Ekspert za 021.rs: Kako se u SAD prijavljuju i procesuiraju slučajevi rodno-zasnovanog nasilja?
Protokoli za procesuiranje nasilja u porodici u SAD su slični onima u Srbiji, kaže u razgovoru za 021.rs američki ekspert iz Kancelarije orkužnog tužioca u San Dijegu, Rajan Saunders.
Foto: 021.rs
Saunders koji je u Srbiju došao da u okviru programa koji realizuje Ambasada SAD sa Ministarstvom unutrašnjih poslova održi predavanja u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem, bezbednošću i zaštite žrtve i američkoj praksi, za 021.rs priča o tome kako funkcioniše sistem u SAD.
Osim toga, Saunders je ocenio da su neki protokoli i zakonske odredbe u Srbiji korisni i da bi se mogli primeniti u Americi.
Kako kaže Saunders, bilo mu je zanimljivo da razgovara o stvarima koje oni u Americi rade bolje, ali i o onima koje se rade u SAD, a mogle bi da se primene u Srbiji u cilju efikasnije zaštite žrtava.
Sagovornik portala 021.rs objašnjava i kako je nastao protokol koji postoji u San Dijegu.
"Protokol je ustanovljen kada su se sve institucije sastale sa Kancelarijom okružnog tužioca, socijalnim i zdravstvenim radnicima, kako bismo osmislili uniformni standard koji ćemo svi primenjivati prilikom istraživanja slučajeva porodičnog nasilja", kaže Saunders.
Stručnjak iz Kancelarije okružnog tužioca kaže da su žrtvi porodičnog nasilja, na osnovu ovog protokola, ponuđeni određeni resursi.
"Na primer, ako su fizičke povrede uključene, biće joj odmah ponuđena lekarska pomoć. Policajac na licu mesta će ponuditi hitnu zaštitnu meru. To znači da će sudija biti dostupan u bilo koje doba dana da je potvrdi. Ovo podrazumeva da osumnjičeni ne sme da ima nikakav kontakt sa žrtvom pet dana. Žrtvu kontaktiraju pravni zastupnici koji mogu da im pomognu da dobiju zabranu prilaska. Ako su deca prisutna, vode ih u centar u kom ih intervjuiše specijalno obučen socijalni radnik", navodi sagovornik 021.rs.
Kako opisuje Saunders, kada su deca prisutna prilikom slučaja nasilja u porodici, policajci su u obavezi da razmotre njihovo ponašanje i u velikom broju slučajeva se uz nasilje nad ženom procesuira i zlostavljanje dece.
"Učimo naše tužioce da su deca koja su prisutna treba da budu zaštićena i da počinilac može da bude tužen, ne samo za nasilje, već i za zlostavljanje dece, jer ako neko pretuče detetovu majku pred detetom, to će da ima trajni uticaj na njegovu psihu", ističe Saunders.
Takođe, uvođenje obaveze prijavljivanja nasilja za medicinsko osoblje koje primeti povrede ili ukoliko im se žrtva pomeri, mnogo je olakšalo posao policije i tužilaca, smatra Saunders.
"Možemo da postanemo svesni rodno-zasnovanog nasilja tek kad je prijavljeno. Postoji puno slučajeva gde žene ne prijavljuju nasilje i onda za to saznamo kada odu u bolnicu. Čak i kada žrtve nisu spremne da nam kažu šta se desilo, mi i dalje pokušavamo da nađemo dokaze koji bi nam omogućili da gonimo počinioca i zaštitimo žrtvu. Nažalost, to nije uvek lako", kaže naš sagovornik.
Odgovarajući na pitanje zašto je standard pet dana zabrane kontakta počinioca sa žrtvom, Saunders kaže da je to zato što im to daje vremena da odluče da li će podići optužnicu i da se sastanu sa žrtvom.
"Ako možemo da podnesemo tužbu, onda tražimo od suda da donese nalog za zaštitu. Ako ne možemo da podignemo optužnicu, i dalje imamo nekoliko dana da razgovaramo sa žrtvom i pomognemo joj da dobije zabranu prilaska. To nam kupuje vreme da nađemo dovoljno dokaza ili obezbedimo veću zaštitu za žrtve", kaže naš sagovornik.
Kao jednu od najkorisnijih stvari u američkom sistemu, a za koje smatra da bi mogle da budu primenjive u Srbiji, pominje kamere koje policajci nose prilikom izlaska na teren, "jer žrtve često, iz razumljivih razloga, promene priču kada slučaj dođe do suda".
S obzirom na to da je u Sjedinjenim Američkim Državama, baš kao i u Srbiji, bilo više slučajeva u kojima nasilnik prekrši zabranu prilaska koji su se završili fatalnim ishodima, pitali smo Saundersa da li je ovo adekvatna zaštita.
"Tačno, zabrana prilaska je samo parče papira. Ja sam lično imao slučaj gde je jednoj devojci obezbeđena zabrana prilaska. Raskinula je sa dečkom koji ju je proganjao. U međuvremenu je počela da se viđa sa drugim muškarcem. Progonitelj se krio ispred njene kuće. Kada je ispratila novog dečka do auta, on se ušunjao u njen stan, zadavio je i zakopao. Zvala se Keti. Nakon toga, njena majka nam je pomogla da uvedemo novi zakon koji nam je dozvolio da uvedemo GPS nanogvice onima koji imaju zabranu prilaska. Finansiranje ovog projekta je malo teže, ali to je nešto što možemo da uradimo u ekstremnim okolnostima kada procenimo da je neko u opasnosti. Voleo bih da možemo to češće da koristimo, ali još uvek nismo uspeli da obezbedimo dovoljno novca. Mislim da je to dobar način da zaštitimo žrtve, jer ne možemo samo da 'bacimo parče papira' na nasilnika i tako se odbranimo. Ako nasilnik ima nanogvicu sa GPS-om, koristi se tehnologija kojom možemo da postavimo radijus, tako da znamo kada nasilnik napusti određenu oblast ili se približi oblasti u kojoj je žrtva, i ona i policajac dobiju notifikaciju da je u blizini", objašnjava Rajan Saunders.
Sagovornik našeg portala navodi da postoje i drugi mehanizmi za zaštitu žrtava rodno-zasnovanog nasilja, uključujući usmeravanje u sigurne kuće ili na terapiju, ali i da se radi na dodatnim rešenjima.
"Počeli smo da gradimo centre, zapravo ogromne zgrade, gde se pružaju sve usluge žrtvama nasilja. Kada žrtva nazove policiju, možemo da je dovedemo u taj centar. Dodeljuje joj se psihološka podrška, tu su i detektivi, forenzička medicina, kao i socijalni radnici za decu. Imamo NVO partnere, uključujući i advokate koji rade besplatno. Otvaramo i privremene smeštaje. Ovi smeštaji su specifični po tome što pokušavamo da ih napravimo tako da se žene koje su preživele nasilje osete što bliže normalnom životu. U smeštajima postoje i frizerski saloni i butici", priča Saunders.
Pročitaj još
Američki ekspert ocenjuje da postoje neke stvari u sistemu u Srbiji koje bi mogle da se primene u SAD.
"Ono što sam naučio sarađujući sa vašim policajcima i tužiocima je da socijalni radnici idu sa policijom da obave procenu, mi to nemamo. Ono što mi imamo je da policajci idu na teren, javljaju tužiocima, tužioci imaju profesionalce obučene da pružaju psihološku podršku, koji kontaktiraju žrtvu i obavljaju procenu", kaže Saunders.
Takođe, on kaže da u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici u Srbiji postoje neke dobre odredbe, kao što su mogućnosti da se procesuiraju psihičko i ekonomsko nasilje.
Saunders je održao predavanje profesionalcima iz Srbije koji rade u oblasti istraživanja i procesuiranja rodno-zasnovanog nasilja u Novom Sadu u sredu, 6. decembra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
I dalje nema zime za banke u Srbiji: Profit nastavio da raste, najviše od kamata
17.03.2026.•
0
Za šest najvećih banaka u Srbiji 2025. godina bila je berićetnija nego prethodna jer su zaradile skoro 1,2 milijarde evra, piše Danas.
Trojica Čačana uhapšena zbog ubistva
17.03.2026.•
0
Trojica Čačana uhapšena su zbog ubistva sugrađanina od 58 godina.
Gašić: Ne naoružava se Srbija da bilo kome preti
17.03.2026.•
1
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da se Srbija ne naoružava da bilo kome preti, Srbija se naoružava da bi mogla da odbrani građane i zemlju, bez, kako je naveo, bilo kakve opasnosti po komšije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta vam teško
17.03.2026.•
5
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Politikolog Gogić: Boravišne dozvole znače početak integracije zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem
17.03.2026.•
1
Politički komentator Ognjen Gogić ocenio je da Priština svojim zakonima o strancima i vozilima definitivno šalje poruku da želi da eliminiše Srbiju sa Kosova.
Spoljnopolitički odbor EP danas o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji
17.03.2026.•
0
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) danas će u Briselu raspravljati o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji.
Danas obeležavanje 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji
17.03.2026.•
3
U Srbiji će danas komemorativnim skupovima biti obeležena 22. godišnjica "Martovskog pogroma" na Kosovu i Metohiji.
Glamočić: Već 110 poljoprivrednika odustalo od subvencija zbog dokazivanja troškova
17.03.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je govoreći o subvencijama, gde je novina obaveza da se podsticaji po hektaru pravdaju fiskalnim računima, rekao da mora da bude utvrđeno na koji način se troši novac.
Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom
17.03.2026.•
36
Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.
Od 1. aprila unapređenje sistema eBolovanje-Poslodavac
17.03.2026.•
1
Sistem "eBolovanje-Poslodavac" od 1. aprila biće unapređen elektronskim podnošenjem zahteva za obračun i refundaciju naknada zarada.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne Morave i napravio akumulaciono jezero
17.03.2026.•
2
Niška policija uhapsila je M. S. (31), vlasnika jedne preduzetničke radnje iz Aleksinca, zbog neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, nedozvoljene proizvodnje i oštećenja životne sredine.
Budimović: Cene mesa u Srbiji narednih meseci neće padati
17.03.2026.•
1
Cene mesa u Srbiji u narednim mesecima neće padati, a ponuda je trenutno stabilna, izjavio je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Stručnjaci se bavili posledicama studentskih protesta na psihičko zdravlje samih učesnika: Ovo su zaključci
17.03.2026.•
2
Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta u Beogradu u Berlinu je održana rasprava o jednoj temi o kojoj se, otkako su studentski protesti počeli, retko priča.
Reč "blokader" u medijima upotrebljena više od 36.000 puta: Može li zvanično ući u rečnik?
17.03.2026.•
13
Rogobatna i sklepana reč "blokader" u srpskom jeziku ne znači ništa jer ne postoji.
Država ima 50.000 stanova, lokala, garaža i parcela nerešenog statusa: Kolika je vrednost nekretnina?
17.03.2026.•
0
Više od 5.000 parcela građevinskog zemljišta država ima u susvojini, odnosno vlasništvo nad tim zemljištem deli sa nekim.
Više od hiljadu evra za mesec u domu: Rast cena u staračkim domovima u Srbiji pretvara osnovnu negu u luksuz
16.03.2026.•
19
Prvog februara na snagu je stupilo novo povećanje cena domova za stare. Od državnih domova, gde su cene povećane za oko 30 odsto, do pojedinih privatnih domova u kojima je zabeleženo povećanje od čak 50 odsto.
Građani protestovali ispred lokalne TV u Čačku na kojoj je gostovao Vučić
16.03.2026.•
12
Stotinak građana protestovalo je večeras ispred zgrade TV Lav plus u Čačku na kojoj je gostovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izborne liste na kojima bi učestvovali samo mladi neće biti moguće u malim opštinama – nema dovoljno mladih
16.03.2026.•
12
Za trinaest dana u deset opština u Srbiji održaće se lokalni izbori. Jedino mesto u Vojvodini gde će građani i građanke birati novi sastav lokalnog parlamenta je Kula.
Biznis i finansije: Proizvođači flaširane vode u Srbiji žale se na visoke naknade
16.03.2026.•
6
Proizvođači flaširane vode u Srbiji žale se na visoke naknade za pravo eksploatacije prirodnog dobra ida zato nisu konkurentni na regionalnom tržištu, piše mesečnik Biznis i finansije.
Teži put do izgradnje malih elektrana - država menja propise
16.03.2026.•
1
Vlada Srbija usvojila je izmene propisa koje će verovatno znatno otežati i poskupeti izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije kapaciteta od 10,8 do 50 kW. Njihova izgradnja je zbog toga privremeno obustavljena.
Opozicija sa Venecijanskom komisijom razgovarala o "Mrdićevim zakonima"
16.03.2026.•
0
Nakon sastanka opozicije sa delegacijom Venecijanske komisije, poslanik i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da je za njega bio jedan od lakših sastanaka u prethodnom periodu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar