To je za
RTS rekla ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Aleksandra Sofronijević.
Sofronijević je rekla da je država već neko vreme razmatrala ovaj problem suočena sa pitanjem 4,8 miliona objekata na kojima nije upisano pravo svojine.
"Srbija ovaj problem pokušava da reši od 1997. Bilo je, čini mi se, pet zakona, ali je ključni osnov bio da se utvrđuju urbanistički parametri i da se dostavlja tehnička dokumentacija. Što za većinu naših građana je predstavljalo nepremostivu prepreku. Sa jedne strane, država dobija kompletnu evidenciju. Pre svega evidenciju o tome šta je, kako je i koliko je izgrađeno objekata, što mislim da je apsolutni prioritet svake države. Građani dobijaju pravo da sa svojim nepokretnostima raspolažu na jedan normalan pravni način", istakla je ministarka.
Prema njenom mišljenju, država ima pravo, ali i obavezu, da uredi imovinsko-pravne odnose na svojoj teritoriji, da pritom zaštiti privatnu svojinu i da zaštiti svoja prirodna i kulturna dobra.
"Po stupanju na snagu ovog zakona praktično biće nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, kao što je predsednik Vučić rekao, ti objekti će biti upisivani na Republiku Srbiju i biti rušeni ili ako država proceni da su potrebni, biće korišćeni za neke javne namene", objasnila je ona.
Prijavljivanje za legalizaciju objekata, kako kaže, biće obavezno, a u zakonu je napravljena kompletna struktura kada, ko i u kom roku treba da preduzme neke radnje.
"Digitalna platforma koja je osnov svega gde su već evidentirani svi izgrađeni objekti na teritoriji Srbije je postojeća. Ona se dopunjuje svakodnevno i to je taj osnov. U roku od 60 dana svi naši građani imaće pravo i mogućnost da se prijave i plus 30 dana da ulože prigovore na set podataka iz baze podataka. Mi već imamo dosta toga kad govorimo o prijavi. Ona je digitalna i ona sadrži samo osnovne podatke o objektu koji kada kliknete na njega u digitalnom formatu, otvori se taj objekat i vi ga identifikujete, date osnovne podatke o objektu i o sebi kao faktičkom vlasniku i to je to. Naravno da postoje situacije kada će država tražiti neke još dodatne stvari, ali to su oni malo komplikovani i granični slučajevi", kaže Sofronijević.
Polazeći od pretpostavke da nisu svi građani elektronski pismeni, dodaje, obaveza jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi takav objekat će biti da organizuje timove za pravnu pomoć, odnosno za popunjavanje digitalnih obrazaca.
Govoreći o ceni legalizacije podvukla je da možda se stekao neki privid da je cena za sve ista, međutim cena nije za sve ista.
"Osnovno načelo ovog zakona jeste da se naknada za evidentiranje plaća u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. Morate platiti istu onu naknadu koju biste platili da ste zidali u redovnoj proceduri, da ste tražili građevinsku dozvolu, ali ovog puta u jednokratnom iznosu i bez ikakvog prava na popust. Cene koje su navedene, a koje se kreću u rasponu od 100 do 1.000 evra za Beograd praktično se odnose samo na vlasnike stanova i porodičnih stambenih kuća, samo ako je investitor nepoznat ili državi nije dostupan", kaže Sofronijević.
Kaže da je bilo raznih zloupotreba, kada investitor koji osnuje preduzeće završi posao i nestane, pa su u tim situacijama građani koji su kupovali te stanove bili uskraćeni za svoje prava, oni su dali novac i kupili nepokretnost. Dodala je da država ovim zakonom njih štiti i cene se odnose upravo na njih i na vlasnike porodičnih stambenih objekata.
"Da podsetim, to su porodične kuće sa najviše dva stana. Svi ostali plaćaju u visini doprinosa i smatramo da je ova mera i pravedna i pravična. I ovom prilikom ću naglasiti - ne nagrađujemo one drske i bahate investitore koji su prevarili kupce stanova i državu i oštetili gradske budžete. Njih ne nagrađujemo. Oni će morati da plate kao u redovnom postupku i ne aboliramo ih od krivične odgovornosti", rekla je Sofronijević.
Raspon cena za legalizaciju
Kad je cena u pitanju, ističe, definisali su vlasnike stanova, vlasnike porodičnih kuća, a u Beogradu je raspon od 100 do 1.000 evra.
"Nismo pravili komplikovane formule, već smo se trudili da napravimo jednostavan sistem koji će biti moguće lako sprovoditi. Znači, stan na Terazijama 1.000 evra. To je maksimum. Beograd ima ekstra zonu i osam zona za utvrđivanje doprinosa. Radiraćemo tako da neće isto plaćati vlasnik stana u Borči, vlasnik stana u Mladenovcu i vlasnik stana na Terazijama", objasnila je ona.
Kako je rekla, u unutrašnjosti Srbije uveden je jedinstven princip - minimalna, fiksna cena za ove vrste nepokretnosti je 100 evra, ali u gradovima preko 100 hiljada stanovnika, kakvi su Novi Sad, Niš, Kraljevo, ta cena ide od 100 do 500 evra. Dodaje da u gradovima koji su veličine 50 do 100 hiljada stanovnika, cena ide od 100 do 300 evra, a za jedinice lokalne samouprave koje su ispod 50.000 stanovnika je cena od 100 do 150 evra.
"Ovu naknadu neće plaćati lica koja su primaoci socijalne pomoći, invalidi, neće plaćati samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Oni su izuzeti i uz prijavu će dostaviti dokaz da su u tom statusu", rekla je ona.
Na pitanje šta dobijaju vlasnici ovim zakonom, rekla je da vlasnici objekata dobijaju pre svega jednu sigurnost.
"Kad vi živite u objektu gde vam nad glavom stalno stoji da li će vas porušiti, šta će biti sa kućom, ne mogu da je prodaju, ne mogu da je poklone, ne mogu da je naslede. Sada će moći sve to, plus će moći legalno da se priključe na komunalnu infrastrukturu, moći će da uzmu kredit, stave pod hipoteku, uzmu kredit. A država dobija uređeno imovinsko-pravne odnose na svojoj teritoriji i dobija uređeno tržište nekretnina", rekla je ministarka Sofronijević.
Govoreći o tome kada zakon možemo da očekujemo u skupštinskoj proceduri, ministarka Sofronijević kaže da je zakon spreman i on bi prema nekom planu trebalo već u petak ove nedelje da bude na sednici Vlade Srbije gde će biti utvrđen predlog zakona i prosleđen po hitnom postupku u skupštinsku proceduru.
Na pitanje šta će biti sa onim savesnim građanima koji su legalizovali objekte bez ovog zakona, kaže da su savesni graditelji koji su imali punu svojinu nad svojim nepokretnostima višestruko isplatili svoju savesnost, jer su za sve to vreme mogli u punom obimu da raspolažu svojim nepokretnostima.
.jpg "Predsednik prekorio premijera: Ko u Republici ima jača ovlašćenja, po Ustavu?")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar