Garantovana penzija ili socijalna pomoć: Šta u stvari Krkobabić najavljuje?
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić već neko vreme pominje uvođenje, kako je naziva, socijalno garantovane penzije u Srbiji.
Međutim, stručna javnost ističe da on, u želji da promoviše političku opciju koju predvodi u okviru vladajuće koalicije, "iz neznanja nešto što spada u kategoriju socijalne pomoći pogrešno predstavlja kao 'penziju'", piše Danas.
Iako je zvaničan naziv projekta ministra Krkobabića "Inicijativa za uvođenje socijalne garantovane penzije u Srbiji u iznosu ne manjem od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti", i on sam ističe da nije reč o "klasičnoj penziji".
Inače, tu incijativu, predviđenu da se usklađuje jednom godišnje shodno nivou troškova života, Ministarstvo za brigu o selu uputilo je radnoj grupi za izradu Predloga strategije za unapređenje položaja starijih lica za period od 2024. do 2030 godine.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić naglasio je da su socijalno garantovane penzije od 100 evra, čije je uvođenje pokrenuo, "namenjene ženama koje u ovom času imaju 63 i po godine i muškarcima starijim od 65 godina, a nemaju penziju, niti imaju uslova da je dobiju, a nemaju ni bilo kakve druge prihode".
"Institut socijalne penzije primenjuje se u stotinak država širom sveta kao osnovni mehanizam zaštite starijih osoba od siromaštava", izjavio je za list Politika Krkobabić, koji je i predsednik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije (PUPS).
"Isplata socijalno garantovane 'penzije' bila bi iz republičkog budžeta, iz dela namenjenog za realizaciju mera socijalne politike. Nužno je da napomenem da tu isplatu ne treba dovoditi ni u kakvu vezu sa Fondom PIO, kao što to neretko čine neupućeni ili nedobronamerni", dodao je.
Sa druge strane, stručna javnost ističe da Krkobabić brka pojmove penzije i socijalne pomoći, odnosno da to za šta se zalaže nema veze sa penzionim pitanjima.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da je reč o pokušaju ministra Krkobabića da se politički promoviše pred naredne izbore.
"Ono što je važno naglasiti jeste da ministar Krkobabić govori o penzijama iako to što predlaže nikako nema veze sa tom kategorijom. Zašto davanja koja predlaže Krkobabić naziva penzijama? To je pogrešno. Radi se o klasičnoj socijalnoj pomoći za ugrožene kategorije. Shodno tome to tako treba i zvati. To što Krkobabić stvari ne naziva pravim imenom pokazatelj je nestručnosti i neznanja među ministrima u našoj Vladi", ističe Kovačević.
Prema njegovim rečima, ono što bi Krkobabić trebalo da uradi jeste da utvrdi i broj ljudi za koje želi da obezbedi sredstva kao i da utvrdi koliko njih već ima neki vid socijalne pomoći, a koliko njih nema nikakva primanja.
"Onda se može urediti da svi ugroženi iz te kategorije dobiju pomoć, kao i da se radi na tome da se ona poveća. Novca iz budžeta za te svrhe svakako ima, ali samo u slučaju da se ne razbacuje u velikim iznosima na potpuno pogrešne stvari kao što je to sada slučaj", kaže Kovačević.
Pročitaj još
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić takođe konstatuje da ministar Krkobabić meša pojmove i da socijalnu pomoć proglašava za neku vrstu penzije što nije tačno.
"Očito je da sve to radi u cilju svoje političke promocije, a suma koju navodi kao garantovanu je veoma niska i nedovoljna za egzistenciju ugroženih kategorija. Sa druge strane, ASNS se zalaže da Srbija sledi primer zemalja poput Australije koja svojim građanima koji navrše određeni broj godina dodeljuju garantovanu penziju. To bi trebalo da bude slučaj i u našoj zemlji, ali da to bude definisano kao penzijsko, a ne socijalno davanje. Drugim rečima ti građani treba da dobiju pravo na penziju", objašnjava.
Dodaje da domaćice koje rade u kući ceo svoj vek i zaslužuju da dobiju penziju.
"Imamo i veliki broj radnika koji su bili zaposleni, ali po raznim osnovama zbog neuplaćivanja radnog staža ili gašenja preduzeća nisu uspeli da ostvare uslov za penzionisanje. To bi trebalo promeniti i omogućiti i da oni dobiju pravo na penziju", navodi Ranka Savić.
Inače, po grubim procenama u Srbiji u ovom trenutku ima oko 200 hiljada građana koji ispunjavaju kriterijume koje je u svojoj inicijativi naveo ministar Krkobabić.
Shodno tome, na mesečnom nivou, pod uslovom da kako je nazvana socijalno garantovana penzija bude u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, za te potrebe bi se iz budžeta izdvajalo oko 2,3 milijarde dinara.
Neka vrsta zagarantovane penzije postoji u zemljama poput Kanade i Sjedinjenih Američkih Država, gde su veoma niske kao, i u skandinavskim državama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
1
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
23
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
12
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
5
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
54
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
19
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Komentari 35
Radoslav
RADOSLAV
ertg
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar