I Vučić i Zelenski govorili o članstvu u EU: Poslali dve različite poruke - koje su razlike?
Predsednici Ukrajine i Srbije poslali su sa zajedničke konferencije u Beogradu dve bitno različite poruke o članstvu u Evropskoj uniji.
Volodimir Zelenski predstavio ga je kao strateški izbor države i naroda, dok je Aleksandar Vučić ocenio da skoro članstvo Srbije nije realno zbog političkih prepreka unutar EU.
Sagovornici Insajdera ocenjuju da taj raskorak ne pokazuje samo razliku između optimizma i skepticizma već i različit nivo političke volje, kao i pokušaj vlasti u Beogradu da deo odgovornosti za višegodišnji zastoj prebaci na države članice.
Zelenski je kazao da razume skeptičnost koju je Vučić prethodne večeri detaljno podelio sa njim, ali da Ukrajina za takav pristup nema vremena.
"Mi smo u ratu. U tom ratu mi branimo svoju nezavisnost i poimanje toga kakva treba da bude Ukrajina u budućnosti", rekao je Zelenski, predstavljajući evropski put kao zajednički izbor ukrajinske države i naroda. Njegova poruka bila je da članstvo nije samo pitanje entuzijazma ili trenutne procene političkih okolnosti, već odluka o tome kakva država Ukrajina želi da bude u budućnosti.
Ukrajinski predsednik priznao je da i unutar Evropske unije postoje interesi koje treba izbalansirati, ali je izrazio uverenje da je napredak moguć. Kijev, kako je rekao, želi da što pre otvori sve klastere, dok Srbija i Ukrajina u tom procesu nisu rivali, već partneri.
Vučić je, nasuprot tome, rekao da kao "politički veteran" ne vidi mogućnost da Srbija uskoro postane članica EU iz "brojnih političkih razloga". Ocenio je da će se među članicama uvek pronaći neko ko će zaustaviti kandidata.
"Za nas će da nađu neke Hrvate, Bugare, Holanđane. Za Ukrajince će da nađu neke druge", kazao je Vučić i dodao da ne veruje da će u Evropi postojati jednoglasnost potrebna za ubrzanje integracija, uz ocenu da se njegov skepticizam do sada pokazao kao opravdan.
Istovremeno, Vučić je naglasio da Srbija neće ometati evropski put Ukrajine i da želi da ona što pre otvori i zatvori sve klastere. Kao neposrednije rešenje za kandidate izdvojio je uključivanje u jedinstveno evropsko tržište.
Razlika nije samo u tonu
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica ocenjuje da su poruke dvojice predsednika pokazale veliku razliku u političkoj volji. Dok Kijev članstvo povezuje sa budućnošću i opstankom zemlje pod ruskom agresijom, Beograd istovremeno govori da želi u EU i objašnjava zašto taj cilj možda neće ostvariti.
"Kada vam je članstvo u Evropskoj uniji zaista strateški cilj, politička energija usmerava se na ono što mora da se uradi kako bi se do tog cilja stiglo. Ako stalno govorite o tome ko će vas blokirati, onda unapred pripremate objašnjenje zašto do cilja niste stigli ili zašto nećete stići", kaže Đurica za Insajder.
Ona smatra da su približavanje Srbije Ukrajini i jasnije pozicioniranje prema Zapadu dobrodošli, ali da dolaze sa velikim zakašnjenjem. Srbija je, prema njenoj oceni, još od početka ruske agresije 2022. mogla jasnije da odredi strateški pravac i da ga prati reformama.
"Da je tada zaista postojala politička volja za članstvo, uz drugačije ponašanje vlasti u oblastima vladavine prava, izbora, medija i institucija, danas bismo verovatno bili mnogo bliže Evropskoj uniji. Možda bismo u pregovaračkom procesu bili bliže i Crnoj Gori, koja se sada vidi kao najnaprednija zemlja kandidat i kao zemlja sa najvećim potencijalom da u najkraćem roku postane članica, umesto što za njom ozbiljno zaostajemo", navodi Đurica.
Sličnu razliku u odnosu dve vlasti prema članstvu vidi i Miloš Pavković iz Centra za evropske politike. On ocenjuje da u Beogradu više nema ni iluzije da je prijem nadohvat ruke ni entuzijazma da bi postojeća vlast mogla da dovede Srbiju do članstva.
Pročitaj još
"Postojeća administracija, koja je već dosta dugo na vlasti, ne gaji optimizam jer je svesna da tako nešto nije moguće. Barem tako deluje – dok je postojeća garnitura na vlasti, članstvo Srbije u EU neće se dogoditi. S druge strane, u Ukrajini je kontekst mnogo drugačiji i ima mnogo više optimizma. Ključna razlika je u tome što ova administracija u Srbiji nije uspela da sprovede neophodne reforme i verovatno je svesna da ni neće uspeti da ih sprovede. Zbog toga ni ne računa na članstvo u Evropskoj uniji kao na dostižan cilj", kaže Pavković.
Blokada ili priprema opravdanja
Činjenica je da se odluke u procesu pristupanja donose uz saglasnost članica i da pojedinačna država može da zaustavi naredni korak kandidata. Đurica, međutim, upozorava da treba razlikovati politički motivisanu bilateralnu blokadu od situacije u kojoj veći broj članica proceni da kandidat nije dovoljno napredovao u ključnim reformama.
"Države članice nisu odgovorne za stanje vladavine prava u Srbiji. Nisu države članice kreirale set takozvanih Mrdićevih zakona, nisu kreirale nefer izborne uslove, nisu urušavale slobodu medija i nisu odlučile da Srbija ostane nedovoljno usaglašena sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, naročito kada je reč o sankcijama Rusiji. Za ta pitanja prvenstveno su odgovorne vlasti u Beogradu", ističe Đurica.
Prema njenim rečima, tvrdnja da će se uvek pronaći zemlja koja će blokirati kandidata ima političku funkciju jer odgovornost premešta sa vlasti Srbije na EU. Proceduralna mogućnost blokade zato sama po sebi ne dokazuje da su Hrvatska, Bugarska ili Holandija uzrok višegodišnje stagnacije Srbije.
Ceo tekst Insajdera čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Mađarska policija o tome kako će se kontrolisati putnici kada krenu vozovi od Beograda do Budimpešte
13.10.2026.•
0
Putnici bi pred kraj 2026. godine, posle mnogo najava i odlaganja, mogli konačno da se provozaju brzom prugom Beograd-Budimpešta.
Šta ako ne bude mirne predaje vlasti posle izbora: "Ne nasedati na provokacije"
13.10.2026.•
0
Najveća opasnost u noći između 25. i 26. oktobra mogla bi da bude pokušaj da se opstanak vlasti proglasi važnijim od života građana i njihove izborne volje.
Todorović Štiplija: EPP nije pozvao građane Srbije da glasaju za SNS - to je već signal
13.10.2026.•
4
Urednik Savremene politike Nemanja Todorović Štiplija je istakao da Evropska narodna partija (EPP) nije pozvala građane Srbije da podrže SNS i da je to "već signal".
Profesor Pavlović: Ako izlaznost na izborima ne bude veća, Studentska lista nema čemu da se nada
13.10.2026.•
26
Izborna trka ulazi u završnicu, a za dve nedelje sve bi trebalo da bude poznato. Ko će preći cenzus, koliko mandata donosi svaki glas i kakvu će političku sliku Srbije izbori iznedriti?
MUP: Više od 3.000 vozača kažnjeno prošle nedelje zbog korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje
12.10.2026.•
3
Saobraćajna policija je, tokom akcije pojačane kontrole saobraćaja pod nazivom "Fokus na putu", koja je sprovedena od 5. do 11. oktobra, sankcionisala 3.046 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona.
Predizborna kampanja na društvenim mrežama: Kratki formati, emotivne poruke i razgovori sa praznim stolicama
12.10.2026.•
5
Dok je predizborna kampanja studenata usmerena ka predstavljanju kandidata, studenata i programa, vlast jednostavnošću i banalizacijom politike kroz sadržaj kampanje, pokušava da deo birača udalji od politike.
Dačić: Da li će neki komarac da ode je nebitno, SPS ostaje kao institucija
12.10.2026.•
14
Lider Socijalističe partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je rekao danas da se ta stranka zalaže za odredbe Zakona o radu koji je bio na snazi u vreme vlasti Slobodana Miloševića, odnosno u devedesetim godinama prošlog veka.
RIK odbio prigovor birača o nepristupačnosti biračkih mesta u inostranstvu
12.10.2026.•
1
Republička izborna komisija odbila je prigovor birača o nepristupačnosti biračkog mesta za glasanje na izborima 25. oktobra u smislu udaljenosti tog glasačkog mesta od mesta boravišta glasača u inostranstvu.
MUP: Vučić nije koristio helikopter MUP-a za prevoz do Kragujevca
12.10.2026.•
17
MUP je demantovao da je helikopter MUP-a korišćen za prevoz kandidata liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića u Kragujevac.
Evropska komisija ima novi plan proširenja: Šta je poruka za Srbiju?
12.10.2026.•
1
Novi predlozi Evropske komisije mogli bi Srbiji da olakšaju otvaranje pregovaračkih klastera i omoguće pristup pojedinim koristima članstva pre ulaska u EU, ali uslovi za napredovanje ostaju reforme i usklađivanje.
Advokat Aleksandra Šapića: Tužilaštvo tek treba da odluči da li će teretiti Šapića, ili možda nekog drugog
12.10.2026.•
0
Advokat gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Edvin S. Prelić, saopštio je da tužilaštvo sprovodi službene radnje za koje je nadležno po krivičnoj prijavi pokreta "Kreni-promeni".
Šta se (ne)zna o stranci Branka Ružića: Koga okuplja, kome se obraća, koje su joj šanse
12.10.2026.•
15
Branko Ružić najavio je da kreće sa registrovanjem nove stranke, ali tek u novembru. On se sprema za period posle 25. oktobra i poručuje da ako su birači nezadovoljni SPS-om, alternativa će postojati i posle njih.
Salaj (Reporteri bez granica): Sloboda medija u Srbiji plen Vučića, "predatora medijskih sloboda"
12.10.2026.•
0
Direktor praškog biroa organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj ocenio je dešavanja u medijima "Adrija njuz netvorka" (ANN), od kada ih je preuzeo vlasnik "Alpak kapitala", kao "scenario lošeg trilera".
Koliko ljudi glasa u dijaspori: U Nemačkoj veliki skok broja prijavljenih birača
12.10.2026.•
9
Za glasanje u inostranstvu ukupno je registrovano 102.147 birača od čega je najveći broj njih u Nemačkoj.
Nakon što je bio na mitingu SNS: Tužilaštvo navodi da je istraga protiv Radoičića i dalje u toku
12.10.2026.•
11
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića zbog oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku.
Komentari 1
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar