Hiljade hektara šume u Srbiji "nestaju": Ko ih pustoši i kakva je kaznena politika?

Autor: NIN

Info

16.09.2024.

21:54 > 22:05

Više od 74.000 hektara šume i Srbiji nestalo je u periodu od 2000. do 2023. godine.

Hiljade hektara šume u Srbiji "nestaju": Ko ih pustoši i kakva je kaznena politika?

Foto: 021.rs

Ovo pokazuju podaci međunarodne platforme Global forest voč, dok je prošle godine posečeno oko 7.900 hektara - gotovo dvostruko u odnosu na 2022. kada je izgubljeno približno 4.500 hektara šume, piše NIN.

Podaci ukazuju na to da je izgubljena površina pod šumama u 2023. najveća u poslednjih 20 godina. Taj gubitak, ponovo u fokus sve češću krađu i bespravnu seču šuma. Međutim, koliku god štetu nanosio, ovo nije jedini problem koji uništava srpske šume, ukazuju stručnjaci.

Pre tri godine je, inače, na predstavljanju Istraživanja o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Pošumljavanje u Republici Srbiji", koje je sprovela Državna revizorska institucija (DRI), predočeno da Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja.

Navedeno je i da se, prema podacima RZS-a, trend opadanja godišnjeg pošumljavanja uočava od 1995. godine, da je 2021. godine bio ispod 2.000 hektara, dok je 80-ih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje.

Prema poslednjoj Nacionalnoj inventuri šuma RS, nalazimo se na oko 39 odsto pošumljenosti. Ali, kako se navodi na sajtu Eko straže, u ovaj procenat ušle su i živice i voćnjaci, tako da je 34-35 odsto realna cifra.

Cifra pošumljenosti varira od svega šest do sedam odsto u Vojvodini, koja spada u najmanje pošumljene regije Evrope, do Istočne Srbije koja se smatra natprosečno pošumljenim delom Srbije. Podaci Nacionalne inventure, navode da je 53 odsto šuma Srbije u vlasništvu države, dok su ostale u privatnom.

Inženjer šumarstva i predsednik ekološko-šumarske asocijacije "Eko Šum" Dragić Tomić za NIN kaže da se površina šuma povećava bez obzira na to što se ona seče, što se grade putevi, objekti i slično.

"Međutim, to se dešava zato što su sela opustela i pojedine prostore preuzima šuma koja je loša. Sada se i šikara vodi kao šuma, kao i ona koja je opustošena. Da, površine se u odnosu na prethodni period povećavaju, ali kvalitet tih šuma je loš", kaže on.

Tomić smatra da su problemi srpskih šuma proizašli iz niza faktora i grešaka koje se nižu godinama unazad. Zato što donosioci odluka, dodaje on, ne razmišljaju unapred.

"Ili, razmišljaju unapred, ali do sledećeg mandata. Njima to nije u interesu, niti ih zanima šta će biti za 50 ili 100 godina. Trenutno plaćamo danak svega onoga što se dešavalo prethodnih godina, kao što će naredna generacija trpeti posledice svega što se dešava danas. Najbitnije je da spasimo ono što se spasiti može. Ima rešenja, problemi su rešivi. Ali, za to nam je potrebna struka, da pravi ljudi dođu na prava mesta. I volja", ističe sagovornik NIN-a.

Po glavi i džepu

Tomić kaže da je vraćanje oduzetih šuma po raznim osnovama, bila greška, jer je najveći deo, odmah po vraćanju, posečen i opustošen.

Vraćanje crkvenih i manastirskih šuma se, dodaje, jako loše odrazilo na šumu. A trenutno, jedan od najvećih problema, ocenjuje Tomić, predstavlja pustošenje privatnih šuma koje su, inače, dužni da čuvaju sami vlasnici.

"Srbijašume", naime, čuvaju šume koje su u državnom vlasništvu, dok za privatne imaju samo savetodavnu funkciju. A kazne za bespravnu seču, prema Zakonu o šumama, variraju u zavisnosti od težine prekršaja i vrednosti oštećene šume. Primera radi, novčane kazne za fizička lica kreću se u rasponu od 10.000 do 100.000 dinara.

"Kaznena politika mora što pre da se pooštri i to radikalno. Jer, platiće se šteta za jedan posečen kubik, ali ukupna šteta je daleko veća, posmatrana u kontekstu opštekorisnih funkcija šuma, poput na primer proizvodnja kiseonika. Pritom, šumska krađa je teško dokaziva, a mnogi ljudi ne smeju ni da svedoče na sudu, niti da kažu bilo šta, jer se bespravnom sečom bave organizovane grupe, koje su u stanju da za dan zbrišu čitavu jednu šumu", podvlači Tomić.

Ovo je posledica toga što je 2010. godine, kako podseća, seča bez doznake bila zabranjena, ali ne i kažnjiva. Ovo je trajalo do 2015. godine, odnosno do izmena Zakona o šumama. U međuvremenu, organizovane grupe su se tehnički osposobile, pojedinci su osnovali biznise, a posao nastavljaju i danas.

"I tako su privatne šume u Srbiji, blago rečeno - raubovane. Kaznene odredbe su smešne. Neophodno je da se napravi odštetni cenovnik po kome će se izricati kazne u srazmeri sa štetom koja je počinjena. Ne moramo čak ni da izmišljamo toplu vodu, u Hrvatskoj već postoji taj model", ističe on i podvlači da je takođe važno povećati broj inspektora, odnosno, bar popuniti planiran broj.

Odnosno, mora da se nađe rešenje za zaštitu privatnih šuma, koje vlasnici ne mogu sami da sačuvaju. Privatne vlasnike je takođe, smatra Tomić, neophodno stimulisati za pošumljavanje erozivnih površina, budući da je to, kako kaže, izuzetno važno i kao preventiva za poplave.

"Pitamo se zašto imamo poplave... A problem nećemo rešiti betoniranjem reka od izvora do ušća, što je suludo. Trebalo bi da pošumimo sva erozivna područja, da se ljudima daju stimulacije, ako su u pitanju privatne šume, neka dobiju besplatno sadnice i sve što je neophodno, pa 20 godina ne moraju da plaćaju porez na tu parcelu. Bujične pregrade treba da se grade takođe. Ono što je urađeno 80-ih godina nije ni očišćeno, ni popravljeno, nego samo tako ostavljeno. Ne možemo da shvatimo da su posledice koje lečimo, daleko veće, nego da smo na vreme preduzimali preventivne mere", ističe sagovornik NIN-a.

U slučaju ovih problema, kako kaže, "neophodno je delovati na glavu, i na džep". Na glavu edukacijom o tome koliko su nam šume važne, a na džep oštrijim kaznama.

Ceo tekst čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

SEČA ŠUMA divlja seča

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Noname

17.09.2024 • 12:11

Bre

Šta ce nam šume,bolje da postanemo pustinja,pa da jašemo kamile,a možda nas se onda i lopovi manu,i domaci i belosvetski....

0 0 0
/

17.09.2024 • 08:51

/

to su sve vasi.
eto vam vaseg briksa pa kukajte na secu, otrove i svetu oligarhiju.

neodgovoran,idiotski ste narod

1 3 -2
Jovan

17.09.2024 • 08:36

Neko uništava organizovano a dok narod sazna ko je u pitanju, svi će da se prave ludi i biće kasno. Ovo je inače standardni obrazac propadanja jednog društva.

2 2 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.