Zakon koji "štiti pravo na dom": Izmene neusklađene sa domaćom praksom

"U proteklih nedelju dana išli smo na dva izvršenja. Svi ljudi sa kojima mi sada radimo bi po najavljenim izmenama zakona ostali nezaštićeni", priča za Vreme Milena Repajić iz Združene akcije "Krov nad glavom".

Šta je predloženo?

Izmene zakona odnose se na obezbeđivanje prava na dom, a time se prema rečima ministra pravde Nenada Vujića građani štite od beskućništva.

On je pojasnio da predmet izvršenja više neće moći da bude nekretnina manja od 60 kvadrata u kojoj dužnik živi i nema drugih nekretnina. Kriterijum je i da kontinuitet prijavljenog prebivališta mora biti minimum pet godina, da samo potraživanje ne prelazi 50 odsto vrednosti nekretnine i da u poslednje tri godine nije raspolagao određenim nepokretnostima.

"Time štitimo pravo na dom i onemogućavamo pojavu beskućništva, da ljudi kroz izvršni postupak izgube svoj jedini dom. U postupku izvršenja, svaki građanin ima pravo da se obrati sudu i da istakne prigovor da je nepokretnost, na kojoj treba da se izvrši izvršenje u izvršnom postupku, njegov jedini dom", naveo je Vujić.

Dodao je da sud donosi odluku na osnovu utvrđenih kriterijuma, koji su jasno propisani zakonom.

"Na ovaj način omogućavamo i štitimo dodatno pravo na dom garantovano Ustavom Srbije, ali i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čiji smo potpisnik. Kroz ove izmene našli smo balans između izvršnog dužnika i poverioca, zato što moramo razmišljati i o drugoj strani, o poveriocu", rekao je ministar.

Šta ove izmene znače u praksi?

Repajić objašnjava da su ove izmene potpuno neusklađene sa domaćom praksom.

Pročitaj još

Javni izvršitelji u Srbiji bi mogli da dobiju novu nadležnost

Ministar Vujić: Izvršitelji doprineli jačanju poverenja građana u sistem

Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?

"Ljudi se danas mnogo češće sele, menjaju poslove, te je uslov pet godina boravišta na jednom mestu previše restriktivan", kaže Repajić.

Dodaje da ljudi koji su u dugovima često pokušavaju da te dugove i izmire te bi uslov da oni nisu ništa pokušavali da prodaju u poslednje tri godine građane odmah diskvalifikovao od zaštite prava na jedini dom.

"Zatim, nikako se ne uzimaju u obzir ukućani. Ovaj arbitrarni uslov od 60 kvadrata takođe isključuje veliki broj ljudi. Ono što smo mi predlagali, a što je u skladu i recimo sa poreskim zakonom u našoj zemlji, jeste 40 kvadrata pa plus 15 kvadrata za svakog člana porodice. Ima puno šupljina u tom zakonu, restriktivan je i na kraju kada se primene svih ovih pet tačaka koje neko mora da ispuni da bi vam bilo zaštićeno pravo na dom, to zapravo ne štiti pravo na dom", objašnjava sagovornica.

Dalje govori da je jedan od najvećih nedostataka ovog zakona jeste što nisu zaštićena takozvana treća lica u postupku, što su priznali čak i izvršitelji.

"Treća lica u postupku su ljudi koji nemaju veze sa sporom koji se vodi, ali se onda spor izvršava na njihovoj imovini. Najčešće su to oni koji su kupili stan u zgradama, da li u izgradnji ili koji nisu još dobili sve potrebne dozvole, što uključuje veliki broj ljudi kod nas jer tako stanovi budu priuštiviji. I onda investitori svoje, da li stvarne ili fiktivne dugove plaćaju preko njihovih stanova. Često imamo ljude koji se nalaze u tom problemu. Oni ostaju potpuno nezaštićeni ovim izmenama zakona", ukazuje Repajić.

Ceo tekst nedeljnika Vreme pročitajte OVDE.