Ove godine, kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu obeležava neformalnih 25 godina postojanja.
Sredinom decembra u Kulturnom centru Grad održana je i javna debata tim povodom, kao i projekcija dela filmskog serijala kojim Fondacija obeležava ovaj značajni jubilej.
Kada govorimo o Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu i njenih 25 godina aktivnosti u Srbiji, govorimo i o skupu ciljeva, misija i saradnji koje evoluiraju od devedesetih do danas. Od vremena ratova i sankcija, preko petooktobarskih promena do povratka istaknutih političkih aktera devedesetih na vlast, a i u skladu sa dinamičnim "gibanjima" i na globalnim poljima u pogledu gorućih problema (poznog) kapitalizma, na dnevni rad sve više dolaze i teme poput urbanog planiranja, (ne)priuštivog stanovanja, ali i nezavisne kulturne scene u stalnom nerazumevanju sa nadležnim državnim, pokrajinskim i gradskim resorima.
U petodelnom dokumentarcu koji je beogradska kancelarija HBS-a snimila povodom neformalne 25-ogodišnjice, upravo ova pitanja pripadaju najdužoj, četvrtoj epizodi. Razmišljanje o urbanim zajedničkim dobrima počelo je kao serija razgovora početkom 2010-ih, i publikacija o tome kakav grad treba da težimo da stvorimo, iz čega je nastao ekosistem partnerskih organizacija koje se na različite načine bave ovim temama, kao i obiman katalog progresivnog i maštovitog rada na nezavisnoj kulturi, kolaborativnim modelima upravljanja zajedničkim dobrima, izvan hegemonijskog obrasca nacionalizma i privatnog vlasništva.
"Pitanja stanovanja, prostora i nezavisne kulture povezuje potreba da imamo zajednička dobra i da zajednički njima upravljamo, za razliku od dominantnog modela u kome privatni vlasnik određenog dobra, ali i država, ima apsolutnu kontrolu nad njim", naglašava Milan Bogdanović, programski koordinator HBS Beograd.
Ministarstvo prostora je danas udruženje koje je prepoznato po svom monitoringu planova za javne prostore, njihovoj odbrani od devastiranja ili predavanja budzašto u ruke privatnog kapitala i investitora, a za njihovu aktivnost sve više su zainteresovane i manje lokalne gradske zajednice, "obični ljudi" odlučni da odbrane svoj parkić, igralište za decu, deo šume, ili druge vrste ugroženog javnog prostora.
"Danas svedočimo strukturnom ugrožavanju javnih prostora kroz privatizaciju, odnosno pre toga komodifikaciju javnog prostora, a planovi se prilagođavaju projektu koji je došao na red", pojašnjava Jovana Timotijević, programska koordinatorka Ministarstva prostora, u četvrtoj epizodi HBS-ovog dokumentarnog serijala.
"Pitanje komodifikacije prostora podrazumeva tretman prostora i prostornih resursa u gradu kao čiste robe, gde se onda njihova upotrebna vrednost manje vrednuje od razmenske vrednosti. U stvari se, kroz tu transformaciju razumevanja grada i gradskog prostora, dešava i nekakva transformacija planiranja i načina na koji – i za koga – planiramo prostor grada. Danas se grad planira, oblikuje, i usmerava ka interesima privilegovanih grupa i pojedinaca, umesto u javnom interesu i za potrebe svih nas", kaže ona.
Sa druge strane, sagovornici iz Ministarstva prostora ističu da je stanovanje gorući problem i "bomba koja čeka da eksplodira", kako navodi programski koordinator Marko Aksentijević.
"Jedini razlog što se nepriuštivo stanovanje ne oseća više u društvu, jeste to što postoji nasleđeni stambeni fond koji je privatizovan devedesetih i prelazi iz generacije u generaciju. To krpi većinu ekonomskih računica preživljavanja u gradu", dodaje.
On navodi da je dodatni problem to što se srpska ekonomija u velikoj meri bazira na tržištu nekretnina sa velikom produkcijom nenaseljenog stambenog prostora.
"To je uglavnom druga, treća ili četvrta nekretnina onih koji već imaju osnovni dom, jer sticajem okolnosti u Srbiji zapravo i ne postoji neko drugo tržište kapitala gde bi se novac investirao i štedeo. Država nema interesa ni da se bavi poreklom tog novca, a kamoli priuštivim stanovanjem […]", smatra Aksentijević.
Jedan od inovativnijih i (u Evropi) sve dinamičnijih koncepata je stambeno zadrugarstvo, kao način (samo)organizovanja onih kojima su stanovi po tržišnim cenama nepriuštivi, bilo da se radi o kupovini ili najmu.
"U poslednjih deset godina koliko se mi ovom temom bavimo, delimično se svest promenila i stasale su generacije koje su shvatile da možda nikada neće doći do svog ličnog stana. U društvu nejednakosti, ovakvom vrstom organizovanja može da se stvori neka interna solidarnost, jednakost među nejednakima", navodi Ana Džokić, suosnivačica platforme Ko gradi grad.
Nije slučajnost to što su pitanja urbanog planiranja i upravljanja (javnim) prostorima tesno povezana sa radom nezavisne kulturne scene. Kao i drugde u svetu, nepriuštivost (privatnih) prostora po tržišnim cenama se pokazuje kao problem za kvalitetnu produkciju u domenu kulture, dok prostori koje bi kulturna scena mogla da koristi često godinama i decenijama stoje zapušteni, u limbu između nekadašnjeg pripadanja gradu ili državi, a pre nego što će postati privatna svojina investitora.
Radomir Lazović, danas poznat u javnosti kao narodni poslanik iz Zeleno-levog fronta, svojevremeno je bio suosnivač organizacije MikroArt i Ulične galerije u Beogradu.
"Krenuli smo od upotrebe javnih prostora za umetničku produkciju, ali se onda logično nameću pitanja kome pripadaju javni prostori. Zatim smo krenuli da razgovaramo o tome kakva umetnost treba da bude – da li ona treba da služi samo lepoti, ili i nekom drugom kritičkom izražavanju; pa o tome šta je društvo i kakvo ono treba da bude, kakvo je mesto pojedinca u tom društvu i slično, što su možda pitanja koja kreću iz aktivizma, ali su par ekselans politička pitanja", kaže on.
Luka Knežević Strika iz Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), govoreći za dokumentarni serijal o samom pojmu "nezavisnosti", naglašava da bilo koje delovanje u društvu ne može niti treba da bude nezavisno - ono je u najboljem slučaju međuzavisno.
A u srži tog delovanja je zagovaranje boljih uslova za radnike i radnice u kulturi, umetnike i umetnice, reagovanje na probleme poput zakona u kulturi, do realizacije godišnjih konkursa Ministarstva kulture, i statusa nezavisnih umetnika.
Takođe, rad na nezavisnoj kulturi se pokazao uspešnim sredstvom za razbijanje hegemonijskog obrasca regionalnih nacionalizama, omogućavajući razmenu ideja između umetnika iz Srbije, Crne Gore, Kosova, kao i drugih susednih zemalja.
Članica Republičke izborne komisije (RIK) i pravnica Sofija Mandić ocenila je da količina izbornog materijala koju RIK nabavlja "izuzetno povećava šanse" da vanredni izbori u Srbiji budu održani krajem juna.
Viši sud u Pirotu poništio je odluku Skupštine opštine Babušnica kojom je oduzet odbornički mandat jedinom opozicionom odborniku u tom mestu, Slaviši Stojanoviću iz Narodnog pokreta Srbije.
Srbija se suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava EU dok Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom.
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenio je da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću veoma važan glas mađarskog premijera Viktora Orbana u Evropskoj uniji.
Ministarstvo energetike objavilo je novi javni poziv za finansiranje projekata za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja, na koji mogu da se prijave lokalne samouprave i gradske opštine.
Agencija za sprečavanje korupcije navodi da ne raspolaže dokazima o tome da li postoji ili ne povreda Zakona o finansiranju političkih stranaka u izbornoj kampanji u slučaju mitinga SNS 21. marta u Beogradskoj areni.
Pravnica Sofija Mandić rekla je, govoreći o predmetu o izborima 2023. u Ustavnom sudu, da misli da je "polako vreme da se razmišlja o tome da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava kada je u pitanju taj predmet".
Advokat Rodoljub Šabić, povodom Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, ocenio je da i sadržina tog nacrta i način na koji se vodi javna rasprava o njemu "obesmišljavaju" aktivnost na donošenju novog zakona.
Predsednik poslovnog udruženja Međunarodni transport Srbije, Neđo Mandić, izjavio je da se traži rešenje za profesionalne vozače kako bi dobili "D" vizu koja bi im omogućila neograničen boravak u zemljama Evropske unije.
Kamioni na granici sa Hrvatskom u Batrovcima na izlaz iz zemlje čekaju pet sati, dok se automobili zadržavaju oko sat vremena, navode iz Granične policije za Auto-moto savez Srbije.
Neće biti ponavljanja izbora na jednom biračkom mestu u Aranđelovcu jer je Viši sud u Kragujevcu usvojio žalbe Grupe građana "Studenti za Aranđelovac – mladost pobeđuje" i poništio rešenje Opštinske izborne komisije.
Premijer Srbije Đuro Macut podneo je Savetu za štampu žalbu protiv KRIK-a, tvrdeći da je izveštavanje o njegovoj imovini i kupovini vile vredne milion evra napad na njega i ugrožavanje bezbednosti, saopštio je KRIK.
