Od Čomić, preko Žigmanova, do Beriše: Čemu služi Ministarstvo za ljudska prava i društveni dijalog?

Autor: Insajder

Info

18.05.2025.

05:59

U političkom pejzažu Srbije, retko koja institucija izazvala je toliku znatiželju i nepoznanicu kao Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Od Čomić, preko Žigmanova, do Beriše: Čemu služi Ministarstvo za ljudska prava i društveni dijalog?

Foto: 021.rs

Ministarstvo je formirano nakon izbora 2020. godine, kao deo nove Vlade Srbije na čijem čelu je bila Ana Brnabić, sa zadatkom da prati stanje ljudskih i manjinskih prava, predlaže zakone i politike u toj oblasti, unapređuje rodnu ravnopravnost, osnažuje civilno društvo i neguje društveni dijalog, podseća Insajder.

Prva ministarka na čelu ovog resora bila je Gordana Čomić, nekadašnja potpredsednica Narodne skupštine i članica Demokratske stranke, koja je u Vladu ušla kao predstavnica proevropskog dela opozicije.

Čomić je napustila DS nekoliko meseci pred junske izbore 2020. godine, na koje je izašla na listi Ujedinjene demokratske Srbije (UDS).

Iako ta lista nije prešla cenzus, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već u izbornoj noći najavio mogućnost da u Vladu uđe neko sa drugih lista koje nisu ušle u Skupštinu.

Ulazak Čomić u Vladu izazvao je različite reakcije - deo opozicije ju je kritikovao zbog "saradnje s vlašću", dok su drugi pozdravili pokušaj da se demokratija "gradi iznutra".

Odmah po imenovanju, Čomić je izjavila da će u fokusu Ministarstva biti tri velike teme, i to ljudska prava u političkim kriterijumima i vladavini prava, održivi razvoj u najširem smislu i politička kultura dijaloga i kompromisa, te da društvu nedostaju politički dijalog i kompromis, navodeći da su političari dužni, bez obzira na neslaganja, da ih održavaju.

Uvela je i praksu otvorenih vrata ministarstva za predstavnike civilnog društva, organizovala javne rasprave i podržala donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ipak, brojni kritičari smatraju da njen uticaj nije imao dovoljan institucionalni domet.

Posle parlamentarnih izbora 2022. godine i formiranja nove Vlade, Čomić nije zadržala resor, a na mesto ministra dolazi Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Njegovo imenovanje ocenjivano je tada kao važan signal u pogledu uključivanja manjinskih zajednica u izvršnu vlast, a po prvi put se desilo da je neko iz hrvatske zajednice dobio ministarsku funkciju u Srbiji.

Žigmanov se fokusirao na unapređenje manjinskih prava, posebno u lokalnim sredinama, i borbu protiv govora mržnje.

Međutim, tokom trajanja njegovog mandata, iznošene su kritike da se ministar retko oglašava o nekim ključnim pitanjima ljudskih prava, poput nasilja nad aktivistima, govora mržnje u medijima ili položaja LGBTQ+ zajednice.

Poput svoje prethodnice, ni Žigmanov se na mestu ministra nije zadržao duže od dve godine, odnosno pola mandata.

Novi ministar, problemi stari

Posle ostavke sada već bivšeg premijera Miloša Vučevića i formiranja nove Vlade Đura Macuta, za ministra je imenovan Demo Beriša, nekadašnje vojno lice, predsednik Udruženja građana "Matica Albanaca Srbije" od 2014. godine i jedan od inicijalnih osnivača Vučićevog "Pokreta za narod i državu".

Beriša je od 1. oktobra 2023. godine u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog bio posebni savetnik ministra, a odmah po imenovanju za ministra rekao je da je spreman na razgovor sa studentima u blokadi, na kojoj god lokaciji - "stadionu ili na livadi". Beriša je tada napomenuo i da će jedan od ključnih zadataka nove vlade biti "stabilizacija društvenog stanja", uz ocenu da smo stigli do toga da je Srbija podeljena u dva tabora.

Međutim, do razgovora studenata i novog ministra i pokušaja bilo kakvog dijaloga, za sada, nije došlo.

Sociolog Ivan Živkov kaže za Insajder da je dugogodišnja politička praksa u Srbiji da se resori ne dele prema javnom i državnom interesu, nego prema političkom i koalicionom dogovoru, pa se tako najčešće i pre izbora Vlade menja zakon o Vladi i ministarstvima, pa se pojedini resori spajaju i razdvajaju.

"Samo ovo ministarstvo je, kao i sva druga, obesmišljeno, jer Vlada ne vlada kako bi trebalo, po Ustavu i po zakonu, nego je svedena na pomoćni izvršni organ predsednika Republike, i zbog toga niko više i ne zna koji resor kome pripada i ko je trenutno ministar na čelu od kojeg resora", ističe on.

Živkov dodaje da je samo postojanje ovog ministarstva jedan od dobrih primera fasadne demokratije.

"Jer, kao što smo imali primer Ane Brnabić, koja je trebalo da izgleda spolja kao žena i pripadnica LGBT populacije, i da se kaže da Srbija ima takvog premijera, a da pritom ona niti je zastupala prava žena, niti LGBT populacije. Tako je i ovaj resor izmišljen da se kaže da Srbija ima resor za manjinska prava i društveni dijalog, iako je to najslabija tačka u ovom društvu. Kakav društveni dijalog imamo u institucijama vidi se po tome što se najveći broj problema preliva na ulicu i što se ti problemi rešavaju pendrecima, suzavcem, biber sprejevima, lomljenjem ruku odbornicima i sličnim sredstvima", navodi Živkov.

Dodaje da je potpuno nebitna poruka koja se šalje time ko je resorni ministar, bila to Gordana Čomić, Žigmanov, ili sada Beriša.

"Sve to je pokušaj slanja lažne slike kako Srbija vodi računa o manjinama, kako političkim, tako i nacionalnim. Ali rezultat i takvih resora, i takvih ministara, i takve politike uopšte, je isti, odnosno nema ga, i bio bi takav da je bilo ko drugi postavljen za ministra u tom resoru, ili bilo kom drugom, u ovakoj vladi i ovakoj vlasti", zaključuje Živkov.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

zztop

18.05.2025 • 13:00

Svi su oni k'o sveta vodica , nit' pomažu nit' odmažu al' postoje i koriste se ...

6 8 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.