Diskriminacija dece sa invaliditetom u Srbiji: "Svaki uspešno rešen slučaj je korak napred"
Problemi sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom i njihovi roditelji u našem sistemu nisu malobrojni, ali na sve to neretko zna da se doda još jedan element - diskriminacija.
Izbegavanje uključivanja u zajednicu, predrasude, a neretko i vređanja - situacije su sa kojima se ova grupa građana suočava kako u društvu, tako i u javnim ustanovama.
Novosađanka koja ima sina sa pervazivnim razvojnim poremećajem, sa elementima autizma, ističe da joj je najveći problem diskriminacija i neprihvatanje njenog deteta.
"Teško je dete odgajati u ovom svetu. Nemamo druga ili drugaricu, pojedina rodbina ne dolazi da ga vidi, niti pita za njega. Veliku podršku i pomoć imam od supruga i ćerke, roditelja i srednjeg brata", kaže ona.
Majka deteta sa invaliditetom kaže da joj je glavni utisak to da su ovakva deca u srpskom sistemu nevidljiva i nebitna za sve.
"Iskreno najveći problem naše dece je što nas društvo ne razume, što nemaju druga ili drugaricu sa kime mogu da se druže. A država ili grad nikada nisu imali sluha jer naša deca su nevidljiva za njih", navodi ona.
Pedagoškinja iz Centra za podršku SVEDA Danijela Vuković za 021.rs podseća da niko ne traži da ima invaliditet ili smetnje, već da je to prosto nešto što im se dogodilo ili rođenjem ili tokom života.
"Život je takav da niko ne može zasigurno da zna da li će i kada će u jednom momentu postati osoba sa invaliditetom. Upravo zbog toga je i zabrinjavajuće to što ljudi imaju predrasude kada se susretnu sa detetom ili odraslom osobom sa invaliditetom, a onda i da sebi dozvoljavaju različita ponašanja koja vređaju dostojanstvo deteta, osobe, pa i njihovih roditelja i bližnjih koji se brinu o njima", objašnjava ona.
Ističe da diskriminacija postoji u svim sistemima i državama, ali da je ona naročito vidljiva onim granama koje bi trebalo da pružaju podršku deci ili osobama sa invaliditetom.
"Različite uvrede, ponižavanja, izbegavanja uključivanja osobe ili deteta u zajednicu, davanja sopstvenog suda o tome šta detetu treba i slično. Ne bih da generalizujem, ali je to prosto nešto što se dešava. Svakako da postoje i ljudi i profesionalci koji vode računa o tome kako pristupaju deci i odraslima sa invaliditetom", navodi sagovornica 021.rs.
Srbija je ratifikovala niz dokumenata Ujedinjenih nacija i Evropske unije koja regulišu prava deteta, osoba sa invaliditetom i njihovih roditelja, odnosno staratelja. Međutim, iako su obaveze pravno regulisane, u praksi je to malo teže uočljivo.
Vuković dodaje i da je svest o inkluzivnoj kulturi, politici i praksi slabo razvijena, ali i da se sporo uvode prepisane promene, pa su tako na primer neke rampe toliko strme da bi se i sportista ugruvao, a ne osoba u kolicima.
"O saobraćaju da ne pričam. Mi smo svuda po malo nešto započeli i uradili, ali to nije dovoljno i često nije urađeno kako treba. Svima nedostaje podrška i na svakom koraku bi trebalo da je vidljiv stav države da se mora poštovati ono što već postoji u sistemu, na način da se ne ugrožava lično dostojanstvo deteta sa invaliditetom ili roditelja. Te vidljivosti nema. Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost ne mogu sve da reše. U osnovi svačijeg ponašanja je kultura", smatra ona.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za 021.rs navodi i da su najčešći prijavljivanja diskriminacije ovoj ustanovi upravo u obrazovnim ustanovama.
"Ti slučajevi se pre svega odnose na decu sa invaliditetom koje nekada uključuje neprilagođen plan i program nastave ili nepostojanje adekvatnih učiteljskih ili asistentskih resursa, kao i fizičke prepreke koje u školama onemogućavaju pristup", kaže ona.
Dalje objašnjava da velik problem predstavlja i nepristupačnost javnih usluga i objekata, poput škola, bolnica i drugih javnih objekata.
"Takođe je problem i nedovoljna podrška od strane socijalnog i zdravstvenog sistema. Imali smo i određen broj pritužbi koji su se odnosili upravo na nedovoljnu podršku od strane ovih institucija, nedovoljan pristup terapijama, lekovima, specijalistima i drugim uslugama koje su neophodni za decu sa invaliditetom. Ali smo u najvećem broju slučajeva imali i pozitivan i efikasan odgovor institucija protiv kojih su podnošene pritužbe", objašnjava Janković.
Foto: Pixabay
Podseća i da problem predstavlja i društveni problem, a to je stigmatizacija i marginalizacija dece sa invaliditetom i njihovih roditelja od strane zajednice.
Danijela Vuković podseća i da su Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti tu da ukazuju i da rešavaju posebne slučajeve.
"Međutim, kod nas je kultura poštovanja inkluzivnosti i prava sporadična i zavisi od lične kulture, osim u poslovima koji moraju da poštuju pravo deteta ili osoba sa invaliditetom. Od vrtića, pa na dalje, potrebno je podržati stručnjake koji vaspitavaju i obrazuju svu decu", navodi ona.
Podseća i da usluga pedagoških asistenata sa decu sa invaliditetom predstavlja resurs i oslonac svakoj ustanovi da će i diskriminacija biti prevenirana ili da će se rešiti na dobrobit svih.
"Iako ovih asistenata ima u pravilnicima, u praksi ih nemaju ni vrtići ni škole u Srbiji. Ova činjenica govori puno. Priznaćete, obrazovni sistem je osnova kulture", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S ranije je za 021.rs rekla da diskriminacija dece sa invaliditetom u zdravstvenim ustanovama nije redak slučaj.
"Niko za sebe ne voli da misli da je diskriminator, ali toga ima mnogo zato što ljudi nisu prosto svesni da čine diskriminaciju ukoliko odbiju osobu koja ima invaliditet i ne žele da ga pregledaju. To često čine iz nekog straha i prosto ih upućuju na neke specijaliste ili specijalizovane ustanove koje kao imaju više iskustva - što je nedopustivo. Svako mora da dobije zdravstvenu uslugu tamo gde živi i gde mu je najbliže i zdravstveni radnici moraju da nekako umeju da uslugu pruže svima, pa i deci sa invaliditetom", ističe Lazarević.
Poverenica Brankica Janković ističe da je slučajeve diskriminacije bitno i prijaviti kako pred ovom ustanovom, tako i pred drugim mehanizmima.
"Svaki uspešno rešen slučaj diskriminacije je korak napred. Postupak pred poverenikom je jednostavan i samo podnošenje pritužbe nije komplikovano. Mi u daljem postupku donosimo mišljenje da li je došlo do povrede odredaba Zakona o diskriminaciji i dajemo preporuku kako da se otkloni", navodi ona.
Dalje podseća i da se mogu koristiti i drugi mehanizmi borbe protiv diskriminacije koji su ustanovljeni na primer u okviru školskog sistema, odnosno timovi za prevenciju i zaštitu od diskriminacije i nasilja.
Roditelji deteta sa invaliditetom se i za dodatnu zaštitu svakako mogu javiti i načelnicima ustanova u kojima se dogodila diskriminacija, zaštitnika građana, a ako se to desilo u zdravstvenoj ustanovi mogu se obratiti i zaštitniku za prava pacijenata.
Danijela Vuković podseća i da svi mogu poboljšati svoje ponašanje prema deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima kroz kulturu, razumevanje i strpljenje.
"Mi ovo ističemo jer je kod većine, iskustvo sasvim drugačije. Ono što država obezbeđuje, porodice su u većini ostvarile. Ja se nadam da će se unaprediti usluge i u socijalnom, obrazovnom i zdravstvenom sistemu, tako da se ne dovodi u pitanje budućnost deteta sa smetnjama i invaliditetom ni u jednom sistemu. Zato bi trebalo podržati svaku inicijativu koja vodi ka tome", objašnjava sagovornica portala 021.rs za kraj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vozačka dozvola za osobe sa epilepsijom: Čeka se ocena Ministarstva zdravlja na novi pravilnik
04.10.2026.•
0
Pacijentima u Srbiji sa dijagnozom epilepsije vozačka dozvola se vraća na osnovu dela iz Pravilnika o bližim zdravstvenim uslovima.
Studentska lista: Vlast godinama veliča dijasporu, danas joj je pljunula u lice
04.10.2026.•
0
Studentska lista - Studenti pobeđuju poručila je vlastima da neće uspeti da spreči dijasporu da je smeni.
Hapšenje u Čačku: Zaplenjeni kanabis, kreatin, amfetamin
04.10.2026.•
1
Policija je u Čačku uhapsila dvojicu muškaraca iz ovog grada zbog sumnje da su proizvodili i prodavali drogu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - nema guglanja
04.10.2026.•
14
Dnevni kviz 021.rs čeka vas baš svakog dana, pa i nedeljom.
Paralelni skupovi u Šapcu: Studentska lista i SNS jedni naspram drugih
04.10.2026.•
0
Pored skupa Studentske liste u Šapcu, u pešačkoj zoni trenutno se održavaju dva odvojena okupljanja.
Šta bi značilo isključivanje SNS iz Evropske narodne partije?
04.10.2026.•
1
Ukoliko Evropska narodna partija odluči da SNS ostaje u njenom članstvu, to bi značilo da će u novembru Srpska napredna stranka obeležiti 10 godina u okviru te grupacije.
Kreni-Promeni: Predstavnici MSP idu na SNS skupove, a nema ih u RIK posle sramnog predloga
04.10.2026.•
2
Pokret Kreni-promeni saopštio je da se predstavnici Ministarstva spoljnih poslova se nisu pojavili na Radnoj grupi Republičke izborne komisije za dijasporu.
Vučić: Nikada se u Srbiji nisu zabranjivali skupovi
04.10.2026.•
24
Nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić izjavio je da njegovi politički protivnici sprečavaju svoje oponente da na javnim mestima održavaju skupove.
Ministarstvo spoljnih poslova predložilo broj biračkih mesta u dijaspori
04.10.2026.•
3
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije predložilo je otvaranje 90 biračkih mesta za glasanje u inostranstvu za parlamentarne izbore koji se održavaju 25. oktobra, od kojih najviše u BiH, njih 28.
Na izborima nema Pokreta za narod i državu: Gde je nestala Vučićeva "revolucionarna politička ideja"?
04.10.2026.•
15
Pokret za narod i državu je od pompezne najave za samo nekoliko meseci potpuno nestao iz javnog života.
Luksemburški regulator ispituje ko zaista kontroliše N1: Da li novo rukovodstvo utiče na sadržaj?
04.10.2026.•
4
Luksemburški regulator za elektronske medije ALIA pokrenuo je istragu o promenama u vlasništvu i upravljanju televizijama N1 u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
IDS: Skup u Novom Pazaru je pobeda nad višedecenijskom mržnjom
04.10.2026.•
7
Inicijativa za demokratski socijalizam ocenila je jučerašnji skup Studentske liste "3 za 3", kao dokaz pobede nad "višedecenijskom mržnjom".
Šta sve možete kupiti u Ekspo suvenirnici: Koje su cene, a koji motivi?
04.10.2026.•
5
Suveniri posvećeni međunarodnoj izložbi Ekspo 2027 pojavili su se na više mesta u Beogradu, ali cene ukazuju da oni nisu pravljeni za domaće stanovništvo, a motivi na njima ukazuju da postoji i politička konotacija.
Simulacija izbora: Profesor FPN-a sastavio tri moguća scenarija kako će se završiti izbori
04.10.2026.•
31
Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, napravio je simulaciju o tome koliko je glasova potrebno Studenstkoj listi.
EDP: Napadi na novinare i fantomski birači nisu izolovani propusti, već otkrivaju Vučićev mehanizam
04.10.2026.•
1
Evropska demokratska partija objavila je da pretnje novinaru televizije N1 Mladenu Savatoviću i prijavljivanje 147 birača na jednu adresu u Beogradu "nisu izolovani propusti".
Šest lica uhapšeno zbog paljenja strnjike, 70 pozvano na razgovor
04.10.2026.•
4
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić rekao je da je zbog paljenja strnjike uhapšeno šest lica.
Od ponedeljka pojačana kontrola korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje i prilikom prelaska ulice
04.10.2026.•
3
Saobraćajna policija će u periodu od 5. do 11. oktobra sprovesti akciju "Fokus na putu".
Referendumska atmosfera: "Programi bi bili značajni kada bi postojali pošteni izborni uslovi"
04.10.2026.•
10
Kampanja za parlamentarne izbore 25. oktobra sve više se oblikuje kao izjašnjavanje o ostanku ili smeni vlasti.
VIDEO Jutjuberi upali na vojni aerodrom u Batajnici: Ponoš pita šta bi tek uradili diverzanti
04.10.2026.•
35
Grupa jutjubera koji stoje iza kanala "Roofless TV" objavila je video-snimak u kom tvrdi da su upali u vojni aerodrom u Batajnici. Nadležni ne odgovaraju na pitanje da li im je snimanje bilo dozvoljeno.
Komentari 4
Luka
Toliko "brige države " da se je "uspela" preuzeti evidenciju dece sa retkim bolestima koje je pravilo godinama jedno udruzenje a nije u stanju pored toliko stručnjaka, da napravi sama.
Toliko oglasa i poziva za pomoć u sms porukama za lečenje dece da se treba postideti svaki političar.
Toliko prazne priče i nekakvih zaštitnika prava i gradjana da je svaki prigovor borba kao u finalu Lige Šampiona.
Toliko lekara koji biraju " moderne i isplative " specijalizacije da pedijatara nema dovoljno a npr postoje samo DVA neuro-pedijatra u Vojvodini.
Toliko bačenih para na stadione, sajmove, prezentacije, simpozijume da me je sramota što i ovoliko pišem..
Toliko "jaka" država da ima milijarde za Beograd na vodi i j...ni EXPO a nema za zdravlje svojih gradjana...pardon...po svim parametrima osobe sa
invaliditetom( pogotovu deca) su gradjani drugog reda u ovoj tkz državi.
Ns
Ovde je i dalje despotski mentalitet.
Ljudi ako mogu treba da odu na zapad i zbog sebe i zbog svoje dece.
Pogotovo ako su bilo kakva manjina.
LYBI
Nadam se da će svest pobedijti jer ta djeca i njihovi osmesi na licu su naša zajednička dužnost i obaveza.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar