On je za agenciju Beta, povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna, kazao da je među njima najviše ljudi iz Avganistana, Egipta, Rusije, Gane, Turske i Sirije.
"U istom periodu je dodeljeno osam azila i to šest utočišta za izbeglice iz Sirije, Burundija, Siera Leonea, Irana, i dva subsidijarne zaštite za lica iz Sirije", kazao je Đurović.
Napomenuo je i da "u Srbiji kraće ili duže boravi više od 32.000 osoba iz Ukrajine i više od 43.000 Rusa, od čega 1.028 lica iz Ukrajine uživa privremenu zaštitu u Srbiji".
Dodao je da "nezavisno od izbeglica, trenutno u Srbiji legalno radi do 100.000 stranaca".
Đurović je izneo da se izbegla lica suočavaju sa problemima sa sporim procedurama, neadekvatnim "kartonskim ličnim kartama koje nisu biometrijske", kao i sa pristupom i ostvarivanjem zdravstvene zaštite.
Ima i problema sa sistemskom pomoći u integraciji - "od planskog pristupa i pomoći u zapošljavanju, obrazovanju, učenju jezika, socijalizaciji, upoznavanju sa propisima, pravima i obaveza, (...)".
Po rečima Đurovića, tu su problemi u planskoj zaštiti od eksploatacije, nasilja i drugih zloupotreba, dok borba protiv krijumčarenja i prilagođavanje novim pravilima EU - EU Paktu o azilu i migraciji, ostaje imperativ za sistem.
Napomenuo je i da se Međunarodni dan izbeglica obeležava u novim, turbulentnim, međunarodnim i bezbednosnim okolnostima i u, kako je naveo, rastućem anti-migrantskom narativu koji se širi zemljama najrazvijenijeg sveta, "iz mnogih kranje desnih populističkih političkih i interesnih grupa".
Đurović je kazao da senzacionalizam oduzima prostor objektivnom izveštavanju u situacijama i incidentima koji se povezuju s izbeglicama i drugim migrantima i da se "cela grupa izbeglica ili migranata indirektno okarakteriše kao opasna, zlonamerna, pretnja po primajuće sredine i domaće građane".
"Isto smo mogli da posvedočimo i u poslednjim incidentima u Belfastu u Severnoj Irskoj koji su postali glavna vest mnogih medija širom Evrope", ocenio je.
Napomenuo je i da se pojam migrant često poistovećuje sa izbeglicom i postaje negativna i objedinjujuća reč za različite grupe ljudi-stranaca, koji odlaze u druge zemlje da bi radili, učili, lečili se, spojili se sa svojom porodicom, živeli ili pak dobili zaštitu od progona.
"Svaka od ovih grupa migranata je po sebi drugačija, a izbeglice predstavljaju grupu migranata koja je najranjivija, ali koja po propisima, ustavima i međunarodnim konvencijama samih primajućih zemalja razvijenog sveta ima pravo na boravak i zaštitu u njima", kazao je Đurović.
Napomenuo je da se tu "ništa nije promenilo uprkos narativima i promenama politika", te da izbeglice i dalje imaju pravo na boravak i zaštitu u svim zemljama sveta.
"Međutim, problemi u neuspeloj integraciji stranaca u lokalnim sredinama mnogih zemalja su pak doveli do nezadovoljstva, strahova i nesigurnosti lokalnih zajednica i građana prema strancima uključujući i izbeglice", kazao je Đurović.
Napomenuo je da "bez efikasnog učenja jezika, kulture, običaja, prava i obaveza, bez sistema monitoringa i podrške, bez institucionalne efikasnosti, boravak, zaštita i integracija i izbeglica postaje neuspešna sa dalekosežnim socijalnim posledicama".
Upozorio je da na tome "često žele da profitiraju populističke političke elite u svetlu sticanja političke moći i borbe za vlast".
"Rešenja koja se pak nude od političkih elita se intenzivno svode na preduzimanje fizičkih prepreka i mehanizama koji imaju za cilj da migraciju trenutno i kratkoročno zaustave, ali ne da reše razloge pokretače izbeglištva i migracije u zemljama odakle ljudi odlaze", naveo je Đurović.
Ukazao je da migracija i izbeglištvo "neće nestati sa barijerama, ogradama i drugim merama fizičke kontrole kretanja, merama nadzora, deportacija", te prebacivanjem tereta migracije na tranzitne zemlje na putu migracije.
Đurović smatra da će te mere povećati patnju, rizike, eksploataciju izbeglih ali i drugih migranata i podstaći krijumčarenje i organizovani kriminal.
"Te pojave naši službenici svakodnevno već vide na terenu, gde iregularna migracija i krijumčarenje postaju sve manje vidljivi sistemu i ostaju ispod radara institucija, a u rukuma krijumčarskih mreža i organizovanog kriminala i ovde, na samom obodu EU", kazao je Đurović.
Rekao je i da, "na sreću, Srbija ostaje po strani kada je reč o ovakom raspoloženju i delovanju pojedinih interesnih ili ekstremnih grupa", te, kako je naveo, "zakoračivši u proces upravljanja mešovitom migracijom od uvoza strane radne snage, do prihvata izbeglih iz Ukrajine ili iz drugih delova sveta" - Rusije, Afrike, Bliskog Istoka.
"Ukoliko se hitno ne preduzmu mere da ubrza odlučivanje o azilu, ne sprovodi efikasna integracija, ne uključe lokalne samouprave i bolje upravlja i koordinira sistemom upravlja mihracijama, rizikujemo da i mi, kao što su već zemlje Zapada, uskoro uđemo u probleme integracije, rasta strahova, predrasuda i tenzija", kazao je Đurović i upozorio na "eksploataciju pitanja migracija u političke svrhe".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar