Srebrenica u udžbenicima iz istorije u Srbiji: Šta se uči, šta se izbegava?
U poslednjoj generaciji udžbenika u Srbiji povećan je prostor posvećen ratovima 90-tih, ali je on "iskorišćen na najpogrešniji mogući način", kažu eksperti.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Vlasti u Srbiji strogo se protive određenju zločina u Srebrenici kao genocida i izričito ga negiraju. Dojče vele (DW) je istraživao kako se u takvoj političkoj atmosferi tumači istorija, te da li je i kako Srebrenica predstavljena u udžbenicima istorije u Srbiji.
Šta piše u udžbenicima iz istorije?
"Za razliku od ranijih godina, kada se Srebrenica pominjala najčešće u jednoj većoj zagradi u kojoj bi bili poređani zločini raznih strana, gotovo bez objašnjenja, situacija je danas nešto drugačija", objašnjava za DW istoričarka i univerzitetska profesorka Dubravka Stojanović.
Ona kaže da je u poslednjoj generaciji objavljenih udžbenika povećan prostor posvećen ratovima devedesetih, ali da je on "iskorišćen na najpogrešniji mogući način".
Stojanović ističe da su, osim u jednom udžbeniku u kome se navode presude sudova u Hagu bez komentara, u drugim udžbenicima autori ušli u debatu sa sudovima, koje su osnovale Ujedinjene nacije.
"Glavni cilj tih argumenata je negiranje genocida ili potpuna relativizacija onoga što se dogodilo u Srebrenici. To se čini tako što se u jednom udžbeniku navodi činjenica da se radilo o zarobljenim muškarcima koji su streljani, ali i da je jedan broj njih poginuo u borbama, čime se gubi karakter masovnog i sistematskog zločina napravljenog sa ciljem da se ubiju svi muški stanovnici", ukazuje profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
"U drugoj knjizi se navodi da je omogućen transport žena i dece, što izgleda gotovo kao humanitarna akcija, a ne kao čin etničkog čišćenja", kaže sagovornica DW.
Ističe i da se zločin u toj knjizi opravdava tvrdnjom da Srebrenica „nije bila demilitarizovana zona UN“, kako je bilo predviđeno, "kao da to može opravdati ubijanje tolikog broja stanovnika".
Napominje da se u jednom od udžbenika ulazi i u debatu o broju žrtava, te se navodi da "istoričari nisu saglasni s navedenim brojevima, da su oni preterani ili čak da ih ni sud nije tačno utvrdio, a ne kaže se da se masovne grobnice još uvek pronalaze".
Analizom dostupnih knjiga iz istorije do sličnih zaključaka došli su i drugi istraživači. Analiza Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) o načinu na koji domaći udžbenici istorije prikazuju ratove devedesetih, pokazuje da se u 15 od 16 analiziranih udžbenika za osnovnu i srednju školu Srebrenica pominje, "ali tako da se kreira kontekst u kome je genocid opravdan", objašnjava za DW Marko Milosavljević iz YIHR.
On ocenjuje da je ovo oblik "institucionalnog poricanja", koji je u skladu s njihovim nalazima o negiranju genocida, što su predstavnici vlasti učinili najmanje 40 puta tokom prošle godine.
"Ovo pokazuje državnu politiku obrazovanja o ratu i ratnim zločinima, dok se stalnim prebiranjem po brojevima i identitetu žrtava one nipodaštavaju", naglašava Milosavljević.
Neslaganja i unutar struke
Osim udžbenika koji Srebrenicu prikazuju na različite načine, neslaganje oko toga treba li i kako decu podučavati ovakvim događajima postoji i među profesorima istorije.
Prema mišljenju nekih od njih, nije prošlo dovoljno vremena da bi se znanje učvrstilo u stručnoj zajednici, a podaci iz presuda nisu dovoljni da bi se nešto smatralo naučnom istinom.
"To metodološki nije istorija, nije prošlo dovoljno vremena, niti imamo arhive. To se zove prepričavanje skorijih događaja, za šta niko nije stručan, jer se nije etabliralo. Vi imate iskaze svedoka, presude, memoare raznih učesnika tih događaja, ali to je za nauku malo. Bilo bi glupo da predajem učenicima nešto, a ni sam ne znam više od njih na tu temu", kaže za DW profesor istorije Pete beogradske gimnazije Marko Pištalo.
Istoričar Pištalo zamera svojim kolegama što uopšte pristaju da pišu udžbenike o "stvarima od juče", jer u situaciji kada od nekog događaja nije prošlo ni pedeset godina, pisanje "ispadne pristrasno, navijački i politički kontrolisano".
"Jednom rečju, u najmanje bude nauke. Udžbenici se pišu do juče, ali oni nisu obrađeni kako nauka i istorija zahtevaju, već uključuju priklanjanje nekoj strani. Poenta lekcija je da pokažem šta je istorija, koliko vremena treba da prođe i na osnovu čega se piše, jer se u suprotnom stvarno sve svede na floskulu da istoriju pišu pobednici", objašnjava profesor.
Pročitaj još
Situacija u školama - kontrolisani haos
Istraživanje YIHR o stavovima mladih o tim temama pokazuje da je znanje ispitanika, prema njihovoj ličnoj proceni, "veoma skromno", te da poseduju više znanja o događajima u kojima su Srbi bili žrtve.
Od 910 ispitanika, najveći procenat je kao najveći zločin počinjen na prostoru bivše Jugoslavije navelo operacije Oluju i Bljesak. S druge strane, ubistvo Bošnjaka u Srebrenici 38 odsto je navelo kao genocid, dok 34 odsto nije znalo šta da odgovori.
Situaciju u kojoj jedan deo profesora ne zna kako da predaje te lekcije, drugi odbija da ih predaje – iako su predviđene nastavnim planom i programom – a deca ne znaju smeju li i koga da pitaju za informacije, istoričar Dragan Popović ocenjuje kao "kontrolisani haos" koji stalnim "podgrevanjem nacionalističkog narativa", živim održava aktuelna vlast.
Kao autor prve istoriografske studije o Srebrenici, koja je objavljena u Srbiji i sam je više puta učestvovao u edukacijama profesora na temu ratova devedesetih. Na osnovu toga stekao je utisak da su i profesori i učenici zainteresovani da saznaju kako da pristupe tim temama, ali da im je potrebna pomoć da se u tome snađu.
"Trideset godina je prošlo od rata u BiH, nije da nema istorijske distance, ali ja ne verujem da smo u ovom trenutku blizu scenarija u kom se deci ispričaju sudski utvrđene činjenice i to bude dovoljno. Zato je najbolje da se sa decom barem razgovara o tome da narativ koji čuju sa mejnstrim medija nije jedini postojeći narativ. Da na nivou kurikuluma imamo neke utvrđene činjenice. A pošto je tema definitivno politički relevantna i aktuelna, da im se predoči da postoje različita tumačenja i da pojedini ljudi pokušavaju da negiraju zločin", ističe Popović za DW.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Elektrodistribucija: Nova aplikacija za potrošnju električne energije biće dostupna od oktobra
16.07.2026.•
0
Građani Srbije trebalo bi od oktobra da dobiju pristup digitalnoj platformi Elektrodistribucije Srbije (EDS) putem koje će moći da prate potrošnju električne energije.
Države regiona dale rok Evropskoj komisiji za rešavanje boravka vozača kamiona u Šengenskoj zoni
16.07.2026.•
0
Države regiona dale su Evropskoj komisiji rok da ponudi odgovor na problem boravka vozača kamiona u Šengenskoj zoni.
Više od 50 opozicionih poslanika traži od Macuta da razreši ministarku Paunović
16.07.2026.•
0
Opozicioni narodni poslanici, njih 53, podneće predsedniku Vlade Đuru Macutu zahtev da bez odlaganja predloži Skupštini Srbije razrešenje ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović.
Preminuo jedan od osnivača Partibrejkersa Goran Bulatović Manza
16.07.2026.•
1
Goran Bulatović Manza, nekadašnji bubnjar i jedan od osnivača Partibrejkersa, preminuo je u 67. godini, saopštio je bend.
Sportska redakcija RTS prelazi u sastav informativnog umesto zabavnog programa
16.07.2026.•
0
Sportska redakcija Radio-televizije Srbije (RTS) od kraja jula postaće deo Informativnog programa javnog servisa, umesto zabavnog kao što je to bilo do sada, objavilo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).
Marta Kos o Snežani Paunović: Ne mogu da zamislim da ministarka ostane na funkciji posle ovakve izjave
16.07.2026.•
12
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos osudila je izjavu ministarke državne uprave Snežane Paunović i rekla da je bilo "užasavajuće čuti tako nešto".
Upozorenje RHMZ na grmljavinu i grad sa jakim vetrom: Za Mačvanski, Kolubarski i Zlatiborski okrug
16.07.2026.•
0
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je hitno upozorenje na lokalne grmljavinske nepogode u pojedinim područjima Srbije.
Petnaestoro dece u bolnici zbog salmonele: Zatvoren lokal brze hrane u Leskovcu
16.07.2026.•
1
U Opštoj bolnici u Leskovcu tokom noći i danas pre podne na bolničko lečenje primljeno je 15 dece zbog trovanja salmonelom, potvrdio je za agenciju Beta direktor te zdravstvene ustanove Nebojša Dimitrijević.
Bojana Maljević: Pismo protiv moje volje dospelo do režimskih medija, lagali da sam vetirana
16.07.2026.•
12
Glumica i producentkinja Bojana Maljević reagovala je na pismo koje se pojavilo u javnosti, a tiče se studentske liste.
Studenti: Nismo stavili veto na Bojanu Maljević, nećemo nasesti na maliciozne pokušaje unošenja razdora
16.07.2026.•
3
Studenti u blokadi iz Niša saopštili su da su neistiniti navodi da su stavili veto na kandidaturu glumice i producentkinje Bojane Maljević za studentsku listu.
Prva faza nuklearnog programa Srbije: Šta bi sve trebalo da se uradi do sredine 2027. godine?
16.07.2026.•
19
Na nedavnom predstavljanju novog tela koje će u narednoj deceniji pratiti razvoj nuklearnih elektrana u Srbiji, ministarka energetike navela je da cilj države da prvu fazu programa završi do sredine 2027. godine.
Toplotni talas u Srbiji: Umesto na 150, može se događati i na svake tri godine
16.07.2026.•
2
Toplotni talas koji je u junu pogodio Srbiju za 55 puta je verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Filozofski fakultet u Nišu: Studenti srbistike, ruskog i istorije oslobođeni plaćanja školarine
16.07.2026.•
0
Studenti sa programa srbistike, ruskog jezika i istorije Filozofskog fakulteta u Nišu biće oslobođeni plaćanja školarine.
Advokat Vladimira Arsenijevića: Kazna od 20.000 dinara je poražavajuća poruka za sve građane
16.07.2026.•
3
Napadači na pisca Vladimira Arsenijevića su identifikovani, ali prema stavu tužilaštva, protiv njih neće biti pokrenut krivični postupak.
Umesto kazne samo opomena: Predloženo da se vrate uslovne kazne za saobraćajne prekršaje
16.07.2026.•
20
Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja trebalo bi da donese brojne izmene i nova pravila za vozače. Iako je njegovo usvajanje više puta odlagano i još nije poznato kada će stupiti na snagu, pojedina rešenja već su poznata.
Ministarka Paunović nakon izjave o etničkom čišćenju Kosova - izvinila se Vučiću, Vladi i Macutu
16.07.2026.•
17
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je da je njena izjava o etničkom čišćenju Kosova izvučena iz konteksta i izvinila se Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i Đuru Macutu.
Od početka godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginulo 188 osoba
16.07.2026.•
1
Tokom 2026. godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji je poginulo 188 osoba, a nešto više od 8.000 je povređeno, objavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Stejt department SAD o strateškom dijalogu sa Srbijom: Novo doba odnosa
16.07.2026.•
2
Strateški dijalog Sjedinjenih Američkih Država i Srbije koji će početi u petak, 17. jula "odražava novo doba odnosa dvije zemlje", rečeno je u Stejt departmentu za Radio slobodnu Evropu (RSE).
Rektor Đokić potvrdio da će biti na studentskoj listi: Studenti će biti spremni kad kucne čas, pobeda sigurna
16.07.2026.•
51
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je da je potvrdno odgovorio na pitanje studenata da li bi hteo da bude na njihovoj izbornoj listi.
Komentari 16
Particulare matter
Najodgovorniji zločinci su osudjeni na zasluzene kazne. Srbija je oglasena odgovornom što genocid nije sprečila ni kaznila.
Genocid su izvršili pripadnici vojske republike srpske.
Слободан
1914
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar