Pridruživanje Srbije Evropskoj uniji: Kako smo od velikog entuzijazma stigli do skepticizma

Autor: Insajder (Žikica Stevanović)

Info

14.06.2026.

09:50 > 09:40

Proširenje Evropske unije sve je izvesnije. Najbliža članstvu je Crna Gora, a sledi je Albanija. Nekada je Srbija prednjačila, međutim stručnjaci danas situaciju opisuju kao stagnaciju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Pridruživanje Srbije Evropskoj uniji: Kako smo od velikog entuzijazma stigli do skepticizma

Foto: 021.rs

Za Crnu Goru se već piše ugovor u pristupanju, a po ispunjenim kriterijumima je sledi Albanija, piše Insajder.

Nekada je Srbija bila predvodnik u tom procesu, čak i primer drugima, ali poslednjih pet godina nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Najveće zamerke Brisela iz godine u godinu jesu stanje demokratije i vladavine prava. Ipak, dok je politička volja presudna za uspehe na evropskom putu, izuzetno je važna i podrška javnosti za taj proces.

Pridruživanje Evropskoj uniji, u proseku, podržava 64 odsto stanovnika Zapadnog Balkana, podaci su za 2025. iz istraživanja Saveta za regionalnu saradnju. To je najviši procenat podrške članstvu u Uniji u regionu od 2015. i predstavlja rast od 10 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Ubedljivo najviša podrška evrointegracijama je u Albaniji, 86 odsto, a slede stanovnici Kosova i Metohije, gde 78 odsto ispitanika podržava članstvo u Uniji. U Severnoj Makedoniji procenat podrške iznosi 62 odsto, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini je 59 odsto. Na začelju je Srbija sa 42 odsto. Međutim, građani Srbije nisu oduvek najveći evroskeptici u regionu. Nekada je podrška evrointegracijama u Srbiji bila i viša od 70 odsto.

Istorijat podrška evrointegracija u Srbiji

Evrointegracije su imale stabilnu i visoku podršku među građanima Srbije od 2002. do 2007, a kretala se između 64 i 71 odsto.

Redovno godišnje istraživanje javnog mnjenja Ministarstva za evropske integracije za 2007. pokazuje da bi na referendumu, za članstvo u Evropskoj uniji glasalo 69 odsto građana. Glavni problemi u evrointegracijama, prema mišljenju građana, tada su bili stalno uslovljavanje Srbije iz Brisela, saradnja sa Haškim tribunalom i pitanje Kosova i Metohije.

Već sledeće godine, podrška članstvu pala je za 8 odsto na 61 odsto, prvi put od početka merenja 2002. Saradnja sa Haškim tribunalom i pitanje Kosova su i 2008. bile glavne teme. Te godine je Radovan Karadžić izručen Hagu, a vlasti u Prištini su jednostrano proglasile nezavisnost Kosova. S druge strane, Beograd je te godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali je njegova primena uslovljena izručivanjem haških begunaca.

Podrška članstvu u Uniji je 2009. ponovo porasla, tada je iznosila 69 odsto. Te godine je na snagu stupila vizna liberalizacija za Srbiju, što je 82 odsto ispitanika smatralo značajnim za državu. Krajem godine Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, u isto vreme su u Srbiji počele da se osećaju i posledice svetske ekonomske krize. U narednim godinama podrška članstvu počinje da pada.

Podrška Evropskoj uniji 2010. ponovo je pala na 57 odsto. Saradnja sa Hagom i pitanje Kosova i tada su bile ključne teme. Podrška je 2011. pala na 51 odsto, te godine je uhapšen i Hagu izručen Ratko Mladić.

Podrška članstvu u Evropskoj uniji krajem 2012. godine naglo je pala na 41 odsto. Na pitanje šta su razlozi za to zašto ne bi glasali za članstvo u Uniji, neki od najčešćih odgovara građana bili su da evrointegracije donose više štete nego koristi, da Srbija trpi ucene i pritiske i da je reč o bloku u kojem su neprijatelji Srbije. Te godine je na vlast u Srbiji došla koalicija oko Srpske napredne stranke.

U narednim godinama podrška Evropskoj uniji u Srbiji je stabilizovana i kretala se od 47 do 57 odsto. U tom periodu stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i počeli su pristupni pregovori. Srbija je otvorila 22 pregovaračka poglavlja od 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno zatvorila dva.

Do kraha podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji naglo dolazi 2022. godine, u vreme kada je počeo rat u Ukrajini. U junu te godine, prema istraživanju Demostata, podrška članstvu bila je istorijski najniža, 34 odsto. Krajem godine Ministarstvo za evropske integracije objavilo je svoje istraživanje prema kojem podrška evrointegracijama iznosi 43 odsto. To je poslednje dostupno istraživanje resornog ministarstva, koje od tada nije objavljivalo istraživanja.

Poslednje tri godine dostupna su samo istraživanja nevladinih organizacija i Delegacije Evropske unije u Srbiji, prema kojima se podrška članstvu Srbije u Evropskoj uniji kreće od 40 odsto do 45 odsto.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 37

Hronološki Najpopularniji

Aca

04.07.2026 • 10:23

Srbija, radikali i EU

Miro je sve lepo rekao u svom komentaru, za sve vlasti posle Đinđića EU nije u interesu iz razloga što u EU nema krađe na ozborima, krađe i korupcije u svim sferama jednostavno članstvo ih ne zanima.

2 3 -1
Gedza gegula

16.06.2026 • 07:39

Ne srbija u nacisticku uniju srbija u briks sa bracom rusima i svim drugim normalnim narodima

8 5 +3
Miro

15.06.2026 • 13:01

Srbija je za vreme Djindjica bila na dobrom putu prema EU, i zato ga je domaca radikalska mafija ubila.
Od tada u Srbiji vlada ruska anti europska propaganda. Narod je zaludjivan mitovima, pravoslavljem i povratkom Kosova, pogotovo poslednjih 15 godina. Ova vlast vuce Srbiju prema diktatorskom istoku, a ne prema EU, a glup narod ih slusa.
Zato pametan narod masovno napusta drzavu i ide u EU, jer nema vremena da gubi u borbi protiv glupana koji se loze na Rusiju i Kinu.

8 14 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.