Nedovoljno za (dostojanstven) život: Šta pokriva socijalna pomoć u Srbiji?
Novčana socijalna pomoć za tročlanu porodicu u Srbiji trenutno iznosi 20.602 dinara mesečno, čime je pokriveno samo 39,22 odsto minimalne potrošačke korpe.
Foto: 021.rs
Visina novčane socijalne pomoći u Srbiji je nedovoljna za dostojanstven život, a izrazito visok rast cena u prethodne dve godine najsnažnije je pogodio upravo najugroženije segmente stanovništva, poručuju sagovornici Nove ekonomije.
U februaru ove godine, novčanu socijalnu pomoć u Srbiji primalo je 172.387 lica (odnosno 76.335 porodica). Od toga, 31.511 porodica, sem socijalne pomoći, nije imalo nikakav drugi prihod, prema podacima koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo Novoj ekonomiji.
Osnovica za određivanje novčane socijalne pomoći trenutno u Srbiji iznosi 11.445 dinara, odnosno, to je iznos novčane socijalne pomoći koji je namenjen za pojedinca, nosioca prava u porodici. Svaka naredna odrasla osoba u porodici dobija novčanu socijalnu pomoć u visini osnovice 0,5 (odnosno 5.723 dinara), dok je iznos novčane socijalne pomoći za dete do 18 godina trenutno 3.434 dinara, odnosno 0,3 visine osnovice.
To bi značilo da je, na primer, iznos novčane socijalne pomoći za tročlanu porodicu (bračni par koji ima jedno dete) 20.602 dinara i to u slučaju da porodica nema nikakve druge prihode. U slučaju da neko od članova domaćinstva ostvaruje bilo kakav prihod, on se oduzima od utvrđene socijalne pomoći, pa se kao novčana socijalna pomoć isplaćuje razlika. Na primer, ako neko od članova te tročlane porodice ostvaruje neki prihod od 6.000 dinara mesečno, njoj će kao novčana socijalna pomoć biti isplaćeno 14.602 dinara (20.602 – 6.000).
Duboko u siromaštvu
"Izlišno bi bilo razmatrati o adekvatnosti iznosa od 11.445 dinara za jednočlano domaćinstvo na mesečnom nivou jer se odgovor sam po sebi nameće - ovaj iznos daleko je od dovoljnog za dostojanstven život. Sem opšteg utiska, utemeljenog na svakodnevnom odlasku u prodavnicu, zvanični i javno dostupni podaci nedvosmisleno ukazuju na nepovoljnost položaja korisnika novčane socijalne pomoći", rekao je za Novu ekonomiju Uroš Ranđelović, pravni savetnik Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.
On je ukazao i na podatak Republičkog zavoda za statistiku prema kojem prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 26.509 dinara, dok je novčana socijalna pomoć (za jednočlano domaćinstvo) 11.445 dinara.
"Drugim rečima, iznos novčane socijalne pomoći predstavlja 43,17 odsto mesečnog prihoda koji predstavlja prag rizika od siromaštva, a treba da služi upravo za prevazilaženje ovog stanja što predstavlja svojevrstan paradoks. Ako bismo kao parametar uzeli novčanu socijalnu pomoć za tročlano domaćinstvo koja iznosi 20.602 dinara, i uporedili je sa minimalnom potrošačkom korpom, došli bismo do zaključka da je ovim iznosom pokriveno samo 39,22 odsto osnovnih životnih namirnica", rekao je Ranđelović.
On je ukazao i na rigidnost važećih propisa u Srbiji, jer se prema njima bilo koji prihod nekog od članova domaćinstva oduzima od pripadajuće novčane socijalne pomoći, dok, ako porodica ostvaruje prihod viši od iznosa novčane socijalne pomoći, to rezultira gubitkom prava na novčanu socijalnu pomoć.
"Drugim rečima, ako korisnik ili korisnica tog prava, kojima pripada iznos pomoći za jednočlano domaćinstvo, zaradi 11.446 dinara mesečno, izgubiće novčanu socijalnu pomoć. Tako ustrojstvo postojećeg sistema generiše zaključak da vas mesečni prihod od oko 100 evra izuzima iz kruga materijalno depriviranih ljudi", rekao je Ranđelović.
Između životnih potreba i realnosti
Članica republičkog odbora Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Suzana Jovanović rekla je za Novu ekonomiju da i stručni radnici, koji u praksi rade na ostvarivanju prava na novčanu socijalnu pomoć smatraju da je trenutni nivo socijalne sigurnosti nedovoljan i da je veliki broj građana u pravu da država mora da niveliše troškove, ali da je prisustvo radno sposobnih lica u ostvarivanju novčane socijalne pomoći zapravo ono što sve njih zbunjuje.
Nekada su pravo na novčana socijalna davanja, prema njenim rečima, imali samo nesposobni za rad, dok su oni koji su bili radno sposobni išli na tržište rada, imali neka privremena obezbeđenja i bili usmereni da traže posao.
"Nažalost, davno, devedesetih su i radno sposobni uvedeni u pravo na socijalnu pomoć u okviru socijalne zaštite i od tada datira taj princip utvrđivanja nivoa socijalne sigurnosti koji se zasniva na metodu usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena. Na osnovu toga je određen minimum za jednu osobu, odnosno pojedinca (koji trenutno iznosi 11.445 dinara, prim. aut.) i napravljen model da svaki naredni odrasli član ima 50 odsto, a deca 30 odsto od tog nivoa za pojedinca. Naravno da to nije dovoljno za troškove života, ako podrazumevamo ne samo potrošačku korpu u smislu ishrane i higijene, nego i komunalnih troškova i potrošnje struje", rekla je ona, ukazujući na to da većina gradova ima neke subvencije za korisnike socijalne pomoći za komunalne usluge, a da za struju postoje subvencije po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu.
"Nešto na šta mi u praksi usmeravamo korisnike koji su sposobni za rad je da, pored socijalne pomoći, moraju da se potrude da se bar malo radno angažuju i dopune kućni budžet da bi mogli da funkcionišu", rekla je Jovanović.
Pročitaj još
.jpg "Socijalnu pomoć dobijalo više od 13.000 pokojnika: \"Rekorder\" dobijao novac dve decenije")
Ona je navela da je na primer u Pančevu, koje prosečno ima 120.000 stanovnika, godinama unazad je od 900 do 950 porodica korisnika novčane socijalne pomoći (što je oko 2.300-2.500 lica), a da je od toga 500 onih koji primaju uvećanu socijalnu pomoć (oko 300 radno nesposobnih i oko 200 porodica koje su jednoroditeljske), dok su ostali korisnici radno sposobni i vuku isto sredstava koliko i ovi koji su nesposobni za rad.
"To je večito pitanje, za šta je država spremna koncepcijski da se opredeli - da li ostati u socijalnoj zaštiti sa malim iznosima ili će napraviti razliku, kao što je nekada bilo kada su korisnici novčane socijalne pomoći bili samo nesposobni za rad i onda je to bilo vezano ili za prosečnu zaradu ili za minimalnu zaradu", kaže ona.
Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Smenjen načelnik na Kardiologiji Kliničkog centra Srbije Arsen Ristić
08.09.2025.•
0
Prof. dr Arsen Ristić smenjen je sa mesta načelnika Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnika direktora Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Državna revizorska institucija preporučila da Šapić bude razrešen dužnosti gradonačelnika
08.09.2025.•
0
Državna revizorska institucija je u poslerevizionom izveštaju ocenila da je Grad Beograd teško kršio obavezu dobrog poslovanja zbog čega je Skupštini Beograda uputila zahtev za razrešenje gradonačelnika Aleksandra Šapića
Advokatska komora Srbije: Organi reda da ne posežu za prekomernom silom
08.09.2025.•
2
Advokatska komora Srbije apelovala je, "posebno na organe reda", da ne posežu za prekomernom silom, a na medije da izveštavaju istinito i nepristrasno, bez targetiranja advokata, nosilaca pravosudnih funkcija i građana.
Austrijski list: Vučić krenuo silom na sve one koji neće da služe njegovom režimu
08.09.2025.•
8
U želji da uguši višemesečne proteste u Srbiji, autokratski predsednik Aleksandar Vučić je krenuo silom i na sve one koji žele da profesionalno rade svoj posao i na kritički nastrojene državne službenike.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - iz ciklusa u ciklus
08.09.2025.•
6
Novi nedeljni ciklus 021.rs dnevnog kviza je pred vama.
Savo Manojlović za Fajnenšel tajms: Zapad da prestane da toleriše autoritarne režime na Balkanu
08.09.2025.•
15
Zapad mora da prestane da toleriše autoritarne i korumpirane režime na Balkanu, napisao je lider Pokreta "Kreni-promeni" Savo Manojlović u autorskom tekstu za list Fajnenšel tajms.
Zbor zdravstvenih radnika: Vučić kriv za represiju i nesigurnost u društvu
08.09.2025.•
6
Zbor zdravstvenih radnika Srbije saopštio je da predsednik države Aleksandar Vučić snosi odgovornost za izloženost represiji i osećaj nesigurnosti među stanovništvom i pozvao ga da raspiše vanredne izbore.
Novi protest studenata danas u Beogradu: "U ponedeljak sve staje"
08.09.2025.•
4
Studenti u blokadi održaće danas, 8. septembra protest "Indeks jači od pendreka".
MUP: Na protestu u Kosjeriću teško povređen policajac, zadobio potres mozga
08.09.2025.•
15
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je na jučerašnjem protestu u Kosjeriću teško povređen jedan policajac.
"Vlast ušla u kontraofanzivu": Politikolog objašnjava po čemu se to vidi i kuda to vodi
08.09.2025.•
30
Režim Aleksandra Vučića krenuo je u kontraofanzivu jer je procenio da je vrhunac studentskog zamaha prošao, rekao je politikolog Mladen Mrdalj.
Policija privela muškarca u Kosjeriću, tereti se za napad na službeno lice
07.09.2025.•
1
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je policija privela V.T. (47) u Kosjeriću, koji se tereti za napad na službeno lice.
Bivši načelnik VBA: Penzionisan i komandant 63. padobranske brigade
07.09.2025.•
10
Bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović izjavio je da je ispod radara javnosti prošla vest o penzionisanju komandanta 63. padobranske brigade Vojske Srbije generala Nenada Zonića.
Novica Antić: Mi sada uživo živimo Nušićev komad "Sumnjivo lice"
07.09.2025.•
1
Novica Antić, nekadašnji predsednik Vojnog sindikata Srbije izjavio je da uživo živimo Nušićev komad "Sumnjivo lice".
Preminuo reditelj Mihailo Vukobratović
07.09.2025.•
0
Reditelj Mihailo Miša Vukobratović preminuo je danas u 73. godini, u bolnici KBC Zemun, javljaju beogradski mediji.
VIDEO: Novinar napao novinara u Čačku, na protestu u dva suprotstavljena tabora otac i sin
07.09.2025.•
5
U Čačku je večeras bilo napeto između pristalica režimskog skupa i građana koji protestuju protiv vlasti, a do incidenta je došlo i između dva novinara.
Direktor policije: Na 111 skupova protiv blokada oko 126.000 ljudi
07.09.2025.•
44
Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je na 111 skupova "Građani protiv blokada", čije održavanje je prijavio Centar za društvenu stabilnost, ukupno bilo 126.399 ljudi.
VIDEO Predsednik protiv blokada: Vučić prošetao u Borči, "spontano"
07.09.2025.•
7
Iako su građani snimali kako autobusi dovoze pristalice vlasti na današnje skupove, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da SNS ne organizuje građane i da je sve spontano.
Vučić iz Borče: Dobro je što je smenjen komandant SAJ-a, smene tek dolaze, biće ih mnogo
07.09.2025.•
63
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da, iako nije bio za smenu komandanta SAJ-a Spasoja Vulevića, da je ipak dobro što će on uskoro biti penzionisan.
VIDEO: Novi skupovi za i protiv blokada: Koškanje u Čačku, premijer Macut nosi transparent u Leštanama
07.09.2025.•
46
I ove nedelje održavaju se skupovi protiv blokada u Srbiji i, uporedo s njima, u pojedinim gradovima održavaju se i skupovi protiv vlasti.
Đilas: Vučić pretvara bezbednosne strukture u ličnu gardu
07.09.2025.•
3
Predsednik SSP-a Dragan Đilas ocenio je da smena komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Spasoja Vulevića ukazuje na to "da predsednik Aleksandar Vučić bezbednosne strukture pretvara u ličnu gardu".
Komentari 2
Leka Paor
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar