Srebrenica u udžbenicima iz istorije u Srbiji: Šta se uči, šta se izbegava?
U poslednjoj generaciji udžbenika u Srbiji povećan je prostor posvećen ratovima 90-tih, ali je on "iskorišćen na najpogrešniji mogući način", kažu eksperti.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Vlasti u Srbiji strogo se protive određenju zločina u Srebrenici kao genocida i izričito ga negiraju. Dojče vele (DW) je istraživao kako se u takvoj političkoj atmosferi tumači istorija, te da li je i kako Srebrenica predstavljena u udžbenicima istorije u Srbiji.
Šta piše u udžbenicima iz istorije?
"Za razliku od ranijih godina, kada se Srebrenica pominjala najčešće u jednoj većoj zagradi u kojoj bi bili poređani zločini raznih strana, gotovo bez objašnjenja, situacija je danas nešto drugačija", objašnjava za DW istoričarka i univerzitetska profesorka Dubravka Stojanović.
Ona kaže da je u poslednjoj generaciji objavljenih udžbenika povećan prostor posvećen ratovima devedesetih, ali da je on "iskorišćen na najpogrešniji mogući način".
Stojanović ističe da su, osim u jednom udžbeniku u kome se navode presude sudova u Hagu bez komentara, u drugim udžbenicima autori ušli u debatu sa sudovima, koje su osnovale Ujedinjene nacije.
"Glavni cilj tih argumenata je negiranje genocida ili potpuna relativizacija onoga što se dogodilo u Srebrenici. To se čini tako što se u jednom udžbeniku navodi činjenica da se radilo o zarobljenim muškarcima koji su streljani, ali i da je jedan broj njih poginuo u borbama, čime se gubi karakter masovnog i sistematskog zločina napravljenog sa ciljem da se ubiju svi muški stanovnici", ukazuje profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
"U drugoj knjizi se navodi da je omogućen transport žena i dece, što izgleda gotovo kao humanitarna akcija, a ne kao čin etničkog čišćenja", kaže sagovornica DW.
Ističe i da se zločin u toj knjizi opravdava tvrdnjom da Srebrenica „nije bila demilitarizovana zona UN“, kako je bilo predviđeno, "kao da to može opravdati ubijanje tolikog broja stanovnika".
Napominje da se u jednom od udžbenika ulazi i u debatu o broju žrtava, te se navodi da "istoričari nisu saglasni s navedenim brojevima, da su oni preterani ili čak da ih ni sud nije tačno utvrdio, a ne kaže se da se masovne grobnice još uvek pronalaze".
Analizom dostupnih knjiga iz istorije do sličnih zaključaka došli su i drugi istraživači. Analiza Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) o načinu na koji domaći udžbenici istorije prikazuju ratove devedesetih, pokazuje da se u 15 od 16 analiziranih udžbenika za osnovnu i srednju školu Srebrenica pominje, "ali tako da se kreira kontekst u kome je genocid opravdan", objašnjava za DW Marko Milosavljević iz YIHR.
On ocenjuje da je ovo oblik "institucionalnog poricanja", koji je u skladu s njihovim nalazima o negiranju genocida, što su predstavnici vlasti učinili najmanje 40 puta tokom prošle godine.
"Ovo pokazuje državnu politiku obrazovanja o ratu i ratnim zločinima, dok se stalnim prebiranjem po brojevima i identitetu žrtava one nipodaštavaju", naglašava Milosavljević.
Neslaganja i unutar struke
Osim udžbenika koji Srebrenicu prikazuju na različite načine, neslaganje oko toga treba li i kako decu podučavati ovakvim događajima postoji i među profesorima istorije.
Prema mišljenju nekih od njih, nije prošlo dovoljno vremena da bi se znanje učvrstilo u stručnoj zajednici, a podaci iz presuda nisu dovoljni da bi se nešto smatralo naučnom istinom.
"To metodološki nije istorija, nije prošlo dovoljno vremena, niti imamo arhive. To se zove prepričavanje skorijih događaja, za šta niko nije stručan, jer se nije etabliralo. Vi imate iskaze svedoka, presude, memoare raznih učesnika tih događaja, ali to je za nauku malo. Bilo bi glupo da predajem učenicima nešto, a ni sam ne znam više od njih na tu temu", kaže za DW profesor istorije Pete beogradske gimnazije Marko Pištalo.
Istoričar Pištalo zamera svojim kolegama što uopšte pristaju da pišu udžbenike o "stvarima od juče", jer u situaciji kada od nekog događaja nije prošlo ni pedeset godina, pisanje "ispadne pristrasno, navijački i politički kontrolisano".
"Jednom rečju, u najmanje bude nauke. Udžbenici se pišu do juče, ali oni nisu obrađeni kako nauka i istorija zahtevaju, već uključuju priklanjanje nekoj strani. Poenta lekcija je da pokažem šta je istorija, koliko vremena treba da prođe i na osnovu čega se piše, jer se u suprotnom stvarno sve svede na floskulu da istoriju pišu pobednici", objašnjava profesor.
Pročitaj još
Situacija u školama - kontrolisani haos
Istraživanje YIHR o stavovima mladih o tim temama pokazuje da je znanje ispitanika, prema njihovoj ličnoj proceni, "veoma skromno", te da poseduju više znanja o događajima u kojima su Srbi bili žrtve.
Od 910 ispitanika, najveći procenat je kao najveći zločin počinjen na prostoru bivše Jugoslavije navelo operacije Oluju i Bljesak. S druge strane, ubistvo Bošnjaka u Srebrenici 38 odsto je navelo kao genocid, dok 34 odsto nije znalo šta da odgovori.
Situaciju u kojoj jedan deo profesora ne zna kako da predaje te lekcije, drugi odbija da ih predaje – iako su predviđene nastavnim planom i programom – a deca ne znaju smeju li i koga da pitaju za informacije, istoričar Dragan Popović ocenjuje kao "kontrolisani haos" koji stalnim "podgrevanjem nacionalističkog narativa", živim održava aktuelna vlast.
Kao autor prve istoriografske studije o Srebrenici, koja je objavljena u Srbiji i sam je više puta učestvovao u edukacijama profesora na temu ratova devedesetih. Na osnovu toga stekao je utisak da su i profesori i učenici zainteresovani da saznaju kako da pristupe tim temama, ali da im je potrebna pomoć da se u tome snađu.
"Trideset godina je prošlo od rata u BiH, nije da nema istorijske distance, ali ja ne verujem da smo u ovom trenutku blizu scenarija u kom se deci ispričaju sudski utvrđene činjenice i to bude dovoljno. Zato je najbolje da se sa decom barem razgovara o tome da narativ koji čuju sa mejnstrim medija nije jedini postojeći narativ. Da na nivou kurikuluma imamo neke utvrđene činjenice. A pošto je tema definitivno politički relevantna i aktuelna, da im se predoči da postoje različita tumačenja i da pojedini ljudi pokušavaju da negiraju zločin", ističe Popović za DW.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministar pravde traži da se Ratku Mladiću omogući lečenje u Srbiji
15.04.2026.•
0
Ministar pravde Nenad Vujić pozvao je Mehanizam za međunarodne krivične sudove da omogući lečenje ratnog komandanta Vojske Republike Srpske i haškog osuđenika generala Ratka Mladića u Srbiji.
Brnabić: Ni sutra nema kvoruma za raspravu o nepoverenju Vladi
15.04.2026.•
3
Predsednica narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je neće biti kvoruma ni na sutrašnjoj sednici parlamenta na kojoj bi trebalo da se raspravlja o nepoverenju Vladi Srbije.
Godinu dana Vlade Đura Macuta: Premijer u senci predsednika
15.04.2026.•
4
Godinu dana u Nemanjinoj 11 sedi Đuro Macut, premijer koji je na tu funkciju došao nakon pada Vlade Miloša Vučevića.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon
15.04.2026.•
17
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je stigao.
Izmene Vladinih uredbi prošle neopaženo: Šta se menja i zašto?
15.04.2026.•
0
Izmene dve uredbe krajem marta ove godine, prošle su neopaženo. Na neprimetan način, Vlada je ukinula transparentnost procesa izrade i usvajanja zakona, uredbi, strategija i programa.
Ekspo 2027: Prijave za 20.000 volontera počinju u maju, prodaja karata od septembra
15.04.2026.•
7
Direktor Ekspa 2027 Danilo Jerinić rekao je da će prijave za 20.000 volontera potrebnih na predstojećoj specijalizovanoj izložbi početi od maja.
Savremena politika: Dok traje rasprava o nepoverenju, izbori ne mogu biti raspisani
15.04.2026.•
4
Dok se sednica Skupštine Srbije na čijem je dnevnom redu predlog glasanja o nepoverenju Vladi Srbije ne završi, Vlada ne može da podnese predsedniku države zahtev za raspuštanje parlamenta.
Šabić o novom Zakonu o policiji: "Javna rasprava se formalno odrađuje, bez stvarnog učešća javnosti"
15.04.2026.•
2
Ministarstvo unutaršnjih poslova pokušava i treći put da zameni aktuelni Zakon o policiji.
Nova sednica Skupštine Srbije zakazana za sutra: Na dnevnom redu 40 tačaka
15.04.2026.•
0
Poslanici Skupštine Srbije sutra će, na novoj sednici parlamenta, pred sobom imati dnevni red sa 40 tačaka.
Završeni radovi na regionalnom centru za upravljanje otpadom na Ubu
15.04.2026.•
0
Završetak radova na izgradnji sanitarne deponije, kao najvažnijeg elementa kompleksnog regionalnog centra za upravljanje otpadom "Eko-Tamnava", obeležen je danas u mestu Kalenić u opštini Ub.
Tužilac u Prištini traži doživotni zatvor za optužene u slučaju Banjska
15.04.2026.•
0
Kosovski tužilac Naim Abazi zatražio je danas od suda u Prištini da kazni doživotnim zatvorom Blagoja Spasojevića, Vladimira Tolića i Dušana Maksimovića.
Ratko Mladić doživeo moždani udar, stanje teško
15.04.2026.•
3
Ratni komandant Vojske Republike Srpske (VRS) i haški osuđenik general Ratko Mladić doživeo je lakši moždani udar i sada je u jako teškom stanju, rekao je generalov sin Darko Mladić, prenela je Radio-televizija RS.
N1: Neprihvatljivo samopozivanje i međusobno pozivanje dvojice funkcionera u program naše televizije
15.04.2026.•
3
Televizija N1 ocenila je danas kao neprihvatljivo samopozivanje i međusobno pozivanje generalnog sekretara Evropske demokratske partije Sandra Gocija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na debatu u njihovom programu.
Izbori do 10. jula ili odlaganje: Šta stoji iza izjava predsednika?
15.04.2026.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da "ako bude video da je kriza velika, ništa od letnjih izbora", ali i da, "ako bude video da se sklapa mir, ne isključuje takvu mogućnost".
Goci ponudio Vučiću vreme za debatu: Sutra u 12.10 časova
15.04.2026.•
22
Generalni sekretar Evropske demokratske partije Sandro Goci pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića na televizijsku debatu sutra na televiziji N1.
Sednica Skupštine o nepoverenju Vladi odložena za sutra
15.04.2026.•
3
Sednica Skupštine Srbije na čijem je dnevnom redu predlog 62 opoziciona poslanika za izglasavanje nepoverenja Vladi premijera Đura Macuta, odložena je zbog nedostatka kvoruma za četvrtak, 16. april u 10 časova.
Radnik poginuo na gradilištu u Beogradu
15.04.2026.•
2
Radnik na gradilištu u naselju Višnjica u opštini Palilula poginuo je danas kada je pao sa visine od 25 metara.
Jovanov: Sednica o nepoverenju Vladi biće nastavljena, nadam se za nekoliko nedelja
15.04.2026.•
3
Sednica na čijem je dnevnom redu predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi samo je prekinuta i nadam se da ćemo o tome raspravljati već za nekoliko nedelja, izjavio je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov.
"Da SPC bude duhovni orijentir u nastavi": Ministar Stanković o tome zašto se osniva Univerzitet Sveti Sava
15.04.2026.•
22
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je Univerzitet Sveti Sava u ovom trenutku projekat koji je idejno osmišljen, ali za koji treba da se preduzme niz praktičnih i zakonskih koraka da bi se osnovao.
Neki projekti u Srbiji dovršeni, neki baš i ne: Šta sve ostaje iz partnerstva Orban-Vučić
15.04.2026.•
2
Iza decenije snažnog političko-prijateljskog odnosa dvojice lidera, Viktora Orbana i Aleksandra Vučića ostalo je i završenih, ali i onih nezavršenih projekata.
Nema kvoruma za glasanje o nepoverenju Vladi, poslanici vlasti napustili salu
15.04.2026.•
10
Ne postoji kvorum za glasanje o predlogu o nepoverenju Vladi Srbije.
Komentari 16
Particulare matter
Najodgovorniji zločinci su osudjeni na zasluzene kazne. Srbija je oglasena odgovornom što genocid nije sprečila ni kaznila.
Genocid su izvršili pripadnici vojske republike srpske.
Слободан
1914
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar