Srbija uvodi obaveznu kauciju za flaše i limenke: Primena od 2027.

Autor: Biznis.rs (Marija Jovanović)

Info

11.08.2026.

07:01 > 10:39

Kupovina soka ili piva uskoro bi mogla da nosi i mali dodatni trošak - kauciju od 10 do 15 dinara po ambalaži, koja se u potpunosti vraća potrošaču kada praznu bocu ili limenku donese nazad u prodavnicu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Reč je o depozitno-refundnom sistemu koji je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo za 2027. godinu, a koji bi trebalo da reši problem koji dosadašnji model reciklaže nije uspeo da otkloni - nizak procenat vraćene i reciklirane ambalaže.

Princip je jednostavan, kako u razgovoru za Biznis.rs objašnjava predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja Jelena Petljanski.

"Prilikom kupovine pića u jednokratnoj ambalaži potrošač plaća depozit, na primer 10 dinara za manju, odnosno 15 dinara za veću ambalažu. Kada praznu ambalažu vrati na predviđeno mesto, depozit mu se u potpunosti vraća", rekla je ona.

Povrat bi se obavljao u prodajnim objektima, preko automata za prihvat ambalaže ili ručno, u zavisnosti od veličine trgovine.

"Trgovci imaju jednu od ključnih uloga u funkcionisanju sistema, jer upravo kod njih građani vraćaju ambalažu i ostvaruju povraćaj depozita. Sa druge strane, proizvođači finansiraju funkcionisanje sistema kroz naknade, dok posebna neprofitna depozitna organizacija upravlja čitavim procesom, organizuje logistiku, prati tokove ambalaže i obezbeđuje transparentnost sistema", objašnjava Petljanski.

Depozitni sistem zasniva se na principu proširene odgovornosti proizvođača, što znači da najveći deo finansijskog tereta snosi industrija koja ambalažu plasira na tržište.

"Sistem se finansira iz više izvora - kroz naknade koje plaćaju proizvođači, prihod od prodaje prikupljenog materijala, kao i sredstva od depozita za ambalažu koja nije vraćena u sistem. Država nema ulogu finansijera, već regulatora. Njena odgovornost je da uspostavi jasan zakonski okvir, obezbedi nadzor nad funkcionisanjem sistema i stvori uslove za ravnopravno učešće svih aktera", dodaje ova sagovornica.

Trgovci organizuju prijem ambalaže, dok građani svojim učešćem omogućavaju da se vredni materijali vrate u proizvodni ciklus umesto da završe na deponijama ili u prirodi. Upravljanje sistemom bilo bi povereno posebnoj neprofitnoj depozitnoj organizaciji koja bi koordinirala logistiku, finansijske tokove i praćenje ambalaže, sa ciljem da sistem bude efikasan, transparentan i dugoročno održiv.

Ministarstvo je najavilo početak primene tokom 2027. godine, ali zakonske izmene koje bi to omogućile još nisu usvojene. Prema rečima Petljanski, struka smatra da je najrealnije fazno uvođenje - prva faza bi obuhvatila PET ambalažu i limenke, a zatim staklo i višeslojnu kartonsku ambalažu.

"Važno je da država što pre definiše rokove, kako bi privreda mogla da planira investicije", ističe ona.

Zašto je postojeći model nedovoljan?

Danas u Srbiji postoji samo dobrovoljni sistem kaucije za deo povratne staklene ambalaže - pojedini proizvođači pića imaju povratne staklene boce za koje se kaucija naplaćuje i vraća, ali sistem nije jedinstven.

"Visina kaucije razlikuje se od proizvođača do proizvođača ili trgovinskog lanca, ne postoji jedinstveno upravljanje sistemom niti jedinstvena pravila na nacionalnom nivou. Osim toga, obuhvata samo mali deo staklene ambalaže i ne odnosi se na PET boce, limenke ili drugu ambalažu koja danas čini najveći deo ambalažnog otpada", navodi Petljanski.

O uvođenju sveobuhvatnog depozitnog sistema razgovara se skoro dve decenije, ali odgovarajući zakonski okvir i dalje ne postoji. Dosadašnji model, oslonjen na primarnu separaciju, nije dao očekivane rezultate - posebno kada je reč o PET ambalaži, limenkama i staklu.

Istovremeno, PPWR zahteva sve veći udeo kvalitetnog recikliranog materijala u novoj ambalaži, što je moguće obezbediti samo kroz kontrolisane tokove sakupljanja. Dodatni izazovi su nedostatak infrastrukture, nacionalnog registra ambalaže i sistema sledljivosti materijala, ocenjuje predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja.

Koliko Srbija zaostaje?

Podaci koje navodi Jelena Petljanski pokazuju razmere problema: Srbija danas reciklira svega 15,45 odsto komunalnog otpada, dok je prosek Evropske unije oko 49 odsto. Samo 28 odsto građana ima pristup organizovanom sistemu recikliranja, dok čak 13,6 odsto otpada završava van sistema - na divljim deponijama ili u prirodi.

"To pokazuje da problem nije samo u postavljenim ciljevima, već pre svega u nedovoljno razvijenoj infrastrukturi i sistemu sakupljanja otpada", ocenjuje.

Poseban izazov predstavlja PET ambalaža, za koju je predviđena stopa prikupljanja od 80 odsto - rezultat koji, prema iskustvima evropskih zemalja, gotovo da je nemoguće ostvariti bez depozitnog sistema. Sa druge strane, iskustva zemalja koje su ga uvele pokazuju da depozitni sistemi omogućavaju stope prikupljanja ambalaže veće od 90 odsto, uz kvalitetan reciklat za proizvodnju nove ambalaže.

Ceo tekst Biznis.rs čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 45

Hronološki Najpopularniji

Čistač

13.08.2026 • 12:11

Q

Po ovom saopštenju se jasno vidi da ulaze nespremni u ovaj posao. Ambalažu može da prihvati jedino automat na ulazu u prodavnicu jer mašina prepoznaje dali je ambalaža domaća za koju je plaćena kaucija, ili neka sa strane koju mašina izbaci. Male prodavnice se nikad neće baviti time jer nemaju osoblja ni za redovni posao, a ne da se bakću sa konzervama i flašama. U Danskoj je konzerva piva 1.5 kruna (23 dinara) i kad se nakupi 50-60 komada, bude za laganu kupovinu drugih namirnica.

1 1 0
dacic

11.08.2026 • 21:38

sta ce biti sa plastikanerima?
na sve strane plutaju po sorabiji

7 11 -4
;)

11.08.2026 • 15:57

Plastične kese

Niko nas ne primorava da kupimo plastične kese, jednostavno treba poneti od kuće platnenu torbu ili ceger. Malo više volje i kulture nam treba da prihvatimo predlog za povraćaj plastične ambalaže, postoje dobri primeri, ali šta vredi kada se u startu javlja otpor prema svemu što zahteva malo truda, strpljenja i kulturnog ponašanja.

12 1 +11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.