Za problem armature na Prokopu znalo se i pre 10 godina

Autor: Forbes Srbija

Info

13.07.2025.

08:33

Za problem armature na stanici Prokop znalo se i pre 10 godina, pokazuje statički proračun Saobraćajnog instituta CIP iz avgusta 2015, koji je juče objavio urednik sajta Beobuild.

Za problem armature na Prokopu znalo se i pre 10 godina

Foto: 021.rs

On je urađen za potrebe izgradnje objekata na ploči prema idejnom rešenju koji je ovaj institut pripremio, a koje je podrazumevalo gradnju stanične zgrade, tržnog centra i garaže, piše Forbes Srbija.

Doduše, autor proračuna se u zaključku delimično ograđuje i navodi da se u izradi ove analize "nije raspolagalo sa kompletnim uvidom u postojeće stanje (detalji geometrije i armiranja pre svega)".

"Naprotiv, postojali su podaci o postojećem stanju samo za manji broj karakterističnih lokacija u postojećoj konstrukciji. Da bi se izveo pouzdan zaključak, potrebno je da se izvrši kompletniji uvid u izvedeno stanje u svim delovima konstrukcije", navodi se u proračunu.

Ipak, generalni zaključak je da ne postoji problem u nosivosti konstrukcije i da delovi u kojima je uočeno da nedostaje armatura mogu da se saniraju. Zato je ocena da bi ploča stanice Prokop i stubovi ispod nje mogli da ponesu predviđene objekte.

Manja spratnost

Prema idejnom rešenju CIP-a, u sredini ploče trebalo je da bude izgrađena stanična zgrada (na istom mestu kao i sadašnja). Prostor od stanične zgrade do kraja ploče u pravcu Dedinja odnosno stadiona Partizana zauzimao bi tržni centar. Manji deo tog tržnog centra bio bi izgrađen i sa druge strane stanične zgrade (u pravcu Senjaka odnosno sajma). Ostatak prostora na ploči u pravcu Senjaka zauzela bi garaža.

Sadašnja stanična zgrada ima samo jedan nivo jer je izgrađena kao natkriveni trg. Stanična zgrada CIP-a trebalo je da bude P+2 odnosno da ima prizemlje i još dva nivoa. Na isti način odnosno P+2 trebalo je da ima i tržni centar.

Jedino je garaža nalikovala sadašnjim objektima. Bila je zamišljena na dva nivoa. Prvi deo garaže bi imao P+4 (prizemlje i četiri nivoa), a drugi P+5.

Visina spratova u tržnom centru i staničnoj zgradi bila bi šest metara, a u garaži tri metra. To praktično znači da bi krov tržnog centra i krov višeg dela garaže bio na gotovo istoj visini (tzv. kota 123 ili praktično visina u metrima od najniže tačke objekta računajući i delove u zemlji).

Tehnologija za lakše objekte

Druga odlika ovih zgrada bila je i predviđena tehnologija izrade. Kako se navodi u dokumentu, spratovi bi bili izrađeni Cobiax tehnologijom istoimene švajcarske kompanije. Ta tehnologija podrazumeva da umesto potpuno armirano-betonske ploče bude napravljena ploča u kojoj se nalaze tzv. lopte ispunjene vazduhom. Kako se navodi na sajtu ove kompanije, jedna od pogodnosti ove tehnologije je manja težina ploča.

I na kraju, bilo je predviđeno da krovovi stanične zgrade i garaže budu konstrukcije od čelika i stakla (stanica) odnosno lima (garaže) umesto betona.

Ono što se takođe može videti jeste da je bilo predviđeno da se stubovi zgrada na ploči postave tačno iznad stubova koji nose ploču odnosno da budu njihov nastavak. I bilo je predviđeno da budu manjeg preseka.

Gde je uočen nedostatak armature u ploči

Ono što statički proračun CIP-a otkriva jeste da je ploča na Prokopu različite debljine. U centralnom delu i pre svega iznad perona je 60 cm. Deo iznad koloseka za vozove je drugačije rešen. Tu postoji ploča od 25 cm, a ispod nje su tzv. rebra visine ili debljine preostalih 35 cm. Ta rebra su na rastojanju od 91 cm. Ovakvo rešenje, kako se može videti iz dokumenta, primenjeno je kako bi se smanjila težina same ploče.

S druge strane, na krajnjim delovima ploče (gde vozovi ulaze i izlaze iz stanice) ploča je debljine 80 cm. Isto tako, njena debljina iznad koloseka u tom delu je 120 cm (ploča je i dalje 25 cm dok su rebra debljine preostalih 95 cm). Ukupan presek je tu veći jer je rastojanje između koloseka na tim delovima najveće, zbog oblika stanice Prokop (blagi polukrug).

I statički proračun upravo u tim krajnjim delovima ploče pokazuje nedostatak armature. Ali, i tu samo u pojedinim delovima konstrukcije. I to mahom u gornjem delu ploče.

I taj manjak konstatovan je u odnosu na ideju da se na ploči izgrade određeni objekti.

Takođe, analizirana je jedna strana objekta dok je data pretpostavka da isti problem postoji i na drugoj strani stanice ako je na isti način armirano.

Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Prokop

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Tty

13.07.2025 • 19:05

???

@ Glogov kolac
@Maroder
Samo da te podsetim da Titovi potomci nikad nisu otišli sa vlasti...

Još objasnite zašto je danas stanje u zemlji neuporedivo lošije nego za vreme Tita. Nešto nije u redu u vašoj teoriji.

11 15 -4
Pićuka

13.07.2025 • 16:57

Ko je malo propratio i pročitao moga je doznati da je prvobitni CIP-ov projekat bio izgradnja prokopa,ploče i ostalog sa izgradnjom objekata iznad ploče do dva sprata. Onda su došli ovi pohlepni stručnjaci i izračunali da može da se izgradi 5 spratova na toj ploči. Ostalo je bespredmetna priča. Svi na robiju sa slepim vođom.

21 19 +2
Zvalava Srbija

13.07.2025 • 14:43

Oblizivanje i fuseraj

Da li se uopste zna da li je postojao projekat prema kojem je izgradjena zel.stan Prokop,da li su postojali svi potrebni proracuni i da li je izvrsena prethodna kontrola tih nekih elemenata objekta koji su postojali i ukljuceni u ovaj objekat...? Koje su poimenice firme radile, odobravale, izvodile, pustile u rad? Ko su bili podizvodjaci? Ko je sve to birao i kontrolisao?
Pravnici Vesic i Vucic ,ili neko treci?

21 26 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.