Nedovoljno za (dostojanstven) život: Šta pokriva socijalna pomoć u Srbiji?
Novčana socijalna pomoć za tročlanu porodicu u Srbiji trenutno iznosi 20.602 dinara mesečno, čime je pokriveno samo 39,22 odsto minimalne potrošačke korpe.
Foto: 021.rs
Visina novčane socijalne pomoći u Srbiji je nedovoljna za dostojanstven život, a izrazito visok rast cena u prethodne dve godine najsnažnije je pogodio upravo najugroženije segmente stanovništva, poručuju sagovornici Nove ekonomije.
U februaru ove godine, novčanu socijalnu pomoć u Srbiji primalo je 172.387 lica (odnosno 76.335 porodica). Od toga, 31.511 porodica, sem socijalne pomoći, nije imalo nikakav drugi prihod, prema podacima koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo Novoj ekonomiji.
Osnovica za određivanje novčane socijalne pomoći trenutno u Srbiji iznosi 11.445 dinara, odnosno, to je iznos novčane socijalne pomoći koji je namenjen za pojedinca, nosioca prava u porodici. Svaka naredna odrasla osoba u porodici dobija novčanu socijalnu pomoć u visini osnovice 0,5 (odnosno 5.723 dinara), dok je iznos novčane socijalne pomoći za dete do 18 godina trenutno 3.434 dinara, odnosno 0,3 visine osnovice.
To bi značilo da je, na primer, iznos novčane socijalne pomoći za tročlanu porodicu (bračni par koji ima jedno dete) 20.602 dinara i to u slučaju da porodica nema nikakve druge prihode. U slučaju da neko od članova domaćinstva ostvaruje bilo kakav prihod, on se oduzima od utvrđene socijalne pomoći, pa se kao novčana socijalna pomoć isplaćuje razlika. Na primer, ako neko od članova te tročlane porodice ostvaruje neki prihod od 6.000 dinara mesečno, njoj će kao novčana socijalna pomoć biti isplaćeno 14.602 dinara (20.602 – 6.000).
Duboko u siromaštvu
"Izlišno bi bilo razmatrati o adekvatnosti iznosa od 11.445 dinara za jednočlano domaćinstvo na mesečnom nivou jer se odgovor sam po sebi nameće - ovaj iznos daleko je od dovoljnog za dostojanstven život. Sem opšteg utiska, utemeljenog na svakodnevnom odlasku u prodavnicu, zvanični i javno dostupni podaci nedvosmisleno ukazuju na nepovoljnost položaja korisnika novčane socijalne pomoći", rekao je za Novu ekonomiju Uroš Ranđelović, pravni savetnik Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.
On je ukazao i na podatak Republičkog zavoda za statistiku prema kojem prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 26.509 dinara, dok je novčana socijalna pomoć (za jednočlano domaćinstvo) 11.445 dinara.
"Drugim rečima, iznos novčane socijalne pomoći predstavlja 43,17 odsto mesečnog prihoda koji predstavlja prag rizika od siromaštva, a treba da služi upravo za prevazilaženje ovog stanja što predstavlja svojevrstan paradoks. Ako bismo kao parametar uzeli novčanu socijalnu pomoć za tročlano domaćinstvo koja iznosi 20.602 dinara, i uporedili je sa minimalnom potrošačkom korpom, došli bismo do zaključka da je ovim iznosom pokriveno samo 39,22 odsto osnovnih životnih namirnica", rekao je Ranđelović.
On je ukazao i na rigidnost važećih propisa u Srbiji, jer se prema njima bilo koji prihod nekog od članova domaćinstva oduzima od pripadajuće novčane socijalne pomoći, dok, ako porodica ostvaruje prihod viši od iznosa novčane socijalne pomoći, to rezultira gubitkom prava na novčanu socijalnu pomoć.
"Drugim rečima, ako korisnik ili korisnica tog prava, kojima pripada iznos pomoći za jednočlano domaćinstvo, zaradi 11.446 dinara mesečno, izgubiće novčanu socijalnu pomoć. Tako ustrojstvo postojećeg sistema generiše zaključak da vas mesečni prihod od oko 100 evra izuzima iz kruga materijalno depriviranih ljudi", rekao je Ranđelović.
Između životnih potreba i realnosti
Članica republičkog odbora Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Suzana Jovanović rekla je za Novu ekonomiju da i stručni radnici, koji u praksi rade na ostvarivanju prava na novčanu socijalnu pomoć smatraju da je trenutni nivo socijalne sigurnosti nedovoljan i da je veliki broj građana u pravu da država mora da niveliše troškove, ali da je prisustvo radno sposobnih lica u ostvarivanju novčane socijalne pomoći zapravo ono što sve njih zbunjuje.
Nekada su pravo na novčana socijalna davanja, prema njenim rečima, imali samo nesposobni za rad, dok su oni koji su bili radno sposobni išli na tržište rada, imali neka privremena obezbeđenja i bili usmereni da traže posao.
"Nažalost, davno, devedesetih su i radno sposobni uvedeni u pravo na socijalnu pomoć u okviru socijalne zaštite i od tada datira taj princip utvrđivanja nivoa socijalne sigurnosti koji se zasniva na metodu usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena. Na osnovu toga je određen minimum za jednu osobu, odnosno pojedinca (koji trenutno iznosi 11.445 dinara, prim. aut.) i napravljen model da svaki naredni odrasli član ima 50 odsto, a deca 30 odsto od tog nivoa za pojedinca. Naravno da to nije dovoljno za troškove života, ako podrazumevamo ne samo potrošačku korpu u smislu ishrane i higijene, nego i komunalnih troškova i potrošnje struje", rekla je ona, ukazujući na to da većina gradova ima neke subvencije za korisnike socijalne pomoći za komunalne usluge, a da za struju postoje subvencije po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu.
"Nešto na šta mi u praksi usmeravamo korisnike koji su sposobni za rad je da, pored socijalne pomoći, moraju da se potrude da se bar malo radno angažuju i dopune kućni budžet da bi mogli da funkcionišu", rekla je Jovanović.
Pročitaj još
.jpg "Socijalnu pomoć dobijalo više od 13.000 pokojnika: \"Rekorder\" dobijao novac dve decenije")
Ona je navela da je na primer u Pančevu, koje prosečno ima 120.000 stanovnika, godinama unazad je od 900 do 950 porodica korisnika novčane socijalne pomoći (što je oko 2.300-2.500 lica), a da je od toga 500 onih koji primaju uvećanu socijalnu pomoć (oko 300 radno nesposobnih i oko 200 porodica koje su jednoroditeljske), dok su ostali korisnici radno sposobni i vuku isto sredstava koliko i ovi koji su nesposobni za rad.
"To je večito pitanje, za šta je država spremna koncepcijski da se opredeli - da li ostati u socijalnoj zaštiti sa malim iznosima ili će napraviti razliku, kao što je nekada bilo kada su korisnici novčane socijalne pomoći bili samo nesposobni za rad i onda je to bilo vezano ili za prosečnu zaradu ili za minimalnu zaradu", kaže ona.
Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novo hapšenje zbog nestanka muškarca na Senjaku: Pronađeni pasoši i 10.000 evra
15.05.2026.•
0
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) uhapšen je D.S. (51), zbog sumnje da je pomogao S.V. i M.S. osumnjičenima za nestanak A.N. tako što ih je iz restorana na Senjaku odvezao do Jakova.
Kosovo planira izgradnju nove fabrike municije: Odobrena eksproprijacija zemljišta u Đakovu
15.05.2026.•
1
Kosovska vlada odobrila je odluku kojom je završen postupak eksproprijacije nepokretne imovine u Đakovici za potrebe izgradnje industrijske zone odbrambene namene, odnosno izgradnje fabrike municije na Kosovu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
15.05.2026.•
21
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu.
Nacionalna radna grupa: Presuda protiv Slavko Ćuruvija fondacije opasan pritisak
15.05.2026.•
0
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP tužbi zabrinuta je zbog presude Drugog osnovnog suda kojom je Slavko Ćuruvija fondacija obavezana da bivšim pripadnicima Državne bezbednosti isplati više od milion dinara.
Tužilaštvo predložilo da se Veselinu Miliću odredi pritvor
15.05.2026.•
8
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je nakon saslušanja načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića predložilo da mu se odredi pritvor, kako ne bi uticao na svedoke ili ponovio krivično delo.
Termoelektrane imale 79 neplaniranih ispada: Koliko je stabilan energetski sistem Srbije?
15.05.2026.•
8
Prema podacima Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), u srpskim termoelektranama od početka godine zabeleženo je čak 79 neplaniranih ispada.
Politika postala vlasnik NIN-a, Luka Mičeta novi glavni i odgovorni urednik
15.05.2026.•
6
Društvo za novinsko-izdavačku delatnost NIN d.o.o. prenosi vlasništvo nad svojim celokupnim izdavačkim portfoliom i pravima nad brendom NIN na kompaniju "Politika novine i magazini d.o.o", saopšteno je danas.
Kreni-Promeni: Hapšenje Milića otvara pitanje političke odgovornosti vrha sistema bezbednosti
15.05.2026.•
7
Pokret Kreni-Promeni ocenio je danas da hapšenje dosadašnjeg šefa beogradske policije Veselina Milića, otvara pitanje političke odgovornosti za ljude koji su godinama bili na vrhu bezbednosnog sistema.
Novi zakon u Hrvatskoj trebalo bi da olakša posao vozačima iz Srbije i BiH
15.05.2026.•
1
U hrvatskom Saboru danas su usvojene izmene Zakon o strancima kojim se otvara mogućnost uvođenja posebnih viza za profesionalne vozače iz zemalja regiona.
Vučić zbog zdravstvenog stanja otkazao učešće na Biznis samitu, menjaće ga Vučević
15.05.2026.•
83
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao je danas zbog zdravstvenih razloga učešće na Biznis Samitu 2026, koji je u Beogradu organizovao Juronjuz Srbija.
Pored autoputa kod Šimanovaca nađeno telo muškarca zbog čijeg nestanka je uhapšen Milić
15.05.2026.•
18
Telo Aleksandra Nešovića Baje, zbog čijeg nestanka je ranije danas uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, nađeno je pored autoputa kod Šimanovaca, preneo je Danas.
Analitičari o protestu 23. maja: Demonstracija snage ili početak kampanje?
15.05.2026.•
10
Nakon najvećeg skupa u istoriji Srbije 15. marta 2025, te onog 28. juna, studenti u blokadi pozivaju građane da se opet u što većem broju okupe 23. maja na Trgu Slavija u Beogradu.
Šta menjaju novi izborni zakoni i da li će se to videti već na sledećim izborima?
15.05.2026.•
0
Skupština Srbije raspravlja o izmenama izbornih zakona koje vlast predstavlja kao sprovođenje preporuka ODIHR-a, dok opozicija tvrdi da je reč o izmenama koje neće doneti suštinske promene.
Bivši inspektor UKP o hapšenju Veselina Milića: Naprednjaci potpuno kriminalizovali MUP
15.05.2026.•
33
Bivši inspektor UKP Milan Dumanović izjavio je da je hapšenje načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog pomaganja ubici još jedna potvrda da je Srbija potpuno kriminalizovana država.
.jpg "Dva dečaka u Čačku teško povređena kada su se na električnom trotinetu sudarili sa automobilom")
Dva dečaka u Čačku teško povređena kada su se na električnom trotinetu sudarili sa automobilom
15.05.2026.•
5
Dva dečaka iz Čačka zadobila su teške telesne povrede kada su se vozeći električni trotinet sudarili sa putničkim automobilom u čačanskom naselju "Avenija lipa".
MUP kratko saopštio: Veselin Milić nije više načelnik beogradske policije
15.05.2026.•
13
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pukovnik policije Veselin Milić više nije načelnik Policijske uprave za grad Beograd.
Ko je Veselin Milić: Bivši savetnik Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala
15.05.2026.•
36
Načelnik Policijske uprave za Beograd Veselin Milić, koji je danas uhapšen nakon što je dao izjavu zbog nestanka Aleksandra Nešovića, prvi put je postavljen na mesto šefa beogradske policije 2013. godine.
Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić
15.05.2026.•
40
Služba za suzbijanje kriminaliteta i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP uhapsile su načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića i odredila mu zadržavanje do 48 sati.
Nova prepucavanja na relaciji Srbija - Crna Gora, a sve počelo Vučićevom izjavom o "glamuroznoj proslavi"
15.05.2026.•
44
Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i Srbije razmenila su saopštenja povodom jubileja obnove crnogorske nezavisnosti i izjava predsednika Aleksandra Vučića.
Nedeljkov: Živimo u nasilnoj političkoj kulturi nekažnjivosti, izbori su jedino rešenje
15.05.2026.•
1
Politički trenutak je natopljen nasiljem, prisutna je kultura nekažnjivosti, a to dovodi do toga da se ljudi osećaju slobodnim da počine krivično delo, izjavio je programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
Đurđević Stamenkovski o Vučićevom portalu za prijavu bahatih funkcionera: To će biti prekretnica
15.05.2026.•
15
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je "portal za prijavu bahatih funkcionera", koji najavio Aleksandar Vučić, "način da se vrati poverenje građana u institucije".
Komentari 2
Leka Paor
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar