Otkaz usred radnog vremena u IT firmi u Beogradu: Mogu li zaposleni išta?

Božidar Milovac

Info

20.03.2026.

09:50 > 09:32

Zaposleni u beogradskoj IT kancelariji italijanske firme za sportsko klađenje "Lottomatica" nisu imali nikakvu predstavu šta im se sprema. U jednom danu, usred radnog vremena, više od 340 njih ostalo je bez posla.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Jedna od bivših radnica u ovoj firmi kaže za 021.rs da je u njoj provela četiri godine, a da ih je pre dve godine kupila "Lottomatica", te da je bilo priča o povišicima, novim pozicijama i napredovanju.

Ističe i da se tako nešto nije desilo, ali da ti nepromenjeni uslovi nisu učinili otkaz ništa realnijom mogućnošću u glavama otpuštenih radnika.

"Oko podneva nam je isključen VPN, pa smo mislili da je u pitanju tehnički problem. Slali smo mejlove podršci i rečeno nam je da rade na otklanjanju kvara. Međutim, oko 14 časova stigao je mejl da firma zatvara kancelariju u Beogradu i da više ne radimo", kaže sagovornica.

Dodaje da su zaposleni u tom trenutku izgubili pristup svim sistemima, a pojedini su se našli i u nezgodnoj situaciji sa pristupom kancelariji.

"Radimo zajedno sa timovima iz Italije i Rumunije. Tog dana su nas kontaktirali da pitaju šta se desilo, jer jednostavno - Beograd je nestao iz sistema", navodi.

Sagovornica kaže da zaposleni i dalje čekaju zvanične informacije od kompanije o daljim koracima. Rečeno im je da će im biti isplaćena martovska plata, a za april nije sigurno.

Dodaje da postoji neizvesnost i oko vrste otkaza koji će im biti ponuđen te da "ne znaju da li to biti sporazumni otkaz ili tehnološki višak".

"To je važno zbog prava na biro i visine otpremnine. Rečeno nam je da ćemo, kada nas pozovu, imati rok od osam dana da odlučimo da li prihvatamo ponudu", objašnjava.

Ona navodi i da će radnici pokušati da zaštite svoja prava pravnim putem, ali da za sada moraju da sačekaju zvaničnu ponudu poslodavca. Sagovornica posebno ističe posledice koje je ovakav način otpuštanja ostavio na zaposlene.

"Među nama ima ljudi sa malom decom, kredite, kolega sa ozbiljnim porodičnim situacijama. Sve se desilo bez ikakvog upozorenja. To je najteži deo - način na koji smo tretirani", kaže ona.

Šta je pisalo u mejlu zaposlenima?

U mejlu koji je kompanija poslala zaposlenima 11. marta, a u koji je 021.rs imao uvid, navodi se da je odluka doneta nakon interne analize poslovanja. Dodaje se da je doneta odluka o "pokretanju procesa prestanka ogranka i obustavljanja poslovanja u Srbiji".

"Počev od danas, oslobođeni ste obaveze da obavljate rad i dolazite na posao, pri čemu će Ogranak nastaviti da vam isplaćuje punu zaradu i doprinose", piše u mejlu.

Kompanija navodi i da će zaposlenima biti isplaćena otpremnina "u skladu sa zakonom", kao i da će postupak utvrđivanja viška zaposlenih trajati oko dva meseca. Istovremeno, zaposlenima je ukinut pristup poslovnim sistemima i kancelariji.

"Vaši korisnički nalozi i ovlašćenja u sistemima su ukinuti, a pristup kancelariji nije moguć bez prethodne najave", navodi se.

Stoga, iako su zaposleni obavešteni da su oslobođeni radnih obaveza, iz sadržaja poruke proizlazi i da su i dalje formalno u radnom odnosu dok traje postupak rešavanja viška zaposlenih.

Stručno rečeno - "divljački" otkaz

Način na koji su radnici otpušteni problematičan je i sa pravnog aspekta, kaže za 021.rs stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

"Ako su medijski izveštaji tačni, naravno da ovo nije bilo u skladu sa Zakonom o radu. Ovde, koliko sam shvatio, nije bilo uručenja otkaza već su zaposleni najpre na veoma čudan način izolovani iz računarskih sistema, a neki su čak ostali zaključani u radnom prostoru, a da nisu ni znali šta se dešava", navodi Reljanović.

Reljanović dodaje da, iako se ponekad pristup određenim podacima može zabraniti zaposlenom koji će biti otpušten, ovde ipak to nije slučaj.

"Ovakav način prestanka radnog odnosa može se samo nazvati divljačkim", ocenjuje sagovornik.

Reljanović ukazuje i da se, prema dostupnim informacijama, u ovom slučaju verovatno ne radi o klasičnom tehnološkom višku.

"Ako je u pitanju gašenje poslodavca, odnosno likvidacija, prava po osnovu viška zaposlenih nisu relevantna za ovaj slučaj", objašnjava on.

Ali dodaje i da je moguće da je u pitanju formalno pokretanje postupka rešavanja viška zaposlenih.

Kako dodaje, u slučaju da jeste u pitanju likvidacija, doskorašnji zaposleni nemaju prava na otpremnine, moraju im biti isplaćene sve zarade i ostala primanja na koje imaju pravo do dana prestanka radnog odnosa, te potom mogu i da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje po osnovu prestanka rada poslodavca, i tako mogu ostvariti prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

A pojašnjava i da, ukoliko poslodavac sprovede postupak do kraja u skladu sa zakonom, zaposleni bi po njegovom okončanju trebalo da dobiju rešenja o otkazu i otpremnine u skladu sa Zakonom o radu.

Na pitanje o pravnim opcijama radnika, Reljanović ističe da njihove opcije zavise od toga kako je postupak nastavljen nakon "skandaloznog isterivanja iz poslovnog prostora".

Ističe da, ukoliko su dobili rešenja o otkazu, može se reći da je ceo postupak bio ponižavajući i sramotan, ali poslodavac jeste ispunio svoju zakonsku obavezu.

"Isto se odnosi i na potraživanja koja duguje zaposlenima - ako su isplaćena, oni se ne mogu dalje buniti. Uslov za likvidaciju je da se namire svi dugovi privrednog društva koje se likvidira, tako da ne bi trebalo da bude moguće da se poslodavac obriše iz APR pre toga. A dokle god postoji u APR, postoji i odgovorno lice i poslodavac može biti tužen za sva dugovanja. Rokovi su opšti, nema posebnih rokova, ali ako zaposleni vide da poslodavac nema nikakvu nameru da ih namiri trebalo bi da se što pre obrate inspekciji rada i sud", kaže za 021.rs stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

Na kraju, Mario Reljanović kaže i da "ono što se desilo jeste nemoralno i pokazuje potpuno odsustvo poštovanja prema zaposlenima i poslovnoj etici, ali nažalost prema radnom pravu Srbije nije nešto što bi uticalo na zakonitost otkazivanja ugovora o radu", naravno, sve ukoliko je procedura u celosti ispoštovana, te ako su rešenja u skladu sa našim zakonima.

A šta kažu advokati?

Sličnog stava o celokupnom slučaju je i advokatica za radno pravo Aleksandra Jaćimović iz advokatske kancelarije Zunic Law, koja ukazuje da način na koji su zaposleni obavešteni o otkazu nije u skladu sa propisima.

"Zakon o radu Republike Srbije predviđa nekoliko osnova za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, ali je procedura dostavljanja akta kojim se prekida radni odnos uvek ista, bez obzira na osnov, a ona podrazumeva da se rešenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom dostavi lično, u poslovnim prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Dostavljanje bilo kog dokumenta povodom otkaza ugovora o radu putem mejla nije u skladu sa Zakonom o radu. Dodatno, Zakon o radu zahteva da otkazna dokumentacija bude u pisanoj formi, a što podrazumeva papirni oblik dokumenta i potpis ovlašćenog lica poslodavca", objašnjava Jaćimović.

Ona dodaje i Zakon o radu ne poznaje institut kolektivnog viška zaposlenih, ali tvrdi da, imajući u vidu broj zaposlenih kod ovog poslodavca, kao i broj zaposlenih koji su otpušteni u istom navratu, zakon predviđa strogu i formalnu proceduru.

"Naime, kada kod poslodavca prestaje potreba za radom određenog broja zaposlenih u određenom vremenskom periodu, poslodavac je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, a o kome treba da se izjasne Nacionalna služba za zapošljavanje i reprezentativni sindikat. Procedura otkazivanja ugovora o radu tehnološkom višku u svakom slučaju jeste složena i zahteva određeno vreme, i kada se otkazuje ugovor o radu jednom zaposlenom, a kada se radi o otkazivanju ugovora o radu ovako velikom broju zaposlenih, Zakon nameće i dodatne obaveze poslodavcima, a sve radi ublažavanja posledica viška i očuvanja socio-ekonomskog položaja zaposlenih", objašnjava advokatica za 021.rs.

Uzevši sve to u obzir, ona ističe da prema informacija koje su trenutno dostupne javno, prema kojima su zaposleni obavešteni "sad za sad", ocenjuje da su "zaista minimalne šanse da je poslodavac ispoštovao celokupnu proceduru".

Advokatica Aleksandra Jaćimović zaključuje da "ukoliko je zaista 348 zaposlenih, bez bilo kakve ranije najave i sprovođenja postupka, u sred radnog vremena obavešteno o momentalnom otkazu, itekako ima materijala za osporavanje otkaza pred sudom".

Sporazumni otkaz: Veća isplata, ali manje prava

I sa pitanjem o ključnim razlikama između tehnološkog viška i sporazumnog otkaza, obratili smo se i Mariu Reljanoviću i Aleksandri Jaćimović.

Najprostije rečeno, tehnološki višak nastaje kada poslodavac smanjuje broj zaposlenih usled nekih promena u načinu rada ili obimu posla, a sporazumni prestanak radnog odnosa znači da je radnik pristao da potpiše dokument kojim se "slaže" sa prekidom radnog odnosa.

U slučaju tehnološkog viška, zaposleni ima određena prava - da mu se pronađe drugi posao kod poslodavca ako je to moguće, da mu se isplati otpremnina ako bude otpušten, da ima prednost pri zapošljavanju ako se poslodavac u tri meseca nakon otkaza zaposlenom odluči da ipak ponovo zaposli nekoga na tim poslovima, i slično, pojašnjava Mario Reljanović.

"U slučaju dobrovoljnog prestanka rada, odnosno likvidacije poslodavca, poslodavac se briše iz APR i prestaje da postoji. Samim tim se ne primenjuju odredbe o višku zaposlenih koje su relevantne samo kada poslodavac smanjuje broj zaposlenih ali nastavlja da radi", dodaje Reljanović.

A sporazumni prestanak radnog odnosa je u praksi često prisutan jer zaposleni tako ostvaruju trenutnu, veću novčanu korist nego u redovnom postupku otpuštanja kao viška. Ipak, istovremeno gube prava koja imaju u slučaju tehnološkog viška, a proces svakako jeste lakši za poslodavca u ovom slučaju.

"Ipak, ovde treba biti oprezan i svakako ne treba ništa potpisivati pre nego što detaljno proučite sporazum koji je proučen, ili još bolje posavetujete se sa nekim pravnikom ili advokatom. Jako je značajno da su uslovi koji se nude u sporazumu povoljniji po zaposlenog od onih prava koja bi ostvario kao tehnološki višak, jer ta prava neće moći da ostvari ako potpiše sporazum. Dakle, takozvana 'stimulativna otpremnina' koju je poslodavac ponudio sporazumom mora biti makar jednaka iznosu koji je zbir otpremnine koju bi zaposleni dobio kao višak i naknade koju bi dobijao preko Službe za zapošljavanje kroz osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Takođe, zaposleni mora imati u vidu i da se kroz osiguranje za slučaj nezaposlenosti uplaćuju doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje sve vreme trajanja prava na naknadu koju dobija takođe od Službe, što kod stimulativne otpremnine nije slučaj - uplata je jednokratna. Svakako je savet da se ne prenagljuje, dobro pročita šta je ponuđeno, i zatraži savet od stručnog lica koliko je to što je ponuđeno povoljno po zaposlenog", naglašava stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

Advokatica Aleksandra Jaćimović ovde kaže da zaposleni, ukoliko pristane na sporazumni prestanak radnog odnosa, zaista nema pravo ni na otpremninu, niti na isplate od strane Službe za zapošljavanje, ali da ni stimulativne otpremnina nije zagarantovana - ona nije zakonska obaveza.

I advokatica Jaćimović kaže da "nije redak slučaj" da poslodavci nameću zaposlenima zaključenje sporazuma, kada ne postoji prava volja zaposlenog da potpiše sporazum, a naglašava i da je to istovremeno brža i povoljnija opcija za poslodavca, jer ne mora da sprovodi otkaznu proceduru.

"U tom slučaju, zaposleni treba da znaju da nisu u obavezi da bilo šta potpisuju odmah, da imaju pravo da uzmu svaki dokument, upoznaju se sa njim, kao i da eventualno angažuju svog advokata, koji će im pojasniti njihova prava na osnovu konkretne dokumentacije", naglašava Aleksandra Jaćimović.

Ona kaže i da, u slučaju prestanka radnog odnosa, bez obzira na osnov, zaposleni uvek ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, kao i na isplatu zarade zaključno sa danom prestanka rada.

Dodaje i da, ukoliko je osnov prestanka radnog odnosa tehnološki višak, zaposleni ima pravo i na otpremninu, po Zakonu ili opštem aktu poslodavca, a koja ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu dana u radnom odnosu, te da zaposleni imaju pravo i na naknadu za vreme nezaposlenosti koju isplaćuje Služba za zapošljavanje.

"U svakom slučaju kada zaposleni smatra da je ugovor o radu otkazan na nezakonit način, zaposleni ima pravo da podnese tužbu radi utvrđivanja nezakonitosti otkaza u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno od momenta saznanja za povredu prava", zaključuje advokatica kao prvi korak za one koji se smatraju oštećenima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 27

Hronološki Najpopularniji

It

21.03.2026 • 07:22

It

Nemogu nista. Ti je privatna firma i svako je pre stupanja u radni odnos potpisao ugovor u kome sve precizno pise i da moze dobiti otkaz istog dana bez najave i sl. bez ikakve nadoknade sem zaostale plate ali vecina radi na procenat ili po ucinku.

1 1 0
novosadjanka

20.03.2026 • 17:55

Prosla slicno u banci pre 15 godina, iako stresno vrlo poucno zivotno iskustvo. Odtad najstroze odvajam privatno i poslovno, gledam svoj interes, stedim i ne uzimam kredite.

6 0 +6
Business as usual

20.03.2026 • 16:46

Za @Business as usual

Hahah .. druže, ja dnevno zaradim koliko bot dobije za mesec dana. Ali ok, ne moraš da veruješ, jer vidim da nisi IT-evac. Uzmi, ako znaš engleski, malo na YT pa pogledaj snimke ljudi koji gube posao u poslednjih par godina kako izgleda procedura. Isto kao i za ovih 348 u Lottomatici. Pozdrav tebi i živ bio, i nikad parizer samo uzicka pršuta ;-)

3 5 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.