U tekstu predloga krtikuje se vlast u Beogradu zbog nazadovanja demokratije i predlaže suspenzija strateškog dijaloga SAD i Srbije, ako američka strana ne insistira na razgovorima o slobodnim izborima, vladavini prava, uticaju Rusije u Srbiji.
Predlog pod skraćenicom "Srbija ACT" je prvi put u drugom mandatu Donalda Trampa da neko iz vladajuće stranke kritički posmatra unutrašnja dešavanja u Srbiji, zbog čega je kontra dosadašnjoj politici Trampove administracije prema Beogradu.
Ko je Džo Vilson?
Kongresmen Džo Vilson nije do sada bio poznato ime u Srbiji, ali ima dug staž.
U Predstavničkom domu Kongresa je od 2001. godine, iako mu Srbija nije do sada bila u fokusu, bavio se Evropom kroz rad u Odboru za spoljne poslove i kao ko-predsedavajući kongresne Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi poznate i kao Helsinška komisija.
Za
Insajder kaže da je počeo detaljnije da se bavi Srbijom tek kada je odlučeno da godišnje zasedanje Parlamentarne Skupštine OEBS-a (Vilson je šef američke delegacije) 2027. godine bude održano u Beogradu, a u Čarlstonu, Južnoj Karolini, državi iz koje dolazi. Zbog toga je sredinom jula, pre akta "Srbija" Vilson podneo predlog rezolucije u kojem traži da se sednica PS OEBS-a ne održi u Beogradu, između ostalog, i zbog uticaja Rusije.
"Nisam imao ništa protiv Beograda, ali mi je bilo frustrirajuće što je odjednom prebačeno tamo i onda sam počeo ozbiljnije da pratim šta se dešava u Srbiji. I video sam da postoji prekomerni uticaj Rusije i Vladimira Putina. Ja se nadam da će narod Srbije pratiti primer Mađarske i smanjiti ili eliminisati taj negativan uticaj. Moje interesovanje za region počelo je još kad sam bio posmatrač na izborima u Bugarskoj, 1990. više puta sam bio u Rumuniji, znam koliko su talentovani ljudi sa vaših prostora, i želim i da sve zemlje bivše Jugoslavije budu uspešne, zapadno orijentisane poput Hrvatske i Slovenije", kaže Vilson i dodaje da je video da deo populacije u Srbiji "nije za Putina".
"Važno je da mi u Kongresu, iz obe stranke, promovišemo interes ljudi u Srbiji tako što ćemo podržati slobodne i poštene izbore. I verujem da ljudi u Srbiji vide uspešne primere zemalja u svojoj okolini koje su se svrstale uz Zapad. Ne možete da idete na dve stolice. To ne funkcioniše", kaže Vilson.
"Tramp pokušava da se dogovori sa svakim, pa i sa Kim Džong Unom"
Glavni "štapovi" u ovom zakonu su sankcije i strateški dijalog. Vilson u predlogu podseća na ranije rezolucije koje omogućavaju predsedniku da uvede sankcije zvaničncima koji destabilizuju situaciju na Balkanu, podržavaju maligne aktivnosti Rusije, podrivaju demokratske institucije, umešani su u korupciju, krše ljudska prava.
Republikanski kongresmen kaže da sankcije nisu usmerene ni na koga lično, a nije konkretno odgovorio na pitanje da li smatra da administracija Donalda Trampa ima političku volju da sankcije uvede, jer ih je ukinula za bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Novi "štap" koji Vilson predlaže je strateški dijalog koji su SAD pokrenule sa Srbijom u julu ove godine, i koji se bavi temama saradnje u energetici, vojsci, tehnologiji, obrazovanju, svemiru. Kongresmen smatra da je potrebno pauziranje strateškog dijaloga ako teme razgovora ne budu i slobodni i pošteni izbori u Srbiji, reforma pravosuđa i borba protiv korupcije, sloboda medija i sloboda okupljanja, odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom. Ako Stejt department ne pokrene ta pitanja u razgovorima, piše u predlogu, ne bi trebalo da troši novac koji mu je Kongres odobrio za godišnje aktivnosti - pa i za strateški dijalog.
Iako predlaže nešto što je suprotno politici aktuelne izvršne vlasti, kongresmen koji ove godine u novembru ide na reizbor i za to je dobio podršku predsednika SAD Donalda Trampa, nije hteo otvoreno da kritikuje politiku predsednika, niti da mu se konfrontira.
"Izuzetno cenim poslovne veštine Donalda Trampa, on uvek pokušava nešto da ispregovara zarad obostranog uspeha. Ali, kako se ispostavilo, ne možete nigde da stignete sa nekim kao što je Kim Džong Un. Pokušao je i sa Teheranom, pa čak i sa Putinom. Po istom principu je otvorio dijalog i sa Srbijom. Kada bih mogao danas da pričam sa njim, rekao bih mu da je jako važno da u Srbiji izbori budu slobodni i pošteni da bismo mogli da vidimo da li se uvažava interes naroda Srbije, ili se realizuju interesi Putina, Komunističke parije Kine i režima u Teheranu”, rekao je Vilson.
Poseban deo zakonskog predloga kritikuje jačanje političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza Srbije sa Rusijom i Kinom, dok ostaje kandidat za članstvo u EU. Navodi se da SAD imaju interes da jačaju saradnju sa Srbijom koja je demokratska, evro-atlantski orijentisana i oslobođena malignih stranih uticaja.
Iako su posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu i navode da Srbija daje municiju Ukrajini neki analtiičari i političari protumačili kao udaljavanje Srbije i Rusije, Vilson kaže da i dalje primećuje jak uticaj ruskog predsednika Vladimira Putina i da mu glavna zabrinutost ostaje uticaj Rusije na energetskom tržištu. NIS je skoro godinu dana pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog udela, a dok traju pregovori o prodaji amerčka Kancelarija za kontrolu strane imovine svakog meseca produžava operativnu dozvolu za NIS. Vilson je to javno kritikovao na mreži X i pozvao OFAC da to više ne radi.
"I nastaviću da pozivam na to. Ima toliko alternativa u Evropi da niko ne mora da zavisi od ruske nafte", kaže Vilson.
Vilson je na Iksu javno krtiikovao i najavljenu proizvodnju kineskih robota u Srbiji - što je samo jedan aspekt zabrinutosti Amerike za uticaj svog najvećeg ekonomskog rivala na Balkanu. SAD, koje su za vreme Trampa eskalirale ekonomski rat sa Kinom, već su povukle dva poteza protiv kineskih fabrika u Srbiji. Zbog navoda u prinudnom radu Amerika je zabranila uvoz proizvoda iz Linglonga u Zrenjaninu i Ziđina u Boru. Ipak, ekonomska dominacija Kine nije ono što najviše okupira republikanskog kongresmena.
"Moja najveća briga u vezi sa uticajem Kine u Srbiji je kineska tehnologija, posebno za komunikacije, jer se koristi dvojako. Osim što olakšava komunikaciju, ima potencijal i za špijunažu i moramo sa time da budemo jako oprezni", rekao je Vilson.
Nova tema u Vašingtonu je i odnos Srbije sa Iranom. U ovom zakonskom predlogu se kritikuje to što je vlada poslala ministra informisanja Borisa Bratinu na sahranu ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u američkom napadu na početku rata u Iranu.
"To je sramotno. Ajatolah Hamnei je bio diktator koji je naredio da se ubijaju amerčki vojnici, režim u Iranu podržava teroriste - Hamas koji raznosi ljude u Izraelu, Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu, ugnjetava sopstveni narod. Uspeli smo da napravimo veliko jedinstvo na Bliskom istoku u borbi protiv tog režima i onda se pojavi Srbija koja ide da mu oda poštu? Pa to je kao da odajete poštu Hitleru! To je po meni pogrešno", kaže kongresmen.
Kakva je dalji put akta "Srbija"?
Džo Vilson objašnjava da je veoma značajno što je njegov predlog podržao i Vilijem Kiting, kongresmen iz opozicione Demokratske stranke koji je i autor Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana usvojenog krajem prošle godine.
"U procesu donošenja zakona, obično pokušavamo da predlozi budu dvopartijski. To ne uspeva uvek, ali evo sada je uspelo i to je dobar znak. Odatle tražimo podršku drugih članova Kongresa i potom ćemo tražiti sastanke sa predstavnicima Stejt departmenta", zaključuje republikanski kongresmen.
Za sada je ovaj zakon podržao još jedan republikanac, kongresmen Kit Self iz Teksasa koji je i predsedavajući Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma. Ako zakonski predlog dobije dovoljnu podršku za usvajanje u Predstavničkom domu Kongresa, ide u Senat i ako bude usvojen i tamo, ide u Belu kuću. Zakon stupa na snagu tek kada ga potpiše i predsednik SAD.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar