Stručnjaci Instituta "Vinča": Ovo je neophodno da bi Srbija mogla da ima nuklearnu elektranu
Sve su češće najave državnog vrha o neophodnosti izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, što je kod dela građana izazvalo strah.
Foto: Pixabay
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" kažu da treba edukovati građane o modernim nuklearnim tehnologijama, informisati ih kako se danas proizvodi nuklearna energija i objasniti da je to čist oblik proizvodnje električne struje.
Direktorka Instituta "Vinča" Snežana Pajović rekla je za Tanjug da nuklearne tehnologije možemo primeniti u različitim oblastima, a ona izdvaja dve oblasti koje su, prema njenom mišljenju, ključne za ekonomsku i privrednu stabilnost zemlje, proizvodnju nuklearne energije i nuklearnu medicinu.
Dodaje da jedino proizvodnja nuklearne energije može da nadomesti nedostatak postojeće energije i ukazuje da je to najprihvatljiviji način proizvodnje iz više razloga.
"Prvo, zato što se proizvede dovoljna količina, koja može da omogući privrednu stabilnost zemlje. A s druge strane, zato što je to jedna čista tehnologija i ne dolazi do zagađenosti vazduha", rekla je Pajović.
Istakla je da su se uporedo sa razvojem modernih savremenih tehnologija za proizvodnju nuklearne energije razvile i tehnologije koje podrazumevaju primenu, razvoj i kontrolu sigurnosnih i bezbednosnih mera, koje obezbeđuju da se prevaziđu i izbegnu nepredvidive situacije.
"To je jako bitno, zato što informisanje o tome i uopšte poznavanje takvih tehnologija i te kako smanjuje strah kod građana od samog pomena nuklearne energije, nuklearne energetike. Odmah se pomišlja na neke strašne havarije, na neke strašne incidente", navela je Pajović.
Kako bi se prevazišli panika i strah, Pajović smatra da naši građani treba da budu kontinuirano informisani o tome kako se danas proizvodi nuklearna energija i da znaju da je to najčisti oblik proizvodnje nuklearne energije, da se na taj način štiti životna sredina i omogućava energetska stabilnost zemlje, kao i da se nuklearna energija ne primenjuje samo u energetici.
"Ne moraju svi građani da budu stručnjaci, ali treba da imaju elementarne informacije o tome gde su stigle tehnologije koje se odnose na proizvodnju nuklearne energije, gde sve imaju primenu, koji je njihov značaj i koji je benefit", rekla je ona.
Visoke tehnologije moraju podrazumevati i visok stepen bezbednosti
Baviti se nuklearnom energetikom, smatra ona, znači da treba biti izuzetno stručan u toj oblasti, kako u obrazovanju, tako i u primeni tog znanja. Pajović je rekla da je za bavljenje nuklernom energetikom važno formirati izuzetno stručne timove, na čijem čelu bi bili eksperti i u tom slučaju, kako kaže, stanovništvo nema razloga da ima strah od rizika.
"Neki ljudi smatraju, ukoliko pređemo na izgradnju nuklearnih elektrana, da ćemo kontinuirano biti izloženi nekoj opasnosti. Daleko od toga, visoke tehnologije moraju podrazumevati i primenu visoke bezbednosti", navela je Pajović za Tanjug.
Istakla je da moramo uvoditi inovativne pristupe, kao i razmenjivati znanja o nuklearnoj energetici sa drugim zemljama.
Kakav kadar moramo da imamo za nuklearne elektrane?
Viša naučna saradnica u Institutu "Vinča" Milica Ilić objasnila je da je obrazovanje kadrova za nuklearne elektrane jedan veoma ozbiljan zadatak i da je za to potrebno proizvesti stručnjake različitih profila, kao što su nuklearni fizičari koji se razumeju u neutroniku, nuklearni hemičari koji se bave nuklearnim gorivom, inženjeri za hlađenje, za čvrstoću, za zaštitu od radioaktivnog zračenja...
"Imajući to u vidu, smatram da je potrebno preduzeti nekoliko koraka. Prvi korak bi bio da se podrže fakulteti na kojima bi trebalo da se osnuju ili osavremene kursevi iz nuklearne energetike, kako bi studenti stekli osnovna znanja. Kada kažem da se osavremene, htela bih da istaknem da, uprkos moratorijumu na nuklearnu energetiku, u Srbiji postoje i dalje kursevi koji su uspeli da prežive sve izazove", rekla je Ilić za Tanjug.
Navela je da na Mašinskom fakultetu i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu postoje kursevi za nuklearne reaktore i generatore, odnosno kursevi zaštite od zračenja i tretiranje nuklearnog otpada.
Drugi korak, smatra Ilić, bio bi da se ti univerzitetski obrazovani studenti sakupe u jednom naučno-istraživačkom centru, poput "Vinče", kako bi izvršili specijalizaciju u saradnji sa ekspertima iz oblasti nuklearne energetike.
"Pri tome, smatram da ih je kod nas jako malo, ako i ima eksperata iz nuklearne energetike. I da je neophodno da mi te eksperte angažujemo iz inostranstva. Isto tako smatram da je apsolutno neophodno da se jedan deo te specijalizacije odradi na realnim nuklearnim postrojenjima, bilo eksperimentalnim, bilo komercijalnim", navela je ona.
Dodaje da je pri izboru kandidata za buduće stručnjake za nuklearnu energetiku, pored njihove posvećenosti poslu i odgovornosti, takođe važno uzeti u obzir njihov entuzijazam.
"Da su to ljudi velikog entuzijazma, da su visokomoralne ličnosti, zato što se radi o veoma osetljivoj temi. Kao što su recimo bili ljudi koji su pedesetih godina 20. veka ovde u Vinči osnovali nukleus nuklearnog istraživanja", rekla je Ilić.
Reaktori tzv. generacije tri i tri plus
Kako je navela, ako se Srbija odluči da izgradi nuklearnu elektranu, morala bi prvo da sledi takozvanu mapu puta koja je propisana od Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja daje smernice za čitav niz aktivnosti koje je potrebno preduzeti.
"Recimo, to je izbor mesta gde bi se gradila nuklearna elektrana, izrada infrastrukture, analiza elektroenergetske mreže, određivanje operatora nuklearne elektrane...to bi bio prvi korak", rekla je ona.
Što se tiče tehnologije za nuklearne elektrane, Ilić objašnjava da su na tržištu danas dostupni reaktori tzv. generacije tri i tri plus, čija je glavna odlika velika zastupljenost pasivnih sistema zaštite.
Govoreći o zaštiti, navela je da aktivan sistem zaštite podrazumeva postojanje raznih komponenti koje se aktiviraju ili dejstvom operatora ili automatski u slučaju neke nezgode. S druge strane su pasivni sistemi zaštite u vezi sa fizičkim procesima, kao što su gravitacija, prirodna cirkulacija, isparavanje i kondenzacija, koji dovode do tzv. inherentne sigurnosti nuklearnih reaktoram, rekla je ona.
"Kod ove generacije tri i tri plus urađeno je još jedno poboljšanje koje se tiče boljeg iskorišćenja goriva, tako da bi troškovi za nabavku goriva, kao i količina nuklearnog otpada bili manji, ako bi uzeli te reaktore", kaže Ilić.
Pored tih velikih reaktora, dodaje, počeli su da se razvijaju tzv. mali modularni reaktori, snage do maksimalno 300 MW, čija je prednost da su investicije u njih manje i da je njihova gradnja brža, ali ističe da se oni nalaze u fazi razvoja i da je jedina takva elektrana u svetu koja je u pogonu ruska elektrana "Akademik Lomanosov" u Sibiru.
Zato Ilić smatra da bi bilo izuzetno važno da se izvrši jedna sveobuhvatna analiza, koja bi koncipirala kakva nam elektrana treba, jedna velika ili elektrana sa više malih modularnih reaktora.
Pročitaj još
Sigurnost i obezbeđenost
Govoreći o bezbednosti nuklearne elektrane, Ilić navodi da postoje dva veoma važna pojma, "sigurnost" i "obezbeđenost".
"Sigurnost podrazumeva da su ispunjene tri osnovne funkcije. Da se može kontrolisati snaga, da se može hladiti jezgro reaktora i da se ni u kom slučaju neće desiti curenje radioaktivnog materijala van kontejnmenta reaktorske zgrade. Ove funkcije moraju biti ispunjene i u abnormalnim ili poremećenim režimima rada", rekla je Ilić.
S druge strane, obezbeđenost nuklearne elektrane se odnosi na zaštitu od nedozvoljenog pristupa osobama koje nisu autorizovane da budu u elektrani.
"Njima je nedozvoljen pristup u bilo kome delu elektrane, posebno u delu sa upravljačkim sistemom, iz razloga da ne bi došlo do neke sabotaže, od neke terorističke grupe. U obezbeđenost nuklearne elektrane se takođe ubraja i sprečavanje krađe, ilegalnog iznošenja ili bilo kakve druge zlonamerne aktivnosti koja je vezana za nuklearni materijal", objasnila je ona.
Pored proizvodnje električne struje, Ilić navodi još neke primene nuklearne energije, poput daljinskog grejanja, desalinacije morske vode, razne industrijske procese, proizvodnju vodonika koji se koristi u gorivim ćelijama...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužilaštvo predložilo raspisivanje poternice za osumnjičenima za ubistvo u Kumodražu
25.06.2026.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudiji za prethodni postupak Višeg suda da raspiše poternicu za N.K. zbog sumnje da je 22. juna ubio D. V. i ugrozio još četiri osobe u ugostiteljskom objektu na Voždovcu.
Tintor: Čak i da je simulirana upotreba "zvučnog topa", ne može se govoriti o napadu na ustavno uređenje
25.06.2026.•
1
Sve i kada bi bilo apsolutno tačno da je simulirana upotreba zvučnog topa, simulacijom nečega ne možete da izvršite ni krivično delo terorizma, ni krivično delo oružane pobune, ni napada na ustavno uređenje.
Policijsko nasilje, pritisci i targetiranje: Šta pokazuje izveštaj o pravima mladih u Srbiji
25.06.2026.•
0
Incidenti tokom studentskih i građanskih protesta pokazali su sistemski obrazac nasilja policije tokom 2025. godine i prekomernu upotrebu sile prema mladima.
Ekspo: Nije bilo nedoličnog ponašanja prema novinarima CINS-a
25.06.2026.•
0
Kompanija Ekspo 2027 danas je, reagujući na navode o zastrašivanju i ometanju novinara Centra za istraživačko novinarstvo ispred sedišta te kompanije, saopštila da prema njihovim saznajima nije bilo nedoličnog ponašanja.
OSMOSMERKA: Udarnički
25.06.2026.•
2
Setimo se danas i onih koji su po ovim vrućinama na gradilištima.
Akademik Saičić: Vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i građana
25.06.2026.•
6
Redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je da je "svima jasno" da je vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i svih okupljenih građana.
Er Srbija pustila u rad prvi trenažer za erbas A319 i A320 u Srbiji
25.06.2026.•
0
Kompanija "Er Srbija" je uvela prvi "Door Trainer" za avione erbas A319 i A320, kojim se omogućava realistično i bezbedno uvežbavanje procedura rukovanja vratima aviona, kako u redovnim operacijama, tako i u vanrednim.
Tužilaštvo najavljuje postupke i protiv lekara zbog "zvučnog topa": Šta na to kaže struka?
25.06.2026.•
23
Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, najavio je da će u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na studentsko-građanskom protestu procesuirati četiri grupe ljudi.
Radnik povređen na gradilištu u Novom Pazaru
25.06.2026.•
0
Radnik na građevinskom objektu u Novom Pazaru pao je sa višespratnice u Ulici Kej skopskih žrtava.
Više ulica zatvoreno za saobraćaj zbog SNS skupa u Beogradu od 26. do 29. juna
25.06.2026.•
2
Tokom održavanja skupa Srpske napredne stranke od petka 26. juna od 4 sata ujutro do 29. juna do 4 sata ujutro, doći će do zatvaranja za saobraćaj pojedinih ulica u Beogradu.
Pepko povlači iz prodaje narukvice za decu zbog rizika od povrede
25.06.2026.•
1
Narukvice za decu sa motivom kapibare, koje se prodaju u Pepko radnjama, povlače se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
NUNS osudio pritisak na novinare CINS-a ispred Ekspa
25.06.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost zbog incidenta koji se dogodio 23. juna ispred sedišta kompanije Ekspo u Beogradu, kada su tri nepoznata muškarca prišla novinarima CINS-a.
Udruženje "Moja Srbija" ponovo traži od ministra hitno puštanje vaučera za odmor u Srbiji
25.06.2026.•
4
Udruženje "Moja Srbija" uputilo je danas novi dopis ministru turizma i omladine Huseinu Memiću i zatražilo je da se odmah puste u opticaj vaučeri za odmor u Srbiji.
Mimović uputio urgentno pismo Gaspromu: Spreman za kupovinu udela u NIS-u, nudi dve milijarde evra
25.06.2026.•
22
Direktor i vlasnik kompanije "KFT Senator Treasury G.T.7 Dva" iz Subotice Ranko Mimović rekao je danas da je uputio urgentno pismo predsedniku uprave Gasproma Alekseju Mileru.
Na Zlatiboru zaplenjeno 2.469 kilograma junećeg mesa: Bez dokaza o poreklu i kvalitetu
25.06.2026.•
5
Državljanin BiH D. B. uhapšen je jer je u kamionu kojim je upravljao nađena veća količina mesa, bez dokaza o poreklu i kvalitetu.
Izabrani članovi Veća Agencije za borbu protiv korupcije
25.06.2026.•
1
Skupština Srbije danas je za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije izabrala Željka Lazića, Predraga Kneževića, Steva Bajića i Tamaru Mišić.
VIDEO Vučić uz robote pozvao na skup 27. juna: "Milutin i Dragutin igraće Moravac"
25.06.2026.•
64
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane da 27. juna dođu na plato ispred Skupštine Srbije na veliki skup.
AikBank šestu godinu zaredom podržava SOS Dečija sela Srbija
25.06.2026.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, donirala je 65.000 evra humanitarnoj organizaciji SOS Dečija sela za podršku ranjivim grupama i osnaživanje porodica u krizi.
Ambasada Srbije u Venecueli: Među stradalima i povređenima u zemljotresima nema srpskih državljana
25.06.2026.•
4
Ambasada Srbije u Karakasu saopštila je da, prema saznanjima kojima raspolaže, u zemljotresima koji su pogodili Venecuelu među srpskim državljanima i licima sa dvojnim državljanstvom nema stradalih niti povređenih.
Komentari 31
Cezar
Predrag
Predrag
U Vinči postoji nuklearni otpad sa kojim država ne zna šta će i gde će ga konačno smestiti.Ono što se zna za Nemce je da nemaju za sada rešenje,Hrvatska gura skladište što bliže Bosni a naš Predsednik je na polasku u Fran-
cusku najavio razgovor sa njima o nuklearnom otpadu,ne navodeći da li će oni rešavati naš otpad ili mi njihov. S obzirom da se proto-
kol razgovora unapred dogovara,sigurno je o tome bilo reči ali za sada nema vesti šta je
A.V. ponudio na političkoj pijaci.
U tom smeru vidim i izlaganje direktorke Vinče.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar