Vučić je nedavno najavio paket mera u sklopu kog bi najviše novca bilo podeljeno penzionerima i to onim najugroženijim. Međutim, mere neće obuhvatati samo najstarije, već sve punoletne građane, iako još uvek nije poznato koliko novca će biti isplaćeno.
To je pokrenulo pitanja u javnosti, a jedno od glavnih jeste odakle dolazi taj novac koji će se deliti građanima i da li nam preti još veća zaduženost zbog ove državne velikodušnosti, prenosi
Danas.
Prilikom obilaska lozničkog kraja, Vučić je u kratkoj rečenici nagovestio odakle bi taj novac mogao da dođe.
"Pametno smo postupali i skupljali pare godinama, već 15 godina se skuplja taj novac kroz akcijske fondove pa ćemo da obradujemo sve punoletne građane. Nije to Bog zna šta, ali je to znak pažnje i pokazatelj kako se država domaćinski odnosi", naglasio je on.
Ako se vratimo malo unazad, vidimo da su u Srbiji postojala dva fonda sa veoma sličnim nazivima - Akcijski fond, koji je osnovan 2001. godine i Akcionarski fond, koji je osnovan 2010. godine.
Osnovna uloga Akcijskog fonda bila je da privremeno preuzme određene državne i društvene akcije nastale u privatizaciji, organizuje njihovu prodaju i novac od prodaje prosledi budžetu.
Na Fond su se prenosile, između ostalog, akcije koje su ostale nakon delimične privatizacije društvenog ili državnog kapitala, akcije ljudi koji su odustali od njihove otplate, akcije koje mu Fond za razvoj prenese radi prodaje, akcije koje ostanu posle prodaje kapitala u privatizaciji, kao i akcije vraćene državi nakon raskida ugovora sa kupcem privatizovanog preduzeća.
Dakle, Fond je prvenstveno bio neka vrsta državnog posrednika i privremenog vlasnika akcija, a ne investicioni ili socijalni fond.
Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju iz 2010. godine određeno je da u Agenciji za privatizaciju postaji pravni sledbenik Akcijskog fonda, dok Akcijski fond prestaje sa radom početkom rada novoosnovanog Akcionarskog fonda.
Akcije i udeli iz njegovog portfelja uglavnom su preneti na novouspostavljeni Akcionarski fond, osim kapitala koji je Akcijskom fondu bio vraćen zbog raskinutih privatizacionih ugovora. Taj deo je ostao u sistemu Agencije za privatizaciju.
Akcionarski fond je osnovan izmenama Zakona o pravu na besplatne akcije iz 2010. godine. Njegova svrha je znatno bliža onome što Vučić opisuje, da se akcije prodaju, a novac koristi za isplatu građanima.
Današnjim Zakonom o privatizaciji predviđeno je da Ministarstvo privrede prodaje akcije i udele Akcionarskog fonda i obavlja poslove u ime i za račun Fonda.
S obzirom da je ovaj Fond osnovan 2010. godine, vrlo je moguće da je Vučić mislio upravo na ovaj Fond kada je rekao da je novac skupljan 15 godina.
Finansijski konsultant i osnivač "BBS Capital investment group" Vladimir Vasić objašnjava da ako je Vučić govorio o novcu prikupljanom kroz privatizaciju i besplatne akcije, vrlo je verovatno da je mislio na Akcionarski fond ili sredstva koja su proistekla iz procesa privatizacije, a ne na Akcijske fondove.
"Akcionarski fond nije bio klasičan investicioni fond u koji su građani ili država uplaćivali novac, već institucija koja je upravljala akcijama i udelima koji su ostali u državnom vlasništvu nakon procesa privatizacije", pojašnjava on.
Njegova uloga je, dodaje Vasić, danas u velikoj meri završena, jer je najveći deo procesa privatizacije okončan.
"Upravljanje preostalom državnom imovinom danas je uređeno kroz druge državne institucije i budžetski sistem“, navodi sagovornik Danas-a.
Namena ovog Fonda, kako kaže, bila je upravljanje državnim akcijama, njihova prodaja kada se za to steknu uslovi i sprovođenje zakonskih obaveza prema građanima koji su ostvarivali pravo na besplatne akcije.
"Novac je dolazio, pre svega, od prodaje državnih akcija i druge imovine u procesu privatizacije. Nije se radilo o redovnim uplatama građana ili posebnom fondu štednje", pojašnjava Vasić.
Međutim, kako ukazuje, to nije bio novac koji je 15 godina stajao na posebnom računu.
"Sredstvima se raspolagalo u skladu sa zakonom i sistemom javnih finansija, pa se ne može govoriti o ‘zamrznutom’ fondu iz kojeg se sada vrši isplata", napominje on.
Vasić smatra da ovu najavu treba dodatno pojasniti.
"Ukoliko država najavljuje isplatu građanima po ovom osnovu, bilo bi dobro da precizno objasni iz kog izvora će ona biti finansirana, kako bi javnost imala potpunu sliku o toj meri", zaključuje on.
Glavni broker u Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić za podseća da je država ove godine planirala budžetski deficit od tri milijarde evra.
"To je okvirno minus koji ćemo ove godine ostvariti usled veće potrošnje od onoga što možemo da prihodujemo. Ove tri milijarde evra postaće novi dug, na postojeći, koji nije nimalo mali, jer ćemo samo na kamate ove godine dati skoro dve milijarde evra. Ovo je prava slika koja govori koliko ima prostora za vanrednu podelu novca stanovništvu", upozorava on.
Prema njegovim rečima, država nema ili ne bi smela da ima "crne" ili akcijske fondove.
"Svi prihodi od imovine kojom država upravlja (rente, dividende, kamate…) predstavljaju budžetske prihode", objašnjava Gujaničić.
Dodaje da oni jedino mogu biti vanrednog tipa, kada nisu planirani budžetom, kao što je akcija od pre nekoliko meseci koja se odnosi na ozakonjenje nelegalne izgradnje putem zakona “Svoj na svome”.
"Kada je reč o samoj efikasnosti ovih mera, jasno je da su donete ‘navrat-nanos’ i da su demagoško-populističke prirode. Na to ukazuje tajming mera pred političke izbore, ali i činjenica da nisu ciljane prema najugroženijim slojevima stanovništva već je obuhvat građanstva maksimalne širine", poručuje on.
.jpg "Bazeni u Futogu prestaju sa radom u četvrtak: Biće zatvoreni do kraja avgusta")
.jpg "Raspisan poziv za izbor novog Poverenika za informacije od javnog značaja")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar