Ove godine, kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu obeležava neformalnih 25 godina postojanja.
Sredinom decembra u Kulturnom centru Grad održana je i javna debata tim povodom, kao i projekcija dela filmskog serijala kojim Fondacija obeležava ovaj značajni jubilej.
Kada govorimo o Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu i njenih 25 godina aktivnosti u Srbiji, govorimo i o skupu ciljeva, misija i saradnji koje evoluiraju od devedesetih do danas. Od vremena ratova i sankcija, preko petooktobarskih promena do povratka istaknutih političkih aktera devedesetih na vlast, a i u skladu sa dinamičnim "gibanjima" i na globalnim poljima u pogledu gorućih problema (poznog) kapitalizma, na dnevni rad sve više dolaze i teme poput urbanog planiranja, (ne)priuštivog stanovanja, ali i nezavisne kulturne scene u stalnom nerazumevanju sa nadležnim državnim, pokrajinskim i gradskim resorima.
U petodelnom dokumentarcu koji je beogradska kancelarija HBS-a snimila povodom neformalne 25-ogodišnjice, upravo ova pitanja pripadaju najdužoj, četvrtoj epizodi. Razmišljanje o urbanim zajedničkim dobrima počelo je kao serija razgovora početkom 2010-ih, i publikacija o tome kakav grad treba da težimo da stvorimo, iz čega je nastao ekosistem partnerskih organizacija koje se na različite načine bave ovim temama, kao i obiman katalog progresivnog i maštovitog rada na nezavisnoj kulturi, kolaborativnim modelima upravljanja zajedničkim dobrima, izvan hegemonijskog obrasca nacionalizma i privatnog vlasništva.
"Pitanja stanovanja, prostora i nezavisne kulture povezuje potreba da imamo zajednička dobra i da zajednički njima upravljamo, za razliku od dominantnog modela u kome privatni vlasnik određenog dobra, ali i država, ima apsolutnu kontrolu nad njim", naglašava Milan Bogdanović, programski koordinator HBS Beograd.
Ministarstvo prostora je danas udruženje koje je prepoznato po svom monitoringu planova za javne prostore, njihovoj odbrani od devastiranja ili predavanja budzašto u ruke privatnog kapitala i investitora, a za njihovu aktivnost sve više su zainteresovane i manje lokalne gradske zajednice, "obični ljudi" odlučni da odbrane svoj parkić, igralište za decu, deo šume, ili druge vrste ugroženog javnog prostora.
"Danas svedočimo strukturnom ugrožavanju javnih prostora kroz privatizaciju, odnosno pre toga komodifikaciju javnog prostora, a planovi se prilagođavaju projektu koji je došao na red", pojašnjava Jovana Timotijević, programska koordinatorka Ministarstva prostora, u četvrtoj epizodi HBS-ovog dokumentarnog serijala.
"Pitanje komodifikacije prostora podrazumeva tretman prostora i prostornih resursa u gradu kao čiste robe, gde se onda njihova upotrebna vrednost manje vrednuje od razmenske vrednosti. U stvari se, kroz tu transformaciju razumevanja grada i gradskog prostora, dešava i nekakva transformacija planiranja i načina na koji – i za koga – planiramo prostor grada. Danas se grad planira, oblikuje, i usmerava ka interesima privilegovanih grupa i pojedinaca, umesto u javnom interesu i za potrebe svih nas", kaže ona.
Sa druge strane, sagovornici iz Ministarstva prostora ističu da je stanovanje gorući problem i "bomba koja čeka da eksplodira", kako navodi programski koordinator Marko Aksentijević.
"Jedini razlog što se nepriuštivo stanovanje ne oseća više u društvu, jeste to što postoji nasleđeni stambeni fond koji je privatizovan devedesetih i prelazi iz generacije u generaciju. To krpi većinu ekonomskih računica preživljavanja u gradu", dodaje.
On navodi da je dodatni problem to što se srpska ekonomija u velikoj meri bazira na tržištu nekretnina sa velikom produkcijom nenaseljenog stambenog prostora.
"To je uglavnom druga, treća ili četvrta nekretnina onih koji već imaju osnovni dom, jer sticajem okolnosti u Srbiji zapravo i ne postoji neko drugo tržište kapitala gde bi se novac investirao i štedeo. Država nema interesa ni da se bavi poreklom tog novca, a kamoli priuštivim stanovanjem […]", smatra Aksentijević.
Jedan od inovativnijih i (u Evropi) sve dinamičnijih koncepata je stambeno zadrugarstvo, kao način (samo)organizovanja onih kojima su stanovi po tržišnim cenama nepriuštivi, bilo da se radi o kupovini ili najmu.
"U poslednjih deset godina koliko se mi ovom temom bavimo, delimično se svest promenila i stasale su generacije koje su shvatile da možda nikada neće doći do svog ličnog stana. U društvu nejednakosti, ovakvom vrstom organizovanja može da se stvori neka interna solidarnost, jednakost među nejednakima", navodi Ana Džokić, suosnivačica platforme Ko gradi grad.
Nije slučajnost to što su pitanja urbanog planiranja i upravljanja (javnim) prostorima tesno povezana sa radom nezavisne kulturne scene. Kao i drugde u svetu, nepriuštivost (privatnih) prostora po tržišnim cenama se pokazuje kao problem za kvalitetnu produkciju u domenu kulture, dok prostori koje bi kulturna scena mogla da koristi često godinama i decenijama stoje zapušteni, u limbu između nekadašnjeg pripadanja gradu ili državi, a pre nego što će postati privatna svojina investitora.
Radomir Lazović, danas poznat u javnosti kao narodni poslanik iz Zeleno-levog fronta, svojevremeno je bio suosnivač organizacije MikroArt i Ulične galerije u Beogradu.
"Krenuli smo od upotrebe javnih prostora za umetničku produkciju, ali se onda logično nameću pitanja kome pripadaju javni prostori. Zatim smo krenuli da razgovaramo o tome kakva umetnost treba da bude – da li ona treba da služi samo lepoti, ili i nekom drugom kritičkom izražavanju; pa o tome šta je društvo i kakvo ono treba da bude, kakvo je mesto pojedinca u tom društvu i slično, što su možda pitanja koja kreću iz aktivizma, ali su par ekselans politička pitanja", kaže on.
Luka Knežević Strika iz Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), govoreći za dokumentarni serijal o samom pojmu "nezavisnosti", naglašava da bilo koje delovanje u društvu ne može niti treba da bude nezavisno - ono je u najboljem slučaju međuzavisno.
A u srži tog delovanja je zagovaranje boljih uslova za radnike i radnice u kulturi, umetnike i umetnice, reagovanje na probleme poput zakona u kulturi, do realizacije godišnjih konkursa Ministarstva kulture, i statusa nezavisnih umetnika.
Takođe, rad na nezavisnoj kulturi se pokazao uspešnim sredstvom za razbijanje hegemonijskog obrasca regionalnih nacionalizama, omogućavajući razmenu ideja između umetnika iz Srbije, Crne Gore, Kosova, kao i drugih susednih zemalja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da država sa svima razgovara o vojnom naoružanju, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom njegove višednevne posete toj zemlji.
Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Senada M. (32) i Perice S. (27) zbog sumnje da su 20. novembra i 3. februara 2026. godine aktivirali i bacili dve ručne bombe na dve porodične kuće u Beogradu.
Supruzi Saše Vukovića, koji je osumnjičen za teško ubistvo Aleksandra Nešovića 12. maja u restoranu "27", Viši sud u Beogradu je po žalbi Višeg javnog tužilaštva odredio pritvor do 30 dana, potvrđeno je za N1.
Auto-moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili na graničnim prelazima prolaze bez zadržavanja, dok kamioni čekaju od sat do šest na izlazima iz Srbije.
Policija je uhapsila 26 osoba zbog sumnje da su raznim krivičnim delima pribavili protivpravnu imovinsku korist od skoro 197 miliona dinara i oštetili budžet Srbije i pravna lica za oko 203 miliona dinara.
Policija je uhapsila tridesetosmogodišnjeg B.R. zbog sumnje da je nakon javnog okupljanja 23. maja u Ulici kralja Milana gađao kordon policije kamenicama, flašama i pirotehničkim sredstvima.
Putevi Srbije saopštili su da će od 1. jula 2026. godine početi primena kaznene politike za sve vlasnike i korisnike vozila 4. kategorije koji putarinu ne plaćaju elektronski, upotrebom TAG uređaja.
Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina osudio je "kontinuirane napade" na televiziju Informer i njenog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića.
"Integrity Watch Srbija" je platforma otvorenih podataka na kojoj Transparentnost Srbija predstavlja odabrane skupove podataka namenjene građanima i medijima koji žele da se javni novac troši u javnom interesu.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ponavlja da nema razloga da podnese ostavku zbog umešanosti vrha policije u slučaju "Senjak", a nameće se pitanje političke odgovornosti u Srbiji u ovakvim slučajevima.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević, rekao je da je sada u društvu mnogo više nipodaštavanja, dehumanizacije, pokušaja da se bude "najgori".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će prva faza proizvodnje robota u Srbiji početi u julu, te da će Srbija za dva meseca prva u Evropi imati humanoidne robote.
Osnovni sud u Podgorici odbio je tužbu Andreja Vučića, brata predsednika Srbije, protiv Vijesti zbog objavljivanja delova Skaj komunikacije u kojima se pominje.
Nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je Vlada Srbije nadigrana i nadmudrena, te da igra autsajdersku ulogu, a da se Rusija u pregovorima oko NIS-a pokazala kao krajnje tvrda i sebična.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, prilikom potpisivanja komercijalnih sporazuma sa četiri kineske kompanije, da su dogovorena 953 miliona evra novih investicija za Srbiju.
Era američkog intervencionizma na Zapadnom Balkanu je završena - ključna je poruka novog izveštaja Stejt departmenta koji donosi zaokret u odnosu Vašingtona prema našem regionu.
1.jpg "Podignuta optužnica za bacanje bombe na kuću Zdravka Čolića u Beogradu")
