Hitlerov "Majn kampf" u Srbiji u slobodnoj prodaji, kupuju ga mahom mladići: Treba li ga zabraniti?
Knjiga "Majn kampf" (Moja borba), antisemitsko delo i politički manifest Adolfa Hitlera, slobodno se prodaje u Srbiji - ima je u velikom broju knjižara, štampaju je dve izdavačke kuće.
Foto: 021.rs
Godišnje se, kažu izdavači, proda oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladići od 15 do 20 godina.
Decenijama se širom sveta raspravlja o tome treba li ovu "knjigu zla" zabraniti, ali su i po tom pitanju mišljenja podeljena - dok su jedni za apsolutnu zabranu, drugi smatraju da je to cenzura i kontraproduktivan čin, kojim bi se samo povećala tražnja.
Kao jedno od mogućih rešenja se pre desetak godina pojavilo baš u Nemačkoj, u kojoj je 70 godina bilo onemogućeno štampanje ovog dela, i to zahvaljujući bavarskoj vladi koja je imala autorska prava. Pošto su sedam decenija nakon Hitlerove smrti istekla ta prava, 2016. godine je štampano novo izdanje, ali ne tek tako, već kao kritičko izdanje koje je praćeno hiljadama naučnih komentara i fusnota.
U Srbiji se, međutim, "Majn kampf" štampa u originalu jer, kako navodi jedan od izdavača, "istorija i Drugi svetski rat su već sve rekli".
"Zato smo se odlučili da je štampamo izvorno, onako kako je Hitler i napisao, bez naših komentara, bez bilo kakvog uvoda ili pogovora. Tek sirovi tekst prepun ksenofobije, mizoginije, mržnje prema svemu drugačijem. Pročitajte i donesite svoj sud", navodi izdavač čija se knjiga nalazi u velikom broju knjižara u našoj zemlji, a prenosi Insajder.
Predsednik Jevrejske opstine Beograd Aron Fuks navodi da "Majn kampf" nije jedina sporna knjiga, da su i ideje iz nekih drugih knjiga bile i ostale pogubne po čovečanstvo, te da zato sve to ne bi smelo da bude lako dostupno. Literalno gledano, kaže on, Hitlerova knjiga je beznačajna, ali smatra da bi je trebalo izučavati kao deo istoriografije, jer ona jeste osnova onoga što se dogodilo uoči i tokom Drugog svetskog rata.
"Zabrana ili nezabrana knjige je pitanje koju političku poruku hoćemo da pošaljemo. Ako zabranjujemo takvu knjigu - mi hoćemo da demonstriramo da smo protiv ideja koje su sadržane u toj knjizi, a ne da je zabranjujemo zabrane radi. Samim činom zabrane hoćemo tu ideju da stavimo van konteksta društvenog diskursa, kao nešto o čemu nema rasprave. Svi koji bi tu knjigu kupili kao 'zabranjeno voće' tim činom bi sebe izmestili iz mejnstrima", rekao je Fuks na Insajder televiziji.
On je ispričao da je njegova baka s majčine strane preživela Aušvic, da je 1941. imala 16 godina i da pre rata nije imala prilike da pročita "Majn kampf", ali se sećala da su svi u kući slušali Hitlerove govore i da su bili izuzetno zabrinuti iako rat još nije bio stigao u Jugoslaviju.
"Sasvim sigurno da su s razlogom bili uplašeni onim što sledi. Nije to bila prva pojava antisemitizma kao takvog, Hitler u 'Majn kampfu' nije čak ni autentičan po pitanju antisemitizma, tu su sadržani mitovi i legende različitih antisemitskih autora. To ništa nije novo, samo je to steklo razmere koje nikada do tada nije bilo", dodao je Fuks.
Hitler je knjigu pisao tokom boravka u zatvoru u Minhenu nakon neuspešnog pokušaja državnog udara 1923. godine. Prvi put je objavljena 1925/26. godine i u njoj se nalaze stvari koje će se kasnije videti u Drugom svetskom ratu, pre svega antisemitizam i ideja prodora na istok. Ova knjiga se zapravo smatra pretečom Holokausta.
Politikolog Radivoje Jovović kaže da današnje čitanje "Majn kampfa" u nekritičkom izdanju definitivno može da služi samo za promociju i afirmaciju vrednosti iz te knjige.
"Ta knjiga je onlajn i te kako dostupna, ako se izda u štampanom izdanju to nužno ne znači da će proizvesti bogzna kakav prodor do čitalačke publike, ali izdati je u nekritičkom izdanju znači u izvesnom smislu normalizovati prisustvo tih političkih ideja, predstaviti ih kao legitimne političke ideje koje mogu slobodno da se nadmeću sa drugim političkim ideologijama u savremenom, demokratski otvorenom društvu. To je jedna velika opasnost", smatra on.
Nije cenzura već odbrana slobodnog društva
Kako kaže, zabranu "Majn kampfa" ne bi nazivao cenzurom već odbranom demokratskog, slobodnog društva. Govor mržnje i netrpeljivosti se, naglašava on, mora suzbijati kako bi društvo ostalo slobodno, otvoreno i demokratsko.
"Karl Poper je objasnio njegov paradoks tolerancije rekavši - da bi društvo ostalo tolerantno moramo da budemo netolerantni prema netolerantnima. Da bismo imali slobodno, otvoreno i demokratsko društvo, moramo svim političkim idejama koje ne ugrožavaju različite društvene segmente, prava i slobode građana da dopustimo da se takmiče, ali isto tako moramo da sankcionišemo one političke ideje, pokrete, partije i pojedince koji otvoreno zastupaju fašističke, nacističke stavove i govor mržnje i netrpeljivosti", naveo je Jovović.
Kao problem našeg društva on, između ostalog, izdvaja nedostatak škola demokratije u osnovnim i srednjim školama, te nedostatak obrazovanja za kritički mislećeg građanina.
"Mi u školama ne učimo dovoljno o tome šta je fašizam, šta je nacionalsocijalizam bio. Učimo da su se neki ratovi desili, učimo čak i kako su neki domaći kolaboracionisti bili sasvim legitimni politički prvaci koji su se na ovim prostorima nadmetali. Mladi ljudi izađu iz škola, postanu punoletni i, nažalost, veoma često plodno tlo za plasiranje ovakvih ideja", kazao je on.
Pročitaj još
S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević se protivi zabrani knjiga, jer, kako kaže, "svaka knjiga je dobrodošla i ima svoju publiku, a kakva će biti njena recepcija uvek pokaže vreme". On smatra da zabrana proizvodi kontraefekat, jer će ljudi upravo zato želeti da imaju takvu knjigu, bez obzira o čemu se u njoj radi.
A kada je reč o "Majn kampfu", on ocenjuje da je Hitlerova politička moć uticala da ta marginalna knjiga postane njegov kredo.
"I neke druge knjige mogu isto tako da se stave u red sa 'Majn kampfom' - 'Godine raspleta' Slobodana Miloševića ili Komunistički manifest, itd. Mnoge druge knjige su mnoga druga zla napravile. Svaku knjigu treba posmatrati u vremenu kada je nastala, a ova je nastala dvadesetih godina (20. veka), kada nastaje i jedan broj sličnih knjiga u Nemačkoj, kao posledica Prvog svetskog rata i poraza u njemu, a ne kao koncept za budućnost. Činjenica da je, kada je Hitler postao to što je postao, knjiga dobila na drugom čitanju", naveo je Dimitrijević na Insajder televiziji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
U Beogradu za godinu dana 71 napad na vozače GSP-a
04.03.2026.•
0
U poslednjih godinu dana u Beogradu je zabeležen 71 napad na vozače Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), od kojih je 45 još nerasvetljeno i nisu pronađeni počinioci.
Licandro: Građani Srbije sa 100 dinara mogu da kupe više nego Amerikanci za jedan dolar
04.03.2026.•
4
Razlika u životnom standardu između Srbije i na primer SAD znatno je manja nego što pokazuju zvanični podaci, jer su cene u Srbiji niže, pa je i realna kupovna moć građana veća.
Direktor Kancelarije za IT: Drugi superkompjuter u Srbiji biće pušten u rad u aprilu
04.03.2026.•
5
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da su pripreme za puštanje u rad drugog superkompjutera u završnoj fazi i da će on biti pušten u rad u aprilu.
U Beograd stigli državljani Srbije evakuisani iz Izraela
04.03.2026.•
1
Državljani Srbije, Severne Makedonije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, koji su evakuisani iz Izraela, stigli su u Beograd protekle noći, oko dva časa posle ponoći.
Diplomata Milivojević: Po Srbiju bi bilo pogubno da se izjasni za neku od ratom zahvaćenih strana
04.03.2026.•
4
Diplomata Zoran Milivojević ocenio je da je država Srbija najbolje moguće reagovala oko evakuacije građana sa problematičnih i sukobljenih područja sa Bliskog istoka.
Srbija od 1991. izgubila skoro milion stanovnika, među kojima skoro 30 odsto inženjera
04.03.2026.•
5
Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predstavlja veliki gubitak za BDP.
Direktor Instituta "Vinča": Po pitanju bezbednosti potpuno nebitno da li nuklearku imamo u državi ili regionu
04.03.2026.•
10
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je na 33. Kopaonik biznis forumu da razvoj nuklearne energije u našoj zemlji zavisi od društvene prihvatljivosti.
Dve i po godine kasnije - građanima i dalje stižu znatno uvećani računi za struju
04.03.2026.•
4
Građanima Srbije ovih dana na kućne adrese ponovo pristižu uvećani računi za struju, a razlike u obračunima u odnosu na prethodni period nisu zanemarljive.
Čak 40 odsto automobila u Srbiji pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji
04.03.2026.•
0
Čak 40,8 odsto automobila, analiziranih kroz izveštaje o istoriji vozila u Srbiji, pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji.
Da li je projekat Jadar zaista mrtav? Nemačka poslanica o kopanju litijuma u Srbiji
04.03.2026.•
3
Dojče vele je razgovarao sa Hildegard Bentele (CDU), predstavnicom Evropskog parlamenta u Komisiji za kritične sirovine koja je sastavila listu strateških projekata EU.
Teška saobraćajna nesreća u Sjenici: Dve osobe poginule na mestu, jednoj se bore za život
03.03.2026.•
0
Dve osobe poginule su, dok se trećoj lekari bore za život nakon saobraćajne nesreće koja se večeras dogodila u Ulici Ahmeta Abdagića u Sjenici.
Poljoprivrednik: Sinoć uklonjene blokade na tri lokacije, dogovora sa Ministarstvom još nema
03.03.2026.•
0
Sinoć je održan nezvaničan sastanak udruženja poljoprivrednika, koja protestuju i blokiraju puteve u Srbiji, sa šefom kabineta ministra poljoprivrede Markom Saranovcem.
Dva, tri kandidata za predsednika države: Ko bi mogao da zameni Vučića?
03.03.2026.•
19
Srpska naprednja stranka trenutno nema kandidata osim Vučića koji jedini ima šanse da pobedi na neposrednim predsedničkim izborima.
Specijalni let sa evakuisanim građanima Srbije poleteo iz Šarm el Šeika
03.03.2026.•
0
Avion "Er Srbije" u koji su se u Šarm el Šeiku ukrcali državljani Srbije, ali i građani BiH, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, koji su ranije evakuisani iz Izraela, krenuo je ka Beogradu.
Čačanski portal Epicentar pres na meti sajber napada
03.03.2026.•
0
Redakcija čačanskog portala Epicentar pres saopštila je večeras da se od subote, 28. februara, nalazi na meti sajber napada.
Manja Grčić najavljuje "drugačije vođenje" RTS-a
03.03.2026.•
24
Pre osam dana, na čelo Radio-televizije Srbije izabrana je Manja Grčić. O prvim potezima na novoj funkciji, poverenju građana i porukama zaposlenima govorila je za Dnevnik RTS-a.
Vozači kamiona najavili blokade teretnih graničnih prelaza 14. aprila
03.03.2026.•
3
Doneta je odluka da se, zbog nerešenog problema dužine boravka profesionalnih vozača u zemljama Šengen sporazuma, 14. aprila blokiraju teretni granični prelazi.
Vijesti: Srpska ambasada u Lisabonu korišćena kao skrovište za kokain, pokazuju Skaj poruke
03.03.2026.•
35
Ambasada Srbije u Lisabonu služila je 2020. godine kao sigurna kuća za skrovište kokaina kriminalne grupe okupljene oko bivšeg poslanika Demokratskog fronta Mila Božovića.
Studenti u blokadi: Odbijena i poništena lista SNS-a u Knjaževcu
03.03.2026.•
14
Studenti u blokadi objavili su da je lista Srpske napredne stranke (SNS) u Knjaževcu odbijena i poništena.
AMSS: Automobili prolaze bez čekanja, kamioni čekaju do pet sati na granici
03.03.2026.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili na graničnim prelazima trenutno prolaze bez čekanja, dok kamioni na nekim prelazima čekaju od jednog do pet sati.
Komentari 45
Brbonjac
Dejan
Nego
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar