na Univerzitetu Кalifornije u Berkliju.
"Uvek sam smatrala da su znanje, iskustvo i sposobnosti primarni kvaliteti, bez obzira na to ko je data osoba. Ne želim da kažem da nema diskriminacije i da ne postoje takozvani 'muški klubovi'. U mnogim slučajevima sam morala da uložim daleko više napora od mojih kolega, da bih napredovala ili ostvarila određene ciljeve, ali me to nikada nije obeshrabrilo. To moje iskustvo prenosim na nove generacije i ohrabrujem mlađe koleginice da ne odustanu bez obzira na poteškoće rada u 'muškim poljima'", kaže za 021.rs šefica odseka katedre za nuklearni inženjering na Berkliju.
Vujić smatra da je delimično tačno da u Srbiji postoji duboko ukorenjena podela profesija koja se prenosi na decu od najranije uzrasta kroz aktivnost ina koje se usmeravaju kroz obrazovanje.
"Međutim, ja sam našla više ukorenjenih stereotipa u Sjedinjenim Američkim Državama, nego u bivšoj Jugoslaviji u kojoj sam odrasla. U toku mog školovanja krajem 60-tih i početkom 70-tih, devojčice su bile daleko vrednije i daleko bolje kroz osnovnu i srednju školu. Raslojavanje se dešavalo na nivou univerzitetskog obrazovanja, gde je manje devojaka odlazilo na tehničke fakultete (ja sam završila Elektrotehnički fakultet u Beogradu), a više na društvene. Kao anegdotu uvek pričam da smo mi, studentkinje sa ETF–a uvek na igrankama govorile da studiramo pravo da se ne bi naše kolege 'uplašile'", priseća se Vujić.
Ona dodaje da se u SAD raslojavanje dešava još na nivou osnovne škole i da je jako teško usmeriti devojčice da studiraju prirodne i tehničke nauke.
"Izmena mora da se desi od porodice do škole – ako su roditelji ambiciozni i žele dobro obrazovanje i svetlu budućnost za njihove ćerke, oni moraju tako da ih i usmeravaju. U školama moraju postojati klubovi za talentovanu decu i rad sa njima", smatra sagovornica 021.rs.
Prisećajući se sedamdesetih godina prošlog veka kada je studirala ETF u Beogradu, kaže da je od 100 studenata koji su primljeni na Tehničku fiziku bilo manje od 20 devojaka.
"Na kraju, u roku od pet godina koliko su tada trajale studije na ETF–u, završilo je samo 15 studenata i od toga su 50 odsto bile studentkinje, što pokazuje njihov kvalitet i upornost. Ne znam koja je statistika na ETF–u, ali na tehničkim fakultetima na Berkliju, trudimo se da primimo bar 30 odsto studentkinja", navodi Vujić.
Foto: Pixabay, ilustracija
Kako kaže naša sagovornica, nisu samo rodni stereotipi u pitanju, već postoje i realne prepreke za napredovanje u ovim profesijama, uključujući i onu da se optimalni period za osnivanje porodice poklapa sa periodom visokog obrazovanja i bavljenja naukom.
"Ja uvek mojim studentkinjama objašnjavam da udaja i rađanje dece ne mora da bude kraj njihove karijere u nauci i tehnici. Ja sam upisala doktorske studije posle pauze od 10 godina, kad sam se udala i rodila ćerku. Naravno da je mnogo teže ostvariti sve to uz porodicu i decu, ali je to moguće i ne treba se obeshrabriti. Mi radimo na tome da se drastično poveća pomoć za studentkinje sa decom, kao i za mlade profesorke na početku karijere. Što se tiče osnovnog i srednjeg obrazovanja, tu su najvažniji roditelji i podrška škole. Bez toga ne mogu da se prevaziđu stereotipi", ističe Vujić.
U stvaranju okoline koja ohrabruje devojčice da se bave ovakvim profesijama i da pronalaze uzore iz nauke, Vujić kaže da može da pomogne celo društvo - od škola i univerziteta, pa do televizije i društvenih mreža, tako što će umesto promovisanja kriminalno obogaćenih pojedinaca stavljati naglasak na pozitivne primere žena u nauci i biznisu, "kojih ima jako mnogo".
Put nauke je "put mašte, stvaranja i radosti"
Prof. dr Sanja Podunavac-Kuzmanović, predsednica Udruženja naučnica Srbije "SRNA", kaže za 021.rs da je jedan od uzroka zašto se žene retko opredeljuju za karijere u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici, duboko ukorenjena rodna podela profesija koja se prenosi na decu još od najranijeg uzrasta kroz aktivnosti na koje se usmeravaju kroz obrazovanje.
"Osim toga, deci se i kroz vaspitno-obrazovni proces neretko usađuje i stereotipna podela osobina podsticanjem aktivnosti i borbenosti kao poželjnih osobina kod dečaka, dok se kod devojčica favorizuju poslušnost i pokornost. Pored toga, na karijerne izbore koje devojčice prave, uticaj ima i činjenica da se na većini rukovodećih pozicija u STEM (prirodne nauke, tehnologija, inženjerstvo, matematika) industriji nalaze muškarci. Uspostavljanje rodnog balansa u ovim profesijama je svakako cilj za čije ostvarenje će biti neophodan niz aktivnosti usmerenih na decu od najmlađeg uzrasta pa do ulaganja u razvoj upravljačkih kapaciteta žena koje karijeru grade u STEM oblasti", objašnjava Podunavac-Kuzmanović.
Kao i Jasmina Vujić, Podunavac-Kuzmanović ocenjuje da je teško održati balans između ličnog i profesionalnog života.
"Nauka po svojoj prirodi nosi sa sobom mnogo izazova, posebno za žene, jer kao i naše muške kolege, mi na svom naučnom putu moramo da budemo kreativne, inovativne, efikasne, ali isto to se od nas očekuje i u porodicii, jer imamo puno uloga. Mnoge od nas su majke, ćerke, supruge, sestre, snaje i nije lako održati balans između ličnog i profesionalnog života, a u isto vreme ostati motivisana i produktivna", ističe naša sagovornica.
Izuzetno je važno, kaže, da se još u osnovnoj školi devojčice osnažuju za bavljenje naukom. Zato Udruženje naučnica "SRNA", radi na popularizaciji nauke među devojčicama.
STEM nauke predstavljaju osnovu za zanimanja koja će biti zastupljena na budućem tržištu rada, pa je veoma važno preduzeti korake ka uspostavljanju rodnog balansa u ovim profesijama.
"Neophodno je da podržavamo žene u nauci, kao i da stvaramo mrežu uspešnih naučnica koje su spremne da svoja znanja i iskustva prenose mlađim koleginicama, istraživačicama, studentkinjama, učenicama. Jer, mladim ljudima je potrebno da budu zagledani u nekoga, da imaju uzor kojem se dive i sa kojim se poistovećuju. Moja želja je da devojčice budu zagledane u naučnice pod sloganom 'Devojčica sam - naučnica sam'", kaže naša sagovornica.
Prema podacima koje je objavio Fond za nauku Republike Srbije, a koji se odnose na udeo žena na mestima rukovodilaca projekata koje finansiraju, na svim programima je između 44 odsto i 60 odsto žena, osim u programu iz oblasti veštačke inteligencije gde ih je svega 25 odsto.
"Kako bi se uticalo na svest šire društvene zajednice, a posledično i na podršku koju žene dobijaju u svom okruženju, od značaja je promocija principa rodne ravnopravnosti u svim oblastima. Unapređivanje položaja žena i ostvarivanje pitanja rodne ravnopravnosti ne treba posmatrati izolovano kao žensko pitanje već kao jedan od izuzetno važnih preduslova za uspostavljanje demokratije, poštovanja ljudskih prava, ostvarivanja socijalnog mira i pravde, ekonomskog prosperiteta društva i unapređenja celokupnih društvenih odnosa", ističe Podunavac-Kuzmanović.
Naša sagovrnica bi devojčicama preporučila da smelo koračaju putem nauke, "jer to je put na kojem nikada nije dosadno, to je put mašte, stvaranja i radosti".
"Ujedno, želim da večito budu gladne znanja i da im nikada ne ponestane radoznalosti i mladalačke energije. Roditeljima, kao i nastavnicima, poručujem da podrže svoje učenice i svoje ćerke u nameri da uplove u male naučne avanture kako bi kroz izradu Malih naučnih radova osetile lepotu bavljenja naukom. Na taj način će usrećiti sebe, ali i sve nas, jer kreativne aktivnosti, ispunjene maštanjem i igrom, izvor su zadovoljstva i radosti kako dece, tako i odraslih", navodi Podunavac-Kuzmanović.
Za kraj, podseća da je Udruženje naučnica Srbije "SRNA" uvek spremno da svoja znanja i iskustva iskoristi da informiše, inspiriše, motiviše i afirmiše devojčice na njihovom putu "od ideje do realizacije, od kreacije do inovacije".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
U rudniku Lece rudari štrajkuju glađu zbog otkaza, državni organi ne reaguju
05.07.2025.•
0
U rudniku Lece kod Medveđe, rudari štrajkuju glađu zbog otkaza, a državni organi i nadležna ministarstva ne reaguju.
FOTO: Postavljen pontonski most preko Velike Morave
05.07.2025.•
0
Pripadnici pontonirskih jedinica Vojske Srbije postavili su pontonski most preko Velike Morave u opštini Svilajnac, u neposrednoj blizini postojećeg, glavnog mosta na kojem je obustavljen saobraćaj.
Vučević poručio sudijama da se vrate na Pravni fakultet zbog "kontejner terorista"
05.07.2025.•
0
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kritikovao je sudije koje, kakao je naveo, puštaju "kontejner teroriste" i poručio im da treba da se vrate na fakultet.
Majka otetog Alona Ohela pred put u SAD: Vreme da vratimo Alona i ostale taoce
05.07.2025.•
0
Idit Ohel, majka Alona Ohela (24) koga Hamas drži kao taoca, najavila je da će otputovati u Vašington kako bi pozvala na prekid rata u Pojasu Gaze i apelovala da se oslobode svi zarobljenici.
Apel studenata u blokadi Saobraćajnog fakulteta: Ne vozite kroz novi tunel, nije bezbedno
05.07.2025.•
1
Studenti u blokadi Saobraćajnog fakulteta u Beogradu zatražili su od građana Srbije da ne koriste novootvoreni tunel na auto-putu Pakovraće-Požega, jer tvrde da nije bezbedan.
Nova - Da se struka pita: Nadležni da hitno objave dokumentaciju i dozvolu za put Požega-Pakovraće
05.07.2025.•
2
Stranka "Nova - Da se struka pita" pozvala je nadležne institucije da hitno objave kompletnu tehničku dokumentaciju i upotrebnu dozvolu za otvorenu deonicu auto-puta "Miloš Veliki", od Pakovraća do Požege.
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac "gazi" treći mandat: Rezultati se (ne) vide?
05.07.2025.•
0
Dva događaja su ovih dana otvorila pitanje da li je pozicija vrhovne tužiteljke Srbije Zagorke Dolovac uzdrmana.
Pravni u blokadi: Pomilovanjem aktivista SNS predsednik dokazao da nije kompetentan
05.07.2025.•
0
Studenti u blokadi Pravnog fakulteta u Beogradu ocenili su da je predsednik Aleksandar Vučić, pomilovanjem četvorice aktivista SNS koji su okrivljeni za napad na novosadske studenate, "dokazao da nije kompetentan".
.jpg "MUP proverio 1.130 osoba i priveo 107 ljudi zbog različitih prekršaja")
MUP proverio 1.130 osoba i priveo 107 ljudi zbog različitih prekršaja
05.07.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su pripadnici policije tokom prethodne noći izvršili proveru identiteta ukupno 1.130 osoba, dok je 107 osoba dovedeno do službenih prostorija.
Poslanica EP poručila Vučiću: Istinski vođa ne ućutkuje svoj narod, već im pruža slobodne izbore
05.07.2025.•
3
Poslanica Evropskog parlamenta Katlin van Brempt obratila se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na Iksu rečima da "istinski vođa ne ućutkuje svoj narod, već mu omogućava slobodne i demokratske izbore".
Štrajk u beogradskom Centru za socijalni rad završen nakon četiri meseca
05.07.2025.•
0
Štrajk zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad (GCSR) u Beogradu okončan je nakon više od četiri meseca.
Preminuo dopisni član SANU, veliki fizičar Antun Balaž
05.07.2025.•
1
Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Antun Balaž iznenada je preminuo u petak, 4. jula 2025. godine, u 53. godini života.
Bivši i aktivni pripadnici MUP-a u apelu kolegama: Odbijajte nezakonita naređenja
05.07.2025.•
4
Više od 80 bivših i aktivnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova uputilo je apel policajcima koji su ovih dana angažovani na protestima i blokadama širom Srbije.
Optužbe za rušenje ustavnog poretka: Šta im je svrha?
05.07.2025.•
5
"Nasilno rušenje ustavnog poretka" postala je česta optužba pod kojom se privode studenti i aktivisti.
Saobraćaj na deonici auto-puta od Pakovraće do Požege kreće sutra
05.07.2025.•
0
Deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Pakovraće do Požege biće otvorena za saobraćaj od nedelje u 12 časova.
Žena povređena kada je na nju pala reklama marketa
05.07.2025.•
0
Žena stara 40 godina povređena je u Beogradu kada je na nju pala pano-reklama jednog marketa, potvrđeno je u Hitnoj pomoći.
MUP: Lakše povređena dva učesnika blokade u Zrenjaninu
05.07.2025.•
0
Policija je tokom prethodne noći obavila proveru identiteta 1.130 osoba, dok je 107 osoba privedeno do službenih prostorija, saopštio je MUP.
Taktika pojačane represije: "Vučić sipa benzin na vatru"
05.07.2025.•
11
Reagujući pojačanom represijom i brutalnošću policije nad mirnim demonstrantima, koji su od vidovdanskog protesta prešli na organizovanje blokada širom Srbije, Aleksandar Vučić opredelio se da benzinom gasi požar.
Protest u nedelju: Da se oslobodi lekar uhapšen kada je pokušao da pruži pomoć povređenom na protestu
05.07.2025.•
6
Zbor zdravstvenih radnika Srbije pozvao je građane da sutra u 19h dođu ispred Centralnog zatvora u Beogradu na skup podrške uhapšenom lekaru Vladimiru Stefanoviću.
GIK: Lista oko SNS u Zaječaru ima 27 mandata, lista "Promena u koju verujemo" ima 19
05.07.2025.•
2
Lista "Ne damo Srbiju - Aleksandar Vučić" osvojila je 47,13 odsto glasova, odnosno 27 mandata na lokalnim izborima u Zaječaru.
Advokat Luka Vodinelić: Kao da su nas hapsili kriminalci, a ne državna policija
05.07.2025.•
6
Advokat Luka Vodinelić zadobio je prelom i druge povrede, tokom intervencije koju je predvodila policija ispred Pravnog fakulteta u noći između srede i četvrtka.
Komentari 8
Aj ćao
Oleg
Рон Џереми
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar