Kukuruz, grašak: Šta Srbija najviše uvozi, a šta izvozi od povrća?
Povrtarska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 87.000 hektara. Prošle godine izvezli smo 126.616 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 134,6 miliona evra.
.jpg "Kukuruz, grašak: Šta Srbija najviše uvozi, a šta izvozi od povrća?")
Foto: 021.rs
Kupcima u inostranstvu najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku, kao i sveže i prerađene krastavce. Istvremeno, iz inostranstva smo najviše kupovali krompir, paradajz, pasulj. Na uvoz povrća potrošili smo 185,8 miliona evra. Stručnjaci kažu da Srbija ima šansu da poveća izvoz. Kako?
Izvoz povrća iz Srbije u poslednje vreme beleži rast od tri do pet odsto godišnje. Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Prostora za povećanje izvoza i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega izvoza prerađenog povrća, ali je za to potrebno da se promeni način organizovanja proizvođača, tehnologija gajenja i prerade, kao i sistem podsticanja gazdinstava koja se bave intenzivnim granama poljoprivrede.
Globalni problemi i krize sa kojima se suočava čitav svet, a koji su počeli sa pandemijom koronavirusa i nastavili se ratovima na istoku Evrope i Bliskom istoku, uticali su na poskupljenje energenata, inputa u poljoprivredi i dostupnost tj. cenu radne snage. Zbog toga su se mnoge države Evropske unije i Velika Britanija suočile sa izazovima u snabdevanju svežim voćem i povrćem.
"Prednost naše zemlje su porodična gazdinstva i povoljni klimatski uslovi u kojima se povrće proizvodi, kao i blizina tih tržišta. Prepreke su svakako slaba organizovanost naših proizvođača i nedovoljna integrisanost u glavne tokove evropskih lanaca snabdevanja hranom", kaže Zlatko Jovanović, ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju na projektu Velika mala privreda koji finansira USAID.
Cilj projekta jeste da se malim i srednjim preduzećima i farmerima pomogne da se udruže u efikasnu, organizovanu proizvodnju koja može da odgovori zahtevima kupaca, ali i da im se pomogne da dođu do novih tržišta, piše RTS.
"Potrošnja povrća na domaćem i tržištu bivše Jugoslavije je ograničena i ne može se očekivati neki značajniji rast. Zato je bitno povezivanje sa svetom, podsticanje izvoza i promišljanje koji proizvodi imaju najveću šansu. Naša industrija smrznutog povrća ima sjajnu priliku, pogotovo zbog činjenice da zahvaljujući malini i šljivi postoje značajni kapaciteti, tačnije hladnjače koje se mogu koristiti i za povrće", objašnjava sagovornik RTS-a.
Sušeno povrće, dodaje, takođe ima dobru perspektivu, kao sirovinski proizvod, ali i u mešavinama, začinima i gotovim obrocima.
"Poslednjih desetak godina Srbija postaje i sve značajnija zemlja izvoznica krastavaca, naročito kornišona, pri čemu postoji mogućnost povećanja vrednosti ovog povrća kroz preradu, odnosno fermentaciju. Samo u poslednjih šest godina Srbija je gotovo učetvorostručila izvoz kiselih krastavaca, a u proizvodnju je uključeno nekoliko hiljada malih poljoprivrednika. Veliki deo proizvodnje se izveze u Nemačku i druge zemlje EU", kaže Jovanović.
Tehnologija prerade povrća u Srbiji je uglavnom zastarela
Prerada povrća osim što značajno uvećava vrednost proizvoda, takođe i produžava rok trajanja, čime se ostvaruje veća fleksibilnost u logistici i prodaji tj. izvozu. Međutim, tehnologija prerade u Srbiji je uglavnom zastarela.
"U prošlosti su se industrijski prerađivale velike količine povrća, ali su se tehnološki procesi zasnivali uglavnom na intenzivnoj termičkoj obradi. U to vreme se manje obraćala pažnja na nutritivne vrednosti tj. sadržaj vitamina, antioksidanasa i drugih vrednih materija, zatim ukus i strukturu proizvoda i ostale poželjne osobine", kaže sagovornik RTS-a.
Savremeni tehnološki procesi polaze od toga da što manje menjaju prirodne osobine povrća. Upravo to potrošači u EU i drugim razvijenim zemljama očekuju.
"Danas je u trendu što manji stepen toplotne prerade. U potražnji su instant, gotovi proizvodi od povrća, gde savremena porodica brzo može pripremiti obrok, a da istovremeno povrće zadrži svoje prirodne karakteristike. Dosta su popularna spremljena zamrznuta jela od povrća. Takođe, dosta se radi na recepturama sa dehidrisanim i liofilizovanim povrćem", navodi Jovanović.
Rejonizacija proizvodnje povrća
Domaći krompir ima ozbiljnu konkurenciju iz uvoza, ali naša industrija čipsa beleži značajan rast izvoza. Poljoprivrednici iz Srbije mogu da budu konkurentni kada je reč o paprici, paradajzu, šargarepi, cvekli, kupusnjačama i tikvama.
Međutim, to ne znači da svi koji planiraju da se bave povrtarstvom treba da proizvode isto povrće. Takođe, treba znati i da nije svaki kraj Srbije pogodan za svaku povrtarsku kulturu.
"Vojvodina ima idealne uslove za proizvodnju kukuruza šećerca, graška i drugih mahunarki, kao i korenasto-krtolastog povrća. Dolina reke Morave i jugoistočna Srbija pružaju sjajne uslove za navodnjavanje i plasteničku proizvodnju, pre svega, krastavaca, paprike i paradajza, kao i kupusnjača. Naše planine i visoravni pružaju odlične uslove za proizvodnju visokokvalitetnog krompira", ističe isti sagovornik.
Šta uvozimo, šta izvozimo
U poslednje tri godine u Srbiji je u proseku proizvedeno oko 1,4 miliona tona različitog povrća. Najviše krompira, lubenica i dinja, kupusnjača, paradajza i paprike. Prošle godine od izvoza povrća smo zaradili 134,6 miliona evra, što je za oko 51 milion evra manje nego što smo dali za uvoz istog.
"Tokom 2023. krompir se najviše izvozio u Crnu Goru, svež paradajz u Crnu Goru i Grčku, sveža paprika u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Slovačku, dok smo najviše smrznute paprike prodali Belgijancima i Nemcima. Naše sveže kornišone i krastavce najviše su kupovale Nemačka i Hrvatska, dok je crni luk išao za Bugarsku, Severnu Makedoniju i Rumuniju", kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Šargarepu smo najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Bugarsku i Severnu Makedoniju, smrznuti grašak u Tursku i Hrvatsku, kukuruz šećerac u Tursku, Belgiju i Mađarsku, dodaje ovaj sagovornik, a smrznute mešavine povrća u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Rusiju i Hrvatsku. Lubenice su najčešće išle za Nemačku i Češku.
S druge strane najviše smo uvozili krompir, paradajz, pasulj, a znatno manje krastavce, lubenice, papriku, kupus i luk.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tepić: Proverićemo fantomska zaposlenja, nema plata iz budžeta za rad u korist SNS-a
17.10.2026.•
0
Jedna od nosilaca izborne liste "Evropska Srbija" Marinika Tepić poručila je da će "nakon promene vlasti biti sprovedena sistematska kontrola svih zaposlenih koje plaća država i njihove evidencije prisustva na radu"
AMSS: Bez zadržavanja na putevima i granicama, kamioni na Batrovcima čekaju šest sati
17.10.2026.•
0
Na putevima u gradovima se zbog vikenda očekuje manje vozila, a tokom dana je moguć veći intenzitet saobraćaja ka izletištima i turističkim centrima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Vuković: SNS prvi put bez jasne poruke, Čupić: Ako je ovo Vučićevo biračko telo, on je gotov
17.10.2026.•
0
Kampanja SNS prvi put nema jasnu i pozitivnu poruku, osim insistiranja da su svi osim njih "izdajnici", dok skup u Novom Sadu pokazuje pad stranke i lične popularnosti Aleksandra Vučića.
Vlada produžila privremeno smanjenje akciza na derivate nafte do 25. oktobra
17.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, do 25. oktobra, potvrđeno je večeras Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Redakcija N1 o odlasku deset kolega: Hvala vam i vidimo se na terenu
16.10.2026.•
1
Redakcija N1 saopštila je da žali zbog odluke desetoro koleginica i kolega da napuste televiziju, ističući da je zabrinjava trenutak u kom se to dešava.
Ponoš: BIA treba da se rasformira, verovatno se već pale neka dokumenta
16.10.2026.•
1
Jedan od nosilaca liste Evropska Srbija, predsednik Srbija centra Zdravko Ponoš izjavio je da ovakva Bezbednosno informativna agencija (BIA) ne služi državi, već jednom čoveku i jednoj partiji i da je treba rasformirati.
MUP: Na mitingu SNS-a u Novom Sadu oko 110.000 ljudi, skup protekao mirno
16.10.2026.•
42
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je na mitingu Srpske napredne stranke (SNS), održanom u na Trgu slobode u Novom Sadu, bilo oko 110.000 ljudi, prema zvaničnoj proceni.
Prijović: Među pomilovanima možda su i optuženi za nadstrešnicu i Generalštab
16.10.2026.•
5
Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović izjavio je da ima informacije da se među 49 osoba koje je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao nalaze i optuženi za pad nastrešnice i za Generalštab.
Đilas: Nakon smene vlasti zaustavićemo Ekspo
16.10.2026.•
40
Prvi na listi "Evropska Srbija" i predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas kazao je da Srbija mora da bude deo Evropske Unije (EU) ukoliko želi da prosperira.
U Aleksincu ponovo paralelni skupovi SNS-a i Studentske liste
16.10.2026.•
2
Predizborni skup kandidata za poslanike sa Studentske liste održan je danas u Aleksincu, a u blizini su se okupili i brojni pristalice Srpske napredne stranke (SNS).
Nenadić: Izmenama zakona stvoren privid da je funkcionerska kampanja regulisana
16.10.2026.•
0
Avgustovskim izmenama Zakona o sprečavanju korupcije stvoren je privid da je funkcionerska kampanja regulisana, jer ona nije ni ograničena ni onemogućena, ocenio je Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Počinju aktivnosti na izradi dela tehničke dokumentacije za projekat RHE Đerdap 3
16.10.2026.•
0
U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije danas je održan sastanak sa predstavnicima konzorcijuma kompanija koje predvodi Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi".
Desetoro novinara N1 dalo otkaz: Među njima Danica Vučenić i Žaklina Tatalović
16.10.2026.•
66
Desetoro novinara televizije N1 dalo je otkaz, potvrđeno je večeras portalu nedeljnika Vreme.
EU bi mogla da ne prizna rezultate izbora u Srbiji: Evo od čega to zavisi
16.10.2026.•
12
Moguće je da EU ne prizna rezultat izbora u Srbiji, ali će to zavisiti od izveštaja ODIHR, koji bi u tom slučaju morao da bude negativan i izrazito kritičan ukoliko neregularnosti na izborima budu velike.
Sindikalci upozorili: Ogroman pritisak na zaposlene u javnoj upravi i preduzećima da idu na skupove SNS
16.10.2026.•
5
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragan Todorović rekao je da su radnici pod pritiskom da idu na predizborne skupove, naročito u javnim komunalnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Studentska inicijativa podnela zahtev: Traži objavljivanje dokaza o Generalštabu i dokumentaciju o pomilovanju
16.10.2026.•
1
Inicijativa Ansambl Generalštab podnela je Višem sudu u Beogradu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći objavljivanje dokaza u slučaju "Generalštab".
Komentari 1
Potrošač
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar