Predizborne kalkulacije za opstanak ili propast: Opcije opozicije su - ili samostalno ili sa studentima

Autor: Danas (S. Čongradin)

Info

13.01.2026.

08:44

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ovu godinu kao izbornu. Jedino izvesno za sad je da će na tim izborima učestvovati studentska lista kao i predstavnici aktuelnog režima.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Predizborne kalkulacije za opstanak ili propast: Opcije opozicije su - ili samostalno ili sa studentima

Foto: 021.rs

Takozvana treća strana, opozicija, nalazi se, sudeći prema rečima sagovornika Danasa, u ne tako zavidnoj situaciji, imajući u vidu da bi izlazak na izbore, s jedne strane, mogao da ih košta neprelaska cenzusa, jer su odbili da bezrezevno podrže studentsku listu, a sa druge, u slučaju podrške studentskoj listi, mogli bi da izgube identitet i stave se u službu druge političke grupacije nad kojom nemaju moć upravljanja i koja odbija da se njihove osobenosti pojave u izbornoj kampanji.

Najveći rizik za opozicione stranke bi bio da izađu u formacijama koje nemaju siguran cenzus, zato što bi onda bile u riziku ne samo da ostanu van parlamenta, nego bi imale i percepciju izbornog gubitnika, što je uvek loše za stranke, posebno za vanparlamentarne stranke", kaže za Danas novinar Savremene politike Aleksandar Ivković.

Dodaje da bi rasipanje glasova koje bi na taj način nastalo, moglo da dovede do toga da aktuelna vladajuća koalicija sačuva većinu u parlamentu i onda bi te stranke imale još dodatni teret toga da je njihovom krivicom, tako bi se percepiralo u većini opozicione javnosti, SNS ostao na vlasti i onda bi zaista bila teška budućnost za njih van parlamenta.

"Naravno, ne možemo nikada sa sigurnošću predviđati takve stvari, zato što su neke od proevropskih opozicionih stranaka poput Zeleno-levog fronta, verovatno i Pokreta slobodnih građana, zauzele ideološku misiju koja bi im olakšala da čak i ako nisu u parlamentu opstaju u političkom životu Srbije, iako je ta misija dosta uska po standardima srpskog javnog mnjenja i nema dvocifrenu izbornu podršku. Iako bi im svakako bilo teško, pogotovo u okolnostima koje sam opisao, u okolnostima koje učestvuju na izborima, a padnu ispod cenzusa", kaže Ivković.

Dodaje da je po njemu bolja varijanta da ne učestvuju na izborima i podrže studentsku listu, nego da izađu na izbore i ne prođu cenzus.

"Drugo je pitanje da li bi takav nastup bio najbolja strategija za pobedu vlasti na izborima, odnosno da li bi bilo bolje da izađu odvojeno studentska lista i jedna lista proevropske opozicije, ili da izađe ipak samo studentska lista koja bi podržala stranke proevropske opozicije. U poslednje vreme naginjem odgovoru da bi ipak bila bolja jedna lista, ali da do nje svakako ne može da dođe tako što će bespogovorno opozicione stranke podržati studentsku listu, nego bi tu moralo da dođe do nekog dogovora. Moralo bi da se desi da studentska lista i studentski pokret daju nešto opoziciji zauzvrat, što će im omogućiti da opstanu u političkom životu, čak i ako ne budu učestvovali na izborima, kako bi se povukli i podržali studentsku listu", smatra ovaj sagovornik beogradskog lista.

S druge strane navodi da imamo i desnu opoziciju koja čine faktički dva entiteta koja nisu rekla da će podržati studentsku listu, a to su koalicija NADA i pokret Branimira Nestorovića, a koje bi imale šanse da takođe pređu cenzus.

"Mislim, postoje tu još neki entiteti, ali oni su dosta minorni i svakako nemaju zasebnu političku težinu. Kada bi koalicija NADA i Nestorovićev pokret izašli odvojeno na izbore, oni bi bili u velikom riziku da ne pređu cenzus, mada mislim da čak i kada bi izašle zajedno bili bi u većem riziku da ne pređu cenzus nego koalicija proevropske opozicije, zato što su studenti i studentski pokret uzeli glasače i jednoj i drugoj strani, ali nacionalna opozicija ima manje biračko telo od proevropske opozicije", kaže Ivković.

Prema rečima istraživača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejana Bursaća, ako razmišljamo kratkoročno, naravno da je interes svake političke stranke da učestvuje na izborima, da ulazi u parlament i da na taj način obezbeđuje svoj, pod znacima navoda, opstanak.

"I to je sasvim i legitimno. Ja sam to istakao više puta. Međutim, ako pričamo dugoročno u ovoj aktuelnoj situaciji visoke polarizacije u Srbiji između režima s jedne strane i studentskog pokreta sa druge strane, vrlo je važno kako će se ponašati opozicija u tom narednom periodu. Dakle, ako će izlaziti na izbore, a vidimo da većina hoće da to urade na način koji je zajednički, koji je usklađen sa aktuelnim raspoloženjem društva i koji je vrlo kompetentan. Znači, ništa od onoga što smo gledali od opozicije u nekim prethodnim izbornim ciklusima, kada je dovodilo i do svađa, i do podela, i do fragmentacije, i do strančarenja… Jer je potpuno jasno da javnost to ne voli i da je upravo to veliki deo razloga, uz naravno pritisak režima, koji je doveo do katastrofalnog stanja u opoziciji kakvo imamo danas. To je vrlo, vrlo teška i nezgodna pozicija za njih. U situacijama visoke polarizacije ti treći akteri uvek loše prođu i teško se pozicioniraju", smatra ovaj sagovornik.

Kako dalje kaže, svi znamo da su izbori 2000. godine bili između Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice i većina naroda se opredeljivala za to.

"Na izbore su izašli još kandidat Srpske radikalne stranke, u tom trenutku jedna od najvećih stranaka u zemlji, možda i druge najveće stranke u zemlji, Tomislav Nikolić, i kandidat SPO-a koji je bio jednom od najznačajnijih opozicionih stranaka celih devedesetih. Vojislav Mihailović. Njih dvojica su zajedno uzeli jednocifren procenat glasova. Baš zato što kad je visoko polarizovana situacija treći akteri imaju problem šta da rade. Da li da učestvuju i onda rizikuju loš rezultat i buduću neku irelevantnost, jer jednom kad učestvujete na takvim izborima i ne prođete dobro javno se već opredelila za druge opcije, ili da možda ne učestvuju, podržavaju i sl. pa da se nadaju boljem rezultatu u budućnosti. To je dakle dilema pred kojom je opozicija danas", zaključuje Bursać.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

vanredni parlamentarni izbori Izbori 2026

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

Peca

14.01.2026 • 12:10

A na studentskoj listi..

Ne postoji studentska lista. Na toj listi su poliyičari koji nikada ne bi prešli cenzus.

3 1 +2
kako ste dosadni

14.01.2026 • 11:34

@"Opozicionar"

Jao, proveri TI. Odrzani su lokalni i izbori za saveznu skupstinu. To je drugacije od izbora za skupstinu Srbije, koja jedina tu nesto znaci.

Ono bitno je da je Milosevic *licno* izgubio u, jedini put organizovanom, direktnom biranju za predsednika SRJ. Ako Vucic izgubi licno, izgubice i lista za skupstinu gde stoji "AVAV", pa naziv liste.

1 2 -1
Radosav

13.01.2026 • 21:50

Svi komentari iz iste kuhinje.

2 0 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.