Svaki treći vozač krši pravila na pružnom prelazu, godišnje tako pogine sedam osoba

Autor: Euronews Srbija

Info

29.07.2026.

08:55

Svaki treći vozač u Srbiji ne poštuje pravila na pasivnim pružnim prelazima, a na aktivnim to čini svaki deseti.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ove podatke izneo je za Euronews Srbija Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

"Za nastanak samih saobraćajnih nezgoda, a pogotovo kada su u pitanju nezgode na putno-pružnim prelazima, najčešće su odgovorni sami vozači automobila. Shodno tome, možemo reći da saobraćajne navike, odnosno saobraćajna kultura, predstavljaju jedan od najvećih problema kada su u pitanju nezgode upravo na putno-pružnim prelazima", rekao je Milekić.

On je naveo da veliki broj vozača i dalje ne poštuje pravila prilikom prelaska pruge, čak i kada su prelazi obezbeđeni.

"Kada govorimo o tome, možemo reći samo jedan statistički podatak - svaki deseti vozač ne poštuje pravilo kada se nađe na aktivnom putno-pružnom prelazu. Čak svaki treći vozač kada se nađe na pasivnom putno-pružnom prelazu ne poštuje pravila. Odnosno, ili se ne zaustavlja, ili ne obavi vizuelnu proveru da li voz nailazi, već na sve moguće načine ne poštuje propisana pravila na datom putno-pružnom prelazu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, posledice ovakvog ponašanja su često najteže, a statistika pokazuje da se svake godine beleže stradanja i povrede na pružnim prelazima.

"U poslednjih pet godina statistika kaže da godišnje imamo između šest i sedam osoba koje gube život u saobraćajnim nesrećama koje se dogode na putno-pružnom prelazu. Imamo negde brojku oko 60 osoba koje bivaju povređene u istim saobraćajnim nezgodama", naveo je Milekić.

Govoreći o čestim situacijama kada vozači pokušavaju da prođu iako su spušteni branici ili je uključena signalizacija, Milekić je objasnio da voz nema mogućnost da se zaustavi u kratkom roku.

"U zavisnosti od toga da li je voz teretni ili putnički, odnosno od težine same kompozicije, zaustavni put se kreće negde između 700 metara do 1.000, a za vozove većih brzina i do 1.500 metara", rekao je Milekić.

Kako je dodao, čak i kada mašinovođa na vreme uoči opasnu situaciju, često nema dovoljno prostora da spreči sudar.

"Iako bi nas mašinovođa na vreme uočio, na primer, vozača koji se i pored spuštenih branika pokušava provući, što je jako čest slučaj, jednostavno nema dovoljno vremena da se zaustavi i spreči saobraćajnu nezgodu", istakao je on.

Milekić je naglasio da je najvažniji faktor bezbednosti odgovorno ponašanje samih učesnika u saobraćaju.

"Jedini način da se tome stane na put je lična svest. Moramo biti svesni toga da na putno-pružnom prelazu, ukoliko dođe do saobraćajne nezgode, rezultat toga će najčešće biti ili teške telesne povrede ili, nažalost, smrtni ishod", rekao je on.

Dodao je da vozači nikada ne bi trebalo da rizikuju prelazak preko pruge kada je to zabranjeno.

"Kada vidimo znak "Stop", potrebno je da se obavezno zaustavimo. Kada su spušteni branici ili polubranici, da se ni slučajno ne provlačimo. Voz nailazi, brzine voza su mnogo veće nego brzine automobila i vozač jednostavno ne može tek tako da proceni ni daljinu ni brzinu prilaska samog voza", upozorio je Milekić.

On je istakao i da nekoliko minuta čekanja na rampi ne može biti vredno rizika koji vozači preuzimaju.

"Smatramo svi da tih 15 ili 10 minuta, ili mnogo kraći vremenski period, ne predstavlja toliko veliki problem koliko bi predstavljao gubitak jednog ljudskog života", rekao je načelnik Odeljenja za planiranje, prevenciju i edukaciju u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Kao jedno od dugoročnih rešenja Milekić vidi izgradnju nadvožnjaka i podvožnjaka, odnosno denivelaciju putno-pružnih prelaza tamo gde je to moguće.

"Svakako, ukoliko imamo denivelisane putno-pružne prelaze i izbegavamo direktno ukrštanje između automobila ili drugih drumskih vozila i samog voza, to bi u velikoj meri moglo da spreči nastanak ovakvih saobraćajnih nezgoda", rekao je on.

Ipak, još jednom je apelovao na vozače da poštuju propise i budu odgovorni.

"Apelujem na vozače da poštuju zakon, da poštuju pravila i da, možda pre svega toga, poštuju sebe i svoj život", zaključio je Milekić u razgovoru za Euronews Srbija.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nesreća na pružnom prelazu

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Dule

29.07.2026 • 17:07

DO KADA?

Nesposobnost i nezainteresiranost vlasti da reši problem pružnih prelaza,a ljudi ginu ,ne samo svojom krivicom.Ako nemaš rampu propiši da se postavi samafor.

1 2 -1
@Slavko8

29.07.2026 • 15:05

Vozač je dužan da prilagodi brzinu okolnostima. Ako krivina nije dovoljno pregledna ili ima rastinja duž puta morao bi da uspori a na pružnom prelazu da se zaustavi i pogleda na obe strane.

5 1 +4
Slavko

29.07.2026 • 11:32

rešivi problem

Pre dve godine kod Lazarevca izgubilo je život na pružnom prelazu dvoje dece i vozač koji okrivljen za udes.Ima snimak udesa i nije baš tako kako se priča da je sve na vozaču.Vidi se rastinje pored puta koje sužava vidokrug i jedva vidljiva svetla na rampi.Nažalost ovde su otišla tri života to je užasno kao i u ovom slučaju gde je rampa postajala gde su takođe izgubljena tri života.Kao inovator koji je radio na železnici odavno imam senzore i idejno rešenje kako bi ovake tragedije bile izbegnute.Nisam imao razumevanja za realizaciju istog nažalost mogu samo da žalim i da patim kad čujem za ovakve slučajeve.

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.