Policajci u EU mentalno zdravlje proveravaju na tri do pet godina: Kakva je situacija na Balkanu?
Policajci u državama Evropske unije idu na preglede vezane za mentalno zdravlje na tri do pet godina. Sa druge strane, u zemljama Zapadnog Balkana to nije slučaj.
Foto: 021.rs
Kako piše Radio slobodna Evropa (RSE), mnogi policajci ne mogu ni da se sete kada su proveravali posledice stresa kojem su nesumnjivo izloženi radeći svoj posao.
Prema podacima, npr. policijskih agencija u Bosni i Hercegovini, sistematski pregledi obavezni su samo prilikom zapošljavanja, nakon čega neki pripadnici policije odu u penziju i nikada ne urade test radne sposobnosti, uključujući i psihološku procenu.
U potrazi za utvrđivanjem stvarnog stanja na terenu u državama Zapadnog Balkana, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i toga kako i koliko se brine za mentalno zdravlje policajaca bilo je teško doći do odgovora.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je naišao na zid ćutanja, naročito institucija (ministarstva unutrašnjih poslova) koje nisu odgovarale na upite o procedurama i pravilima, redovnim, godišnjim sistematskim pregledima koji bi uključivali i procenu mentalnog stanja aktivnih policajca koji se svakodnevno susreću i moraju da se nose sa rubnim oblicima ljudskog ponašanja.
Odgovor je stigao iz Nezavisnog sindikata policije Crne Gore u čijem pismo stoji da je "teško se setiti kada je urađen poslednji sistematski pregled policijskih službenika", te da je "razumljivo zašto država ne želi da organizuje sistematske preglede" jer bi rezultati "bili poražavajući i pokazali bi da ogroman broj policajaca ne zadovoljava kriterijume za obavljanje ove izuzetno teške i zahtevne profesije".
"Lista ozbiljnih zdravstvenih problema od krvnog pritiska, srčanih problema, povišenog šećera u krvi, problemi sa venama, kičmenim stubom i vidom samo su neki sa kojima se suočavaju crnogorski policajci", kako stoji u pismu iz Nezavisnog sindikata policije Crne Gore.
Pored fizičkih problema, u pismu se navodi kako "treba priznati da jedan broj kolega verovatno ima i probleme psihičke prirode, koji značajno utiču kako na njihove privatne živote, tako u na obavljanje službenih zadataka".
Na pitanje da li postoje psihološke obuke kojima bi policajci znali da pomognu sami sebi, ali i da se odnose prema ljudima sa kojima stupaju u interakciju, Nezavisni sindikat Crne Gore kaže da nemaju, kao druge policije, "psihologa sa kojim bi razgovarali i nalazili izlaz iz teških i kriznih situacija".
"Crnogorski policajci su prepušteni sami sebi i o njihovom mentalnom zdravlju niko ne brine", navodi se u odgovoru za RSE.
Svaki sedmi s PTSP-om
Jedan od sedam policajaca u svetu patio je od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ili depresije, a svaki deseti se borio s drugim mentalnim bolestima.
Ovo je podatak koji je 2020. godine objavljen u istraživanju na portalu američke vlade Nacional Libary of Medicine, naslovljenom "Globalna prevalencija (rasprostranjenost) i faktori rizika za probleme mentalnog zdravlja kod policijskog osoblja: sistematski pregledi i meta-analize".
U istraživanju se navodi kako se policajci suočavaju sa velikim rizikom od mogućnosti da razviju probleme vezane za mentalno zdravlje, iako pouzdane procene njihovih psiholoških problema i dalje ostaju nepoznate.
Pretraženo je 16 baza podataka i pregledano 11.506 članaka na temu koji su objavljeni od januara 1980. do 2019. godine. Uključeno je gotovo 70 studija koje su obuhvatile 272.463 policajca iz 24 države sveta.
Mentalni poremećaji u vezi kojih se utvrđivao stepen rizika su: depresija, PTSP, generalni anksiozni poremećaj, samoubilačke misli, alkoholizam i povećanje agresije pod uticajem alkohola.
Najjači faktor rizika za depresiju i samoubilačke misli bio je veći profesionalni stres, a najjači faktori rizika za PTSP pored stresa na poslu bilo je i razvijanje strategija izbegavanja suočavanja sa problemom, odnosno stresnom situacijom.
Zaključeno je kako je rasprostranjenost problema mentalnog zdravlja među policajcima dvostruko veća od podataka koji su ranije bili vezivani za miješane uzorke rezultata pripadnika hitnih službi koji su pojačani slabom socijalnom podrškom, stresom na poslu i neprilagođenim strategijama suočavanja.
Napominje se da bez efikasne intervencije, psihološke poteškoće će ostati značajan zdravstveni problem među policajcima.
Na pitanje zašto su lekarski pregledi bitni za pripadnike policije, psiholog i univerzitetski profesor iz Sarajeva Sandi Dizdarević za Radio Sobodna Evropa kaže da ima više razloga.
Prvi je da "policijski službenici rade vrlo stresan posao, i nakon svake upotrebe sredstava prisile dolazi do određenih psiholoških pritisaka koje neko može da savlada odbrambenim mehanizmima, a neko ne može".
Drugi razlog se tiče vremena koje ostavlja veće posljedice ako se sa "ljudima ne radi", kako kaže Dizdarević, dodajući da to onda ima šire uticaje i da se odražava i na građane.
Zakon u teoriji i praksi
Centar za sigurnosne studije (CSS) iz Sarajeva je proveo "mini istraživanje" početkom 2024. na temu lekarskih pregleda koji se obavljaju u policijskim agencijama u Bosni i Hercegovini i kako sami navode podaci koje su prikupili su "zabrinjavajući".
Od 16 policijskih agencija koje deluju u BiH, njih 11 je dostavilo odgovore o provedenim lekarskim pregledima u svojim agencijama, kao i o psihološkim obukama koje su policijski službenici pohađali.
Od 11 agencija, koje su dostavile podatke, jedino su MUP Zeničko-dobojskog (2023. godine), MUP Srednjobosanskog (2020. godine) i MUP Posavskog kantona (2022. godine) proveli lekarske preglede za sve policijske službenike u zadnjih 10 godina.
MUP Tuzlanskog kantona je naveo da su lekarski pregledi rađeni 2022. godine samo za 300 policijskih službenika Jedinice za specijalnu podršku i Jedinice za narušavanje javnog reda i mira u većem obimu.
Kako je za RSE rekao Sabahudin Harčević istraživač CSS-a, prikupljeni podaci su zabrinjavajući jer "policijski službenik mora konstantno biti u psihofizičkoj mogućnosti da, pod svim okolnostima, obavlja posao na visokom nivou".
U zakonima Evropske unije, na primer, propisuje se da se lekarski pregledi rade od 3 do 5 godina za sve službenike policije.
U BiH ovi propisi, generalno propisuju tri do pet godina za lekarske preglede, kako kaže Harčević, ali se razlikuju od kantona do kantona (u Federaciji BiH ima 10 kantona i dva entiteta, plus distrikt Brčko), i od agencije do agencije, napominjući da je "očigledan problem da se ti pravilnici ne poštuju".
Razloga za neprovođenje propisa odnosno redovne dinamike lekarskih pregleda je mnogo, a među njima je, između ostalog, "nedostatak finansijskih sredstava".
Što se tiče Srbije, prema Zakonu o policiji, "zaposlenima u Ministarstvu obezbeđena je psihološka zaštita koja se ostvaruje kroz psihološku selekciju i klasifikaciju i psihološku prevenciju na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou".
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije otvorilo je krajem 2017. SOS telefon za policajce za hitnu psihološku pomoć u izuzetno stresnim situacijama, saopštilo je tada Strukovno udruženje policije.
Godinu dana ranije, 2016. formirano je Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju pri MUP-u, kada je rečeno da će psiholozi biti uključeni u selekciju policijskih kandidata prilikom zapošljavanja i biti sastavni deo tima prilikom planiranja policijskih akcija te da će svaki policajac imati psihološki dosije.
Zakon u Srbiji takođe propisuje da zaposleni u Ministarstvu mogu da budu podvrgnuti "testiranju na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu".
Sa zdravljem nema kompromisa, rekao je psiholog Dizdarević, podvukavši da je u pitanju zakonska obaveza koja se ne smije dovoditi u pitanje.
"Ako imamo policijske službe koje nabavljaju helikoptere, uvode kamere, ulažu novac u određene tehničke stvari, onda se novac mora naći i za personalnu stvar koja se tiče ljudi. Nema prostora za diskusiju o zdravlju ljudi. Ako se radi o zakonskoj normi, komesari su odgovorni za ono što se provodi ili ne provodi", istakao je on.
Pročitaj još
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
Psihohigijena u policiji
Za oslobađanje od stresa nije dovoljno samo pravilno se hraniti, ispravno disati i baviti se fizičkim aktivnostima, već je potrebna i psihohigijena.
PTSP je kao rđa koja nagriza ličnost i psihu, definiše se kao anksiozni poremećaj u kojem traumatične ili situacije opasne po život izazivaju uznemirujuća sećanja koja se pojavljuju kao i intenzivno stanje "hiperbudnosti".
Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Kembridž 2018. pokazalo je da je 90 posto radnika u policiji, koji su ispitani (od 18.185 ispitanika) bilo izloženo traumi. Od njih je svaki peti prijavio da ima iskustvo PTSP-a ili simptome kompleksnog PTSP-a neposredno prije samog ispitivanja.
"Ne mogu da prebrojim koliko traumatičnih incidenata sam istraživao", izjavio je jedan od anketiranih policijskih službenika u Velikoj Britaniji.
Poremećaj sna, preskakanje srca i znojenje su česte pojave i mogu da dovedu pojedince da pribegnu samolečenju drogama i alkoholom. Istraživanje Univerziteta Kembridž, takođe je otkrilo da je osam odsto radnika policije koji su bili izloženi traumi imalo kliničke simptome PTSP-a.
U Sjedinjenim Državama i u zemljama Evropske unije, a donekle u zemljama regije Zapadnog Balkana, stara je praksa da pri policijskim službama postoje odeljenja za pružanje podrške pomoći u kojima rade psiholozi.
"Razlika između nas i SAD jeste da policijski službenik nakon svake upotrebe sredstava, prinude ili prisile, a osobito smrtonosne sile, obavezan je ići kod psihologa", naglasio je Dizdarević.
Na primeru Bosne i Hercegovina, kako pojašnjava Dizdarević, radi se o "diskrecionom pravu", dok samo društvo još uvek živi u neznanju i ne pravi razliku između psihologa i psihijatra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dijana Hrka: Pokušaji da se moja borba uprlja, nisam imala dublerku tokom štrajka glađu
12.12.2025.•
0
Majka mladića stradalog u padu novosadske nadstrešnice Dijana Hrka kaže da se suočava sa pokušajima da se njena borba za odgovornost za tu tragediju uprlja i obezvredi.
MUP upozorava na prevarante: Javljaju starijim ljudima da su im bližnji povređeni i traže novac za lečenje
12.12.2025.•
0
MUP upozorava da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi prevara u kojima su se nepoznate osobe, pozivajući građane na fiksne telefone, lažno predstavljale kao lekari različitih zdravstvenih ustanova.
Brnabić: Turbulentna godina u Skupštini Srbije, završavamo dobrom debatom
12.12.2025.•
1
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je 2025. godina bila turbulentna kada je reč o radu parlamenta.
Više od 130.000 prijava za upis objekata po novom zakonu
12.12.2025.•
9
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da je podneto više od 131.000 prijava za upis objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Smenjeni urednik na RTS-u najavljuje štrajk glađu: Moj opstanak zavisi od Bujoševića
12.12.2025.•
16
Smenjeni urednik noćnih vesti RTS-a Ivan Plavšić, najavio da će od srede započeti štrajk glađu.
Najava uklanjanja Ćacilenda: Signali iz Brisela
12.12.2025.•
24
Predsednik Srbije izrazio je nadu da će šatori ispred Skupštine Srbije, takozvani Ćacilend, biti uklonjeni do kraja godine.
Ministarstvo finansija od januara gasi račune univerzitetima, problemi u najavi
12.12.2025.•
4
Ministarstvo finansija uputilo je obaveštenje univerzitetima i fakultetima da će, usled početka primene informacionog sistema SPIRI, od 5. januara biti pogašeni svi dosašnji računi tih institucija.
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika: Nastavlja se represija
12.12.2025.•
1
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije saopštila je da je njihovom članu stiglo rešenje o pasivnom statusu u trajanju od pet godina, što su ocenili kao nastavak represije.
Dubravka Đedović Handanović o širenju gasne mreže
12.12.2025.•
3
Srbija nastavlja da radi na širenju mogućnosti za snabdevanje energentima iz različitih pravaca, a završava se i razdvajanje u gasnom sektoru, kazala je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Vučić po modelu Putina, Erdogana i Mila Đukanovića: Kandidat za premijera
12.12.2025.•
43
Izvesno je da će se Aleksandar Vučić kandidovati za premijersku funkciju.
Pucnjava u restoranu u Obrenovcu, uhapšena trojica
12.12.2025.•
0
Tri osobe su uhapšena nakon pucnjave u ugostiteljskom objektu koja se dogodilo u četvrtak, u Obrenovcu.
Tužiteljka demantuje direktora policije: Ne govori istinu, policajci su me odvratili od uviđaja
11.12.2025.•
3
Tužiteljka Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Gordana Nedić Isailović demantovala je navode direktora policije Dragana Vasiljevića.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - može li bolje?
11.12.2025.•
13
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Kruna i skiptar kralja Petra I postaju kulturno dobro od izuzetnog značaja
11.12.2025.•
4
Vlada Srbije je danas donela "Odluku o utvrđivanju krunidbenih insignija kralja Petra I Karađorđevića (1844-1921) za kulturno dobro od izuzetnog značaja".
Vučić: Pomilovaću sve koji budu optuženi zbog Generalštaba
11.12.2025.•
81
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u slučaju da bude podignuta optužnica u vezi sa projektom Generalštab, "pomilovati sve koji su navodno učestvovali u malverzacijama".
Direktor policije: Stopa kriminala manja za pet odsto u odnosu na 2024.
11.12.2025.•
9
Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je stopa kriminala u Srbiji u kontinuiranom padu i da je od početka godine zabeleženo smanjenje od pet odsto u odnosu na 2024. godinu.
Kragujevačka policija: Nije istina da su strani radnici silovali ženu, ne širite lažne informacije
11.12.2025.•
0
Policijska uprava u Kragujevcu saopštila je da su neistiniti navodi koji su se pojavili da su strani radnici navodno počinili silovanje u naselju Vinogradi i presretali mlađe žene.
Vučić se nada da će šatori ispred parlamenta biti uklonjeni do Nove godine: "Daću sve od sebe"
11.12.2025.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se nada da će do kraja godine šatori ispred Doma Narodne skupštine u centru Beograda biti uklonjeni.
Osuđeni na ukupno 55 godina za ubistvo penzionera u Padinskoj Skeli
11.12.2025.•
10
Viši sud u Beogradu osudio je na ukupno 55 godina zatvora trojicu optuženih da su od polovine januara do 4. februara prošle godine u KPZ "Padinska Skela" ubili oštećenog S.B.
Srbija dobija Savet za porodicu i demografiju, na njegovom čelu Macut
11.12.2025.•
3
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici Odluku o formiranju Saveta za porodicu i demografiju kojim će predsedavati premijer Đuro Macut.
Komentari 5
jovo s brkovi
Pera pandur
- Smešno-tužna ! S obzirom na kvalifikacije, obuku i selekciju...
Mojsije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar