Država ukinula podsticaje za reciklere: Opasnost da stari bojleri, gume i akumulatori završe u prirodi

Autor: Danas (R. Marković)

Info

08.03.2026.

05:50 > 12:48

Dva meseca je prošlo od kako je Vlada Srbije obustavila podsticaje za reciklažne kompanije i od tada gotovo da niko više od njih ne preuzima i tretira elektronski i električni otpad, stare gume i akumulatore.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

S druge strane, domaćinstva i industrije dolaze u situaciju da neće imati gde da odlože tu vrstu otpada, te postoji bojazan da će nam stari bojleri, veš-mašine i drugi uređaji završavati negde u prirodi ili u rekama, što bi moglo negativno da se odrazi na našu životnu sredinu i na zdravlje ljudi, piše Danas.

Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvo stanje moglo da ima dalekosežne posledice, jer se ova vrsta otpada ne tretira kao običan komunalni otpad, jer može da ima i opasne komponente, te je od suštinske važnosti da se tim otpadom upravlja na pravilan način.

Iz resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine nisu odgovorili šta će biti sa ovim problemom i gde onda odlaze sredstva koja se kroz eko-taksu slivaju u budžet, a koja bi kao naknada koju plaćaju zagađivači po pravilu trebalo da bude usmerena upravo na tretman posebnih tokova otpada kao što je električni i elektronski otpad (EE otpad), stare gume i akumulatori.

Kako Danas nezvanično saznaje, postoje nekakvi pregovori da se ovaj problem reši, ali pomaka za sada nema. Takođe saznaje da je država i ranije znala da kasni sa podsticajima, ali je potpuno prestalo finasiranje kada je Vlada na sednici 26. decembra prošle godine donela Uredbu o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja se dodeljuju operatorima posebnih tokova otpada. Ta nova Uredba stupila je na snagu 1. januara ove godine.

Ekspert za upravljanje otpadom Gojkan Stojinović kaže za Danas da je obustava podsticaja praktično zaustavila finansijski oslonac sistema za ove vrste otpada, s obzirom na to da se električni i elektronski uređaji, stare gume i akumulatori ne tretiraju kao običan komunalni otpad, već zahtevaju poseban režim koji je skuplji i tehnički zahtevniji.

"Važno je razbiti jednu zabludu: tretman EE otpada nije 'unosna reciklaža'. Kada govorimo o staroj veš-mašini ili televizoru, ne radi se samo o vađenju metala. Uređaj mora da se rastavi, uklone se delovi koji mogu biti opasni, a određene komponente se zbrinjavaju pod posebnim uslovima. U praksi, prodaja metala i drugih sirovina pokriva tek oko 20 odsto ukupnih troškova. Ostatak, približno 80 odsto, pokriva se kroz naknade i podsticaje. Kada taj deo finansiranja nestane, sistem postaje neodrživ", ističe Stojinović.

Dodaje da građani tu nemaju mnogo izbora.

"Većina može samo da zadrži uređaj u podrumu ili stanu i da sačeka da sistem ponovo proradi. Privreda može privremeno da skladišti otpad, ali to nosi trošak i nije dugoročno rešenje. U takvim situacijama otpad ne nestaje. On samo traži drugi put", ukazuje sagovornik Danasa.

Na pitanje ima li opasnosti da dođemo u situaciju da stari uređaji, gume i akumulatori završe negde u prirodi ili reci, Stojinović kaže da rizik raste čim organizovano preuzimanje ove vrste otpada prestane da funkcioniše, jer građani nemaju mogućnost da sami bezbedno rastavljaju ili zbrinjavaju elektronski otpad.

"Ako ne postoji mesto gde mogu legalno da ga predaju, deo otpada ostaje u domaćinstvima, ali deo, nažalost, završava u komunalnom otpadu, na divljim deponijama ili kroz neformalne kanale. To nije pitanje odgovornosti ili neodgovornosti, dobre ili loše volje. Ljudi se prilagođavaju onome što im je dostupno. Poseban problem je što ovakav otpad može sadržati komponente koje, ako završe na pogrešnom mestu, predstavljaju rizik po zemljište i podzemne vode", naglašava isti sagovornik.

Stojinović napominje da EE otpad i akumulatori nisu isto što i stari nameštaj kao i da se posledice zagađenja, usled nepravilnog odlaganja, ne vide odmah, već se akumuliraju vremenom.

"Zbog toga je najveći deo troškova u ovom sistemu vezan upravo za bezbedno uklanjanje i zbrinjavanje rizičnih delova. U pojedinim slučajevima ti delovi se moraju slati u specijalizovana postrojenja u inostranstvu jer u Srbiji ne postoje odgovarajući kapaciteti. Ovaj sistem ne postoji da bi neko ostvario veliku dobit, već da bi se smanjio rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi", upozorava on.

Stojinović smatra da su pojačane kontrole svakako važne, posebno u ovakvoj situaciji, ali da one same po sebi ne mogu rešiti problem ako sistem ne funkcioniše.

"Inspekcijske službe imaju ograničen broj ljudi i ne mogu fizički da pokriju svaku lokaciju i svaki tok otpada. Mogu da reaguju, ali ne mogu da zamene organizovani sistem preuzimanja. Zato je važnije da se obezbedi jasan i stabilan način finansiranja i da građani i privreda znaju gde otpad mogu da predaju dok se sistem ne stabilizuje", dodaje on.

Prema njegovom mišljenju, sve ovo može u velikoj meri da utiče na svest o reciklaži, jer se ona ne gradi samo na porukama i kampanjama, već iskustvom.

"Ako građani godinama slušaju da treba da odvajaju otpad, a onda nemaju gde da predaju stari uređaj, logično je da poverenje opada. Ljudi su spremni da učestvuju kada vide da sistem funkcioniše. Kada ne funkcioniše, nema te motivacione PR kampanje koja može da popravi stanje", navodi on.

Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

reciklaža recikleri

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Dopisnik iz Niša

10.03.2026 • 05:10

Propast sistema u gradu

Pripadnici nacionalne manjine su se toliko izbezobrazili da u mom gradu vade staklene flaše iz onih plastičnih zvona za staklenu ambalažu.Obore ga na stranu i izvlače flaše trebaju im,druga stvar je ta čeprkaju po kontejnerima i uzimaju šta im treba i prodaju na buvljaku.Izbace van smeće,prave haos grad je prljav ne samo zbog njih već i što pojedini bahati ljudi prave deponije gde im volja a i sitan otpad vidim na prilazima graduPikavci,limenke na trotoarima i kolovozima.Sramota i bruka komunalna milicija juri nelegalne prodavce oko Niških pijaca a ove što bacaju i prave mini deponije po selima i prigradskim naseljima ne diraju jer to je za njih normalno i nije kažnjivo po zakonu.Svaka čast izuzecima.Dno dna i po pitanju kvaliteta ulica u Nišu rupe,sečen asfalt krpljen zbog dotrajale vodovodne mreže kvarovi non stop.A i zbog telekomunikacija.

2 0 +2
Recikler

09.03.2026 • 09:48

Eko Taksa

Samo da pojasnim ne daje država nikakve subvencije reciklerima. Država isplaćuje nadoknade koje je sakupila kroz eko taksu koju plaćaju svi građani Srbije pri kupovini bilo kakvog električnog uređaja.
Gde je taj novac jer su oni unapred pratili reciklažu a ne država.
Ukinuti eko taksu, jeftiniji uređaji i svako plaća reciklažu za sebe ali onda drđava nema priliv koji da raspoređuje gde im zatreba.

5 4 +1
Prle

09.03.2026 • 05:57

Dobro je kad država ima toliko novca da daje tolike subvencije poljoprivreda stanovi pčelarstvo voćarstvo letovanja automobili infra struktura izolacije kuća solarna energija povećanja penzija podsticaj malih privrednika itd ulaganje u vojsku je najveća stavka ali država se bori sa svim problemima

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.