Profesor Pravnog nakon dogovora sa studentima: Mi nismo dali njih, naša deca nisu dala nas

Autor: 021.rs

Info

29.05.2025.

17:37 > 23:50

Nastavno-naučno veće Pravnog fakulteta u Beogradu postiglo je dogovor sa studentima o proširenoj konsultativnoj nastavi.

Profesor Pravnog nakon dogovora sa studentima: Mi nismo dali njih, naša deca nisu dala nas

Foto: 021.rs (ilustracija)

Kako se navodi, sastavljen je zajednički tim koji će se baviti koordinacijom njihovih aktivnosti, a profesori i nastavnici će i dalje u potpunosti podržavati studentske proteste i blokade.

Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, pojasnio je o kakvom dogovoru se radi i zašto ne može da se kaže da je vlast uspela da posvađa studente i profesore.

Kako je naveo Kostić, Naučno-nastavno veće Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je juče (28. maja) odlučilo da od ponedeljka 2. juna počne izvođenje nastave u prolećnom semestru, pri čemu će se ta nastava izvoditi kao proširena konsultativna nastava koja nije obuhvaćena studentskom blokadom.

"Na prvi pogled neupućena osoba bi mogla da pomisli da je ova odluka dosta slična sa onime što je urađeno na drugim fakultetima širom zemlje. Dakle, režim je juče mogao da proglasi da je odneo pobedu i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Međutim, umesto toga juče na Informeru Dragan J. Vučićević sa saradnicima postavlja nove domete u vređanju, omalovažavanju, optuživanju Pravnog fakulteta i njegovih nastavnika. Mi smo banda, ološ, izdajnici, prevaranti, itd., itd., itd. Na portalu se objavljuje naslov Vučiću, ne daj bandi pare!", ističe on.

Kostić dodaje da bi se "svako morao zapitati zašto Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu doživljava ovu sudbinu", dok se prema drugi fakuletima čije su odluke, barem na prvi pogled, dosta slične onoj koju je naše Naučno-nastavno veće donelo, odnosi na sasvim drugačiji način.

"Razlog leži u tome što ovu vlast za univerzitet, studente i obrazovanje uopšte nije briga. Njima u ovom trenutku nije u primarnom interesu ni da se stanje na univerzitetu normalizuje, niti da nastava počne. To je bila velika zabluda. Jer da im je to interes onda se Pravni fakulet ne bi isticao. Greh Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je što je on odbio da uradi ono što je režim najviše želeo - da se njegovi profesori posvađaju sa njihovim studentima", navodi profesor.

"Univerzitet doveden do ruba propasti"

Profesor Kostić dalje navodi da Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ima iste probeleme i suočava se sa istim izazovima kao i drugi fakulteti u blokadi.

Ova vlast je odlučila da nezakonitim pritiscima dovede deo zaposlenih (nastavno i nenastavno osoblje) u tešku ekonomsku situaciju i da na taj način izvrši pritisak na blokade, navodi on.

"Da se razumemo to što vlast radi je čisto bezakonje za koje će neko morati u budućnosti da odgovara. I to krivično. Ti ljudi, ljudi koji su se krivicom vlasti našli u teškoj ekonomskoj situaciji nisu protivnici studenta, naprotiv. Sam univerzitet je doveden do ruba propasti. Vlast ga namerno gura na ivicu provalije, dok istovremeno šalje poruke da ako mi budemo poslušni i ako sarađujemo će možda ipak odlučiti da nas i ne gurne u tu provaliju. Tako smo došli do prevare da nas na univerzitetu ugrožavaju blokade. Ne, nas ugrožava vlast, vlast koja je ogrezla u bezakonju i kriminalu, a koristi blokade kao izgovor da uradi ono što bi pokušala i bez blokada (npr. izmene Zakona o visokom obrazovanju gde bi se u naš obrazovni sisetem uvele ispostave neakreditovanih stranih univerziteta su predložene pre nego što su blokade postojale). Mi na našem fakultetu smo među nastavnicima imali različitih ideja kako se protiv ovakve situacije treba boriti. Svaka od tih ideja, slagali se sa njome ili ne, je bila smisaona, zasnovana na nekim razumnim promišljanjima", ističe on.

Naš prvi veliki greh bio je taj što smo mi odlučili da pre nego što se upustimo u rešavanje izazova pred kojima je naša zajednička kuća prethodno čujemo šta misle naši studenti i kakav je njihov stav, kaže Kostić i dodaje:

"Tako je u petak 23. maja u najvećem amfiteatru Univerziteta u Beogradu, čuvenoj Petici Pravnog fakulteta održan skup studenata i profesora. Pristup je bio slobodan svakome koje je imao indeks Pravnog fakulteta. Na našem fakultetu izložena je slika tog istog amfiteatra iz vremena studentske pobune 1968. Prošle nedelje scena je bila daleko impresivnija i Petica je bila više ispunjena nego te davne 1968. godine. Blizu 1.500 studenata je bilo pristuno", navodi on.

Dva sata je svako ko je želeo da se obrati imao tu priliku. Čuli su se najrazličitiji stavovi. Na kraju su se studentima obratili i oni nastavnici koji su osećali tu potrebu. I tu su se čuli različiti stavovi i ideje kako pronaći izlaz iz ove situacije, ističe profesor.

"Ono što je ključno proizašlo iz tog velikog skupa je da smo se mi dogovorili da iz teške situacije rešenje pronađemo zajedno sa našim studentima. Cela kuća zajedno. A to što je fakultet želeo da čuje svoje studente, što se nije plašio njihovog glasa, je dodatno osnažilo to zajedništvo. Inače na skupu je bilo više nego očigledno da blokade imaju čvrstu i široku podršku studenata. Onda su neki odgovorni i hrabri ljudi sa mog fakulteta sedeli sa studentima i razgovarali. Ti studenti su još jednom potvrdili da su ne samo hrabri i odgovorni, već da pored pameti imaju i viziju. Ova generacija nije samo spremna stići i uteći, i na strašnom mestu postojati. Ona u sebe i svoju pobedu ne sumnja. Ako pravi kompromise ona ih pravi radi postizanja postavljenog cilja", kaže Kostić.

Dakle, u našoj se kući danima razgovaralo. Ja nisam bio deo tih razgovora, ali osećam dug i veliko poštovanje prema ljudima koji jesu izneli ovaj teret. Ti napori, ta sposobnost za dijalog, za međusobno uvažavanje i poštovanje dovelo je do toga da je juče održano Nastavno-naučno veće uz prisustvo studenata, ističe u pismu.

"Zajedno i Studentski parlament i predstavnici Plenuma. Glasali smo o odlukama i saopštenjima koja su prihvaćena i od strane uprave i predstavnika nastavnika, i od strane Plenuma. Naši studenti nisu odbacili one kojima je teško, koje je ova vlast dovela do ivice, nisu odbacili ni argumente potrebe da se zaštiti fakultet. Pokazali su veliku širinu i veliku odgovornost.W", ističe on.

On dodaje da su ih nastavnici prihvatili kao ravnopravne sagovornike.

"Na našoj zgradi stoji i nastavlja da stoji barjak studentske pobune. Podrška studentskim zahtevima je i dalje tu - potvrda toga je i u našem zajedničkom saopštenju. Ovo jedinstvo smo pokazali i tako što smo zajedno napravli radnu grupu sastavljenu od profesora i studenata - gde je sastav te grupe potvrđen i od strane Plenuma, i od strane Nastavno-naučnog veća, gde ta radna grupa treba da dogovori i osmisli plan održavanja ispita u budućnosti i to sve u skladu sa Inicijativom Proširenog rektorskog kolegijuma i naravno okolnostima u kojma budemo u trenutku kada se pitanje ispita postavi. Ovime smo pokazali da smo u svemu ovome zajedno sa našim studentima, da veoma poštujemo njihovu borbu, ono za šta se zalažu, a oni su nama odgovorili istom merom, razumevanjem, poštovanjem. I sve ovo a da ni na koji način nismo doveli u pitnje bojkot i studentsku pobunu", navodi Kostić.

"Sve ovo je anatema, najstrašnija jeres za ovu vlast. Ona je sa radošću čekala naše međuosobno optuživanje, ograđivanje, uvrede, razočaranja, sukobe. To smo mi morali da im isporučimo. Mi da izdamo njih, oni da odbace nas. Da dođe do zle krvi. Da se umesto otpora zloj, kriminalnoj vlasti i njenim razvlašćivanjem bavimo jedni drugima. Što se mene tiče ja sam juče glasao za odluku a da me u stvari nije zanimalo ni šta tačno u njoj piše. Ja sam 20 godina deo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. To je moja druga kuća. Kada iza nečega stanu svi, odnosno gotovo svi nastavnici i saradnci, kada to ima podršku mojih studenta, kroz jasno iskazanu volju Plenuma i Studentskog parlamenta, i kada iza ovoga stoji i naše vannastavno osoblje, onda je to odluka iza koje se staje bez razmišljanja", istakao je profesor.

On navodi da je za 20 godina dva puta bio bezrezervno ponosan na, kako je istakao, njegov Pravni fakultet.

"Prvi put kada smo u decembru mesecu 2024. godine dali nedvosmislenu podršku studentskim zahtevima i svrstali se na pravu stranu istorije. Drugi put je juče. Pobedili smo zlo. Nismo dali pogani da nas zavadi sa našom decom, a ni naša deca nisu dala nas. Ovu će tvrđavu malo teže osvojiti!", poručuje Kostić.

"E sada, da li je naša borba završena? Svakako ne. Tek nam predstoji muka. Mi za ovo moramo da budemo kažnjeni. Vlast će tražiti od nas da se ponizimo. Zlostavljaće nas. Opet će pokušavati da nas posvađa sa studentima. Samo odluka koja dovede do svađe i sukoba između studenata i nastavnika može da ih nekako umiri, a sada bi morala i da sadrži ozbiljene elemente poniženja, jer je osveta nešto što hrani ovu obludelu vlast. Ali, sve to dolazi kasnije (ne mnogo kasnije, ali ipak kasnije). Sada smo pobedili. Ovu smo bitku dobili i zaslužili smo da budemo ponosni na sebe. Mi smo Neretvu prešli, ali treba da znamo da naš čeka Sutjeska. Ali u međuvremenu iamo pravo da se osećamo dobro!", navodi profesor Kostić

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

realno

30.05.2025 • 08:23

Koliko sam ja razumeo skraćeno zvuči ovako: Navijam i svim srcem sam zvezdaš al igram za partizan svim svojim bićem jer podržavam crno belu boju sa crveno belom u srcu.

3 0 +3
nenad

29.05.2025 • 21:11

@istina

Ma daj, hvataš se za metaforu a smisao celine potpuno izmakao. Ili je vama bas to namera? Boli vas istina koju je prof. Kostić tako tačno uočio.
Po meni je ovo najtačnije formulisana i ogoljena taktika režim gospode (bez navodnika).

1 2 -1
Istina

29.05.2025 • 18:43

Kaže profesor "Mi smo Neretvu prešli, ali treba da znamo da naš čeka Sutjeska. Ali u međuvremenu imamo pravo da se osećamo dobro!"
Lepo rečeno, a kad se bolje razmisli šta se desilo na Neretvi? Ko je podneo najveću žrtvu na Neretvi? Tito i njegovo šurovanje sa Nemcima su unakazili srpski narod u Hercegovini koji se nikad neće oporaviti. Pogrešno su nas učili u školi, kako je nadmudrio Nemce, međutim istina je drugačija, arhive su dostupne, istoričari ne mogu da dođu sebi od saznanja, cilj je bio da se potamane Srbi i u tome je uspeo. Zatim Sutjeska, sve što je preteklo sa Neretve je dokrajčeno na Sutjesci.
Profesore, mislite da ste prešli Neretvu, grešite, narod nije lud, nikad neće dozvoliti da "gospoda" kao vi dođe do Stjeske. Sve se saznalo.

12 2 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.