Veliki deo staklenog otpada u Srbiji ostaje na deponijama

Autor: Biznis i finansije

Info

20.07.2026.

20:18 > 20:23

Najveći deo staklenog otpada u Srbiji odlaže se na deponijama, dok je pitanje staklenog otpada u Evropskoj uniji rešeno reciklažom.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U Evropskoj uniji godišnje se za 75 milijardi evra proizvede oko 37,5 tona stakla, od čega je veći deo recikliran.

EU uvozi još oko 18 miliona tona staklenog materijala, a 40 odsto preuzimaju Nemačka, Francuska i Italija, prenosi magazin Biznis i finansije.

Staklo čini uglavnom ambalažni materijal i to tegle, boce i razne vrste posuda.

Ipak, stopa reciklaže varira od zemlje do zemlje, te se u Grčkoj reciklira samo 23 odsto, dok Portugal reciklira 112 odsto staklenog otpada.

Nisu poznate informacije o tržištu stakla u Srbiji, prenose Biznis i finansije.

Uz proizvodnju stakla u Paraćinu, tržištu ovog materijala doprinosi oko trideset firmi koje se bave izradom stakla za građevinske namene, kao što je staklena vuna.

Iz Hrvatske, Kine, Austrije i Bugarske se uvozi još 140.000 tona, od čega je trećina ambalažnog stakla.

"U Srbiji se značajan deo otpadnog stakla, ambalažnog i ravnog, ne sortira niti reciklira, već završava na deponijama. Ukoliko se i prikuplja, u gradovima koji imaju uspostavljen sekundarni sistem, iz namenskih kontejnera pretvara se u krš i transportuje za Bugarsku, gde se dalje separatiše u različite granulacije i prodaje industrijama stakla", rekla je za Biznis i finansije Hristina Mikić, direktorka inicijative Kreativno staklo Srbije i osnivačica Instituta za kreativno preduzetništvo.

Mikić objašnjava da sistem prikupljanja stakla zavisi od vrste i količine tog otpadnog materijala, a da se reciklažna industrija zasniva na obimu.

Ipak, komercijalni interes za otvaranje posebnih linija prerade smanjuje ako je reč o borosilikatnom, optičkom ili drugim specijalnim vrstama stakla.

"Nekoliko je faktora koji se uzimaju u obzir prilikom reciklaže stakla. Osim ekonomske isplativosti koja je zasnovana na količini otpada, važna je procena životnog ciklusa reciklaže, potrošnja energije i kvalitet izlaznog materijala. Da li će sistem biti uspostavljen ili ne, zavisi od toga kako se mogu rešiti i tehnički problemi poput sortiranja ili kvaliteta dobijenog reciklata, a uzimaju se u obzir i logističke prepreke kod prikupljanja, transporta, sertifikacije porekla i slično", pojasnila je Mikić.

Kreativna ekonomija i umetnost postaju alternativni sistemi prerade zbog slabosti idustrije i tradicionallnih modela reciklaže, rekla je ona.

Kako Mikić ističe, primer za to bile bi inicijative da se kroz Kreativno staklo Srbije organizuju radionice, a odbačeni predmeti dobijaju novu namenu i funkciju.

Kreativna ekonomija obrađuje male serije, ali može da testira tradicionalne metode obrade i prilagodi tehnike, što dovodi do kreativnih rešenja za koje se interesuju multinacionalne kompanije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

dacic

21.07.2026 • 16:06

reciklaz ovde ne stanuje

1 2 -1
Miro

21.07.2026 • 14:41

Sa ovom drzavom mozemo samo da se stidimo.

3 4 -1
LAZAR

21.07.2026 • 08:13

Posto je faraon sva sredstva "usmerio" za EXPO,izmedju ostalih i ona namenjena za reciklazu,pa su centri prestali da otkupljuju( a bogami i da zatvaraju firme)sve sekundarne sirovine zbog neisplativosti.Za odnosenje stare bele tehnike na deponiju sada traze 1.500 dinara( zgrada sa liftom) a do ove godine je bilo dovoljno sacekati 15 minuta i vec bi neko naisao i PLATIO za odnosenje.Kod kupovine svake pojedinacne bele tehnike placa se ekoloska taksa uvedena za ZBRINJAVANJE elektronskog otpada nakon isteka upotrebe a predvidjena je bas za SUBVENCIONISANJE RECIKLAZE.

9 12 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.